Međuvreme

 

Deveta godišnjica NATO bombardovanja: Milosrdni anđeo

Od srede 24. marta 1999. u 20 časova naša zemlja je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na SR Jugoslaviju, hroničari kažu prvi napad na jednu suverenu zemlju od osnivanja ove organizacije. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, kako izgleda, u trenutku kada su bombe već počele da padaju. (...) Prema saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije u napadima avijacije i krstarećih raketa NATO-a na Jugoslaviju tokom prve noći poginulo je desetoro i ranjeno 38, dok se jedan vojnik vodi kao nestao.

Svedoci su saopštili da je iz baze Avijano uzletelo 12 aviona tipa A117 kao i aparati tipa A10, EA6B, C130, CF18, F16, F15 i F18 vazduhoplovstava SAD, Britanije, Španije, Portugala i Kanade. Prve noći avioni NATO-a uzleteli su i iz baza Vićenca, Istrana, Đoja del Kole i drugih baza u Italiji. O preciznosti tih mašina za ubijanje od iračkog rata 1991. naovamo napisani su milioni članaka, a uz to je išla i jedna mitologizacija tzv. čistog rata (clean war) koja razaranje i raskomadana tela u vazduhu prikazuje kao tačku koja se približava kvadratu u nekoj video-igri. Paralelno s tim gajena je svojevrsna "amoralnost pilota" koja mora imponovati zapadnim malograđanima. U tu zamku uhvaćeni su i mnogi mirotvorci, pa je agresija na Jugoslaviju pravdana "moralnim imperativom". "Moralni imperativ" sada ima za rezultat to da je ovim ratom iskopana veoma duboka jama između Srbije i njenog evropskog okruženja.

"Vreme", vanredno izdanje broj 1, 27. mart 1999.

"Milosrdni anđeo" potrajaće 78 dana; usred tog "humanitarnog bombardovanja" NATO svečano i radno obeležava pola veka od osnivanja. Okončano je 9. juna, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a. U pregovorima koji su doveli do prestanka bombardovanja posredovali su Viktor Černomirdin i Marti Ahtisari. Potonji će, devet godina kasnije, biti autor plana koji Priština i njeni saveznici smatraju osnovom za proglašenje nezavisnosti 17. februara 2008.

Tokom NATO intervencije poginulo je više od 2000 civila i 1002 pripadnika vojske i policije. Već prvih dana bombardovanja bilo je jasno da se cilj NATO kampanje ne svodi na sprečavanje humanitarne katastrofe na Kosovu, već ima mnogo "širi zahvat". U poređenju s gubicima nanetim Vojsci Jugoslavije, razaranja i šteta naneta civilnoj infrastrukturi – koja, za razliku od bombardovanja izbegličkih kolona, vozova i autobusa, nije pravdana eufemizmom "kolateralna šteta" – neuporedivo su veći. Uništena su 44 mosta i deset drugih objekata putne infrastrukture, 17 železničkih mostova i 148 zgrada i javnih građevina (bez privatnih kuća i privrednih objekata). Objavljene procene ukupne štete kreću se od 30 do više od 100 milijardi dolara (G17plus, tadašnja savezna vlada).

NATO se tokom kampanje oslobađao zaliha naoružanja, od krstarećih raketa, preko kasetnih bombi, do municije s osiromašenim uranijumom. Testirana je efikasnost stelt bombardera B-2 (na zgradi ambasade Kine u Beogradu) i "grafitnih bombi" za "ukidanje" struje.

A. Ćirić


Duvanska afera: Povratak udovice Bajrušević

U neodređenom trenutku ovoga meseca u Beogradu se ukazala Bojana Bajrušević, udovica Vlade Trefa Kovačevića, za kojom je bila raspisana međunarodna poternica zbog istrage u aferi "Mreža" (šverc cigareta). Sudeći po izjavama njenog advokata Dušana Mašića, postignut je diskretan dogovor da ona položi kauciju i brani se sa slobode, pa je tako i došla i sada je dostupna sudu. Iznos kaucije nije službeno saopšten, mada se po raznim novinama pominju cifre od 300.000 do 350.000 evra.

Gospođa Bajrušević, inače, postala je iznenadno odsutna početkom juna prošle godine, kada je i otvorena istraga po aferi "Mreža", baš nekako pre nego što je policija došla da je privede uz ostale dostupne osumnjičene. Nema podataka o tome gde je bila za ovih desetak meseci, ali to je sada ionako nevažno, jer se uredno prijavila sudu.

Sama činjenica da su ona i njen advokat došli do zaključka da je ipak bolje staviti se sudu na raspolaganje nego kriti se okolo, mogla bi da potvrdi neke procene da je cela afera "Mreža" od samog svog krivično-pravnog početka (jun 2007) nekako ne baš najbolje postavljena. Naime, postavlja se pitanje kako će cela ta priča na kraju biti kvalifikovana u optužnici koju Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala treba da podnese po završetku istrage koja i dalje traje. Da podsetimo: osumnjičeni su i Mira Marković (udovica Milošević) i njen sin Marko, kao i još nekoliko lica – od Cana Subotića, pa do sitnih operativaca sa Milanom Mrgudom Milanovićem, na čelu mnogo poznatijim u svom svojstvu osnivača Škorpiona. Pritom Mrgud i njegovi terenski operativci rizikuju veće kazne, zbog sumnji za protivpravno lišavanje slobode i sprečavanje službenih lica u vršenju službe. Naime, i dalje postoji dilema: za šta će gđa Bajrušević i ostali osumnjičeni u aferi "Mreža" u svojstvu organizatora biti optuženi, ako i kada budu? Tu postoji pitanje zastare krivičnog dela utaje poreza; nije jasno za šta bi ih se drugo moglo optužiti. Po svemu sudeći, odbrana gđe Bajrušević oslanja se na taj momenat, pa je stoga i došla do zaključka da se isplati vratiti se u Beograd i staviti se na raspolaganje sudu.


Slučaj Bodrožić: Kazna plaćena

Urednik "Kikindskih" novina Željko Bodrožić platio je 25. marta 18.000 dinara na ime kazne za uvredu zastupnika nekadašnjeg visokog funkcionera iz režima Slobodana Miloševića, Dmitra Šegrta. Kaznu je platio nakon što je ujutru istog dana privođen u kikindsku policiju koja mu je ostavila rok da do kraja dana plati kaznu ili da ide u zatvor na 18 dana. Istoga dana Bodrožić se u Beogradu sastao sa predstavnicima Ministarstva pravde na njihov poziv. Bodrožić je, inače, isprva rekao da ne želi da plati kaznu sve dok država ne ispuni svoju obavezu prema njemu i nadoknadi mu štetu dodeljenu po preporuci Komiteta za ljudska prava UN-a. (U novembru 2005. godine Komitet za ljudska prava UN-a naložio Srbiji da u roku od tri meseca poništi presudu u korist nekadašnjeg funkcionera SPS-a Dmitra Šegrta i obešteti Bodrožića.) Nadležni su više puta izjavljivali da će obeštetiti urednika "Kikindskih", ali obećanje nisu ispunili. Kako za "Vreme" kaže Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), koji je zajedno sa Bodrožićem prisustvovao sastanku u Ministarstvu pravde, dogovor je da se urednik "Kikindskih" radi rešavanja tog slučaja i isplate nematerijalne štete i drugih obaveza države navedenih u preporuci Komiteta za ljudska prava UN-a obrati Službi za ljudska i manjinska prava. "Ukoliko se sa Službom za ljudska i manjinska prava u sledećih sedam dana ne postigne dogovor, u Ministarstvu su obećali da će naći druge načine za ispravljanje ove nepravde", rekao je Antonijević i istakao da država ima moralnu obavezu da ispuni odluke Komiteta UN-a, jer u suprotnom ne poštuje međunarodno pravo. Sam Željko Bodrožić je rekao da je zadovoljan reakcijom nadležnih organa i izrazio nadu da se njegov slučaj neće rešiti nečinjenjem kao ranije. Urednik "Kikindskih" ima dugu istoriju kažnjavanja, još od devedesetih godina, po Miloševićevom Zakonu o informisanju. Ipak, i posle demokratskih promena u zemlji, 2002. godine je osuđen po tužbi tadašnjeg funkcionera Socijalističke partije Srbije Dmitra Šegrta. Za poslednje dve godine Bodrožić je, na ime kazni po tužbama, platio 520.000 dinara.


Olimpijada: Baklja i krugovi

Prvi nosilac olimpijske baklje Grk Aleksandros Nikolaidis predao je ovaj svojevrstan simbol sportskih dostignuća u ruke kineskoj plivačici Luo Suejuan, koja je osvojila zlatnu medalju na Olimpijadi u Atini 2004. godine. Zvanična kineska agencija Sinhua prenela je delove njenog intervjua u kojem kaže da se oseća ponosnom što kao prva žena iz Kine koja nosi baklju oseća ogromnu odgovornost zbog toga i veruje da će dostojno predstavljati sve kineske sportiste i građane. Ona je govorila o čistoti olimpijskog duha, fer nadmetanju, drugarstvu, rekavši na kraju da se "nada da će biti mira u svetu". Ono što je kineska agencija zaboravila da prenese jeste to da su istovremeno u centru Atine u velikoj gužvi izbili i nemiri. Naime, šarolika grupa je protestovala zbog situacije na Tibetu i, kako navode agencije, uhapšeno je osam osoba među kojima jedan turista iz Indije i dvoje Francuza iz Reportera bez granica, pod optužbom da su pokušali da izazovu nemire na olimpijskoj ceremoniji. Kako pišu agencije, to dvoje Francuza i još nekoliko protestanata uspelo je nekako da probije kordon od hiljadu policajaca i dopre do bine na kojoj je šef organizacionog Olimpijskog komiteta, iz Pekinga čitao govor. Potom su zastavu na kojoj su prikazani standardni olimpijski krugovi uvrnuli tako da predstavlja okove, odnosno policijske lisice. Ispostavilo se da je momak koji je to uradio član Slobodnog tibetanskog studentskog protesta. Ništa manje kreativni nisu bili ni ostali Tibetanci – istakli su zastavu Tibeta, jedan je uhapšen upravo pre javnog samospaljivanja, dvoje je policija privela zato što su celo telo obojili u crveno... Kada su počeli protesti, i grčka i kineska televizija prekinule su direktan prenos. Ime osmog demonstranta je nepoznato, a policija je saopštila da će tužilac odlučiti da li će ih odvesti pred sud zbog remećenja javnog reda (šest meseci zatvora) ili će biti pušteni na slobodu. Olimpijska baklja putuje kroz 135 grada, preći će udaljenost od Atine do Pekinga od 137.000 kilometara za 130 dana. Stići će u Peking 31. jula.

B. V.


Energija: Svetlost štednje

Počela je hajka na stare, volframove sijalice. Kako bi se uštedelo na potrošnji energije, predlažu se takozvane štedljive sijalice. Prema podacima međunarodne agencije za energiju (IEA) na osvetljenje se troši oko 19 odsto ukupne svetske potrošnje električne energije i u svim zemljama je cilj da se ona smanji, s obzirom na to da je tehnologija štedljivih sijalica odavno osvojena. U Srbiji pak energetičari već godinama u šali govore da je ušteda električne energije najveći energetski potencijal, ali sve dosadašnje akcije nisu promenile navike stanovništva. Obična sijalica koja radi mesec dana po šest sati dnevno potroši oko 18 kWh energije, dok štedljiva za isto vreme iskoristi samo 3,3 kWh. Takve sijalice sa ozbiljnom uštedom na srpskom tržištu prodaje kompanija Filips koja ih je početkom nedelje predstavila našoj javnosti. Kako bi podstakla upotrebu energetski efikasnih sijalica, Elektroprivreda Srbije je od kompanije Filips kupila oko 120.000 štedljivih sijalica koje je podelila potrošačima koji redovno izmiruju svoje obaveze. Očekuje se da će samo zbog toga mesečna potrošnja energije u Srbiji biti manja za 1,728 miliona kilovat-sati, dok će se mesečni računi za struju domaćinstava koja ih koriste biti ukupno manji za 70.000 evra. "Srbija bi godišnje uštedela oko pet miliona evra ukoliko bi sva domaćinstva zamenila samo jednu običnu sijalicu štedljivom sijalicom", kaže Anita Krivošić iz kompanije Filips. Štedljive sijalice imaju prosečan životni vek od šest do 15 godina i omogućavaju uštedu električne energije do 80 odsto, tako da je ušteda sasvim očigledna. Međutim, problem sa ovim sijalicama je njihova cena koja se u prodaji kreće od 300 do 700 dinara. S druge strane, cena struje je sve viša – posle poslednjih poskupljenja na početku marta, prosečan kilovat-čas u Srbiji je dostigao pet evrocenti. Ta cena je i dalje niža od cene u svim drugim zemljama regiona, osim u Makedoniji – u Crnoj Gori i BiH je viša od šest evrocenti, u Hrvatskoj sedam, a u Sloveniji deset evrocenti.

S. B.


Razvoj

Privodi se kraju prva faza razvojnih projekata koje u opštinama jugozapadne Srbije u saradnji sa Vladom Srbije, finansiraju Evropska unija i vlada Švajcarske sa 3,5 miliona evra, a u nove programe ove godine biće uloženo 6.700.000 evra. U Kancelariji Programa razvoja opština jugozapadne Srbije (PRO programa) u Novom Pazaru, Tanjugu je 24. marta rečeno da će u izgradnju infrastrukturnih komunalnih objekata regionalnog značaja u jugozapadnoj Srbiji biti uloženo 3,5 miliona evra, dok će preostali deo sredstava biti usmeren na projekte koji će biti definisani u saradnji sa lokalnim samoupravama. Druga faza programa razvoja opština jugozapadne Srbije, koji obuhvata Novi Pazar, Sjenicu, Tutin, Novu Varoš, Prijepolje, Priboj, Ivanjicu i Rašku, počeće da se realizuje polovinom ove godine. Opštine će poboljšanju uslova života građana doprineti sa 265.000 evra.


Broj nedelje

Prema podacima Republičke inspekcije rada, u Srbiji se zaključno sa 20. martom 2008. godine dogodilo 10 smrtnih povreda na radu, dok su za prva tri meseca prošle godine zabeležene četiri smrtne povrede.


Partnerstvo

Program Partnerstvo za mir je u ovom trenutku "apsolutno dovoljan okvir za saradnju Srbije sa NATO-om", izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac.


Simulacija

U Beogradu se od 27. do 30. marta održava "Beogradski međunarodni model Ujedinjenih nacija – BIMUN 2008", koji predstavlja simulaciju funkcionisanja UN-a. Kako je najavilo Udruženje za UN Srbije, na toj omladinskoj konferenciji biće formirana četiri komiteta koji će simulirati rad na četiri teme: "Savet bezbednosti UN-a na temu opasnosti širenja nuklearnog oružja – situacija u Iranu", "Šesti komitet Generalne skupštine – jačanje uloge UN-a – revitalizacija Generalne skupštine". Predviđena je simulacija rada i Saveta za ljudska prava na temu "Prava izbeglica i raseljenih lica na Zapadnom Balkanu", kao i Komiteta za svetsku baštinu UNESCO-a na temu "Očuvanje svetske baštine i održivi razvoj". Na "BIMUN-u" će 2008. učestvovati oko 160 studenata fakulteta društvenih nauka iz više od 25 zemalja regiona i sveta, kao i 20 članova volonterskog tima.


Trovanje

Toksikološkom analizom je utvrđeno da je uzrok trovanja novosadske porodice Radić bio ugljen-monoksid, a ne pečurke kako se prvobitno pretpostavljalo. Načelnik Klinike za infektivne bolesti pri Kliničkom centru Vojvodine prof. dr Jovan Vukadinov je potpuno isključio mogućnost trovanja toksinom gljive (pečurke šampinjoni), a porodica Radić je za grejanje stana koristila plinsku peć. Đorđe Radić (49) je 22. marta od posledica trovanja preminuo. Prema saopštenjima iz zdravstvenih ustanova, stanje Stojanke Radić (48) i njeno dvoje dece Aleksandre (20) i Miloša (16) je stabilno.


Podrška

U sklopu Univerzitetske biblioteka "Svetozar Marković" otvoren je Univerzitetski centar za studente sa hendikepom. Centar je osnovao Univerzitet u Beogradu, na inicijativu Udruženja studenata sa hendikepom, i to je prvi centar ovakvog tipa u regionu. Njegov osnovni zadatak je pružanje podrške studentima sa hendikepom, kako bi im bile obezbeđene jednake mogućnosti za kvalitetno obrazovanje.


Ugovor

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić u svojoj doktorskoj disertaciji koja je stavljena na uvid javnosti predlaže sklapanje bračnih ugovora. Pajtić je podsetio da su bračni ugovori nakon više od šest decenija ponovo uvedeni u domaći pravni sistem 2005, donošenjem Porodičnog zakona. On je naveo i podatak Republičkog zavoda za statistiku da su u Vojvodini 2005. godine na 1000 zaključenih brakova bila 204 razvoda. Pajtiću predstoji odbrana doktorske disertacije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde je i diplomirao i magistrirao.


Pomoć

Savet za unapređenje položaja Roma održao je 25. marta konstitutivnu sednicu i razmotrio obaveze koje bi trebalo da budu što pre ispunjene kako bi se obezbedio bolji život za pripadnike romske zajednice. Predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma Božidar Đelić rekao je da će do leta biti razrađena serija programa koji će omogućiti da se za romsku populaciju ove godine izdvoji oko 500 miliona dinara. On je rekao da je za ovu godinu predviđeno da se iz budžeta za rešavanje problema romske manjine izdvoji 128 miliona dinara i ocenio da je taj iznos nedovoljan iako se za te potrebe izdvajaju i određeni iznosi i na lokalnom i pokrajinskom nivou.


Sloboda

Penzionisani general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je 26. marta pušten na privremenu slobodu. Po prvoj odluci sudija, Pavković je trebalo da bude pušten na slobodu dan ranije, ali je puštanje odloženo zbog nesporazuma oko jednog od uslova koji su bili predviđeni tom odlukom. Sudsko veće je, naime, prvobitno naložilo da Pavković bude pod 24-časovnim "elektronskim nadzorom" vlasti Srbije. Vlada Srbije odgovorila je pisanim podneskom da sistem elektronskog nadzora nije predviđen domaćim zakonima, niti MUP Srbije njime raspolaže. U podnesku je objašnjeno da će Pavković biti pod stalnim nadzorom policajaca koji će biti u njegovoj kući. Pavkovićeva odbrana je, uz to, precizirala da u toj kući postoji video-nadzor. Sudije su uvažile te argumente. Haški tribunal Nebojši Pavkoviću sudi po optužnici za zločine na Kosovu 1999. Prema odluci sudskog veća predsedavajućeg Ijana Bonomija, Pavković će, "iz humanitarnih razloga", na slobodi u Srbiji biti do 31. marta.


Tenis: Serbian Vels

Teniski turnir u Indijan Velsu završen je trijumfom tenisera iz Srbije. Titule u pojedinačnoj konkurenciji osvojili su Ana Ivanović i Novak Đoković, Nenad Zimonjić je igrao u finalu muškog dubla, a Jelena Janković u polufinalu ženskog turnira.


 


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net