Mađarska koalicija >

Bitka za sever

Prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji najznačajnije stranke vojvođanskih Mađara formirale su zajedničku predizbornu koaliciju i izašle sa sopstvenim kandidatom. Ištvan Pastor pred sobom ima zadatak da vrati deo izgubljenog biračkog tela i na taj način redefiniše svoje odnose sa tradicionalnim političkim partnerima iz Beograda i Novog Sada

Kada ga pitaju za odnose sa njegovim političkim saveznikom Borisom Tadićem, Jožef Kasa, donedavni predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), voli da ispriča sledeće – događaj se odigrao neposredno pred lokalne izbore na jesen 2004. godine, a priča ide otprilike ovako: "Pitam ja Borisa, zašto si dan uoči izbora došao baš u Suboticu? Što nisi otišao u neki drugi grad? Znate šta mi je odgovorio!? Volim da pojedem kuvani kukuruz u tvom gradu! Šta da mu kažem... Da sam znao da toliko voliš kuvane kukuruze, prijatelju dragi, poslao bih ti celu korpu! Nisi morao da dolaziš!"

Dugogodišnji politički saveznici, Savez vojvođanskih Mađara i Demokratska stranka, poslednjih godina vode hladni rat za naklonost biračkog tela u severnim vojvođanskim opštinama gde živi većina od oko 300.000 Mađara u Srbiji. U tom kontekstu, Tadićeva predizborna šetnja centralnim ulicama Subotice, za Savez vojvođanskih Mađara predstavlja samo jedan u nizu "drskih" i "nedozvoljenih" poteza i otvoreno mešanje u "unutrašnje odnose mađarske zajednice" (čitaj stranačku teritoriju, prim. aut.). Do sada, Demokratska stranka zabeležila je nekoliko značajnih uspeha i na svoju stranu uspela je da pridobije liberalniji deo glasača svog saveznika sa severa. Nekoliko godina Savez vojvođanskih Mađara tražio je adekvatan odgovor, ali su neuspešna kampanja za dobijanje dvojnog državljanstva a zatim i koketiranje sa Demokratskom strankom Srbije Vojislava Koštunice, dodatno pogoršali situaciju. Kada je popularnost stranke pala na gotovo katastrofalnih 53.000 glasova (januar 2007) doneta je odluka da se povuku drastičniji potezi. Jedan od prvih bilo je povlačenje Jožefa Kase sa mesta predsednika partije. Kako se i najavljivalo, dolazak Ištvana Pastora na njegovo mesto (maj 2007) bio je jasan znak da će se izvršiti značajnije redefinisanje stranačke politike. Drugi korak predstavljala je inicijativa za objedinjavanje političkog korpusa nacionalnih stranaka vojvođanskih Mađara koja je posle nekoliko meseci rezultirala zajedničkim predsedničkim kandidatom. U suštini, najvažniji zadatak i najveći uspeh Ištvana Pastora na predstojećim izborima bilo bi zaustavljanje političkog napredovanja DS-a (i ostalih građanskih partija – LDP-a, LSV-a i G17 plus) unutar "mađarskog" biračkog tela. Ukoliko taj zadatak ostvari, Pastor bi Tadiću pored tako omiljenog kuvanog kukuruza, u jednom od narednih susreta mogao uručiti i sporazum o redefinisanju međustranačkih odnosa. Da razmisli dok se šeta...

"Istorijski sporazum", kako su ga okarakterisali lideri ove koalicije, nedavno je ozvaničen u Subotici i njegovu okosnicu predstavlja 12 tačaka za koje će se predsednički kandidat zalagati. Iza predsedničkog slogana "Za Srbiju u kojoj će svima nama biti bolje" pre svega nalaze se zahtevi za daljim nastavkom procesa reforme celokupnog društva, evroatlantskim integracijama i mirnim rešavanjem kosovskog problema. U suštini, reč je o političkim stavovima koji imaju apsolutnu naklonost mađarske nacionalne zajednice kao i sledbenika građanskih političkih opcija u Srbiji. Drugi deo izbornog programa čine uži interesi same mađarske zajednice i odnose se na pitanja teritorijalne autonomije, veće nacionalne zastupljenosti u republičkim institucijama, ali i pitanje povratka oduzete imovine kao i rehabilitacija nevinih žrtava iz 1944. godine. Upravo ovaj deo predizbornog programa mogao bi predstavljati tanak led za Pastora i političku koaliciju koja stoji iza njega. Uz uvažavanje prava na proporcionalnu zastupljenost svih nacionalnih zajednica u državnim institucijama i želje da se utvrde i isprave svi sporni momenti iz prošlosti, stiče se utisak da je zalaganje za teritorijalnom autonomijom više stranački nego opštenacionalni interes. Upravo je ta tanka, na momente nevidljiva granica stranačkog i nacionalnog interesa, bila i ostala najveća zamerka biračke baze na račun političko-ekonomskog vrha Saveza vojvođanskih Mađara. Iako za njega lično ovo pitanje možda i nije pri vrhu prioriteta, ostaje da se vidi kako će Pastor rešiti nemalu dilemu – nacionalnom retorikom zadržati stranačke konzervativce, a s druge strane, ponovo pridobiti izgubljeno poverenje liberalnijeg dela svojih potencijalnih birača. Taj problem Jožef Kasa nije znao da reši. U razgovoru za "Vreme" Pastor tvrdi da tu ne vidi nikakav problem jer "podela na liberalne i konzervativne za mene nema velik značaj". "Mislim da je reč o epitetima koji pripadaju prošlosti. Zahtevi za teritorijalnom autonomijom predstavljaju politički kompromis sa strankama koje su podržale moju kandidaturu. Da je Savez vojvođanskih Mađara samostalno sastavljao program, mislim da bi on u nekim tačkama bio drugačiji. Ipak, to ne znači da se u demokratskim okolnostima u kojima živimo ne može razgovarati o svim pitanjima pa i o pitanju teritorijalne autonomije Mađara u Vojvodini", kaže Pastor.

Ukoliko mu pođe za rukom da konačno zaustavi pad popularnosti nacionalnih stranaka vojvođanskih Mađara, Ištvan Pastor vratiće i izgubljenu ravnotežu u hladnom ratu koji i dalje traje na severu Vojvodine. I ne samo to, dobar rezultat značio bi da je mađarska nacionalna zajednica u Vojvodini dobila novog i nespornog lidera.


 

Političar sa kojim se može razgovarati

Političar sa kojim se može razgovarati

Ištvan Pastor rođen je 1956. godine u Novom Kneževcu. Od 1997. do 2000. godine bio je savezni i pokrajinski poslanik. Posle oktobraskih promena Pastor je izabran za potpredsednika i ministra za privatizaciju vojvođanske vlade, a od 5. maja 2007. godine predsednik je Saveza vojvođanskih Mađara. Poznavaoci prilika unutar ove stranke Pastora opisuju kao političara koji je više okrenut građanskim nego nacionalnim vrednostima. Pastor važi za političara sa dobrom komunikacijom i obostranim razumevanjem sa čelnim ljudima građanskih stranaka iz Beograda i Novog Sada. Oženjen je, i ima dva sina. Stariji sin Balint je poslanik SVM-a u republičkoj skupštini. Pored srpskog i mađarskog, govori engleski jezik.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net