Međuvreme

 

Srem: Optužbe i pretnje medijima

U nedelju 2. marta u Sremskoj Mitrovici je održana godišnja skupština Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke. Bio bi to događaj od lokalnog značaja, da deo istupanja jednog od govornika nije izazvao oštre reakcije i prerastao u javnu polemiku. Besedu sa spornim primesama održao je predsednik Okružnog odbora SRS-a u Sremu Vitomir Plužarević. On je uočio "neprijatelje" SRS-a i javno ih prozvao. "To su", veli on, "sredstva informisanja"; tačnije "Sremska televizija, ‘M novine’ i ‘Rumske novine’". Zamera im što "u etar ne puštaju ideje SRS-a" i što "nisu nijedan pozitivan članak" o SRS-u "prezentovali građanima Sremske Mitrovice i šire". Zaključio je da je "sistem informisanja u Sremu neprilagođen, odnosno protiv srpskih radikala" i stranačkim kolegama predložio da, kada "dođu na vlast na drugi način razgovaraju" sa Sremskom televizijom, obećavši da će se "kvalitetnim tehnologijama i metodama boriti" protiv tih "sistema koji su protiv srpskih radikala" i "eliminisati" ih. Mnogi su to protumačili kao želju za "disciplinovanjem" pomenute tri redakcije. Sam Vitomir Plužarević, zbog obaveza u predizbornoj kampanji, nije bio u mogućnosti da razgovara o svom istupu, ali je obećao da će to uskoro učiniti. Reakcije ipak nisu izostale.

Međutim, prvo se valja prisetiti da mediji smeju biti "prilagođeni" samo činjenicama, a ne strankama. Istina je da priče o nezastupljenosti SRS-a u lokalnim glasilima i ruženju slike o toj stranci nisu tačne. Redovni čitaoci "M novina" i "Rumskih novina" neće prevideti da su stavovi SRS-a i događaji vezani za njeno delovanje u Sremu "veoma zastupljeni i detaljno prikazani". O uređivačkoj politici Sremske televizije najbolje govori mišljenje kolega iz drugih redakcija, koji tvrde da se radi o "komercijalnoj televiziji, koja sigurno ne pripada niti jednoj stranci". Lokalni novinari kažu da ni sa jednom partijom nisu imali problema i da im nijedan političar nije pretio. Taj lepi običaj prekinuo je Vitomir Plužarević.

Najviše ozlojeđenosti izazvao je glagol "eliminisati". Glavna urednica "M novina" Svetlana Cucanić kaže da je Vitomir Plužarević javna ličnost i poslanik, pa njegove reči nose posebnu težinu: "Neodgovorna upotreba prejakih reči može imati nesagledive posledice. Niko ne zna gde će te reči udariti, na koji način i kojom silinom." Vladimir Ćosić, glavni urednik "Rumskih novina", rečnik Vitomira Plužarevića naziva "gebelsovskim" i dodaje: "Šta će biti ako se neko oseti pozvanim da te reči iskoristi kao podstrek i alibi za stvarno nasilje. Neke mlade kolege se zaista plaše da SRS može da počne da gasi redakcije, da mogu ostati bez posla ili proći još gore." Prema rečima predsednice NUNS-a Nadežde Gaće, ovo su prazne pretnje: "Ne vidim nijednu mogućnost da nekome ko je već dobio dozvolu za frekvenciju od RRA bilo koja smena vlasti to ugrozi. Kada su u pitanju štampani mediji, ne vidim mogućnost da neko ko je kupio novine i već radi, bude smenjen od bilo koje partije. Moramo se naučiti poštovanju elementarne stvari, a to je pitanje svojine koja je neprikosnovena. Niko ne može pretiti, u ovom slučaju su to radikali, da će kad dođe na vlast nešto oduzimati."

Prvi čovek Lige socijaldemokrata Vojvodine u Sremskoj Mitrovici Zoran Bošković ideje Vitomira Plužarevića naziva "fašističkim", podseća na Zakon o informisanju iz 1998. godine, ulogu SRS-a u njegovom nastanku i traži da se tužilaštvo pozabavi Plužarevićevim govorom. Kako je rekao, LSV se najoštrije protivi govoru mržnje i potpuno staje na stranu svih medija. Predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Sremskoj Mitrovici Aleksandar Prodanović primećuje da je "sve više retorike koja podseća na retoriku Šešelja i Miloševića" i da "mali pioni na lokalu pokušavaju na isti način da se razračunavaju sa neistomišljenicima". "Počinje sa novinarima, a završava tako što svi završimo u ratu i stradanju. Samo građani mogu da odluče da li će Srbija biti zemlja u kojoj političar može da preti, ili zemlja u kojoj će svako da poštuje prava svih sa kojima živi."

Jovan Milević


Autorska prava: Raskid, protest, naplata

Sukob koji već nekoliko godina tinja između Radio-televizije Srbije i Organizacije za zaštitu autorskih prava, ovih dana dobio je nov obrt. Razlog su neizmirene obaveze koje organizator, Radio-televizija Srbije, ima prema ovoj organizaciji. SOKOJ je izašao sa saopštenjem koje je u jednom delu javnosti protumačeno kao pretnja stopiranjem održavanja Evrosonga, mada se to nigde izričito ne pominje. Naime, 2006. godine, između SOKOJ-a i RTS-a raskinut je Protokol o saradnji, pa je došlo do problema u naplati autorskih naknada. "Do današnjeg dana, najveći korisnik muzičkih dela, kako domaćih autora tako i repertoara muzičkih dela stranih autora, ne ispunjava svoje zakonske obaveze. Tim povodom, obratili smo se prošle godine predsedniku Vlade, ali ostali smo bez odgovora", kaže se u saopštenju SOKOJ-a, koji je u julu prošle godine protiv RTS-a podneo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu. Krajem prošle godine Upravni odbor SOKOJ-a obavestio je CISAC, Međunarodnu konfederaciju društava autora i kompozitora, o "sistematskom kršenju prava kako domaćih tako i inostranih autora i svakodnevnog neovlašćenog korišćenja njihovih dela od strane nacionalne televizije u Srbiji". CISAC je kao svetska asocijacija autorskih društava uputila protestno pismo predsedniku Republike, premijeru, predsedniku Republičke radiodifuzne agencije i direktoru Zavoda za intelektualnu svojinu. Pošto će u maju u Beogradu biti održano takmičenje za Pesmu Evrovizije, SOKOJ je informisao CISAC "o teškoćama ubiranja autorske naknade za ovu međunarodno značajnu manifestaciju". Prema saopštenju SOKOJ-a, odmah su obaveštena sva evropska autorska društva iz 42 zemlje koje će biti predstavljene na Evroviziji i započeta je inicijativa obraćanja srpskim vlastima i direktno RTS-u, kako bi se skrenula pažnja na ozbiljno kršenje autorskih prava, a iz CISAC-a su kontaktirali EBU – Međunarodnu organizaciju nacionalnih televizijskih stanica, koja je RTS-u, kao svom članu, poverila organizaciju Pesme Evrovizije u Beogradu. SOKOJ je saopštio i da je u toku slanje protestnih pisama evropskih autorskih društava srpskim vlastima i RTS-u "koji je kao najveći korisnik muzike, u stvari i najveći pirat na teritoriji Srbije, jer nema dozvolu za korišćenje muzike". Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić ocenio je SOKOJ-evo saopštenje kao vid ucene i lova u mutnom. U izjavi za Tanjug, on je pozvao predstavnike te organizacije na razgovor koji bi, po njemu, vrlo brzo mogao da bude završen dogovorom. Tijanić je naglasio da RTS hoće da ispunjava zakonsku obavezu i da plaća autorska prava, ali da mora da postoji kriterijum za to kao i kontrola trošenja sredstava. "SOKOJ hoće da uzme procenat od naplaćene pretplate, na šta mi ne možemo da pristanemo jer to nije naš novac, nego građana Srbije, mi moramo da se dogovorimo koji je kriterijum za plaćanje, a ne da se sastane 15 ljudi iz SOKOJ-a i da raspišu harač RTS-u i da kažu: vi ste obavezni da nam dajete, ne znam, deset posto od nacionalne pretplate, od para građana Srbije", kazao je Tijanić i dodao da ne postoji institucija koja kontroliše SOKOJ.

J. Gligorijević


Dan planete: Bez rampe za globalno zagrevanje

Posetioci i prolaznici na zemunskom keju mogli su u utorak 22. aprila, na Dan planete Zemlje, da obiđu štandove Ministarstva za zaštitu životne sredine i brojnih drugih ustanova koje se na ovaj ili onaj način bave očuvanjem prirode. Na ovom neobičnom ekološkom sajmu, sa sloganom "Pitaj sve što te zanima o našoj planeti. Kakva je bila, kakva je sada i kakva će biti", građani su iz prezentacija i promotivnih materijala mogli svašta da saznaju o prirodnim dobrima Srbije i cele planete. Ministarstvo je zajedno sa Društvom za pomoć osobama ometenim u razvoju "Stari grad" pripremilo na više lokacija u gradu i priredbu u čast Dana planete, koji je naročit ekološki praznik obeležen u celom svetu, pre svega raspravom o globalnom zagrevanju. Dan planete se slavi od 1970. godine kad su u SAD pokrenute prve javne ekološke demonstracije (o čemu je "Vreme" više pisalo u prethodnom broju), a poslednjih godina je postao najmasovniji građanski praznik na svetu, koji slavi više od pola milijarde ljudi. Ekolozi su sa zemunskog keja prešli na Ratno ostrvo. Tom prilikom je ministar zaštite životne sredine Saša Dragin podsetio na "crne ekološke tačke" u Srbiji – pre svega, industrijsku zonu u Pančevu, Bor, kao i područja u blizini termoelektrana. Ministar je podsetio da je na inicijativu Ministarstva za zaštitu životne sredine oboren prvi tender za prodaju borskog rudnika, zbog toga što ulaganje u ekološka rešenja nije bilo dovoljno. "Mi i dalje tražimo ulaganja u ekologiju od 180 miliona dolara za svakoga ko kupi Bor", kazao je ministar Dragin. Tokom Dana planete razgovaralo se i o važnosti Zakona o ambalažnom otpadu koji nije stigao da se razmatra pošto je Narodna skupština u međuvremenu raspuštena. "Implementacijom tog zakona otvara se polje za 50.000 novih radnih mesta. S druge strane, naša industrija dobijala bi sirovine koje su daleko jeftinije nego kad ih pravite od početka", smatra Dragin. Najviše nezadovoljstva među okupljenim ljubiteljima prirode izazvala je vest da je srušena rampa za vozila koja dovoze građevinski materijal u prirodni rezervat "Uvac" (videti sliku), a koju je nedavno postavio ministar Dragin sa čuvarima rezervata.

S. Bubnjević


Beograd: Balon odleteo

Ogromni balon-globus "Beograd je svet", koji je bio postavljen na beogradskom trgu Slavija, neplanirano je 22. aprila oko 14 časova odleteo od spomenika Dimitrija Tucovića, kada je snažan vetar pokidao veze kojima je globus prečnika desetak metara, ispunjen helijumom, bio vezan. Iako je bilo prognozirano da će preći granicu, dva sata kasnije sleteo je u Mrmorak, kod Kovina, pošto se helijum izduvao iz opne. Spakovan je i vraćen u Beograd. Tokom svog putešestvija dugog četrdesetak kilometara, najveći balon-globus na svetu preleteo je Mirijevo, Višnjicu, Vršac, a njegovo kretanje pratila je ekipa preduzeća Advertout, koja ga je i postavila na trgu Slavija. Balon je bio postavljen u okviru manifestacije Dani Beograda i predstavljao je viziju umetnika Slaviše Savića, koji je mapu Beograda preslikao na globus.


Odloženo suđenje

Suđenje predsedniku Srpske partije socijalista Siniši Vučiniću i grupi optuženih za ometanje hapšenja bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića ponovo je odloženo. Razlog odlaganja je nedolazak jednog broja okrivljenih i advokata odbrane. Optuženi čiji advokati 22. aprila nisu došli iz zdravstvenih razloga, nisu želeli da iznesu odbranu bez prisustva svojih branilaca, pa je sudija Svetlana Kovačević suđenje odložila za 16. jun.

Softveri na poklon

Ministarstvo nauke najavilo je 22. aprila da će u naredne dve sedmice biti podeljen softver institutima i fakultetima u Srbiji, ukupne vrednosti 5,5 miliona dolara. Ministarstvo nauke raspisalo je 26. marta 2008. godine javni poziv za dodelu Microsoft licenci za akademski sektor, u kome je predviđeno 13.500 operativnih sistema "Windows XP sa Office 2007. paketom" i 1500 "Windows Vista sa Office 2007 paketom". Uz to, biće podeljeni i "Exchange Server" paketi u vrednosti od po 2000 dolara kao i "Share Point Portal" vrednosti po 2600 dolara, "SQL Server Standard" po 3700 dolara i drugi softveri. Kao najskuplji pojedinačni softveri biće podeljena i tri "SQL Server Enterprise Edition" paketa po ceni od 14.800 dolara po licenci. Svi koji budu dobili softver potpisaće sa Ministarstvom nauke ugovor čiji je osnov zaštita intelektualne svojine.

Hapšenje

Niška policija privela je 20. aprila 24 osobe iz nekoliko gradova u Srbiji sa izleta u jednom selu pored Niša kod kojih su pronađene tri nacističke zastave sa kukastim krstovima. Oni su privedeni zbog "provere ličnih podataka", a sve se desilo na rođendan Adolfa Hitlera. Okupljeni su policiji rekli da su došli na piknik, ali niko od njih nije izjavio da su se okupili da bi proslavili Hitlerov rođendan. Policija do utorka nije potvrdila da su privedene osobe pripadnici neke organizovane grupe, ali kako je rečeno, "provera je u toku".

Sećanje

Dan sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu u Beogradu obeležen je 22. aprila komemorativnom manifestacijom, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Skupštine grada. Pored monumentalnog Spomenika žrtvama u Drugom svetskom ratu, postavljenog u okviru kompleksa nekadašnjeg logora smrti "Staro sajmište" u Beogradu, položeni su venci i odata pošta žrtvama, uz visoke državne i vojne počasti. Vence su položile delegacije preživelih logoraša i boraca, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, delegacije Generalštaba Vojske Srbije, grada Beograda, kao i predstavnici nacionalnih manjina čiji su pripadnici stradali u logorima tokom Drugog svetskog rata.

Korupcija

Sve državne institucije će u maju dobiti zaduženja u sprovođenju preporuka Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope, najavio je danas ministar pravde Srbije Dušan Petrović. GRECO je u junu 2006. godine uputio Srbiji 25 preporuka za efikasniju borbu protiv korupcije, a u oktobru ove godine razmatraće izveštaj Ministarstva pravde o tome šta je urađeno u ispunjavanju tih preporuka.

Strategija

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, Dragomir Marisavljević iz Hemofarma i direktor agencije SVA Mirko Mandić potpisali su 22. aprila Sporazum o saradnji u borbi protiv zloupotreba psihoaktivnih supstanci, droga i alkohola. Prema Milosavljevićevim rečima, u borbu protiv droge i drugih oblika zavisnosti se, osim Ministarstva zdravlja, moraju uključiti ministarstva prosvete i unutrašnjih poslova i organi lokalne samouprave. "Ministarstvo zdravlja će udružiti snage sa predstavnicima domaćih i inostranih proizvođača lekova i predstavnicima veledrogerija u borbi protiv droge, velikog socijalnog, ekonomskog i psihološkog problema", kazao je ministar zdravlja.

Bolovanje

Od 27 zaposlenih na Televiziji Gornji Milanovac, koja je privatizovana u decembru prošle godine, njih 20 je od 18. aprila na bolovanju, zbog čega je ova medijska kuća prestala sa proizvodnjom i emitovanjem informativnog programa, dok Gornjomilanovčani na frekvenciji ove televizije od subote mogu da prate program kablovske televizije Telemark iz Čačka. Razlog što se toliki broj radnika našao na bolovanju jeste to što nisu dobili plate od januara.

Zdrave svinje

Direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav Marinković izjavio je 22. aprila u Jagodini da sedam meseci u Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj bolesti svinjske kuge, što znači da je svinjsko mesto potpuno zdravo i spremno za izvoz. On je naveo da je poslednji slučaj te bolesti registrovan u oktobru 2007. godine u jednom domaćinstvu na području Kraljeva.

Broj nedelje

Ove godine najstarija škola u Srbiji, beogradska Osnovna škola "Kralj Petar I", obeležava 290 godina postojanja i rada.


 

Život

Život

Izložbu grafika "U ateljeu" Bogdana Kršića, otvorenu ovog ponedeljka u Grafičkom kolektivu, treba shvatiti kao rođendansku, zato što se tačno pre 50 godina, u ovom istom prostoru, Bogdan Kršić prvi put predstavio javnosti samostalnom izložbom. Zato su, uz nove grafike, izloženi i crteži – mala poluvekovna rekapitulacija tema, pitanja, poruka. U novom Kršiću nova je atmosfera – smirenost je nadvladala kao i godinama unazad dinamični zgusnuti crtež, pa je sad ona dominantan utisak o grafikama, a nove su i teme – privatno i nostalgične uspomene uočljivije su od i dalje neizbežnih umetnikovih filozofskih tumačenja životnih zapitanosti. Sve to novo interpretirano je dobrim starim bakropisom a rezultat tog spoja je asocijacija na patinu starih majstora. Bogdan Kršić (1932) je kompleksan stvaralac, afirmisan u beogradskom, srpskom i eksjugoslovenskom kulturnom prostoru druge polovine XX veka. Bio je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, osnivač predmeta grafika knjige. Poslednji broj na spisku njegovih grafičkih listova je 612. Dobio je Vukovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda i verovatno sve najveće nagrade strukovnih takmičenja. Pored grafike, ilustracije i opreme knjige, povremeno se bavi keramikom, scenografijom i heraldikom. Zajednički sadržalac Kršićevih radova svih ovih godina definiše sledeća njegova rečenica: "Svet mojih grafika je čovek i njegova večita ista sudbina."

S. Ć.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net