Nove vojske bivše Jugoslavije - nastavak iz prošlog broja >

Drugi put u dva veka

Vojska Srbije uživa visoko poverenje građana, uprkos neslavnim ratovima u prvoj polovini devedesetih i političkoj nestabilnosti koja usporava njenu transformaciju

PROMOCIJA: Predsednik Skupštine Oliver Dulić, vrhovni komandant Boris Tadić, ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš

Strateška orijentacija VS gotovo je identična misijama i zadacima oružanih snaga zemalja okruženja, odbrana zemlje. Za tu misiju, vojska raspolaže dovoljnom količinom naoružanja i opreme ali, kako je u intervjuu "Večernjim novostima" u januaru 2008. godine rekao general-major Božidar Forca, ono nije u svim delovima na tehnološkom nivou razvijenih zemalja.

Druga misija vojske je podrška izgradnji mira u regionu. To, s aspekta opremljenosti VS, zahteva dodatne napore na modernizaciji pojedinih sredstava. Stoga se u vojsci "mnogo vodi računa ko i gde može da učestvuje", o čemu odluku donose državni organi – Narodna skupština i predsednik Republike. Treća misija – podrška civilnim vlastima – zahteva modernizaciju nekih osnovnih sredstava i sistema vojske, kao i ulaganja u sistem obuke za tu vrstu zadataka.

Vojska Srbije je po zakonu pod demokratskom i civilnom kontrolom koja naročito obuhvata kontrolu upotrebe i razvoja VS, internu i eksternu kontrolu troškova za vojne potrebe, praćenje stanja i obaveštavanja javnosti o stanju priprema VS, obezbeđenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i utvrđivanje odgovornosti za vršenje vojnih dužnosti u skladu sa zakonom. Kontrolu obavljaju Narodna skupština, zaštitnik građana i drugi državni organi u skladu sa svojim nadležnostima, te građani i javnost. Ministar odbrane uređuje način obaveštavanja javnosti o aktivnostima vojske Srbije. Vrhovni vojni zapovednik je predsednik Republike.

Prema rezultatima istraživanja koje je u junu 2007. godine sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), najviše građana Srbije (62 odsto) ima poverenja u Srpsku pravoslavnu crkvu, vojsci veruje 43 odsto, a policiji 31 odsto ispitanih. Jedan od ključnih momenata u otvaranju sistema odbrane prema javnosti bilo je uspostavljanje Uprave za odnose s javnošću u Ministarstvu odbrane 2001. Dve godine kasnije načinjeni su prvi ozbiljni koraci u uklapanju Generalštaba odnosno vojske u strukturu Ministarstva odbrane, a zatim početkom 2005. kada se vojska u potpunosti uključila u strukturu ovog ministarstva.

Prijem u Partnerstvo za mir (PzM) daje suštinski doprinos učvršćivanju međunarodnog položaja i ugleda VS. Osim toga, članstvo u PzM predstavlja ispunjenje i ostalih naših postavljenih ciljeva: da se odgovori na nove izazove i radi zajedno sa NATO-om i članicama PzM-a u svim oblastima od obostranog interesa, odgovorno oblikujući regionalnu i širu stabilnost, učvrsti predvidivost i stabilnost na čitavom zapadnom Balkanu – kako bi se osigurao trajan mir i obezbedio održiv dugoročni i ukupan razvoj regiona, nastavi jačanje dobrih odnosa sa susednim zemljama, kao i bezbednost i vojna saradnja sa zemljama u okruženju.

Pristupanje programu PzM Srbija potvrđuje privrženost zajedničkim vrednostima na kojima počiva ne samo Partnerstvo za mir, nego i sve evroatlantske strukture i Evropska unija. Kroz Partnerstvo za mir dobija se mogućnost da se ojača i unapredi nacionalna bezbednost zemlje, a samim tim ubrza njen politički i ekonomski preobražaj. Ovo će neminovno doprineti realizaciji zajedničkog interesa Srbije i njenih budućih partnera, a to je stvaranje stabilnog okruženja i unapređenje saradnje i veza u regionu u pravcu postizanja trajnog mira u evro-atlantskom prostoru.

Ministarstvo odbrane Srbije najavljuje da će u ovoj godini sistem odbrane "biti podignut na znatno viši nivo". Glavni prilog ovoj tezi je činjenica da je sa vladom postignut dogovor da se resorno ministarstvo oslobodi obaveza isplaćivanja vojnih penzija. To će, objašnjavaju u Ministarstvu odbrane, ostaviti veliki manevarski prostor kad su u pitanju opremanje, investicije i modernizacija oružanih snaga. Polovina ukupnih sredstava odlazi na plate, oko 30 odsto za održavanje i oko 20 odsto za investicije. To je više nego za protekle tri-četiri godine zajedno. Poređenja radi, Ministarstvo odbrane Norveške oko 40 odsto novca izdvaja za plate zaposlenih, oko 30 odsto za održavanje i oko 30 odsto za investicije.

Prema predlogu vojnog budžeta, 18,3 milijarde dinara trebalo bi da se izdvoji za plate, dodatke i naknade zaposlenih, nešto više od dve milijarde dinara za zgrade i građevinske objekte i skoro toliko za službena putovanja. Milijarda će ići na socijalna davanja a 3,6 milijardi na socijalne doprinose. Vojni analitičari smatraju da predlog novog budžeta Srbije nagoveštava da se posle niza godina u Ministarstvu odbrane ponovo razmišlja o modernizaciji oružanih snaga. Đorđe Popović, analitičar iz Centra za civilno-vojne odnose, ocenio je da je vojni budžet predviđen za 2008. godinu u skladu sa NATO standardima, kojima teži srpska vojska. Takođe, najavljeno je da bi konačno trebalo da počne i stambeno zbrinjavanje vojnih kadrova i poboljšanje njihovog socijalnog položaja. Predstavljajući šestomesečni presek rada svog tima, ministar vojni Dragan Šutanovac obećao je da će ove godine biti kupljeno 309 stanova za potrebe zaposlenih u vojsci, kao i da će iz budžeta resornog ministarstva biti izdvojeno milijardu dinara za subvencionisane stambene kredite.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net