Međuvreme

 

Ruski gas: Južni tok u zimskom periodu

Vlada Srbije usvojila je u utorak 22. januara tekst sporazuma s vladom Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i ovlastila ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića da ga potpiše 25. januara u Moskvi. Na osnovu tog sporazuma, pristupiće se razgovorima o zaključivanju ugovora između Javnog preduzeća Srbijagas i Gasprom eksporta o izgradnji gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kao i ugovora između srpske vlade Gasprom njefta o prodaji i razvoju Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad. Za sada nema detalja o sadržaju sporazuma. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev je izjavio da on predviđa izgradnju magistralnog gasovoda preko teritorije Srbije i izgradnju skladišta gasa u Banatskom Dvoru, da su predviđena velika ulaganja u modernizaciju NIS-a, a da su neka pitanja ostala otvorena, poput onog da li će gasovod prolaziti i kroz Republiku Srpsku, što razmatraju eksperti. Za sporazum su glasali ministri iz DSS-a, NS-a i DS-a, oni iz G17 plus su bili uzdržani, a njihova partija najavljuje da će se izjasniti tokom rasprave o njegovoj ratifikaciji u Skupštini Srbije.

Krajem prošle i početkom ove godine, dok su trajali pregovori o nacrtu sporazuma, do javnosti je došao eho rasprava među srpskim ministrima, najviše o privatizaciji NIS-a i o ceni (pojavila se tvrdnja da su Rusi za 51 odsto vlasništva NIS-a spremni da plate 400 miliona evra i da ulože još 500 miliona evra). Tada je mesto u vladinoj radnoj grupi za pripremu sporazuma napustio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, koji je tvrdio da je ruska ponuda neprihvatljiva i da bi bilo bolje da se NIS izuzme iz sporazuma. Ministar energetike Aleksandar Popović je, pak, izjavljivao da će sporazum sa Rusijom obezbediti energetsku sigurnost Srbije. Najavljujući odluku srpske vlade, premijer Koštunica je tvrdio da se radi o najvećem privrednom poduhvatu koji će garantovati veliki ekonomski razvoj Srbije.

U međuvremenu, tokom boravka ruskog predsednika Putina u Sofiji 18. januara, bugarska vlada je donela odluku o priključenju Bugarske projektu Južni tok (učešće u zajedničkom preduzeću 50:50, a Bugari su tražili 51:49). Bugarski premijer Sergej Stanišev izjavio je da su pregovori s Rusima tada vođeni do kasno u noć. Na pitanja novinara posle toga Rusi su potvrdno klimali glavom, a Bugari su vrteli glavom "levo-desno", što kod njih, takođe, znači – "da".

Na pitanje da li je morao da ubeđuje Bugare da prihvate da Južni tok prođe preko njihove teritorije, Putin izjavljuje: "Nije bilo potrebe. Nas o tome mole svaki dan, posebno u jesenjem i zimskom periodu."

Ruska štampa je posle toga pisala kako je Bugarska na taj način okrenula leđa svom novom "velikom bratu", Amerikancima, zbog koga je lako zaboravila "družbu s Rusijom". Amerikanci forsiraju gasovod Nabuko koji treba da dovodi kaspijski gas preko Turske zaobilazeći Rusiju.

Portparol evropskog komesara za energetiku Andrisa Pibalgsa izjavio je nakon svega da Evropska komisija ne smatra da će projekat Južni tok predstavljati konkurenciju gasovodu Nabuko pošto su oni dopunjujući, a ne konkurentski. Opširnije o ovoj temi u tekstu iz ovog broja "Vremena" "Gas, Srbi, Rusi i Evropa" .

M. Milošević


Kako "Vreme" nezvanično saznaje, u pregovorima između Srbije i Ruske Federacije o prodaji Naftne industrije Srbije pitanje ekološkog programa je već zaključeno. Prema ovoj zasad nepotvrđenoj informaciji, energetski ugovor koji je Vlada usvojila, a o kome se još pregovara, neće sadržati moratorijum na EU standarde u proizvodnji goriva. To bi trebalo da znači da će rafinerije u Srbiji ući u proces modernizacije u skladu sa evropskim standardima i bitno se razlikuje od slučaja sa rafinerijom u Bosanskom Brodu. Šta od ove trgovine po pitanju zaštite životne sredine stvarno mogu da očekuju stanovnici naselja u kojima je smeštena petrohemijska industrija, a šta vlasnici automobila, zasad nije poznato.


Internet: Uvod u tranziciju

Ovih dana konačno će, nakon odlaganja, početi preregistracija internet domena sa .yu na .rs, i ova tranzicija trajaće sve do kraja septembra sledeće godine. Do tada, postojeći .yu domeni funkcionisaće paralelno sa novim .rs domenom. Telo koje obavlja posao je Registar nacionalnog internet domena Srbije, dok su internet provajderi "podizvođači".

U Ministarstvu za telekomunikacije navode da će registracija novog domena, koji je usklađen sa nazivom države, doprineti razvoju elektronske trgovine u Srbiji. Novi domen doprineće i boljem predstavljanju Srbije preko interneta, a registracija će biti nova usluga, koja će proširiti informaciono-tehnološko tržište. Stručnjaci smatraju da će ovo povećati broj srpskih sajtova, a osim prostog prelaska sa .yu na .rs, početak preregistracije donosi još nekoliko novina: "Do sada su samo pravna lica mogla da rezervišu domen, i to samo jedan. Sada domeni postaju dostupni svima, pa i fizičkim licima, te svako može da zauzme neograničen broj domena. Naravno, domeni sada počinju i da se plaćaju, ali ovo treba posmatrati prvenstveno iz ugla profesionalizacije samog hostinga. Dakle, hosting izbija u prvi plan, postaje delatnost za sebe", kaže za "Vreme" Marjan Maruna iz Sezampro internet provajdera. On napominje da svi koji već poseduju registrovane domene, imaju šest meseci "prvenstvo prolaza". "To znači da, ako imate www.vreme.co.yu domen, narednih šest meseci od početka tranzicije niko nema pravo da ga zauzme osim vas. Nakon isteka pola godine, domen je roba na slobdnom tržištu i postaje dostupan svima, odnosno onome ko ga prvi zauzme." U Srbiji je, inače, registrovano 40.000 .yu domena, a u aktivnoj upotrebi je polovina. Cene registracije za krajnje korisnike određivaće ovlašćeni registratori, njih 24 koji su dobili sertifikat Registra nacionalnog internet domena Srbije. U Sezampro ponudili su 20 odsto popusta za predregistraciju, a rezervacija .rs i .co.rs domena za korporativne korisnike košta 2995 dinara bez PDV-a. Kako objašnjava naš sagovornik, ovo je praktično cena samo .rs domena, kao najvrednijeg, ali se u toku akcije dobija i .co.rs domen uz njega.

M. V.


Pančevo: Spaljivanje tragova

Godinu i po dana posle serije dramatičnih noćnih zagađenja u Pančevu, stanovnici ovog grada početkom protekle nedelje ponovo su bili otrovani. Manjih slučajeva aerozagađenja bilo je i u međuvremenu, ali se odavno nije desilo da se stvar od građana i nadležnih državnih inspekcija ponovo prikriva i obavija misterijom. Ovakav tok događaja je malo ko očekivao s obzirom na brojne i kontinuirane ekološke aktivnosti pre svega Ministarstva zaštite životne sredine, a potom lokalne samouprave i samih fabrika Južne zone.

Uprkos svemu tome, grad je u nedelju uveče zagađen, od Tamiša ka centru i naseljima oko grada vukao se oblak teškog, neprijatnog mirisa, ali je teško reći koliko je otrova bilo u njemu. Za razliku od zimskih meseci 2006. godine, sada ne postoje ni sasvim pouzdani podaci o imisiji pre svega benzena, što je među brojnim ugljovodonicima i drugim gasovima koji napadaju Pančevo bio otrov najreprezentativniji za praćenje stanja.

Naime, u idiličnoj atmosferi dobre ekološke saradnje svih pančevačkih faktora, već mesecima je u kvaru opštinski sistem za monitoring vazduha – od tri merne stanice, trenutno nije u funkciji stanica Vatrogasni dom, koja je uvek najbolje pokazivala količinu benzena koja preti gradu. A kako je zabeležila merna stanica na Vojlovici, benzen je na tom mestu u ponedeljak dva puta dostigao vrednost višu od 18 mikrograma po kubnom metru, zabeležene su i visoke vrednosti ukupnog redukovanog sumpora. Ali svi ti podaci bez onih sa Vatrogasnog doma nisu dovoljni pokazatelji stanja. U međuvremenu, u Južnoj zoni se, neobičnom koincidencijom, desio jedan vanredni događaj, ali kako to biva, nema dokaza da ima ikakve veze sa aerozagađenjem. Iz preduzeća HIP Petrohemija u subotu uveče je pomalo misteriozno saopšteno "da je plamen na etilenskoj baklji oko 20 časova bio znatno veći nego u redovnom režimu rada, ali da taj kratkotrajan prekid nema posledica po životnu sredinu". Srećom, republička inspektorka za zaštitu životne sredine Jelena Stanović posetila je HIP Petrohemiju u ponedeljak i ustanovila da je reč o ispadu jedne fabrike iz tog "redovnog režima rada". Naime, kako je navedeno i u Zapisniku o izvršenom inspekcijskom pregledu, pokazalo se da je u HIP Petrohemija u subotu 19. januara u 19.50 došlo do ispada iz rada fabrike Etilen. Inače, to je nemio, nepredvidljiv događaj koji ovo preduzeće puno košta, ali posle njega sav zatečeni sadržaj mora biti izveden iz postrojenja i potom spaljen na etilenskoj baklji, osim ako neki njegov deo ne završi u Fabrici otpadnih voda, gde iz otvorenih bazena gasovi mogu da ispare i krenu ka gradu. Međutim, sudeći po zapisniku inspektorke, više nema dokaza da su ugljovodonici koji su viđeni u gradu potekli iz ove fabrike, bilo sa baklje, bilo iz bazena sa otpadnom vodom. Na kraju krajeva, možda i nisu. Naime, projektovani kapacitet etilenske baklje je 500 tona na sat, a kako je rečeno u izveštaju "procenjena količina usmerenih ugljovodonika ka baklji u vreme ispada bila je oko 10 do 15 tona na sat". Inspektorka Stanković je pratila i količine otpadnih voda, ali nije našla ništa osim raznih parametara koji su "projektno definisani", no, naložila je Petrohemiji da prati dalje posledice obrade otpadnih voda. Dan kasnije, iz Petrohemije je i u nedeljnik "Vreme" stiglo saopštenje koje detaljnije objašnjava kako je zbog "poremećaja u radu pumpe uljnog sistema kompresora krek-gasa", došlo do ispada tog kompresora, ali da je ovaj kvar saniran brzom reakcijom zaposlenih, tako da je "proizvodnja vraćena u normalan tok istog dana u 23.10".

No, da li je sav sadržaj koji se morao baciti iz Etilena zaista spaljen na baklji "sa plamenom koji je bio znatno veći" i da li uopšte ne postoji nikakva veza ovog događaja sa onim što je trovalo okruženje početkom nedelje? U HIP Petrohemija tvrde da oni nisu uzročnici emisije štetnih materija, kao i da redovno obaveštavaju javnost.

Stanovnicima Pančeva je preostalo samo da odahnu. Dok iza zatvorenih prozora posmatraju otrovne magle koje iz Južne zone plivaju ka gradu, uvek mogu da kažu: "Ma ne, u Petrohemiji je sve vraćeno u redovan režim rada, nije to došlo od njih." A odakle je došlo? Iz prošlih vremena, bez sumnje.

S. Bubnjević


Nagrada: "Grizelj" Obradoviću

Glavni i odgovorni urednik "Novina vranjskih" Vukašin Obradović dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" za 2007. godinu koja se dodeljuje za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, saopštio je 22. januara Fond "Jug Grizelj". Odluku da Vukašinu Obradoviću dodeli nagradu doneo je žiri Fonda "Jug Grizelj" u sastavu: Živorad Kovačević, Velimir Ćurguz Kazimir, Antonela Riha, Filip Švarm i Elena Krstanović. Tu nagradu od 1991. godine dodeljuju Grizeljevi prijatelji, kolege i porodica, "za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima", sa željom da čuvaju uspomenu na Juga Grizelja i da podstiču istraživačko novinarstvo. Nagrada će Vukašinu Obradoviću biti uručena u četvrtak 24. januara, u Medija centru u Beogradu.

Dosadašnji dobitnici nagrade "Jug Grizelj" bili su: Lila Radonjić, Željko Vuković, Predrag Koraksić Corax, Gordana Logar i redakcija "Naše Borbe", Bojana Lekić i Svetlana Lukić. Nagradu su do sada dobili i Stojan Cerović, agencija Beta, Radio Bajina Bašta, Radio Pančevo i požarevački Bum 93, Teofil Pančić, Omer Karabeg, Nenad Stefanović, Ivan Torov, Antonela Riha, Miloš Vasić, Brankica Stanković i Filip Švarm. Jug Grizelj (1926–1991) bio je jedan od osnivača nedeljnika "Vreme" za koji je napisao poslednje tekstove. Tokom plodne novinarske karijere koju je počeo još 1947. pisao je za skoro sve listove u bivšoj Jugoslaviji, među kojima su "Mladost", "Mariborska večer", "NIN", "Delo", "Večernje novosti". Bio je jedan od osnivača UJDI-ja i Foruma za ljudska prava.

J.G.


Holivudska akcija: Zvezde za Kosovo

Samo nekoliko dana nakon što ga je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun imenovao za ambasadora mira, holivudska zvezda Džordž Kluni je najavio protest zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Dan kasnije pridružila mu se i koleginica Šeron Stoun, a prema pisanju frankfurtskih "Vesti", njih dvoje mogu da očekuju i podršku Ričarda Gira i Šona Konerija. Sudeći po onome što se ovih dana moglo pročitati u domaćim štampanim medijima, postoji mogućnost da se ovom društvu priključe Majkl Daglas, Tom Henks i Džoni Dep.

Kluni se već ranije angažovao povodom zločina u sudanskoj oblasti Darfur, prikupljao je novac za žrtve terorističkog napada 11. septembra 2001, cunamija i uragana Katrina, a protestovao je zbog rata u Iraku. "Srpski lobi u Americi je jako slab i sve što se može čuti ili pročitati potiče od albanskih lobija i lobista. Nisam mogao da čujem i drugu stranu", izjavio je Kluni.

Njegovu koleginicu Šeron Stoun motivisale su prijateljske veze sa ljudima koji potiču sa Kosova, a koji su joj, između ostalog, mnogo pomogli dok se njen brat lečio od bolesti zavisnosti. Svoj eventualni angažman u borbi protiv nezavisnosti ona je nagovestila i u nedavnom intervjuu beogradskom nedeljniku "Evropa". "Znam za ovu nepravednu situaciju u vezi s Kosovom, koje traži da bude nezavisna država, pa mi je gotovo nemoguće zamisliti da će se to desiti. Zato smo razmišljali da organizujemo neki javni protest", rekla je Stounova. Ona je u dosadašnjem humanitarnom radu prikupila nekoliko miliona dolara pomoći za žrtve side, redovno pomaže napuštenoj deci, a odlučno se protivi i ratu u Iraku.

Navodni angažman Šona Konerija je iznenadio mnoge, s obzirom na to da je poznat i po svom zalaganju za nezavisnost rodne Škotske. Međutim, prvi filmski Džejms Bond je, sudeći prema pisanju frankfurtskih "Vesti", odlučio po sistemu "ako ne mogu ja, ne može niko": "Škotska je u svojoj istoriji imala mnogo više prava da bude nezavisna, ali joj to nisu dozvolili. U čemu je to razlika između moje domovine i Kosova da se sada čini takav presedan?"

Za razliku od ovo troje, Ričard Gir priznaje da nije baš upoznat sa političkim zbivanjima u Srbiji, ali, upotrebio je logiku: veoma je sumnjičav zašto su velike sile toliko odlučne u nameri da Kosovu i Metohiji podare nezavisnost. "Mora da na tom Kosovu ima nešto, kad se tako bore za njega", kaže Gir.

Najjužniji deo Srbije nedavno je posetila i Nikol Kidman kao ambasador dobre volje Razvojnog fonda UN-a za žene (UNIFEM). Tom prilikom izjavila je da će predstavljati "glas" za Kosovo kad to bude potrebno.

Beogradski mediji tvrde da je to neočekivano interesovanje filmskih zvezda rezultat delovanja ozbiljnih lobista koje u SAD plaćaju srpska vlada i dijaspora. Vlada Srbije je angažovala agenciju "Barbur, Grifit end Rodžer" da promoviše interese Beograda u vezi sa statusom Kosova, a nešto ranije sličnu inicijativu preduzelo je i Srpsko nacionalno veće koje se opredelilo za agenciju Venebl. Vlada Srbije lobiste mesečno plaća 60.000, a SNV oko 600.000 dolara godišnje.

Beogradski mediji nagađaju da bi prvi javni protest protiv nezavisnosti Kosova mogao da se dogodi 24. februara, na dodeli Oskara.

J.Gligorijević


Radijacija: Putni aranžman

Tokom protekle nedelje četiri države su se sastale u Beču da naprave sporazum o transportu radioaktivnog otpada. O ovom takozvanom kvadrilateralnom sporazumu pregovarali su u sedištu Ujedinjenih nacija predstavnici Ruske Federacije, Mađarske i Ukrajine i Srbije, kao i ljudi iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Zahvaljujući ovim dogovorima, biće omogućen transport osiromašenog nuklearnog goriva iz Srbije u Rusku Federaciju. Ovaj radioaktivni materijal potiče iz istraživačkog reaktora obeleženog kao RA u Insitutu za nuklearne nauke "Vinča", a čija je dekomisija započela još oktobra 2002. godine odlukom Vlade Srbije.

Reaktor RA, snage 6,5 MW, počeo je sa radom 1959, a zatvoren je 1984. godine, da bi tek sredinom 2002. na inicijativu premijera Zorana Đinđića, uz finansijsku pomoć SAD, gorivo bilo transportovano u zemlju porekla, Rusiju. Skladištenje preostalog radiokativnog otpada već nekoliko godina odvija se kroz program VIND (Vinča Institute Nuclear Decommissioning). Poslednjih nedelja ovom pitanju se u Ministarstvu nauke pristupilo kao ozbiljnom državnom problemu, o čemu je "Vreme" već pisalo.

U svim poslovima koje treba pripremiti u ovom poduhvatu, poseban problem je sam transport kroz nekoliko država koje dele Srbiju i Rusiju. Kako kažu u Ministarstvu, sa Mađarskom je već bio postignut načelan dogovor, a na pomolu je bio i dogovor sa Ukrajinom. Po rečima državnog sekretara, prof. dr Uranije Kozmidis-Luburić, očekuje se da će se "ceo proces transfera i skladištenja završiti do 2010. godine".

S. B.


Naučni kafe: Veštačka oplodnja

Nova sezona naučnih kafea Britanskog saveta počela je prošle nedelje u sasvim novom prostoru. Popularni kafei koji su do sada organizovani u prostorijama saveta na Terazijama sada su preseljeni u nešto ležerniji prostor u kafeu Mojito, čime je zaokružen sam koncept kafea – opušten razgovor šire publike sa stručnjacima o sasvim ozbiljnoj nauci na zabavan način. Tema razgovora na ovom kafeu bila je "Veštačka oplodnja", razgovor je vodila Marija Lesjak, dok je naučne koncepte i probleme izložila molekularni biolog Marizela Šarić. U međuvremenu, Britanski savet u Beogradu nastavlja i druge svoje naučne programe. Tako će u saradnji sa Ministarstvom nauke i ove godine biti organizovana "Laboratorija slavnih", takmičenje namenjeno ljudima između 18 i 35 godina starosti, koji studiraju ili se bave prirodnim naukama i imaju ideju kako da u tri minuta objasne neki naučni koncept. To takmičenje se organizuje kako bi se pronašla nova lica nauke, a pobednik nacionalnog takmičenja učestvovaće na Festivalu nauke u Četlemu u Velikoj Britaniji, zajedno sa pobednicima iz osam zemalja jugoistočne Evrope (Austrija, Azerbejdžan, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Izrael, Rumunija i Turska). Prošle godine je laboratorija izazvala ogromno interesovanje među ljubiteljima nauke, a u toku su prijave novih kandidata u Britanskom savetu.

S. B.


Predsedavanje Dunavom

U ponedeljak je Srbija preuzela jednogodišnje predsedavanje Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Ovu komisiju čini 13 zemalja iz sliva Dunava, zajedno sa Evropskom unijom, a njen glavni zadatak je sprovođenje konvencije za očuvanje reke Dunav, koju je naša zemlja ratifikovala u januaru 2003. godine. Komisija je osnovana 1998. godine kako bi se zaštitili reka Dunav i njene pritoke. Ovu novu, laskavu, ali odgovornu ulogu preuzeo je ministar zaštite životne sredine Saša Dragin i za 2008. godinu najavio niz aktivnosti u vezi sa održivim upravljanjem vodama.

Ubice sova

Prošle nedelje u selu Donji Tovarnik pronađene su ubijene sove koje su već dve godine živele ispred kuće Dragana Stepanovića. Posle prijave o njihovom ubistvu, inspektori Ministarstva zaštite životne sredine sa ornitologom Zavoda za zaštitu prirode Srbije obavili su inspekcijski pregled i podneli krivične prijave protiv ubica ovih retkih ptica. Prema Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti, sove se u Srbiji nalaze pod prvim stepenom zaštite.

Rak materice

Svake godine 1400 žena u Srbiji oboli od raka grlića materice, što je za ovu bolest najviša stopa u Evropi. Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja tokom prošle nedelje, koja je proglašena Evropskom nedeljom prevencije raka grlića materice, od ove bolesti godišnje umre 500 osoba. "To znači da u proseku svakog dana obole četiri, a umre jedna žena", rekao je zamenik ministra zdravstva Goran Ilić i najavio pokretanje Prvog nacionalnog programa za prevenciju lečenja grlića raka materice. Ovaj program će ovih dana biti razmotren u Vlade Srbije.

Dva kraka

Izgradnja dva kraka autoputa ka jugu koštaće 900 miliona evra. Kako je u utorak izjavio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, raspisan je tender za deo autoputa od Leskovca do makedonske granice, a uskoro se očekuje i raspisivanje tendera za deonicu autoputa Niš–Sofija. On je prilikom posete Pirotu izjavio da su ovi projekti "prioritet države".

Štrajk roditelja

U selu Supska, kod Ćuprije, roditelji đaka iz Osnovne škole "13. oktobar" više ne dozvoljavaju svojoj deci da idu u školu. Naime, zgrada koju u ovom selu pohađa 59 osnovaca od prvog do četvrtog razreda oštećena je prilikom eksplozije vojnog skladišta kod Paraćina, u oktobru 2006. godine. Nezadovoljni neispunjenim obećanjima iz Opštine i Republike da će školska zgrada biti obnovljena ili izgrađena nova, roditelji su na zboru doneli odluku da decu više ne šalju u školu.

Prevođenje

Prevodi reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu dobiće finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. Kako je najavljeno iz ovog ministarstva, početkom sledeće nedelje uputiće se javni poziv za učešće na konkursu za dobijanje ove podšrke. Konkurs će se odnositi na dela domaće književnosti koja su objavile profesionalne izdavačke kuće.

Tužbe zbog oznaka

Ministarstvo trgovine i usluga saopštilo je da tržišni inspektori pokreću sudske postupke protiv onih koji koriste "neistinite oznake i nepotpune informacije koje upućuju na nepostojeću državnost Kosova i Metohije". Inspektori će zabraniti svako oglašavanje koje se učini stavljanjem navedenih oznaka i informacija na proizvod, ambalažu proizvoda i slično oglasno sredstvo.

Odbijeno jemstvo

Vanraspravno krivično veće Posebnog odeljenja odbilo je predlog optužene Bojane Bajrušević da joj se odredi jemstvo od 370.000 evra, koliko je procenjena hipoteka na njenu kuću, da ne bi morala u pritvor. Bajruševićeva je osumnjičena da je učestvovala u švercu cigareta tokom devedesetih, a za njom je raspisana i Interpolova poternica.

Mleko za EU

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević kaže da je EU donela odluku da Srbiju stavi na listu trećih zemalja, kojima je dozvoljen izvoz mleka. Prema ministrovim rečima, ova odluka je "revolucionarna za srpsku poljoprivredu", jer posle mnogo godina sektor mlekarstva dobija mogućnost da se ravnopravno nosi sa velikim konkurentima na tržištima EU-a i tržištima drugih zemalja važnih za Srbiju. Ta odluka je doneta prošle sedmice, prilikom razgovora delegacije resornog ministarstva i Uprave za veterinu sa komesarom za zaštitu zdravlja i bezbednost hrane EU-a Markusom Kiprijanijem u Briselu, rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare.

Tender

Generalni direktor nacionalne avio-kompanije Jat ervejz Saša Vlaisavljević izjavio je da je primarni interes da tender za privatizaciju bude raspisan u martu ili najkasnije u aprilu ove godine. "Na taj način bi Jat ervejz u ovoj godini dobio svež kapital u vidu investicija, za revitalizaciju postojeće flote i za nove avione, što je kompaniji neophodno, s obzirom na to da u narednim godinama očekuje permanentan rast saobraćaja", istakao je Vlaisavljević. On je najavio da Jat u 2008. godini planira da preveze više od 1,5 miliona putnika i da bi to trebalo da bude najbolja poslovna godina od 1990, dodavši kako je zato sasvim razumljivo da je potrebno dobijanje strateškog partnera što pre.

PET

U Kragujevcu je u prošloj godini prikupljeno blizu sto tona PET ambalaže. Prema rečima direktorke javno-komunalnog preduzeća "Zelenilo" Dobrile Desivojević, planirano je da u ovoj godini ta količina bude duplirana jer će se na ulicama udvostručiti broj kontejnera za odlaganje tog otpada. "Finansijska zarada bila bi značajnija kada bi količine PET ambalaže bile velike, ali je najvažnije da smo smanjili količinu tog otpada na gradskoj deponiji u Jovanovcu, koja je ekološki problem još od 80-ih godina prošloga veka", rekla je Desivojević.


Broj nedelje

Predsedničke izbore u Srbiji, održane 20. januara, pratilo je 130 akreditovanih dopisnika iz inostranstva i 30 specijalno akreditovanih izveštača iz sveta (ukupno 160), saopštila je Vlada Srbije. Najveći broj novinara došao je iz Rusije, Belorusije, Rumunije, Španije, Bosne i Hercegovine i Mađarske.


 

Život

Život

Posle osamnaest dana provedenih u komi, glumac Milenko Zablaćanski je 22. januara preminuo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Zablaćanski je u komi od 5. januara, kada je u mestu Jevremovići na putu Užice–Zlatibor "mercedes", kojim je upravljao Petar Šišović (66), stomatolog iz Čajetine, krećući se iz pravca Užica prešao u krajnju levu kolovoznu traku i direktno udario u opel vektru kojom je upravljao poznati glumac. Za razliku od Zablaćanskog, Petra Šišovića je spasao vazdušni jastuk. Zablaćanski je sa teškim povredama glave (nagnječenje mozga) prvo primljen u užičku bolnicu, gde je operisan. Posle četiri dana prebačen je na VMA u Beogradu, sa konstatovanim komatoznim stanjem, gde su se lekari do poslednjeg trenutka borili za njegov život. Poslednjih dana dolazilo je do sporadičnih pogoršanja vitalnih životnih funkcija. Ispostavilo se da su povrede ipak bile fatalne. Milenko Zablaćanski rođen je 1955. godine u mačvanskom Bogatiću. Gimnaziju je završio u Šapcu. Bio je jedan od najpopularnijih članova trupe Pozorišta na Terazijama, u kome je ostvario vrlo zapažene uloge u komadima Ljubinko i Desanka, Jubilej, Briljantin, Lutka sa naslovne strane... Jednu od svojih najvažnijih dramskih uloga ostvario je u izuzetno uspešnoj predstavi Gospođica Julija, koju je u Narodnom pozorištu režirao Stevo Žigon. Oprobao se i u kabareu, ali i kao režiser hit tok-šou predstave Moj Milenko leg’o je da spava. Filmski debi imao je u ostvarenju Erogena zona Dejana Karaklajića 1981. godine, a kasnije je glumio u filmovima Neka čudna zemlja Dragana Marinkovića, Siroti mali hrčki 2010 Slobodana Šijana i drugim ostvarenjima. Ipak, najviše se proslavio ulogama u TV serijama. Počeo je kao Svetozar Marković u istoimenoj seriji, usledile su Sedam sekretara SKOJ-a, Vuk Karadžić, da bi tokom poslednje decenije postao nezaobilazan član postave TV serija Siniše Pavića. Glumio je u serijama Srećni ljudi, Gore-dole, potom u Porodičnom blagu, u kome je nastupio u deset epizoda, da bi u Stižu dolari postao nosilac glavne uloge Neše Ljutića. Glumio je i u seriji Ono naše što nekad bejaše, a publika će posthumno videti i njegove nove glumačke bravure u seriji Bela lađa. Iza Milenka Zablaćanskog ostali su sinovi Ivan (17) i Nikola (12) i supruga Snežana, poznata balerina, zbog koje je svojevremeno i prešao u Pozorište na Terazijama. Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net