Evropa, Srbija, Kosovo >

Kriza

Posle odluke EU o slanju misije EULEKS na Kosovo u vladajućoj koaliciji u Beogradu brzo produbljena kriza zbog koje preti blokada državnih institucija u dramatičnim okolnostima

NEMA SEDNICE VLADE PRE SEDNICE SKUPŠTINE: Vojislav Koštunica

Dvadeset četiri sata po okončanju predsedničkih izbora u Srbiji Evropska unija je posle čestitki za pobedu evropske ideje u našoj zemlji po ubrzanoj pisanoj proceduri usvojila dokument o pravnoj i finansijskoj osnovi za slanje misije EU-a na Kosovo i Metohiju. Misija se zove EULEKS, a dokument nosi naziv "Zajednička akcija". Tekst dokumenta je najpre usaglašen u Odboru EU-a za politiku i bezbednost i razmatran na nivou ambasadora EU-a. Njime je definisana pravna i finansijska baza za slanje misije. Prošlog petka 1. februara taj dokument upućen je državama članicama EU-a na odobrenje, a po isteku roka za prigovore dokument se smatra usvojenim i njegov sadržaj bi trebalo da bude objavljen u petak 8. februara u "Službenom glasniku" EU-a. Trebalo bi zatim da usledi odluka Saveta ministara EU-a o usvajanju Operativnog plana za slanje misije. Taj plan bi mogao da bude usvojen na sastanku Saveta ministara – jedan od najčešće pominjanih datuma je 18. februar, a pominje se i 12. februar. Nakon usvajanja Operativnog plana misija EULEKS bi krenula relativno brzo. Šefovi država i vlada EU-a su 14. decembra na samitu u Briselu doneli političku odluku o nameri da pošalju misiju na Kosovo. Srbija se protivi svakoj odluci o Kosovu i Metohiji koja nije odobrena u Savetu bezbednosti, o čemu se izjasnila Skupština Srbije Rezolucijom od 26. decembra.

Ime misije EULEKS (EULEX) sastavljeno je od EU i LEX, Evropska Unija i zakon, pošto je njena funkcija prevashodno sudsko-policijska. EU bi poslala 1800 policajaca, sudija i tužilaca, a godišnji budžet bio bi 160 miliona evra, ili po BBC-ju, 205 miliona evra za prvih 16 meseci. Specijalni predstavnik bi, kažu neke vesti, mogao biti holandski diplomata Peter Fejt.

Reč lex asocira i na problem s nalaženjem legalne (lex) osnove za slanje te misije. Prema nekim vestima osnova za slanje misije je tražena u kreativnom tumačenju člana 10 Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kojem se ovlašćuje generalni sekretar svetske organizacije da stvori međunarodnu civilnu misiju na Kosovu. Po jednoj interpretaciji generalni sekretar UN-a bi uputio tehnički poziv, a po drugoj privremene kosovske institucije. Po jednoj interpretaciji misija bi tamo otišla pre proglašenja kosovske nezavisnosti, kako članice EU-a ne bi zapale u teškoće pošto neke od njih neće priznati nezavisnost.

Pošto i među evropskim zemljama postoji podeljenost, izgleda da se tokom poslednja dva meseca radilo na postizanju kompromisa koji bi za rezultat imao da se članice EU-a saglase sa slanjem misije s nadležnošću u oblasti policije i pravosuđa, a da zemlje koje ne žele da priznaju nezavisno Kosovo neće biti na to primorane. Rumunija, Grčka i Španija, koje se protive proglašenju nezavisnosti Kosova, dobile su satisfakciju u tome da se odluka o nezavisnosti ne donosi konsenzusom.

Očito da je u načelu postojala saglasnost o tome da bi Evropska unija trebalo da preuzme vodeću ulogu na Kosovu, ali je sporenja bilo oko načina na koji misija treba da se uputi, a tokom odlučivanja o samoj "Zajedničkoj akciji" izgleda da je samo Kipar bio neodlučan.

Rusija je preko predsednika Komiteta Državne Dume za spoljnu politiku, Konstantina Kosačova, najavila da će se potruditi da blokira međunarodno priznavanje Kosova, ukoliko vlasti Pokrajine jednostrano proglase nezavisnost, a iz Moskve je došla i izjava da Rusija slanje misije EU-a smatra nelegalnim.

ZAKAZAO SEDNICU SKUPŠTINE ZA 11. FEBRUAR: Oliver Dulić

SPOR ZBOG SPORAZUMA: U trenutku kada je vest o EULEKSU stigla, u Beogradu se raspravljalo o tome da li će Srbija u četvrtak 7. februara potpisati ponuđeni Prelazni politički sporazum o saradnji između Evropske unije i njenih članica i Republike Srbije koji predstavlja neko prelazno rešenje dok Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

U tom političkom sporazumu se predviđa da Evropska unija i Srbija intenziviraju političku saradnju u cilju ubrzanog napretka Srbije ka EU-u, uključujući davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo (što se, kako naglašavaju demokrate, prvi put pominje u nekom dokumentu).

U njemu se kaže da će Evropska komisija sa Srbijom pokrenuti dijalog o liberalizaciji viznog režima; da će nastaviti da jača veze između naroda Evropske unije i Srbije, naročito kontakte među studentima kroz program Erazmus Mundus i bilateralne inicijative, da će hitno biti razmotreni načini da se povećaju raspoloživi fondovi itd.

EU se obavezuje da će podržati napore Srbije na jačanju demokratije i vladavine zakona; doprineti političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilnosti Srbije i obezbediti okvir za politički dijalog između EU-a i Srbije, omogućavajući time razvoj bliskih političkih odnosa. Najavljuje se pomoć Srbiji radi razvoja ekonomske i međunarodne saradnje i da će EU podržati napore Srbije da dovrši prelazak na funkcionalnu tržišnu ekonomiju, da uspostavi zonu slobodne trgovine između Unije i Srbije i u podsticanju regionalne saradnje. Najavljeno je formiranje evropske Radne grupe koja bi razmotrila načine za postizanje brzog napretka.

Predlogom sporazuma predviđeno je da EU i Srbija potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju čim budu učinjeni neophodni koraci.

Visoki predstavnik EU-a Havijer Solana izjavio je početkom sedmice da je EU voljna da što je pre moguće, ako Beograd hoće već u četvrtak 7. februara, potpiše taj sporazum. U utorak je bilo vesti o kontaktima Brisela s Beogradom i Solaninom razgovoru sa predsednikom Srbije Tadićem u atmosferi koja je u Beogradu postala konfuzna.

PREMIJEROV DEMARŠ: O velikoj krizi vladajuće koalicije i dramatizaciji političkih prilika govorila je najrečitije izjava premijera Koštunice u utorak 5. februara: "Predlog EU-a da sa Srbijom potpiše politički sporazum, dok EU istovremeno šalje misiju da rasparča našu državu, predstavlja obmanu sa ciljem da Srbija stavljajući svoj potpis na sporazum sa EU-om zapravo potpiše saglasnost na nezavisnost Kosova i postane prva država koja je indirektno priznala nezavisno Kosovo." Zatražio je da se skupština odmah sastane, pre nego što se proglasi jednostrana nezavisnost Kosova, i da se, saglasno Ustavu i usvojenim rezolucijama, donesu potrebne odluke o misiji EU-a i o sporazumu koji je Unija ponudila.

Iz DSS-a su i dan ranije dolazile slične izjave. Ministar Zoran Lončar ocenio je u ponedeljak uveče odluku Evropske unije o usvajanju "Zajedničke akcije" kao ogoljeni vid ucene. Pre toga portparol DSS-a Andreja Mladenović izjavljuje da odluka EU-a predstavlja direktno ugrožavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, da je očigledno EU donela odluku o rasparčavanju zemlje i stvaranju još jedne albanske države na Balkanu. U DS-u, koji je tada morao biti u stanju trijumfa posle pobede, kada kiselo evropsko grožđe izgleda slatko i nisko, kako kažu neki izvori, uglavnom su gunđali: "Šta ima sad taj da priča!" Izgleda da nisu očekivali Koštuničinu sutrašnju reakciju.

Ministar za kapitalne investicije i lider Nove Srbije Velimir Ilić pridružuje se DSS-u izjavom da nema nikakvog potpisivanja političkog sporazuma koji je EU ponudila bez prethodne odluke skupštine Srbije, da bi potpisivanje tog političkog sporazuma značilo potpis za nezavisno Kosovo i Metohiju.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić podržao je inicijativu i naglasio da Srbija i dalje treba da se protivi rešavanju statusa Kosova van Saveta bezbednosti UN-a, da EU nije ovlašćena da zamenjuje misiju UN-a na Kosovu i Metohiji i da odluku o slanju misije može doneti isključivo SB UN-a.

Demokrate su se u nastalim okolnostima oslanjale na Tadićevu izbornu pobedu posle spora o evropskom pitanju s narodnjacima, računajući da će se narodnjaci povinovati, jer je Koštunica u jednoj polurečenici pred izbore, pominjući taj spor, izgovorio "neka narod presudi", a narod je presudio. Ponavljali su da taj sporazum nije sporan.

MINISTARSKI SUKOB: Slobodan Samardžić i Vuk Jeremić

POKUŠAJI DEMOKRATA: U utorak se videlo i to da potpredsednik Vlade Đelić do tog trenutka o tome nije razgovorao sa premijerom Koštunicom i predstavnicima Demokratske stranke Srbije.

Đelić je pre toga izrazio očekivanje da nijedna stranka neće moći da se protivi tom potpisu posle referendumskog izjašnjavanja na predsedničkim izborima, na kojima je, kako tumače demokrate, Srbija referendumski odlučila da želi da ide evropskim putem. "U svakom slučaju DS, zajedno sa G17 plus, ima većinu u vladi i može nametnuti proevropsku politiku", izjavio je Dragoljub Mićunović za bečki "Standard". Spekulisalo se o tome da DSS ni tehnički neće moći da se usprotivi, pošto ministri DS-a i G17 plus odluku mogu da donesu preglasavanjem. Procenjivano je (Mićunović) da je Demokratska stranka Srbije trenutno preslaba da bi se upustila u prevremene izbore. Podsećano je na to da je Skupština Srbije 2004. donela Rezoluciju koja kaže da sve vlade u Srbiji moraju raditi na priključenju Srbije EU-u.

Tehnički gledano, članovi vlade Srbije koju čine DS i G17 plus imaju većinu koja bi mogla da donese odluku o potpisivanju političkog sporazuma sa EU-om, ali premijer Koštunica je taj koji saziva sednicu vlade.

Po članu 46 Poslovnika o radu vlade, premijer saziva sednicu vlade pismenim putem, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova vlade, predlaže dnevni red i predsedava sednicom, a može predsedavati i potpredsednik koga odredi premijer. Ukoliko ga ne odredi, sednicom predsedava potpredsednik prema odgovarajućem rasporedu, koji opet, utvrđuje premijer.

Đelić je pre krize nagoveštavao da će od vlade dobiti ovlašćenje da 7. potpiše taj politički sporazum, a da će SSP Srbija potpisati čim zaokruži saradnju sa Haškim tribunalom. On je izjavljivao i da nije siguran da li je politički sporazum sa EU-om, pošto bude potpisan, uopšte potrebno ratifikovati u skupštini Srbije. U Briselu su takođe tumačili da je reč o sporazumu, a ne ugovoru, te da ne mora da prođe proceduru ratifikacije.

Taktički, demokrate su izvesno vreme pokušavale i da dokažu da ranija vladina saglasnost koju je Đelić dobio za potpis na SSP-u može da se odnosi i na prelazni sporazum jer on je samo most ka SSP-u. Iz kabineta potpredsednika vlade Đelića Beti je tumačeno kako se u Političkom sporazumu koji je Evropska unija ponudila Beogradu na potpisivanje ne pominje Kosovo i Metohija niti budući status, a Srbiji se nude pogodnosti. DS i G17 su zatim pokušali da isprobaju da li njihova ministarska većina u vladi može da obezbedi kakvu-takvu saglasnost za taj sporazum. Prvi test je bila sednica jednog vladinog radnog tela.

U vladinom Spoljnopolitičkom odboru došlo je u utorak 5. februara do prve konfrontacije. Potpredsednik vlade Božidar Đelić tražio je od predsedavajućeg Slobodana Samardžića da se dnevni red dopuni raspravom o Političkom sporazumu koji je EU ponudila Srbiji, ovaj se tome suprotstavio, ali je na zahtev DS-a i G17 plus ipak pristao da tu temu uvrsti u dnevni red. Odnos snaga u tom odboru bio je 3:2, a protiv predloga su bili Samardžić i Aleksandar Popović iz DSS-a. Samardžić prekida sednicu. Vuk Jeremić preuzima predsedavanje, ali zbog nedostatka kvoruma zakazuje novu hitnu sednicu za utorak u 20 časova, verovatno uz pozivanje na član 19. Poslovnika o radu vlade koji govori o tome da predsednik radnog tela vlade saziva sednicu, predlaže dnevni red i predsedava sednicom, ali da u slučaju odsutnosti predsednika sednicom predsedava zamenik predsednika, a u njegovoj odsutnosti član radnog tela koji je i član vlade. Jeremić je pre toga za BBC izjavio kako se nada da će vlada dati ovlašćenje Đeliću da potpiše prelazni sporazum uz ponavljanje da se Srbija ne protivi slanju EU misije na Kosovo, ali da smatra da je neophodno da se za to nađe pravi osnov kroz odluku Saveta bezbednosti. On ponavlja da su pitanje statusa Kosova i pitanje evropskih integracija dva razdvojena procesa, na odvojenim kolosecima, da Srbija mora da se bori na oba i da joj nije u interesu presecanje jednog od njih.

U OČEKIVANJU EULEKS-a: Pripadnik KFORA na Kosovu

VANREDNA BLOKADA: Paralelno s tim DSS i NS su u utorak sakupili potpise za hitno sazivanje vanredne skupštinske sednice. Da bi se ona sazvala, potrebno je najmanje 84 potpisa, odnosno trećine poslanika. Inicijativu podržava Srpska radikalna stranka uz izjavu šefa poslaničke grupe radikala i predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića koji je rekao kako bi voleo da je vlada Srbije zatražila vanrednu sednicu, ali da će SRS uvek podržati napore svakoga u očuvanju Kosova i Metohije. Po njegovim rečima, ako članice vladajuće koalicije odluče da potpišu Politički sporazum sa Evropljanima, onda će verovatno moći i da ga ratifikuju i on tu ne može ništa. Ali, ako se vlada pocepa, pa deo vlade odluči da nekoga ovlasti da potpiše, a drugi deo kaže da to nije legitimno, onda će skupština Srbije morati da prosuđuje o mnogim stvarima, možda čak i o vanrednim parlamentarnim izborima.

Dodao je kako mu se čini da neće valjati ako se u vladajućoj koaliciji dodatno posvađaju, zato što je u igri veliki ulog.

Priključuju se i socijalisti uz naglašavanje šefa poslaničke grupe SPS-a Ivice Dačića da je ova stranka na tome i ranije insistirala. Predlažu da se formira vlada nacionalnog jedinstva.

LDP Čedomira Jovanovića u tom kontekstu podržava predsednika Tadića, Demokratsku stranku i G17 plus.

Demokrate, koje su glasale za skupštinsku rezoluciju o celovitosti Srbije, verovatno ne bi imale problem s tim da glasaju protiv evropske misije, ali u inicijativi narodnjaka, koliko se može razumeti, traži se da se glasa u paketu o misiji i sporazumu sa Evropljanima. Demokrate to verovatno neće učiniti jer nisu popustile ni u predizbornoj kampanji, kada se razgovaralo o podršci predsedničkom kandidatu.

U Predlogu rezolucije DSS-a i NS-a se ističe da je EU, nažalost, već preduzela niz konkretnih koraka za upućivanje misije na Kosovo i Metohiju bez odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti, pa se predlaže da skupština odluku o slanju misije EU-a označi kao protivpravnu i kao najgrublje kršenje Rezolucije 1244, Povelje UN-a i Ustava Srbije.

Predlagači rezolucije polaze od ocene da je ugrožen suverenitet i teritorijalni integritet Srbije kroz pretnje da će Kosovo i Metohija jednostrano proglasiti nezavisnost. Kaže se da EU odlukom o slanju misije neposredno ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Srbije, zbog čega se predlaže da skupština naloži vladi Srbije da ne potpisuje Privremeni politički sporazum o saradnji sa EU-om i njenim članicama, kao ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sve dok EU u potpunosti ne ukloni razloge zbog kojih se Vlada Srbije obavezuje da ne potpisuje sporazume sa EU-om. Kaže se da u Nacrtu tog sporazuma, uprkos njegovom opštem političkom karakteru, nigde nije izražena spremnost EU-a i njenih država članica da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama.

Po članu 166 skupštinskog poslovnika, predsednik Narodne skupštine određuje vreme kada će se Narodna skupština vanredno sastati, a takođe inicijativu dostavlja poslanicima i vladi. Predsednik skupštine Srbije Oliver Dulić je, primivši pisanu inicijativu u utorak 5. februara popodne zakazao konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa za ponedeljak 11. februar u devet časova. To je četiri dana posle 7. februara, kada je najavljivano potpisivanje Političkog sporazuma...

Dulić je rekao da će parlament, kao i do sada, sačekati da se o inicijativi DSS-a i NS-a prvo izjasni vlada i da odredi ministre koji će obaviti konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, pošto je Kosovo veoma važna tema, pa bi bilo dobro da dokument bude donet konsenzusom ili bar dogovorom najvećih poslaničkih grupa. Vlada pak kako sada stvari stoje, verovatno ne može da dâ mišljenje o inicijativi ako ga ne podrže DS i G17 plus. Premijerov pravni savetnik Branislav Ristivojević izjavljuje da Koštunica neće zakazati sednicu za četvrtak 7, već će to učiniti nakon održane sednice skupštine Srbije...

Rok u kome mora biti održana vanredna sednica skupštine nije poslovnički definisan, ako se ne primenjuje odredba koja se odnosi na glasanje o poverenju vladi, a iznosi najmanje tri, a najviše petnaest dana.

Predsednik skupštine je, inače, pre nego što je spor eskalirao najavio da će za 15. februar, Dan državnosti, zakazati sednicu na kojoj novoizabrani predsednik Srbije Boris Tadić pred poslanicima Narodne skupštine treba da položi zakletvu. U međuvremenu, počinje razvlačenje i u Republičkoj izbornoj komisiji, zateže se i zbog slučaja jednog glasača koji je na nekom malom seoskom biračkom mestu glasao s ličnom kartom kojoj je istekao rok.

Ako se konfrontacija nastavi ne bi trebalo isključivati u nekom od činova ni reprizu prošlogodišnjeg slučaja pred izbor vlade, kada je za predsednika Skupštine glasovima DSS-a, NS-a, SRS-a i SPS-a za predsednika skupštine izabran Tomislav Nikolić, da bi nekoliko dana kasnije glasovima DS-a, G17 plus i DSS-a i NS-a bio smenjen. No, to bi bili samo detalji u političkoj krizi koja bi u Srbiji vodila ka padu vlade i vanrednim parlamentarnim izborima. O njima su u noći kada su saopštavani izborni rezultati uglavnom govorili analitičari, na osnovu činjenice da narodnjačka koalicija nije podržala Tadića zbog toga što DS nije pristao da se u koalicioni sporazum unese dopuna koja bi se odnosila na spor koji je buknuo dva dana po okončanju izbora. Iz vladajuće koalicije (Pajtić, Grubješić) u tim trenucima parlamentarni izbori nisu stavljani u izgled, ali je bilo izraza očekivanja (Mićunović) da će se Koštunica povinovati volji pobednika pošto oni sada govore u ime volje većine građana. Nije se tako desilo.

Konflikt Koštunice i Ilića s koalicionim partnerima DS-om i G17 plus i s predsednikom Republike Tadićem brzo je otišao daleko i iz njega se teško može izaći. Sve liči na to da događaji vode padu vlade. Neki već sada prognoziraju da je ostavka premijera praktično neminovnost. S druge strane, nagla eskalacija tog sukoba koja bi vodila brzom padu vlade osujetila bi želju Tadićevih pristalica da se evrosporazum potpiše, jer je blokirana institucija koja taj potpis može da odobri. S druge strane, može nastati institucionalna blokada u trenutku kada bude pokrenut mehanizam za instalisanje kosovske nezavisnosti. Vlada u ostavci bi mogla da izvesno vreme vlada, ali Beograd bi oslabio institucije od kojih se očekuje da u dramatičnim okolnostima donose osetljive i dalekosežne odluke, a mnoge od tih odluka, sudeći po dosadašnjem toku krize, možda i neće moći da budu donete. Srbija dočekuje teške dane u institucionalnoj blokadi, što može biti opasno, jer tada događaji mnogo lakše krenu nekontrolisanim tokom.


 

Komentari:

Igor Ranković


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net