Izborna geografija – lokalni izbori >

Vezana trgovina

Bez obzira na moguća zaklinjanja partijskih vrhova o tome da će u svakom pojedinačnom slučaju ljudi na terenu donositi odluke o tome s kim će najlakše moći da rešavaju komunalne i druge lokalne probleme, jasno je da će podela vlasti na lokalnu u ogromnoj, ako ne i presudnoj meri zavisiti od dogovora o formiranju koalicije na republičkom nivou

KANDIDATI I BEOGRAD: A. Vučić,...

Građani Srbije u ponedeljak su temeljno bombardovani podacima o broju glasova i mandata koje su političke partije i njihove šarolike koalicije osvojile na lokalnim izborima, ali je, uz retke izuzetke (poput Novog Sada, Kragujevca, Tutina i Jagodine), uglavnom ostalo nejasno ko će u narednom periodu u srpskim opštinama i gradovima – vršiti vlast.

Preliminarni podaci, naime, pokazali su da je Demokratska stranka i koalicija okupljena oko nje, osvojila najveći broj odborničkih mandata. Ali ne i natpolovičnu većinu u budućim lokalnim skupštinama, zahvaljujući čemu je protivnicima u prvim reakcijama bilo sasvim lako da govore o "pirovoj pobedi".

...D. Đilas,...

ZLATNA KOKA: Pažljivo analiziranje podataka, naime, pokazuje da se, u ogromnom broju slučajeva, ne može govoriti o "prirodnim" koalicijama zahvaljujući kojima bi stranka Borisa Tadića mogla da te "pobede" materijalizuje i formira nove lokalne samouprave. Bez obzira na moguća zaklinjanja partijskih vrhova o tome da će u svakom pojedinačnom slučaju ljudi na terenu donositi odluke o tome s kim će najlakše moći da rešavaju komunalne i druge lokalne probleme, jasno je da će podela vlasti na lokalnu u ogromnoj, ako ne i presudnoj meri, zavisiti od dogovora o formiranju koalicije na republičkom nivou.

...B. Srbljanović

Naročito će se to odnositi na "zlatnu koku" – Beograd. Preliminarni podaci Gradske izborne komisije pokazuju da je, od 110 odborničkih mandata, većina, ali ne natpolovična, pripala listi "Za evropski Beograd – Boris Tadić", koja je osvojila 45 mandata (39,20 odsto glasova). Da bi Dragan Đilas, kandidat DS-a, postao gradonačelnik, potrebno je još 11 odborničkih glasova, ali je, bez preciznog uvida u sadržinu međustranačkih dogovora, nemoguće zaključiti da li će se tih 11 glasova pronaći. Jasno je jedino da njih nema među onih 40 odbornika koje će u beogradskoj skupštini imati radikali (zahvaljujući 35,01 odsto osvojenih glasova). Gotovo jednaka šansa je i da podrška Đilasu stigne od 12 budućih odbornika narodnjačke koalicije (narodnjaci su osvojili 11,12 odsto glasova). Podrška bi mogla da stigne od sedam odbornika Liberalno demokratske partije (6,91 odsto osvojenih glasova), a eventualno i od šest odbornika koalicije okupljene oko socijalista (5,22 odsto glasova). Problem je, međutim, što na njihovu podršku računa i Đilasov protivkandidat, radikal Aleksandar Vučić, koji je već u ponedeljak nagovestio, ali ne i sasvim potvrdio, dogovor na liniji SRS-DSS-SPS. Stranačka kombinatorika i vezana trgovina (dogovor o koalicijama na republičkom i lokalnom nivou), makar na teoretskom nivou, ne isključuje ni mogućnost da budući gradonačelnik prestonice dođe iz neke od manjih stranaka buduće koalicije.

Za razliku od Beograda, u kome je ishod i dva dana nakon izbora bio neizvestan, u Novom Sadu je jasno da su građani u nedelju omogućili suštinsku promenu vlasti: prema saopštenju izbornih štabova DS-a i Lige socijaldemokrata Vojvodine, te dve stranke će, nakon četvorogodišnjeg mandata radikala, ponovo preuzeti vlast u gradu. Gradski odbor DS-a, prema izveštajima medija, već je odlučio i da za gradonačelnika predloži svog predsednika Igora Pavličića. Koalicija "Za evropski Novi Sad" (DS) osvojila je 33,38 odsto glasova, odnosno 31 odbornički mandat, dok je koalicija "Zajedno za Vojvodinu" (LSV) dobila 10,14 odsto glasova (devet mandata) u budućoj skupštini vojvođanske prestonice. Za radikale je glasalo 26,2 odsto Novosađana (25 mandata), a za grupu građana okupljenu oko odmetnute članice te stranke i bivše gradonačelnice Maje Gojković osam odsto birača (sedam mandata). Narodnjačka koalicija, sa osvojenih 5,88 odsto glasova, imaće pet mandata, a jedan odbornik zastupaće interese Mađarske koalicije "Ištvan Pastor". Socijalisti i LDP nisu uspeli da preskoče cenzus od pet odsto osvojenih glasova.

Kragujevac bi mogao da posluži kao jasan dokaz teze da je ekonomija presudna u izbornom odlučivanju građana: lista "Veroljub Verko Stevanović – G17 plus i koalicija Zajedno za Kragujevac" iza koje stoje glavni akteri dogovora o povratku italijanskog Fijata u Šumadiju, osvojila je 43 odsto glasova, odnosno 42 mandata (od ukupno 87). Drugoplasirani su radikali (18 mandata), lista "Za evropsku Srbiju" imaće 13 mandata, dok je koalicija SPS-PUPS osvojila osam mandata. Narodnjaci će imati šest mandata.

U Nišu je, međutim, rezultat krajnje neizvestan: radikali i demokrate osvojili su po 18 mandata. Po sedam mandata imaju G17 plus, koalicija DSS-NS i koalicija SPS-PUPS-JS-PSS. Preostala četiri mandata pripala su LDP-u.

DOMAĆI I OSTALI: Situacija je ubedljivo najjasnija u Jagodini, gde je koalicija "JS-SPS-PUPS – Dragan Marković Palma" dobila priliku da samostalno formira vlast, osvojivši 54,8 odsto glasova, odnosno natpolovičnu većinu u skupštini – 19 od 31 odbornika. Markovićev komšija i stilski srodnik, Dobrivoje Budimirović Bidža, međutim, nije se tako proslavio. Naprotiv – prema prvim izveštajima, izborni favorit građana Svilajnca bio je DS, čija je lista dobila poverenje 37,75 odsto birača.

Sudeći po mišljenju glasača, Velimir Ilić je gotovo upola lošiji domaćin od Palme – za njegovu listu "DSS-NS– Velimir Ilić" glasalo je 28,57 odsto birača, što je dovoljno za tačno 24 odborničke knjižice. Za listu "Za evropsku Srbiju – Boris Tadić" glasalo je 21,42 odsto Čačana, pa će DS i SPO imati 18 mandata. Radikali su dobili 12 odborničkih mesta, dok će socijalisti imati devet odbornika. Cenzus su još prošli i G17 plus, LDP, i Grupa građana "Za Čačak", koji će dobiti po četiri odbornika u budućoj skupštini grada.

U rivalskom Užicu najbolje je prošla lista "Za evropsko Užice DS-G17 plus-SPO", osvojivši 28 mandata, od ukupno 67. Lista "Da pobedi Užice – DSS-NS, Liga za Užice–PUPS" imaće 17 odbornika, a radikali 13. Lista "LDP – dr Snežana Janjić" u lokalnom parlamentu imaće tri odbornika, a lokalna lista "SPS – Pokret za Užice" šest.

Za razliku od Velimira Ilića, koji i dalje uspeva da osvoji najviše mandata u rodnom gradu, Ivica Dačić, glavna zvezda aktuelnih pregovora o formiranju republičke vlasti, doživeo je debakl u rodnoj Žitorađi: lista kandidata njegove stranke za odbornike osvojila je 4,92 odsto glasova i nije prešla cenzus. Najveći broj odborničkih mesta je, inače, sa 24 odsto glasova osvojio DS – devet, na drugom mestu je sa 20,8 odsto Nova Srbija – osam odbornika. Slede SRS sa sedam odbornika, pa Grupa građana "Da radimo i gradimo" sa tri mandata i G17 plus sa dva odbornika.

I u rodnom gradu Dačićevog pokojnog vođe, Požarevcu, najviše mandata osvojio je DS (26). Drugi su radikali (22), dok socijalisti imaju upola lošiji rezultat od saboraca iz devedesetih – 11 mandata. Narodnjaci su osvojili pet, a G17 plus – četiri mandata. Osim u Kragujevcu, G17 plus ostvario je dobar rezultat i u Loznici, osvojivši 12 odborničkih mandata. Isto toliko dobili su i radikali. DS-u je pripalo devet, NS-u šest, a koaliciji SPS-PUPS, Grupi građana "Pokret za Loznicu" i DSS-u po četiri. U Boru su prvoplasirani radikali, sa osvojenih 26,95 odsto glasova birača, što će toj partiji doneti 13 odborničkih mesta. Slede DS sa 11 odbornika i SPS sa četiri mesta u lokalnom parlamentu. Grupa građana "Bor zna zašto – Boško Ničić" dobiće tri odbornička mesta, a po dva predstavnika imaće Ujedinjeni Vlasi Srbije i koalicija "DSS – Pokret za Bor – Vlaška stranka".

I u opštini Požega najviše glasova dobio je SRS – 31,38 odsto. Slede koalicija DS-G17-SPO sa 27,84 odsto glasova i koalicija DSS-NS sa 17,84 odsto. Koalicija SPS-PSS osvojila je 13,44 odsto glasova, a LDP 9,5 odsto. Radikali su prvoplasirani i u Kikindi, gde su osvojili 17 mandata. Od ukupno 39 odborničkih mesta, listi "Za evropsku Kikindu – Boris Tadić" (DS, G17 plus, SPO i Unija Roma), pripalo je 14 mandata. DSS je osvojio dva odbornička mesta, koliko i LSV, a Mađarska koalicija – jedan mandat.

Sasvim drugačije raspoloženje vlada u Subotici, u kojoj je koalicija "Za evropsku Suboticu" – DS, G17 plus, DSHV i SDP – osvojila 40,58 odsto glasova, zahvaljujući čemu će imati 32 odbornika u gradskoj skupštini. Mađarska koalicija "Ištvan Pastor" dobiće 21 mandat, a "Srpska lista za Suboticu" – DSS, SRS i SPS – 13. Bunjevačka stranka Vojvodine obezbedila je jedan mandat.

U Sandžaku najviše razloga da se raduje ima Sulejman Ugljanin, čija Bošnjačka lista ima priliku da sama formira vlast u Tutinu (osvojila 21 od ukupno 37 odborničkih mesta). Koalicija "Za evropski Tutin", koju čine Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića i DS, osvojila je 12 mandata, G17 plus i Grupa građana "Šerif Hamzagić" tri odbornička mesta, a Stranka za Sandžak jedno.

I u Sjenici vodi Ugljanin, ali mu je za petama koalicija Rasima Ljajića. Obe koalicije pomoć će morati da traže u grupama građana i srpskim strankama.

U Novom Pazaru situacija je obrnuta: od ukupno 47 odbornika, koalicija "Za evropski Novi Pazar", čiju okosnicu čine SDP Rasima Ljajića i DS, osvojila je 23 mandata, a Ugljaninova Bošnjačka lista 18 odborničkih mesta. Po svemu sudeći, ko će formirati opštinsku vlast odlučiće "Jedinstvena srpska lista" – SRS-NS-DSS-SPS koja će najverovatnije imati sedam odbornika.

U opštini Novi Bečej prvoplasirana je lista LDP-a (28 odsto glasova), ispred liste SRS-a (23,8 odsto glasova).

U opštini Čajetina u budućem opštinskom sazivu koji broji 31 odbornika DSS će imati 18 odbornika, a u parlamentu će biti i šest odbornika DS-a, dva odbornika NS-a, tri odbornika SRS-a i dva odbornika SPS-a...


 

Beograd

Od ukupno 17 beogradskih opština, koalicija Demokratske stranke i G17 plus najviše glasova osvojila je u 12, Srpska radikalna stranka u četiri opštine, dok je u samo jednoj opštini (Sopot) najveće poverenje birača dobila grupa građana. Koalicija Demokratske stranke i G17 plus najviše glasova dobila je u opštinama Stari grad, Voždovac, Palilula, Novi Beograd, Lazarevac, Savski venac, Barajevo, Rakovica, Čukarica, Zvezdara i Obrenovac, a apsolutnu vlast osvojila je na Vračaru. Radikali su najveće poverenje birača osvojili u Surčinu, Zemunu, Mladenovcu i Grockoj, ali ni u jednoj opštini neće moći da samostalno formiraju vlast. Odbornička lista "Živorad Milosavljević – za opštinu Sopot" imaće najviše odbornika u Skupštini opštine, ali neće moći da samostalno formira opštinske organe vlasti.

Istorija

U odnosu na lokalne izbore 2004, lista okupljena oko DS-a, sa osvojenih 39,20 odsto glasova u Beogradu, popravila je rezultat iz 2004, kada je imala 32,2 odsto (G17 plus tada je imao 4,9 odsto, a SPO je, sa osvojenih dva odsto glasova, ostao ispod cenzusa).

Radikali su pre četiri godine u Beogradu imali 26,6 odsto glasova (sada imaju 35,01).

DSS je 2004, bez Nove Srbije, imao 12,5 odsto glasova u Beogradu (danas u koaliciji sa partijom Velimira Ilića ima 11,12).

Socijalisti su u Beogradu pre četiri godine imali 5,5 odsto glasova (danas 5,22).

Još jedna partija koja je danas prešla cenzus u Beogradu, LDP, pre četiri godine nije postojala.

S druge strane, Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića, koji je 2004. imao 4,6 odsto glasova (cenzus je tada bio tri odsto), ovoga puta ostao je daleko ispod cenzusa, osvojivši 0,3 odsto glasova.

Cenzus ove godine nisu prešli ni Zelena stranka, koja je osvojila 0,41 odsto, Romska partija ujedinjenja (0,16 odsto), Romska partija "Srđan Šajn", Romska partija i Romski pokret obnove (0,16 odsto) i Narodna radikalna stranka – Narodni pokret za Beograd (0,14 odsto).

U Nišu su demokrate zadržale broj mandata osvojen 2004. godine (18), dok su radikali dobili šest mandata više nego pre četiri godine. G17 plus je na istom kao i prošli put (sedam mandata), narodnjaci imaju mandat manje nego sam DSS pre četiri godine (tada je NS nastupio samostalno i osvojio još četiri mandata), a socijalisti dva mandata više. Pre četiri godine, u nišku skupštinu ušao je i PSS sa sedam mandata, a ove godine cenzus je prešao LDP, koji 2004. nije postojao.

Jasno

Situacija je kristalno jasna samo u deset opština, gde je jedna lista osvojila apsolutnu većinu, odnosno više od 50 odsto glasova. Na tom spisku nalaze se Bosilegrad (DSS), Topola (DSS-NS), Doljevac (NS), Jagodina (JS-SPS-PUPS), Tutin (lista Sulejmana Ugljanina), Despotovac ("Za evropsku Srbiju") , Bačka Topola i Kanjiža (Savez vojvođanskih Mađara).

Od beogradskih opština, jedino je na Vračaru lista "Za evropski Vračar" osvojila apsolutnu većinu glasova, odnosno 32 od ukupno 60 odborničkih mesta.

Povratak

Osim u koaliciji sa Demokratskom strankom na republičkom nivou, Srpski pokret obnove Vuka Draškovića uspeo je da se vrati u političku igru i na lokalnom nivou. Ta stranka saopštila je da je na lokalnim izborima prešla cenzus u osam opština u kojima je nastupila samostalno: to se desilo u Lapovu (24,78 odsto), Paraćinu (19,06), Trsteniku (deset), Ćićevcu (8,2), u Žabarima, Majdanpeku i Bogatiću (po šest odsto), u Aranđelovcu (5,5). U Smederevu je lista SPO-a, pomognuta jednom lokalnom strankom, osvojila 14 odsto glasova, a lista predvođena predsednikom opštine iz te stranke dobila je poverenje 28,2 odsto glasova birača u Varvarinu. U ostalim opštinama Srpski pokret obnove nastupio je u koaliciji sa DS-om i G17 plus.

Pokrajinska vlast u drugom krugu

Za razliku od lokalnih izbora, koji sada, zbog promene zakona, nemaju drugi izborni krug, pokrajinski izbori i dalje se održavaju prema dvokružnom sistemu, pa će kompletna slika o budućoj pokrajinskoj vlasti biti poznata tek za dve nedelje.

Polovina od ukupno 120 mandata, koja se bira po proporcionalnom sistemu, međutim, već je raspoređena: prema nezvaničnim rezultatima, lista "Za evropsku Srbiju – Boris Tadić"osvojila je 33,43 odsto glasova. Drugo mesto pripalo je SRS-u sa 29,43 odsto, a slede: "Zajedno za Vojvodinu" (LSV) 8,11 odsto, Mađarska koalicija "Ištvan Pastor" 7,47 odsto, socijalisti 5,72 i DSS-NS sa 5,53 odsto glasova. Cenzus nisu dostigli LDP (4,32), GG "Maja Gojković" (2,32) i Pokret snaga Srbije (0,70). Prevedeno u mandate, to znači da od 60 poslanika, po proporcionalnom sistemu, demokrate imaju obezbeđena 23, a radikali 20. U proporcionalnom delu Skupštine, DS bi mogao lako da obezbedi vladajuću većinu, jer su njihovi dugogodišnji koalicioni partneri LSV i mađarske stranke osvojili po pet mesta, što je ukupno 33 poslanička mandata. Još sedam mandata pripada socijalistima – (četiri) i listi DSS-NSS (tri).

Preostalih 60 poslanika po većinskom sistemu bira se 25. maja.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net