Meridijani

Bejčuan: Evakuacija preživelih

Kineska vlada naredila je evakuaciju 80.000 ljudi zbog opasnosti od izlivanja jezera u oblasti Bejčuan nakon zemljotresa u kome je nastradalo 67.000 ljudi. Državna novinska agencija izvestila je da su humanitarne organizacije najavile akciju izmeštanja stanovništva do utorka u ponoć. Iz Bejčuana je već ranije evakuisano oko 70.000 ljudi zbog mogućeg izlivanja veštačkog jezera na reci Đijan. Još dok je vladao strah u jugozapadnoj provinciji Sečuan, novi potres jačine 5,4 stepena Rihterove skale osetio se u Čengduu, a 30 minuta kasnije u provinciji Šansi. Stanovništvo je ostalo bez hrane, vode i medicinske pomoći dok je nekoliko miliona ljudi ostalo bez doma. Zvanični podaci koje je saopštila vlada su jezivi: 67.000 mrtvih, 20.790 nestalih za kojima se i dalje traga, 5,4 miliona beskućnika. Najveći napori sada se ulažu u sprečavanje poplave iz jezera u oblasti gde živi 1,3 miliona ljudi; da bi se to izbeglo vojska je angažovala stručnjake za eksploziv koji pokušavaju da dinamitom iznivelišu nivo reke i jezera. Jezero je na nepristupačnom planinskom terenu što otežava pristup, a preti opasnost od kiša koje su već zahvatile južnu Kinu – u provinciji Guidžo koja se graniči sa Sečuanom u poplavama je poginulo devet osoba, a 11 se vodi kao nestalo. Koliko je dece stradalo od 12. maja nije navedeno, ali je izvesno da taj broj nije mali budući da je vlada najavila da će politika planiranja rađanja dece u narednom periodu biti ublažena, tj. onim roditeljima koji su izgubili dete u zemljotresu biće dozvoljeno da dobiju prinovu.

Bogota: Smrt vođe

Ministar odbrane Kolumbije obznanio je obaveštajne podatke na osnovu kojih je Manuel Marulanda, vođa najveće kolumbijske gerilske grupe, navodno umro prirodnom smrću još u martu. Ministar Huan Manuel Santos rekao je da bi smrt gerilskog vođe Marulande, za koga se veruje da ima 76 godine, bila ozbiljan udarac za Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC), promarksistički nastrojene pobunjenike koji već više od četiri decenije vode gerilski rat protiv kolumbijske vlade. Santos se za kolumbijski nedeljnik "Semana" poziva na obaveštajne izvore, na osnovu kojih je Marulanda umro od srca 26. marta, što zvanično potvrđuje i vlada Kolumbije, dodajući da su u oblasti gde je Marulanda bio, u to vreme izvršena tri bombaška napada. "On je sigurno u paklu", rekao je Santos za Marulandu. Kolumbijska vlada je preuzela rizik otkrivanja Marulandine navodne smrti, jer je gerilski vođa nekoliko puta bio proglašavan mrtvim ili ubijenim od 1940. godine, kada je kao dečak otišao u gerilski pokret koji je tada bio u povoju. Pravo ime ovog čoveka je Pedro Antonio Marin a rođen je na plantažama kafe gde je živela njegova porodica. Ime Manuel Marulanda Velez koristi od 1951. godine, a kasnije postaje vođa najpoznatijih latinoameričkih gerilaca. Svaki dosadašnji obaveštajni izveštaj o njegovoj smrti ili bolesti, uključujući i prethodni o raku prostate, pokazao se kao netačan. Pokazalo se, međutim, da objavljivanje zbunjujućih izveštaja o smrti gerilskog vođe utiče na smanjenje broja pobunjenika u FARC-ovim redovima. Kada je objavljena poslednja vest o Marulandinoj smrti, svi zvaničnici kolumbijske vlade požurili su da potvrde priču. "To je gotovo sigurno", rekao je potpredsednik vlade Fransisko Santos uz objašnjenje da je "izvor veoma pouzdan". Ako je to tačno, pitanje je ko će sada voditi gerilsku organizaciju, koja je ostala bez mnogih čelnih ljudi. Santos veruje da će Marulandu zameniti Alfonso Kano, veoma obrazovan čovek koji je nekad bio na čelu političkog tela FARC-a.

Sidnej: Škola za muslimane

Australijska vlada usprotivila se otvaranju islamske škole koju bi pohađalo 1200 učenika u Kamsdenu, u predgrađu Sidneja, uz objašnjenje da je to "neprikladno" za mali grad gde su održani antimuslimanski protesti povodom najave otvaranja škole. Gradsko veće Kamsdena glasalo je protiv gradnje škole za muslimane jer bi objekat remetio saobraćaj i zauzeo zemljište poljoprivrednog dobra i tvrde da njihova odluka nema religijsku pozadinu. "Reč je o lokaciji... nema to nikakve veze sa religijom i nacionalizmom", kaže gradonačelnik Kris Peterson. Planirano je da škola za muslimanske đake radi po planu i programu koje je odredilo australijsko ministarstvo, s tim što će imati dodatne verske časove. Ali, stanovnici Kamsdena nisu oduševljeni. "Ne želimo muslimane u Kamsdenu, ne želimo ih ne samo ovde već ni u celoj Australiji", uzvikuje jedna žena, odevena u australijsku zastavu sa kaubojskim šeširom na glavi, na protestu ispred gradskog veća. Drugi stanovnik Kamsdena potvrđuje priču gradonačelnika i kaže da protivljenje nema veze sa islamom, katoličanstvom, budizmom ili bilo kojom drugom religijom, već da njihov kraj nije pogodan za izgradnju škole za toliko učenika. Muslimani žive u Australiji već više od 200 godina, prvi muslimanski doseljenici bili su jahači kamila iz Avganistana. Danas u Australiji živi oko 280.000 muslimana uglavnom sa Srednjeg istoka, iz Azije i sa Fidžija, a od napada na STC i Pentagon u Americi odnosi među muslimanskim i nemuslimanskim stanovnicima prilično su zategnuti.

Berlin: Nemci i partizani

Kako je moguće da četiri raspevane Nemice (od toga jedna "naše gore list") poljuljaju nacionalno samopouzdanje jednog velikog naroda? Posle takmičenja za pesmu Evrovizije održanog u Beogradu, Nemci su počeli da se pitaju šta zapravo znači njihov katastrofalan neuspeh: da li to znači da ih Evropljani ne vole? Najpoznatija ženska pevačka grupa nije dobila nijedan glas od 40 zemalja (od ukupno 42) i plasirala se na pretposlednje mesto. "Zašto nas niko ne voli?", osvanuo je naslov u "Bild am zontagu" posle muzičkog spektakla koji je gledalo više od 100 miliona gledalaca. "Da li smo mnogo glupi da bismo pobedili ili nas jednostavno ne vole?", piše u vikend izdanju. "To nije više muzičko takmičenje", komentariše Teri Vogan, britanski evrovizijski prezenter, dodajući da sumnja da će ikad više učestvovati u toj predstavi. "Zaista, učesnici iz zapadnih zemalja trebalo bi ozbiljno da razmotre mogućnost da odustanu od Evrosonga, zato što su im šanse veoma male." U tekstu se opisuje parada kič-muzičara iz Litvanije i Azerbejdžana, uz komentare da su Rusi bili dobri, ali ni po čemu najbolji i slično. Nemačke pevačice No Angels izuzetno su popularne u svojoj zemlji sa pet miliona prodatih albuma u poslednjih osam godina, i stoga su svi verovali u njihov bolji plasman. Kako navodi list, Evrosong je bio ozbiljno shvaćen u Nemačkoj, 6,5 miliona Nemaca je pratilo Evrosong, a jedinih 12 poena udelili su im Bugari, dok su Švajcarci dali utešna dva poena. Jedan razočarani nemački državljanin poraz svoje zemlje nazvao je "uvredom" i "katastrofom" budući da su takmičarke iz Nemačke 2003. godine proglašene najuspešnijom ženskom grupom u kontinentalnoj Evropi. U jednom delu teksta autor zaključuje da, iako je prošlo šest decenija od Drugog svetskog rata, Nemačka se i dalje kažnjava, i pita se da li su to glasali partizani.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net