Mediji >

Čitulja za živog

Predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije Nenad Cekić preuzeo je dužnost koju je do sada delilo, a formalno i dalje deli, devetoro ljudi. Glavna misterija jeste koga je i zašto poslušao glavni "gazda" i ima li formiranje beogradske vlade ikakve veze s uređivačkom politikom RTS-a

ULOGA SAVETA RRA U POLITIKANTSKIM IGRAMA: Nenad Cekić...

Kada su otvorili "Politiku" od četvrtka, 3. jula 2008, mnogima je verovatno pao kamen sa srca. Oglas koji se u tom dnevniku tog dana mogao pročitati, bio je sasvim siguran znak da Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) nije posustao i da je i dalje sposoban da nas svojom maštovitošću zapanji i iznenadi. Ukratko, da je i dalje onakav kakvog ga već godinama znamo.

Višemesečno izbivanje sa stranica rezervisanih za javne skandale, Savet je ovaj put pošteno nadoknadio: iako je članovima Upravnog odbora RTS-a preostalo još tri godine do kraja mandata, Savet je, eto, raspisao i u "Politici" objavio javni poziv za predlaganje kandidata za (nove) članove UO-a; ekvivalent je isti kao da su objavili čitulju za nekog ko je živ.

Koliko god bila čudna, to ipak nije bila glavna vest. Glavna vest bila je da su za taj javni poziv izgleda znali samo predsednik Saveta Nenad Cekić, zaposleni u štampariji "Politike" i, pretpostavlja se, N.N. lica koja nisu članovi Saveta. Preciznije: Cekić je konkurs raspisao na svoju ruku, bez znanja drugih članova Saveta i bez ikakve konsultacije s njima. Ta činjenica bila je dovoljna da se Savet, odnosno Nenad Cekić, opet nađu na naslovnim stranicama i vrate svoj dugo branjeni status bitnog faktora u teorijama političkih zavera.

...i članovi Upravnog odbora RTS-a

POLITIKA: Na prvi pogled, stvar je jasna. Na čelu RTS-a nalazi se Aleksandar Tijanić, a na čelu države trenutno se nalaze ljudi s kojima je Tijanić u višegodišnjem (političkom) sukobu. Logično je, dakle, da će ljudi koji se trenutno nalaze na čelu države poželeti da dotičnog Tijanića sklone s čela RTS-a. Da bi se to dogodilo, neophodno je da članovi UO RTS-a dvotrećinskom većinom izglasaju odluku o njegovoj smeni. Pošto se pretpostavlja ili zna da oni to svakako ne bi učinili, jedini izlaz iz problema predstavlja smena članova UO-a. A jedini koji to mogu da učine jesu članovi Saveta RRA... Kad se sve to lepo poređa, ispada da je Savet, i inače poznat kao telo koje lako podleže različitim političkim interesima, poslušao nekoga koga je morao poslušati i primenio najjednostavniji recept za Tijanićev odlazak iz Takovske 10. Naravno, pitanje svih pitanja jeste ko zapravo stoji iza javnog poziva, odnosno koja politička stranka želi da Tijanića skloni što je pre moguće.

Pošto je generalni direktor RTS-a na tu funkciju došao direktno iz fotelje savetnika Vojislava Koštunice za medije i u više navrata otvoreno ili manje otvoreno politički podržao bivšeg premijera, prva pretpostavka jeste da iza inicijative za njegovu smenu stoji Demokratska stranka. Malo je, međutim, onih koji su otvoreno uprli prstom u DS – većina teorija bazirala se na tezi da DS jeste operativno sproveo priču s javnim pozivom, ali da je glavni "krivac", zapravo, Liberalno demokratska partija, koja je svoju podršku manjinskoj beogradskoj vladi DS–SPS, navodno, uslovila Tijanićevom smenom.

Ako prihvatimo tezu o političkoj pozadini namere da se promene članovi UO RTS-a, a odmah potom i Aleksandar Tijanić, pretpostavka o LDP-u kao glavnom inicijatoru najviše "drži vodu". U pitanju je, naime, stranka koja se od svog nastanka s Tijanićem sukobljava oko svega – za razliku od DS-a, čiji je animozitet prema Tijaniću nekako skriven (da ne kažemo elegantan), rukovodstvo LDP-a i generalni direktor RTS-a međusobno komuniciraju koristeći isključivo uvrede.

Kako bilo, svakom ko je iole upoznat s ovdašnjim političko-medijskim vezama, jasno je da priča o nasilnoj smeni upravnog odbora i Tijanića deluje krajnje logično. Za razliku od političara na nekim drugim mestima, naši još nisu naučili da, ako već žele da utiču na uređivačko usmerenje medija, to ne bi trebalo da čine tako što će nogom razvaljivati redakcijska vrata, lupati šakom o sto, navrat-nanos menjati ili dopunjavati upravne odbore, javno prozivati urednike, itd. U svetu (koji se odavno pomirio s tužnom činjenicom da svaki političar, na svakoj strani sveta, želi da ga mediji slušaju) postoje suptilni mehanizmi kojima se taj cilj bar delimično postiže. Naravno, nije ovde reč o tome kako bi čitavo zamešateljstvo s UO RTS-a bilo prihvatljivije, samo da je lepše upakovano. Reč je o tome da bi elegantniji postupci makar malo zavarali građane, zamazali im oči i možda ih uverili kako u RRA i u RTS-u sede politički nezavisni ljudi. Ovako, u tu priču ne može da poveruje niko, a građane koji plaćaju i ljude koji upravljaju RTS-om i ljude u RRA, i jedni i drugi otvoreno prave budalama.

PSIHOLOGIJA: Sve bi, dakle, bilo jasno da je javni oglas raspisan onako kako se to i do sada događalo – većinskom odlukom članova Saveta. Međutim, ono što ovu priču čini živopisnijom u odnosu na ranije, antologijske situacije, jeste činjenica da su članovi Saveta o javnom pozivu bili obavešteni iz medija. Jedini član koji kaže da je o tome bar nešto znao jeste Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Saveta: u izjavi za RTS, on je istakao da sednice Saveta RRA nije bilo, da "odluka o raspisivanju javnog poziva nije obavezna da se donosi na sednici", da je on za javni poziv "znao" i da "pretpostavlja" kako su znali i ostali članovi Saveta. Po Vasićevim rečima, "nije neophodno" da članovi Saveta "budu obavešteni jer nikakva odluka o naimenovanju ili razrešenju nije ni doneta", a konkurs se raspisuje pre vremena "da se ne bi stvarao vakuum, prostor u kome nema članova Upravnog odbora ili nema čitavog Upravnog odbora".

Izuzev Vasića, nijedan član Saveta RRA nije javno saopštio da je znao bilo šta o odluci o objavljivanju javnog poziva. Profesor Svetozar Stojanović, član Saveta (po mnogima, čak i njegova "siva eminencija") rekao je da nije bio upoznat s odlukom o objavljivanju oglasa, a da na poslednjoj sednici nije bilo ni reči o promeni UO RTS-a. "Kažu, nije to konkurs, nego javni poziv, kakva god da je razlika. A ja ne mogu da obrazložim njegovo raspisivanje, kad je sve urađeno mimo mog znanja. Prvi put sam čuo za to iz medija", objasnio je Stojanović za "Večernje novosti".

Zbog svega toga, jedno od glavnih pitanja (osim onoga o političkoj pozadini) jeste zašto je Cekić posao s javnim pozivom obavio na svoju ruku. Činjenica da Aleksandar Vasić tvrdi kako je nešto o tome znao, u ovom slučaju ne znači ništa – s jedne strane, reč je o samo jednom, od ukupno devet članova Saveta; s druge, Vasić je i ranije (čak i u vreme pre Saveta, dok su on i Cekić upravljali Radio Indeksom) bio zadužen za tzv. "prljave poslove", koji su često podrazumevali "vađenje fleka" koje je Cekić prethodno napravio. Za zaključak o tome da je Cekić čitavu stvar odradio samostalno mnogo je značajniji podatak da je neinformisan bio profesor Stojanović: za razliku od Vasića, reč je o članu Saveta do čijeg je mišljenja Cekiću oduvek bilo stalo – kako u sferi nauke (Stojanović je Cekićev naučni mentor) tako i u sferi medija (Stojanović je u sezoni 2000–2001. bio predsednik Saveta Radio Indeksa i čovek koji se tada u toj stanici pitao za sve). U prevodu: ako nije znao Stojanović, teško je pretpostaviti da je iko išta znao.

Zašto je, dakle, Cekić radio sam? Od ukupno devet članova Saveta, njih trojica bili su i ostali bliski Cekićevi prijatelji i saradnici koji mu se verovatno ne bi suprotstavili – pored Stojanovića i Vasića, tu je i Vladimir Cvetković (između ostalog, savetnik direktora Radio Indeksa 2000–2001). Konačno, čak i ako bi mu se u nameri o raspisivanju javnog poziva suprotstavili svi, Cekić bi, kao izuzetno inteligentan čovek, svakako uspeo da pronađe neko alternativno rešenje, neku rupicu u zakonu. Isto tako, kao izuzetno inteligentnom čoveku, valjda mu je bilo jasno da će samostalna odluka o javnom pozivu izazvati buru kakvu je izazvala. Izvor "Vremena" koji je želeo da ostane neimenovan, a koji Cekića odranije poznaje, kaže da čitava stvar liči na samostalno izletanje (uzrokovano različitim faktorima), kakvo je inače karakteristično za predsednika Saveta RRA. "S druge strane, međutim, Cekić, od kada je u Savetu, ništa nije uradio impulsivno i na svoju ruku. Sve je rađeno uz pravljenje strategije, pa tako mislim da i za ovaj samostalni istup postoje neki, verovatno politički, razlozi", objašnjava izvor "Vremena", ističući da će sve to biti jasnije posle prve sledeće sednice Saveta.

No, kao i ostali detalji u ovoj storiji, datum održavanja sednice Saveta za sada je nepoznat. Portparolka Saveta RRA Jelena Kolo izjavila je za "Vreme" da se u ovom trenutku ne zna kada će sednica biti održana, Nenad Cekić ignoriše novinare već danima, a ostali članovi Saveta, i sami verovatno neinformisani, ne govore ništa. U međuvremenu, šta nam je poznato? Poznato je da Savet RRA funkcioniše kao "država u državi", da neko hoće da smeni Aleksandra Tijanića i da je verovatno reč o nekoj političkoj grupaciji. Ukratko, poznato nam je sve ono što smo znali i ranije. S tim što se ovaj put Nenad Cekić potrudio da nadmaši sebe i tako jednom zasvagda pokaže kako "država u državi" ima samo jednog gazdu.

Pitanje je samo koga i zašto taj gazda trenutno sluša.


 

Procedura koje nema

"Upravni odbor RTS-a ima prilično loš sastav, mogao je biti bolji, a u prethodna dva izbora učinjeno je nekoliko grešaka. Međutim, promena UO-a nije moguća bez sastanka Saveta RRA, jedino tako može da se poteže pitanje prekida njegovog mandata. Nezavisnost Saveta ne znači da tu svako može da se ponaša kako hoće. Ranije neprincipijelnosti i greške ne mogu se na ovaj način ispravljati. To je samo kontinuitet grešaka i upliva vlasti u medijsku sferu", kaže za "Vreme" Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i jedan od autora Zakona o radiodifuziji. On podseća da bi Savet trebalo da čine kompetentni ljudi, što je u ovom slučaju prilično problematično. "Savet ili neki njegov član koji pokazuju da pod političkim pritiskom donose odluke pokazuju svoju nekompetentnost", smatra profesor Veljanovski.

Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Nadažda Gaće takođe ističe da promena članova UO RTS-a ne može da se obavi na ovaj način. "Ne govorim o kvalitetu ili nekvalitetu članova tog tela, ali ako RRA želi da ih smeni, to mora da se obavi uz detaljnu analizu njihovog dosadašnjeg rada. Procedura je uspostavljena i, ako hoćemo da dodirnemo 'd' od demokratije, moramo da je poštujemo."

Prijave

Dan pošto je u "Politici" objavljen poziv za predlaganje novih kandidata za UO RTS-a, 4. jula 2008, RTS je podneo krivičnu prijavu "protiv nepoznatog izvršioca zbog objavljivanja javnog poziva...". Kako se navodi u prijavi, objavljivanjem javnog poziva izvršeno je više krivičnih dela (falsifikovanje isprava, zloupotreba položaja, itd.), a prekršene su i odredbe Zakona o radiodifuziji i Statuta RRA. "O ovome ne može odlučivati pojedinac kao član Saveta RRA jer bi to praktično značilo da pojedinac pokreće postupak razrešenja i izbor novih članova UO-a", kaže se u saopštenju RTS-a objavljenom tim povodom.

Istog dana, iz RRA stigla je najava da će protiv uprave RTS-a biti podnete krivične prijave zbog "nesavesnog rada" i "60 miliona evra štete nanete RTS-u nastale zbog nenaplaćivanja pretplate".

Na pitanje "Vremena" o tome zašto je RRA ovu prijavu najavila tek pošto je RTS već podneo svoju krivičnu prijavu, u Savetu nije bilo odgovora. Zamenik predsednika Saveta Aleksandar Vasić nije želeo da daje komentare.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net