Intervju – Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda >

Neću da se svađam, hoću da napravim nešto dobro

Svaka stranka se bori za vlast, ali ima problem kad na tu vlast dođe da je zaista iskoristi u interesu građana. Nama su na svim nivoima prioriteti razvoj i borba protiv korupcije. Ne treba gurati glavu u pesak. Svi koji žive u Beogradu znaju da postoje problemi u tim oblastima

Tri meseca nakon održavanja lokalnih izbora i samo dva dana pre isteka zakonskog roka, posle niza dramatičnih obrta, nagađanja i odlaganja, u Beogradu je formirana lokalna vlast. Za Dragana Đilasa, jedinog kandidata za gradonačelnika, glasalo je 58 odbornika Liste "Za evropski Beograd", koalicije Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije i Liberalno demokratske partije. Ekipu "Vremena" Đilas je dočekao u pauzi skupštinske sednice. Prvi intervju kao gradonačelnik Beograda dao je pre nego što je na tu funkciju izabran, u trenutku kada je taj izbor već bio izvestan. Posle tri meseca neizvesnosti, u utorak pre podne niko nije dovodio u pitanje to da li će Beograd dobiti gradonačelnika. Čak se i osoblje Skupštine grada više bavilo dočekom plivača Milorada Čavića, koji je planiran za to veče, nego sednicom koja je upravo trajala. Predstavljajući svoj program u Skupštini grada Beograda, Đilas je poručio da želi da završi započete poslove i zahvalio se predstavnicima Demokratske stranke Srbije sa kojima su Demokratska stranka i G17 plus u prethodnom mandatu uspešno radili za dobrobit građana. Među prioritetne zadatke kojima će se baviti novoformirana gradska vlast, on je uvrstio smanjenje broja propisa i administracije kako bi se što pre realizovali važni projekti koji očekuju Beograd. Đilas je istakao da su u proteklih sedam godina završene pripreme za realizaciju tih projekata, kao što su most preko Ade Ciganlije za koji već postoji projekat, trajektna linija Borča–Ovča, ali da je u predstojećem periodu neophodno rešiti i pitanje saobraćaja u glavnom gradu, početi projektovanje metroa, rešiti pitanje kanalizacije i realizovati pomoć najugroženijim slojevima stanovništva. O putu koji je pređen da bi se do ovoga došlo, posredovanju i "levitiranju" između koalicije oko Socijalističke partije Srbije s jedne i Liberalno demokratske partije s druge strane, u razgovoru za "Vreme" kaže: "Sami pregovori i nisu bili toliko teški, koliko bi se moglo zaključiti iz medija."

"VREME": Kada će Beograđani moći da vide prve rezultate onoga što ste tokom kampanje nazivali "ubrzani razvoj evropskog Beograda"?

DRAGAN ĐILAS: Ni u kampanji nisam želeo da dajem velika i nerealna obećanja, već sam govorio samo o onome što realno može da se uradi. Rukovodeći Narodnom kancelarijom i kao ministar za NIP bavio sam se rešavanjem konkretnih problema ljudi i moja želja je da tako radim i kao gradonačelnik.

Najpre treba da završimo poslove započete u mandatu prethodne vlasti. Na nekima sam i sam radio sa pozicije ministra. Pre svega mislim na obilaznicu koja je samo jedan deo rešavanja problema saobraćajnih gužvi u Beogradu. Biće neophodno da odmah uđemo u projekat izrade mosta između Borče i Zemuna, da vidimo sa japanskom vladom da li možemo uspešno da okončamo projekat izgradnje mosta na Adi Huji. Trebalo bi privesti kraju i projekat izgradnje metroa i drumskog mosta. Ali, istovremeno ćemo ući u intenzivniju izgradnju vrtića, škola tamo gde one nedostaju, ulaganja u kanalizacionu mrežu u Beogradu. Danas imamo ogroman broj građana koji u XXI veku nemaju kanalizaciju. Jednostavno, pokušaćemo da gradske funkcionere, bez obzira na to na kojoj se poziciji nalaze, isteramo iz kancelarija, da što više vremena provode na terenu i da u kontaktu sa Beograđanima rešavaju njihove probleme.

Znate li neke konkretne datume?

Obilaznicu treba da otvorimo već polovinom oktobra. Kao ministar za NIP obilaznicu sam shvatio kao prioritet i setite se da sam uspeo da izdejstvujem nastavak radova koji su u jednom trenutku stali. Za ostale stvari koje se tiču saobraćaja postoji ozbiljna studija. Daleko smo otišli u izradi studije o trajektnom saobraćaju između Borče i Zemuna kako bi u dogovoru sa republičkim vlastima dobili saglasnost da kamionski saobraćaj potpuno izmestimo iz Beograda. Imamo obećanje o 16.000 dinara pomoći koja treba da bude isplaćena u četiri mesečne rate najugroženijim penzionerima, odnosno najstarijim sugrađanima. Očekujemo da do kraja ove godine isplatimo dve rate, bez obzira na ovo zakašnjenje od nekoliko meseci. Završen je konkurs za dodelu stanova za socijalno stanovanje. Očekujemo da angažovanjem Direkcije za izgradnju Beograda ovakvih stanova bude više u narednim godinama. To su stvari sa kojima moramo da nastavimo. Ipak, za sve to je potrebno vreme, jer su ljudi koji sada dolaze novi u ovome i tek treba da uđu u sistem gradske uprave i vide kako on funkcioniše.

Vašim izborom za gradonačelnika Beograda biće ostvarena gotovo potpuna dominacija DS-a na političkoj sceni Srbije. Takođe, u većini lokalnih samouprava DS participira u vlasti.

To je ogromna odgovornost za Demokratsku stranku. Predsednik Tadić je u svom obraćanju na Gradskom odboru DS-a istakao da je to situacija koja nije do sada zabeležena u novijoj srpskoj istoriji. Ta situacija s jedne strane daje fantastičnu mogućnost da kao lider DS povuče ovu zemlju napred, a s druge tu postoji velika opasnost da ljudi, funkcioneri iz Demokratske stranke, uljuljkani u takvu pobedu, ne rade dobro svoj posao. Zato je na ljudima koji se trenutno nalaze na vlasti velika odgovornost, jer zaista moraju da rade. Svaka stranka se bori za vlast, ali ima problem kad na tu vlast dođe, da je zaista iskoristi u interesu građana. Nama su na svim nivoima prioriteti razvoj i borba protiv korupcije. Ne treba gurati glavu u pesak. Svi koji žive u Beogradu znaju da postoje problemi u tim oblastima. Moj posao kao gradonačelnika je da se tokom najvećeg dela svog mandata izborim s tim.

Gradska vlast je formirana u minut do 12. Od izbora naovamo više puta je dolazilo do obrta. Imali ste cilj da privolite na saradnju dve strane koje su se zaklinjale da neće jedna s drugom. Kako su tekli pregovori sa koalicijom SPS-PUPS-JS i LDP-om?

IZABRAN: 28 glasalo "ZA", 52 nema

Postojanje koalicionog sporazuma između SPS-PUPS-JS i Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, pre ovog našeg dogovora, dosta je usporilo stvari. Ali, kada imate želju da učinite nešto što je u korist države, grada ili građana, prevazići ćete probleme, ako ste iskreni u tome. Ako vam je samo želja da skupite političke poene i da što više svojih ljudi smestite na neke funkcije, onda neće doći do rešenja. Mi smo ovde pošli od ideje da želimo da Beograd bude razvijen evropski grad. Nismo krili da želimo da onemogućimo da Beogradom rukovode ljudi iz stranke koji podržavaju paljenje ambasada, rušenje Beograda, stranke iz koje stalno stižu reči mržnje i poziva na nasilje. Kada je formirana vlada Srbije, mi smo na sličnim principima razvoja dogovorili i koaliciju sa SPS-PUPS-JS-om. Znao sam da će LDP manjinski podržati program depolitizacije i departizacije. Videli ste i sami da se otvoreno zalažem za to da što veći broj nestranačkih ljudi budu direktori preduzeća, jer ima zaista veoma kvalitetnih i sposobnih ljudi koji ne žele da se bave politikom i budu u strankama. Kada se nađete u ulozi posrednika u pregovorima sa tako različitim grupacijama, potrebno je vreme.

Kakve je sve ustupke DS morao da napravi tokom pregovora?

Logično je da najveća stranka ili najveća koalicija, u ovom slučaju Lista "Za evropski Beograd", pravi ustupke manjim strankama i da tu postoji pozitivna diskriminacija. Ako bismo pogledali procentualno koliko ko u ovom sadašnjem sazivu gradske skupštine ima odbornika, shvatili biste da je LDP negde na dvanaest odsto, a SPS oko jedanaest. Ali meni nije cilj da nađem što više mesta za svoje ljude, već da učinimo da sistem funkcioniše najefikasnije moguće. Cilj je da Beograd bude moderan evropski grad u kome ljudi imaju dobru perspektivu, sigurnu egzistenciju i potpuno je nebitno da li će nestranačke ličnosti iz LDP-a ili ljudi iz SPS-a zauzimati onoliko mesta koliko odgovara procentu odbornika koji imaju. Nije važno ko je ko i odakle, zanima me samo rezultat koji će pružiti. U ovom timu će za njih biti uvek mesta, naravno, kao i za članove Demokratske stranke Srbije koji dobro znaju da rade svoj posao. U upravne odbore javnih preduzeća i u tenderske komisije želim da stavim i predstavnike opozicije, hoću da oštrinu Aleksandra Vučića i onih njegovih kritika koje su argumentovane iskoristim za to da se stvari u Beogradu promene nabolje. Ne želim da se svađam sa ljudima, nego da zajedno s njima napravim nešto dobro.

Izjavljivali ste da se dugo zalažete za pomirenje sa SPS-om, kroz rad Narodne kancelarije i NIP. Na koje ste načine to radili?

Tako što nikada nisam obraćao pažnju na to da li je predsednik opštine sa kojim treba da radim iz DS-a ili iz SPS-a. On je demokratski izabran od strane građana i mi moramo da radimo zajedno. U Srbiji i kad prođu izbori, izborna kampanja se nastavlja i to je ono što ne valja. Ja nemam nikakav problem da sa ljudima koji su u bilo kojoj stranci sarađujem, ali samo pod jednim uslovom: da ipak postoji neki zajednički cilj, zajednička vizija, evropska priča normalnog razvoja države. Ne mislim ja na blagostanje kad kažem "Evropa", ali to je neki znak da će biti bolje.

Sve koalicije koje je DS sklopio nakon poslednjih lokalnih izbora ne izgledaju naročito stabilno. Isto važi i za onu na republičkom nivou. Postoji li strategija njihovog očuvanja i opstanka?

Svestan sam da može doći do problema. Politika koju je Boris Tadić započeo pre samo četiri godine jeste politika insistiranja na stabilnosti. Građani Srbije su mnogo toga preturili preko glave tako da su im mir i stabilnost veoma važne poruke i to su pokazali glasajući na izborima za takvu politiku. A ona je Demokratsku stranku dovela do toga da danas ima više od trećine glasača u Srbiji. Što se tiče ostale dve trećine, mi pružamo ruku i jednima i drugima. Mnogo sam radio na tome da se između LDP-a i DS-a uspostave odnosi kakvi postoje poslednjih nekoliko meseci, da se organizuju sastanci između Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, da LDP bude konstruktivna opozicija u republičkom parlamentu, da dođemo do zajedničke deklaracije po kojoj o nekim stvarima delimo iste stavove i zajedno nastupamo bez obzira na to što je LDP opozicija. Na kraju smo došli do njihove podrške gradskoj vlasti u Beogradu. Veoma sam ponosan što sam bio deo procesa približavanja LDP-a i DS-a. Verujem da veliki broj glasača u tim dvema strankama prepoznaje nešto što im je bitno.

S druge strane, uz tu i takvu politiku predsednika Tadića došli smo do toga da jedan SPS i PUPS danas takođe budu proevropske partije. Očekujem da ova vlada i ovakva gradska vlast doprinesu smirivanju političkih tenzija. A kada dođemo i do toga da u Srbiji više nemamo podelu na proevropsku i antievropsku opciju, imaćemo jednu relaksiraniju političku scenu. Onda će neke druge stvari, koje nam sada deluju nezamislivo, biti zamislive.

Da li je jedan mandat od četiri godine dovoljan da Srbija dođe dotle da više nema tako izraženu podelu na "evropsku" i "antievropsku" opciju?

Bio bi dovoljan jedan dan, kada bi oni koji kažu da nisu za dalje pregovore sa Evropskom unijom hteli da budu iskreni i kada bi hteli da kažu građanima šta im nude umesto toga. Kada bi izašli i rekli glasačima da danas imaju plate od četristo evra, da će bez EU za dve godine te plate iznositi dvesta, a za četiri godine pedeset evra. U Srbiji nije pitanje da li hoćete da isporučite Radovana Karadžića, nego želite li platu od sto ili od hiljadu evra. Naš posao je da se izborimo za to da što više ljudi u Srbiji ima takvu platu. Kada to uradimo, postaćemo evropska zemlja u kojoj se dobro živi. Zbog toga smatram da su dogovori stranaka koje su formirale Vladu Srbije i vlast u Beogradu istorijski. Još ima mnogo porodica koje ne mogu ni da se prehrane, koje žive na egzistencijalnom minimumu. Samo ako sarađujemo sa svetom, imaćemo šansu da stvari menjamo nabolje.

Beogradska politička čaršija raspravlja već nedeljama o tome kako su direktno iz Tadićevog kabineta potencijalnom gradonačelniku Beograda stigle dve liste: jedna, na kojoj su ljudi za koje ne bi trebalo da bude mesta u novoj gradskoj upravi i na ključnim mestima javnih preduzeća, i druga, na kojoj su imena ljudi koji bi na tim funkcijama trebalo da se nađu. Ima li istine u tome? Za koga neće biti mesta u novoj gradskoj upravi?

Svako ko zna Borisa Tadića zna da on nikada ne pravi nikakve spiskove, tako da ta priča ne važi. Jedini spisak je onaj koji sam ja predložio predsedniku Tadiću i za koji sam dobio apsolutnu podršku. To je spisak koji nije napravljen na osnovu toga ko je sa kim dobar u DS-u i šire, nego na osnovu toga ko može da odradi posao u Beogradu. Sa visoke politike prebacio sam se na mostove, kanalizaciju, škole i trebaju mi ljudi koji to mogu da završe. Trebaju mi ljudi koji će omogućiti da Beograd bude kulturna prestonica ovog dela Evrope. Potrebna mi je jedna Biljana Srbljanović da mi pomogne da i Beograd poput Novog Sada ima manifestacije kao što je Egzit. Biću otvoren za saradnju sa svima koji imaju dobre ideje i koji će pomoći razvoju Beograda. Program koji nudim je nešto što spaja ove tri grupacije stranaka, bez obzira na to što imamo i različite poglede na neke stvari. Zaista bih voleo da u nekom narednom periodu, kao što su LDP i SPS u nekim opštinama u Beogradu zajedno na vlasti, u Beogradu ovo postane jedna koaliciona vlada punog kapaciteta koja radi svoj posao uz sve razlike koje postoje među strankama koje čine koaliciju za dobro Beograđana.

Zašto sada nije došlo do takve koalicije u kojoj bi u vlasti u Beogradu učestvovali i LDP i SPS-PUPS-JS?

Zato što u ovom trenutku i SPS i LDP imaju političke stavove da ne mogu da uđu u koaliciju na tako visokom nivou kao što je vlast u glavnom gradu. Nadam se da će vremenom, kada se shvati da ova vlast funkcioniše – to proći. Stalno se vrtimo u prošlosti, stalno se vraćamo na to ko je i šta je bio Slobodan Milošević. Danas imamo novo biračko telo koje se ni ne seća tog Slobodana Miloševića. Kome mi o njemu pričamo? Ne interesuje to ljude. Njih zanima budućnost. Hajde da im kažemo kolika će im biti plata, kada će im ukinuti vize, kada će dobiti metro, mostove, asfaltiranje ulica... Ono što je prošlo, nalazi se iza nas i ne može da se jede.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net