Međuvreme

 

Srpska Nova godina: Izaberi Srbijo

Sudeći po dočeku srpske Nove godine, po svi srpski platoi i trgovi i slobodne površine, Srbija je definitivno i sa tačkom postala julijanska, ‘oće reći pravoslavna. I doček po svi ti srpski trgovi, platoi i slobodne površine bio do kraja pravoslavan, sve bilo za džaba, i Umetnici, i muzika, i vruća rakija, i vatromet. Kao što je red, najpravoslavnije i najdžabalije, bilo u gradovi i opštine gde banku i vlast drži Nova Srbija, jerbo je, Izaberi Srbiju predsednik Velimir Ilić sve obezbedio, mada, u Svemu i u Tome, kad su se u praznične dane namestili predsednički izbori, nije zaostajala ni ostala kohabitaciona Srbija.

Dakle, u Beogradu, na Svetosavskom platou, bio vatromet, u Šabac pev’o Bajaga, u Kikindu Marinko Rokvić, u Leskovac sve zabavlj’o Željko Joksimović – u ponoć sve pozdravio demokratski predsednik opštine, i još sve pozdravio, najavljen kao prijatelj Leskovca, Boris Tadić, sa reči, Srećna Nova godina, ne dajte se – u Vranje na koncertu Marije Šerifović specijalni gost bio kandidat Toma Nikolić... A kako je tek bilo tamo gde je bilo najdžabalije, tamo bilo najbolje i najsrpskije, jes’ da se rimuje, ne ide da se kaže i najblesavije. U Niš pevala Seka Aleksić, rečeno da koncert poklonila Umetnica i prijatelji Niša, u Valjevo bio Bora koji ne muzicira samo u Koštunice Belanovici Čorba, tu jasno rečeno da je to poklon Izaberi Srbiju kandidata, a u Čačak bio Aca Lukas plus trubači Bobana Markovića. U Čačak bilo džabalije od najdžabalije, bilo najavljeno da će, ko jedared pre neku godinicu, da peva Prijateljica Ceca, ali ova, ko’e iz tehničkih razloga, otkazala, i mnogo razočarala i neprijatno iznenadila Izaberi Srbiju predsednika. Ali ovaj ipak bio sa svoji, u ponoć izljubio Lukas Acu, rek’o Šta ima i Kako samo on Ume, pa siš’o sa bine i preko taraba ograde sve pobednički i pravoslavno doljubio.

Izaberi Srbiju predsednik prazničnu uvretiru im’o u subotu 12 januara, u to Valjevo gde Njegovi, sa drugi Njini’, drže vlast. Promocija bila u Dom kulture, rano, nešto iza podne, dok taj narod nije poleg’o. Prvo njegov poslanik Milorad održ’o govor da je ministar Velimir dva puta proglašen za najboljeg ministra, onda se javio lično Izaberi Srbiju predsednik i sve nazv’o kukavicama, jerbo ćute i trpe i slušaju šta govore taj Boris Tadić, koji je bruka za Srbiju, i Taj Toma što je namestio kez i promenio zube, i Onaj narkoman koji je uzeo sve sponzore i najbolje agencije, i da je krajnje vreme da se sazna kol’ko je narkomana u Srbiji. Još rek’o, Ne damo Kosovo, Kosovo je Srbija, treba raditi, treba graditi, ja sam tu da završimo ovaj pos’o u Srbiji.

Sutradan u to Valjevo bio doček koji, kako rečeno u njegovu partiju, poklonio Velimir Ilić. Na gradski trg bina, sa sve reflektori, te konstrukcije, na stubovima bine plakati, na koji sa kravatu Izaberi Srbiju predsednik, jošte dve ranije sa kuvanu rakiju, i jošte pljeskavice na roštilju, 80 kila mesa, 800 lepinja, i jošte cisterna piva, sve za džabe, može i zadžabe. Prvo bila u partiji odobrena i perspektivna predgrupa, onda bila odobrena i za džabe Riblja Čorba. Bilo muzike, nacionalni umetnik Bora isprič’o jedan mnogo poučan vic o Srbin, Englez i Francuz, otpevo, na tu temu, Srbin je lud, Srbin je proklet, rek’o, Deset, devet, Srećna srpska Nova godina, pozv’o Velimirovog predsednika opštine Jovu da i on nešto kaže, rek’o, Hvala Jovo, i onda, odrecitov’o, i onda otpev’o taj veliki hit, takorekuć’ himnu sa velikim naravoučenijem, Danas krešu sponzori, danas krešu soroši i ostali ološi... Sve to bilo ushićeno, sve bilo nemoš’ biti džabalije, ko da je Izaberi Srbiju predsednik već pobedio.

D. Todorović


Borba protiv diskriminacije: Predizborni upitnik

Zakon protiv diskriminacije kojim se predviđa zaštita prava i sloboda svih manjinskih populacija u Srbiji (nacionalne manjine, gej populacija, osobe s invaliditetom, itd.) Skupština do sada nije usvojila, ali ni u aktuelnim predsedničkim kampanjama mesta za ovaj problem takoreći nije bilo. Zbog toga je nevladina organizacija Gej strejt alijansa, inače članica Koalicije protiv diskriminacije, zastupajući interese LGBT zajednice (lezbejke, gejevi, biseksualci, transseksualci) poslala upitnik svim kandidatima za predsednika Srbije. Od devet predsedničkih kandidata na upitnik je odgovorilo njih četvoro: Milanka Karić (Pokret Snaga Srbije), Čedomir Jovanović (Liberalno-demokratska partija), Ištvan Pastor (Savez vojvođanskih Mađara) i Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka). U predizbornim štabovima ostalih stranaka, osim u Srpskoj radikalnoj stranci i u Novoj Srbiji, takođe su obećali odgovore.

Milanka Karić LGBT populaciju ne izdvaja kao posebnu grupu, već bi njihove probleme rešavala u okviru drugih socijalnih grupa. Ona je istakla da su ove osobe činile i deo BK sistema i bile na odgovornim mestima, a problema u vezi s tim nikad nije bilo. Takođe, M. Karić je izbegla da konkretno odgovori da li je za legalizaciju istopolnih partnerstava.

Čedomir Jovanović težak položaj LGBT osoba objašnjava nasleđem politike prošlosti i odsustvom reakcije državnih organa i sudstva na slučajeve nasilja i diskriminacije. Podržava Predlog zakona za zabranu diskriminacije i insistira na uvođenju institucije "zločina iz mržnje" u krivično zakonodavstvo, čime bi se oštrije kažnjavala krivična dela sa ovim motivom. Jovanović se zalaže i za potpuno izjednačavanje istopolnih partnerstava sa bračnom ili vanbračnom zajednicom.

Ištvan Pastor bi kao predsednik poštovao Ustavom i zakonima zagarantovana ljudska prava, ali kategorično odbija da podrži istopolna partnerstva.

Jugoslav Dobričanin kaže da je LBGT populacija nevidljiva u javnosti i prepuštena pojedincima i nevladinom sektoru koji zloupotrebljavaju njen položaj. Nema ništa protiv istopolnih partnerstava sve dok je to u okviru vanbračne zajednice.

Na kraju, broj LBGT osoba u Srbiji teško je proceniti, delom i zbog toga što je ovde drugačiju seksualnu opredeljenost preporučljivo kriti od javnosti. U zemljama zapadne Evrope ove osobe u proseku čine šest do deset odsto populacije, što bi grubo prevedeno na naše biračko telo značilo između 400.000 i 670.000 glasača.

I. Milanović


Sport: Plasman

Muška odbojkaška reprezentacija Srbije obezbedila je učešće na Olimpijskim igrama ove godine u Pekingu pobedom na prvom kvalifikacionom turniru u Izmiru. Osvajanjem ovog turnira odbojkaška se reprezentacija priključila vaterpolistima i fudbalerima, u kolektivnim sportovima, i ostaje da sačekamo žensku reprezentaciju da obezbedi plasman na Igre u Pekingu.

Odbojkaši su u finalu turnira pobedili reprezentaciju Španije, koja je prošle jeseni postala novi prvak Evrope, u dramatičnoj utakmici u pet setova. Kada se uzme u obzir da je Španija vodila dva prema nula u setovima, ova pobeda deluje kao još veća, pa nije čudo što po povratku u Srbiju štižu čestitke sa svih strana ekipi koju sa klupe predvodi Igor Kolaković. Ekipa je ispraćena iz Beograda u tišini i sa malo vremena za prave pripreme, ali je na turniru pokazala da nova generacija igrača koja je danas u reprezentaciji ima kvalitet i može da računa na visok plasman na najvećem takmičenju ove godine.

U timu su od "stare garde" Nikola Grbić, kome će Peking biti četvrta olimpijada, te Andrija Gerić i Ivan Miljković koji će treći put nastupiti na olimpijskom turniru. I pre odlaska u Tursku najiskusniji igrači i selektor govorili su da odlaze sa najvišim ambicijama i da su svesni da je potrebno da sve pobede ne bi li se kvalifikovali. U zgusnutom rasporedu zabeležene su četiri pobede i jedan poraz. Finalna utakmica je počela loše, ali kada je krenulo u trećem setu tim je pokazao veliki entuzijazam i kvalitet, pa je evropski prvak morao da ode sa turnira pognute glave. Uspeh iz Izmira doneo je reprezentaciji dodatnu motivaciju i samopouzdanje, pa nije ni čudo što je selektor po povratku u Beograd izjavio da će se u Pekingu ići na najviši plasman bez obzira na to što u Kinu odlazi prilično podmlađena selekcija.

Kvalifikacijom na OI u Pekingu nastavljen je kontinuitet dobrih plasmana odbojkaške selekcije od 1995. godine kada je osvojena bronzana medalja na Evropskom prvenstvu. Ova era povezana je sa igranjem Nikole Grbića kome će Peking verovatno biti poslednje takmičenje u karijeri u dresu reprezentacije sa kojom samo nije bio prvak sveta. S druge strane, kavalitet mladih igrača i solidni rezultati koje su protekle jeseni ostvarili klubovi u evropskim takmičenjima govore da je odbojka sasvim sigurno sport koji će i narednih godina donositi dobre vesti sa turnira i prvenstava širom sveta.

S. G.


Beograd: Ponovo radi pista

Na Vojnom aerodromu Batajnica od 3. januara ponovo je u upotrebi poletno–sletna staza broj 1, koja je onesposobljena tokom bombardovanja 1999. godine. Građevinski radovi na sanaciji kratera i drugih oštećenja počeli su u martu 2003. godine, a radovi na pisti završeni su u decembru 2006. posle čega su usledile završne pripreme. Predlogom plana investicione izgradnje u 2008. godini, planirana je i izgradnja stacionarnog noćnog starta za pistu, čime bi se stvorili uslovi za njenu operativnu upotrebu noću i u složenim meteo uslovima.

Ministarstvo odbrane zatražilo je 670 miliona dinara iz NIP-a (odobrena je polovina, prenosi B92) za osposobljavanje Aerodroma Batajnica za korišćenje u civilne svrhe, kako bi se u početku koristila za kargo, a kasnije i za putnički saobraćaj.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da će ostatak neophodnog novca pokušati da pronađu iz sopstvenih izvora, a prve civilne letovove očekuje "sledeće godine u ovo vreme".

Kako je u neposrednoj blizini autoputa Beograd–Novi Sad, železničke pruge i Dunava, ministar odbrane veruje da je Batajnica idealna za teretni avio-saobraćaj. "Danas veliki broj kompanija izvozi sa aerodoma u Nišu, jer je ‘Nikola Tesla’ dosta skup. Njima je jeftnije da izvoze iz Niša, a robu dovoze iz Beograda. Otvaranjem ovog aerodroma otvorila bi se mogućnost da se direktno izvozi iz Beograda. S druge strane, vojska bi imala prihode, koji nisu mali. Uz kvalitetan menadžment, mislim da bismo mi konkurisali aerodromu ‘Nikola Tesla’ sa ozbiljnim kapacitetima", smatra Šutanovac.

I. S.


Suđenje vehabijama

Pred Specijalnim sudom ove nedelje nastavljeno je suđenje vehabijama optuženim za pripremu terorističkih akcija, koji su negirali krivicu. Prvooptuženi Senad Ramović rekao je da su oružje nabavili i sklonili na planini Ninaji kako bi mogli da se brane od ljudi novopazarskog muftije Muamera Zukorlića koji su, kaže, jednom pucali na njih. Optuženi je naveo i da su ljudi iz obezbeđenja Sandžačke demokratske partije i okruženja muftije zabranjivali svima koji imaju bradu da uđu u džamije, prenosi B92.

Optuženi u ovom postupku insistiraju na tome da nisu "vehabije" već "ehli suniti", odnosno pravoverni. Neki od njih su od sudskog veća tražili da tokom postupka nose bele kape iz verskih razloga, kao i da se suđenje prekida u podne i u 14.30 kako bi mogli da se mole, što im je omogućeno. Suđenje će biti nastavljeno iznošenjem odbrane ostalih optuženih.


Srbija: Glad

Gotovo 700.000 građana Srbije živi na ivici bede, kažu službeni podaci. Po istraživanjima UNICEF-a, u Srbiji je siromašno 400.000 dece, a oko 150.000 ih je neuhranjeno.

Bar 89.000 Beograđana preživljava u teškom siromaštvu. "Sirena Hitne pomoći još odzvanja ulicom, a oni koje su lekari dovezli već su izdahnuli u čekaonici beogradskog Prihvatilišta za odrasle u Kumodraškoj ulici", izjavio je za "Večernje novosti" Prvoslav Nikolić, zamenik upravnika Prihvatilišta. Broj ljudi koji u Beogradu umiru od gladi, hladnoće i uličnog života prošle godine skočio je na 34, dva i po puta više nego u 2006 (14). Sličnih slučajeva je do 2003. bilo najviše četiri godišnje.

Nema zvaničnih podataka o tome koliko još ljudi umre od neuhranjenosti u siromašnim, posebno romskim naseljima.

Premije kasne

Zabrinuti kašnjenjem isplate premija za 2007. godinu, članovi UO-a Udruženja proizvođača duvana Srbije (UPDS), održali su 10. januara u Šapcu sastanak na kome je istaknuta potreba za donošenjem jasne, hitne i dugoročne strategije na nivou države, koja bi uredila odnose i rešila pitanje neizvesnosti za sve učesnike u ovoj poljoprivredno-industrijskoj grani. Prema izjavi portparola UPDS-a, do sada je isplaćeno nešto više od deset odsto ukupne sume, što ugrožava proizvodnju u 2008. godini, jer je ovaj novac namenjen prvenstveno za pokrivanje troškova proizvodnje iz prethodne godine. Udruženje je od resornog ministarstva zatražilo konkretnu informaciju kada će premije biti isplaćene, međutim, još nije dobilo odgovor.

Popravljen prosek

Broj sati naleta pilota u Vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani (ViPVO) Vojske Srbije tokom 2007. godine znatno je uvećan, zahvaljujući pre svega obezbeđivanju veće količine mlaznog goriva za letačku obuku pilota, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Piloti ViPVO-a su tokom 2007. godine ostvarili prosečan nalet od 21 sat po pilotu, što je znatno veći prosek u odnosu na prethodne godine. Prosečan nalet 2003. je bio 12 sati po pilotu, a 2005. godine šest sati, kada je u pitanje došlo i samo postojanje ovoga ogranka tadašnje Vojske SCG.

"Beseda u Zoranovu čast"

Nataša Uskoković, učenica pančevačke gimnazije "Uroš Predić", pobednik je takmičenja "Besede u Zoranovu čast". To takmičenje je održano u Pančevu, u organizaciji Demokratske stranke, Fonda "Zoran Đinđić" i Unije srednjoškolskih učeničkih parlamenata. Tema je bila "Moja vizija Srbije", a u Pančevu je svoje oratorske sposobnosti prikazalo deset takmičara. Drugo mesto osvojio je Filip Đukić, a treći je bio Stefan Josimov. Pobednica će 12. marta predstavljati Pančevo na finalnom takmičenju najboljih mladih besednika koje će biti održano u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Preimenovanje

Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije saopštila je da je preuzela aktivnosti, prava, obaveze i sve zaposlene Kancelarije za pridruživanje EU-a, čime je ostvaren puni kontinuitet ova dva vladina tela. Kancelarija je podsetila da je osnovana Uredbom Vlade Srbije od 28. decembra 2007. Direktor Kancelarije za evropske integracije je Tanja Miščević, a zamenik direktora Srđan Majstorović. Svi kontakti Kancelarije ostaju nepromenjeni.

Pomoć od lutrije

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković u Šapcu je uručio približno 6,4 miliona dinara iz fonda od igara na sreću, a sredstva će biti iskorišćena za razvojne projekte u Mačvi i Sremu. Novac su preuzeli gradonačelnici Šapca i Sremske Mitrovice i predsednici opština Mali Zvornik i Koceljeva. Koceljeva je dobila 2,45 miliona dinara za projekat adaptacije otvorenog bazena. Šabac je dobio 1,979 miliona za uvođenje elektronske uprave, a po milion dinara dobili su Sremska Mitrovica za opremanje gradske uprave i mesnih zajednica, a Mali Zvornik za javno osvetljenje dela magistralnog putnog pravca.

Stoma centar

U valjevskoj bolnici počeo je da radi Stoma centar, koji se bavi zdravstveno vaspitnim radom sa pacijentima kojima je hirurškom intervencijom odstranjen deo debelog creva ili mokraćna bešika. Njihovo stanje poznato je i pod nazivom stoma. Iz te zdravstvene ustanove saopšteno je da pacijenti u Stoma centru mogu dobiti savete o nezi i pravilnoj ishrani, ali i da nauče kako da žive sa stomom.

5000 za skidanje

Mladić koji je tokom dočeka Nove godine po julijanskom kalendaru, na centralnom gradskom trgu u Nišu skinuo odeću kažnjen je kod sudije za prekršaje sa pet hiljada dinara. U nedelju 13. januara na centralnom gradskom trgu lokalna vlast u Nišu organizovala je doček. Prema procenama bilo je okupljeno oko 10.000 ljudi, a nastupala je folk pevačica Seka Aleksić. U niškoj policiji tvrde da kazna mladiću koji se nag veselio na koncertu Seke Aleksić nije dovoljna i da će se policija žaliti na odluku sudije za prekršaje.

Devet robota

Valjevski Robotakt, jedina srpska firma koja sklapa robote za srpsku industriju, tokom prošle godine prodala je devet robota po prosečnoj ceni od 27.000 evra, rekao je novinarima direktor te firme Željko Krstivojević. Robot koji se najčešće sreće na srpskom tržištu težak je 240 kilograma i visok približno jedan metar, kazao je Krstivojević i dodao da su "mali metalni ljudi" najčešće angažovani na poslovima zavarivanja, ali da obavljaju i druge poslove.


Broj nedelje

Aleksandar Jović, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, izjavio je da će ta korporacija s 3,5 milijardi dinara, koliko je od Vlade dobila iz budžeta, u 2008. moći da odobri više od 4000 stambenih zajmova. Napominjući da je Korporacija već počela s odobravanjem stambenih kredita uz subvenciju države, posle pauze zbog novogodišnjih praznika, Jović je precizirao da će od te sume milijarda dinara biti namenjena stambenim kreditima pripadnika Vojske, a 2,5 milijardi za ostale građane.


 

Život

Nerma Jelačić, novinarka iz Bosne i Hercegovine, novi je portparol Haškog tribunala i zvanično je počela da obavlja tu dužnost, saopšteno je u utorak u Tribunalu.

Nerma Jelačić rođena je 1978. godine u Višegradu. Rodni grad napušta 1992. godine, da bi se sa porodicom, kao izbeglica, našla u Velikoj Britaniji. Tamo je započela novinarsku karijeru, nakon sticanja diplome iz novinarstva na London College of Printing. Radila je za različite medije kao što su "Obzerver", "Gardijan", "Dejli telegraf" i "Fajnenšel tajms". Bila je saradnica američkog izdanja magazina "Mari Kler", informativnog programa mreže CBS i Kanala 4. Tokom šest godina provedenih u Britaniji pratila je spoljnu politiku i pokrivala Balkan i zemlje trećeg sveta.

U avgustu 2003. priključila se Institutu za ratno i mirnodopsko izveštavanje (IWPR) gde je bila na mestu direktora projekata za Bosnu i Hercegovinu. Jedna je od najzaslužnijih za održavanje prvih treninga iz oblasti tranzicione pravde i ratnih zločina koji su održani u BiH. Početkom 2005. prelazi na mesto direktora Balkanske istraživačke mreže (BIRN) za BiH, gde je ostala sve do prelaska u Haški tribunal.

Do sada se često pojavljivala u ulozi analitičara na mnogim lokalnim televizijama, kao i na BBC-ju i Radiju Slobodna Evropa, komentarišući tranzicione promene u Bosni i Hercegovini. Njene tekstove prenosili su i pojedini mediji iz Srbije.

J. Gligorijević


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net