Regionalna nestabilnost >

Puške na Šari

Dok u Srbiji raste zebnja pred 10. decembar, nova saznanja o paravojnim grupama na Kosovu, oružani sukob u Makedoniji i produbljavanje političke krize u Bosni i Hercegovini

NAJAVA ZAOŠTRAVANJA KRIZE NA KOSOVU: Paravojna Albanska nacionalna armija

Godinu dana pošto je 19. oktobra 2006. eksplodiralo vojno skladište, u Paraćinu se, tu i tamo, čuje poneka eksplozija, vojni stručnjaci na velikom terenu obraslom korovom mukotrpno uklanjaju minu po minu, dok okolno stanovništvo strahuje. Političko tlo postkonfliktog Zapadnog Balkana unekoliko podseća na tu scenu – fali samo jedan Amerikanac s kosilicom za travu koji požuruje da se što pre pokosi korov na toj zapuštenoj utrini, jer vetar daleko raznosi paperjasto seme palamide.

Prošle nedelje je rasla strepnja, dok su se pojavljivala maskirana lica, odvijale "planinske" bure i političke krize.

Među kosovskim Srbima početkom nedelje prilično uzbuđenja izazvala je informacija agencije AP da pripadnici zabranjene albanske paravojne grupe zvane Albanska nacionalna armija (ANA, AKSH, osnovana 2001, posle sukoba kod Bujanovca) patroliraju u severnom delu Kosova duž administrativne granice sa Srbijom, da njihovi predstavnici izjavljuju da će braniti Kosovo do poslednjeg vojnika – od Garde cara Lazara – da nisu teroristička organizacija nego da su u dnu srca ljudi, da iako je nepravda što su 2003. proglašeni za teroriste neće napadati snage UN-a i kosovskih institucija koje proglase nezavisnost, da izjavljuju da su pregovori o budućem statusu propali, da komandant jedne grupe sebe zove Preka i da njegova grupa broji 40 do 50 ljudi, da su njegovi borci nosili crne maske s prorezima za oči i uglavnom crne vojničke uniforme i bili naoružani lakim naoružanjem uključujući i puškama AK-47. Francuska agencija AFP citira prištinski dnevnik "Ekspres" koji citira istog komandanta Preku kako je rekao da je tzv. Nacionalna albanska armija povećala brojno stanje i da ima 12.000 članova na Kosovu i iznosi svedočenje novinara koji je prisustvovao regrutovanju 20 novih članova.

Agencija citira albanske lidere sa Kosova kako kažu da su aktivnosti te grupe protivne kosovskim institucijama pod pokroviteljstvom UN-a i da štete naporima da se dovede do kraja proces određivanja statusa kroz pregovore i posredovanje međunarodne zajednice.

Šta je tu realna opasnost, a šta zastrašivanje?

Direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Rade Bulatović je pre desetak dana na sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, kada je podnosio izveštaj o radu ove službe od jula prošle do oktobra ove godine, saopštio da je BIA prikupila nova saznanja o koordiniranom delovanju albanskih struktura na jugu Srbije i u Makedoniji, da su utvrđena njihova uporišta, pojačan stepen mobilnosti, dopremanje oružja, regrutovanje, prikupljanje novca i povezivanje sa albanskim ekstremistima u regionu. Rekao je da kritičan period može biti onaj uoči i posle podnošenja izveštaja Kontakt-grupe 10. decembra, kada se, mogu očekivati protesti i evenutalni nemiri, pa i mogući sukobi Srba i Albanaca. Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je u utorak da Vojska Srbije neće dozvoliti bilo kakve nemire na jugu Srbije, da će na svaki vid nasilja odgovoriti vrlo efikasno i da neće dozvoliti da se bilo kakav terorizam sa Kosova ili iz Makedonije prelije u Srbiju. On je ranije odbacivao svaku mogućnost da Srbija vojno interveniše na Kosovu. KFOR se povodom najnovijih vesti nije oglasio.

AKCIJA U SELU BRODEC: Prošle nedelje sukob između jedne albanske ekstremističke grupe i pripadnika makedonske policije u selima Brodec, Vešala i Vejce, severno od Tetova na Šar-planini, izazvao je ponovo zebnje, jer je to najveći sukob posle onog u istom kraju 2001. godine, a količina zaplenjenog oružja je najveća do sada, izgleda veća od one koja je zaplenjena 2001, kada je u Makedoniji bio jedan mini rat. Po rečima ministarke unutrašnjih poslova Makedonije Gordane Jankulovske, zaplenjeno naoružanje dovoljno je za opremanje bataljona od 650 vojnika. Kao glavni organizator transporta oružja označen je neki Nevzat Ziberi iz sela Brodec, ali se ne saopštava ništa o tome gde je oružje trebalo da završi.

Neke indicije govore o prelivanju konflikta u trouglu Kosovo, Makedonija, jug Srbije.

Specijalna jedinica makedonske policije Alfa 7 pokrenula je akciju pod nazivom Planinska bura da bi uhapsila Lirima Jakupija zvanog "Nacist", koji je pre dva meseca, kako izgleda, prilično sinhronizovano, pobegao iz kosovskog zatvora Dubrava, a koji, kako izveštava naš saradnik Siniša Stanković (vidi tekst "Planinska bura") ima veze sa takozvanom Oslobodilačkom vojskom Preševa, Medveđe i Bujanovca Šefćeta Muslijua.

Po portparolu makedonske policije jedan od poginulih je Ramadan Šiti, koji je takođe pobegao iz kosovskog zatvora – izvršio je samoubistvo podmetnuvši ručnu bombu pod sopstveno telo. Nedelju dana pre toga, kod sela Odri u okolini Tetova, nađen je ubijen jedan od vođa tzv. Albanske nacionalne armije Džavid Morina, poznatiji kao "Komandant Drenica", za koga je makedonska policija objavila da je poginuo u obračunu kriminalnih bandi (više detalja u tekstu kolege Stankovića).

Po nekim vestima jedna ekstremistička grupa je Morinu posmrtno odlikovala ordenom Mitat Frašeri i proglasila za borca za etničku Albaniju u gardi "Bali kombetar". Portparol Fronta nacionalnog ujedinjenja Albanaca Gafur Adilji poslao je saopštenje prištinskim medijima da pripadnici ANA nisu bili u oružanom sukobu sa makedonskim snagama bezbednosti, a da se ANA isključivo bavi odbranom Albanaca na Kosovu, u delovima gde ih ne štite KFOR i policija, a gde su "pod stalnim pretnjama srpskih paravojnih formacija".

Međutim, organizacija koja sebe naziva političko-vojnim organizacionim odborom oslobodilačkih vojski Kosova sukob u okolini Tetova nazvala je "zaštitom nacionalnog dostojanstva", i tvrdi da su neuspeli svi sporazumi sa "slovenskim" vlastima, a akciju makedonske policije ocenila je kao "napad makedonsko-slovenske vlasti protiv albanskog naroda".

KFOR i pripadnici kosovske policijske službe su objavili da su kad su bili obavešteni o sukobu u Makedoniji kontrolisali granicu na Šari i otvorili četvore oči u nameri da spreče prenošenje konflikta. Pitanje je da li je pre toga (bekstvo iz Dubrave, pojavljivanje naoružanih uniformisanih lica na Kosovu) neko zažmurio.

ZASTAVE: Poslednjih mesec dana vesti su govorile o rastućoj tenziji u samoj Makedoniji. Predsednik Ustavnog suda Makedonije Mahmut Jusufi podneo je 30. oktobra neopozivu ostavku zbog toga što je taj sud većinom glasova odlučio da ukine delove članova zakona o upotrebi zastava nacionalnih zajednica u Makedoniji. Svi gradonačelnici Albanci u lokalnim samoupravama sa većinskim albanskim stanovništvom objavili su da neće poštovati "antialbansku političku odluku suda" i da će se "albanske zastave i dalje vijoriti u njihovim opštinama". Sporovi oko zastave su često žestoki. Zbog isticanja državne zastave Albanije ispred zgrade opštine u Gostivaru 1997. godine izbili su krvavi sukobi između pobunjenih Albanaca i policije.

Izveštaji dalje govore da su se na antivladinom protestu albanske opozicije 28. septembra ispred spomenika Skenderbegu u starom delu Skoplja čuli povici: "UČK, UČK..." Protest su predvodili čelnici Demokratske unije za integraciju (DUI), lidera i bivšeg ratnog vođe tzv. ONA Alija Ahmetija. Upućivali su zahteve vlastima za "zaustavljanje nasilja" posle teških incidenata i opšte tuče u parlamentu.

Na osnivačkoj skupštini filijale za Makedoniju, Saveza Albanaca u svetu, održanoj u centru za kulturu "Iljo Antevski Smok" u Tetovu 20. septembra 2007. bilo je reči, sudeći po izveštajima, i o promociji univerzalnog prava da se živi u jednoj državi, čuli su se pozivi na duhovno i administrativno svenacionalno ujedinjenje Albanaca na Balkanu, pa i zalaganja za svealbansko ujedinjenje u jednu državu na Balkanu uz pominjanje Makedonije – kao treće albanske države. Državno Tužilaštvo Makedonije i Osnovno javno tužilaštvo u Tetovu je, prema tim izveštajima, počelo da ispituje da li ima osnova da pokrene neki postupak protiv univerzitetskog profesora Miljaima Fejzijua, čije ime je bilo povezano i s tenzijom pred početak sukoba 14. marta 2001. godine u Tetovu.

KVALIFIKACIJE: Makedonske vlasti su najpre objavile da je u akciji Planinska bura u selu Brodec reč o obračunu s kriminalnom grupom, ali su po okončanju akcije, pošto je likvidirano šest lica, uhapšeno trinaest i, pošto je zaplenjeno oružje, protiv 13 uhapšenih Albanaca pokrenule istragu za terorizam, udruživanje radi neprijateljske aktivnosti i nedozvoljenu proizvodnju, držanje i trgovinu oružjem i eksplozivnim materijama. Makedonska policija još traga za Fatosom Tosijem, Amirom Sopom poznatijim kao "Komandir Velika Drenica", Metimom Islamijem i pomenutim Lirimom Jakupijem.

U komplikovanoj igri potpirivanja (ponavljanje da su "Kosovari izgubili strpljenje") i obuzdavanja nasilja, albanskim ekstremistima je možda ipak u Makedoniji (da li i šire?) poslata poruka da ne prenagljuju sa oružjem. Predstavnici EU-a potvrđuju da su bili informisani o makedonskoj policijskoj akciji, koju su posle pohvalili, a američka ambasadorka u NATO-u Viktorija Nuland izjavila je da je impresionirana time što je akcija izvedena sa multietničkim policijskim snagama.

Na Elektrotehničkom fakultetu u Skoplju Viktorija Nuland je govorila inače pred makedonskim diplomcima iz SAD, pred predstavnicima diplomatskog kora, oficirima, ali i pred makedonskim i američkim vojnicima veteranima iz Iraka, istakavši pritom da 130 makedonskih vojnika služi u misiji u Iraku, ali i u Avganistanu i u Bosni.

Ona je zapravo boravila u Makedoniji da bi ukazala šta Makedonija još treba da završi i u kojim rokovima da bi na NATO samitu u Bukureštu aprila iduće godine bila primljena u članstvo. Prvo je tražila da se obezbedi ispunjenje dogovora premijera Nikole Gruevskog i Alija Ahmetija od 29. maja 2001, koji se odnosi na penzije pripadnika ONA, i na zakon o upotrebi albanskog jezika. Drugo, traži ubrzanje policijske reforme i učvršćivanje multietničkih jedinica. Treći zahtev se odnosio na spor sa Grčkom, koja preti vetom za makedonski prijem u NATO ukoliko se ne reši spor oko imena makedonske države. U grčkoj štampi se inače gura teza, koju zastupa i Ahmeti, da je Makedonija preduzela akciju na Šari da bi zadobila zapadne simpatije posle izveštaja EU-a. Iz makedonske perspektive taj pogled je sasvim neprihvatljiv, a izgleda i da tamo postoji uverenje da Amerika nagrađuje Albance svaki put kad se prihvate oružja.

Viktorija Nuland je izazvala malu političku buru između makedonskog premijera Gruevskog i predsednika Crvenkovskog kada je u jednoj izjavi rangirala Makedoniju na treće mesto u Jadranskoj grupi kandidata za članstvo u NATO-u rekavši da ona zaostaje za Hrvatskom i za Albanijom. Makedonci misle da su u reformama ispred Albanije. Jedan naslov u makedonskoj štampi tim povodom glasi: "Crvenkovski si igra Viktorija so NATO". Viktorija igra na jedan gol.


 

Spor u Bosni

Spor u Bosni

(Slika - PRIHVAĆENA OSTAVKA: Nikola Špirić)

Politička kriza u Bosni i Hercegovini se tiho produbljuje. Predsedništvo BiH prihvatilo je na vanrednoj sednici u ponedeljak 12. novembra ostavku predsedavajućeg Saveta ministara BiH Nikole Špirića, koju je on podneo 1. novembra nakon nametnutih odluka visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka, u znak protesta zbog ograničenja rada u Savetu ministara, a i zbog toga što je Lajčak svoju odluku objavio kada je Špirić bio u Americi.

Špirić i članovi vlade BiH ostaju da rade u tehničkom mandatu, za koji "treba pitati Lajčaka", dok Predsedništvo BiH ne usaglasi stavove o novom predsedavajućem Saveta ministara BiH. Konsultacije o Špirićevom nasledniku treba da počnu odmah, a rok za određivanje novog mandatara je 30 dana.

Premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da će SNSD učestvovati u konsultacijama Predsedništva BiH o formiranju novog saveta ministara BiH, pod uslovom da poslednja odluka visokog predstavnika Miroslava Lajčaka bude promenjena ili bitno poboljšana. Političari iz RS nastoje da se eliminiše bilo kakva mogućnost preglasavanja, i zahtevaju da se utvrdi da nema većine u institucijama BiH koja dolazi iz jednog naroda ili jednog entiteta.

Pošto je Lajčak najavio da odluku neće povući i pošto je predlog iz RS o dopuni te odluke odbacio pravni tim OHR-a, to znači da kriza može da dovede do novih izbora, jer za sada se ne vidi kako će se ta kriza razrešiti, a ne vidi se ni šta bi novi izbori mogli doneti. Lajčak je stavio do znanja da ima čvrstu podršku međunarodnog Saveta za primenu Dejtonskog sporazuma u BiH, a računa i na to što je čelnicima NATO-a preneo ocenu da je stanje u BiH veoma nazadovalo i da sada liči na situaciju iz 1995. godine, dakle na prilike kad je sklapan Dejtonski sporazum. Podvlači da Kosovo ne može i ne sme biti veza niti može uslovljavati razvoj u BiH i, prvenstveno, Republici Srpskoj.

Dodik izjavljuje da Republika Srpska ima dosta svojih problema da bi se bavila Kosovom, pošto se iz Sarajeva a i u nekim zapadnim medijima uporno ponavlja teza da je RS izazvala krizu za račun Beograda.

Srpski političari iz RS kritikovali su Silajdžića zbog toga što se u Vašingtonu izjasnio za to da se Bosna politički organizuje po principu "jedan čovek jedan glas", a pre njega zbog slične izjave i reis-ul-ulemu Cerića. Amerikanci upravo to vole da čuju. Kondoliza Rajs je ne udubljujući se opisala Bosnu kao zemlju sa tri predsednika. Iz RS se suprotstavljaju, kako kažu, unitarističkim pretenzijama Bošnjaka, a podržavaju zahtev mostarskog HDZ-a iz 1990. da se BiH ustavno transformiše u trojnu federaciju.

U zapadnoj štampi učestali su komentari o tome da problem u Bosni može biti multiplikovan i da je potrebna "hitna kreativna diplomatska akcija". U zapadnoj štampi pojavila se i pretpostavka da bi Rusi mogli reći "njet" i kad se bude glasalo o obnovi mandata EUFOR-a u BiH. Ruski ambasador u Sarajevu je pak izjavio da Rusija priznaje celovitu dejtonsku Bosnu, a premijer Dodik da je Republika Srpska za to da se taj mandat obnovi jer EUFOR smatra dovoljno neutralnim.

Po onome što srpska vlada na pola usta najavljuje da bi mogla učiniti u slučaju jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, njena namera nije da ruši dejtonsku Bosnu u slučaju da Albanci i Amerikanci prekrše Rezoluciju 1244, za šta su je prethodnih nedelja sumnjičili političari iz Sarajeva, kao i beograski ambasadori SAD, Britanije, Francuske i Italije, već da se zubima drži za princip nepromenljivosti granica. Zašto? Zato što je manje-više jasno stavljeno do znanja da bi srpska vlada i skupština poništile i smatrale nevažećim jednostrani akt o kosovskoj nezavisnosti, što bi za posledicu imalo izolaciju Kosova, pa i svojevrsnu političku blokadu te nezavisnosti. Bez pristanka Srbije, a to znači i bez odobrenja Saveta bezbednosti, što znači uz veto Rusije i Kine, koju zapadna štampa ne pominje, Kosovo, po toj zamisli, ne može dobiti krunu nezavisnosti, stolicu u Ujedinjenim nacijama, a bezmalo samo to se Kosovu ne nudi po srpskom predlogu suštinske autonomije. Ako bi se ponašali kao da će uskoro praktično pristati na to da je poništena Rezolucija SB-a 1244, a time i princip celovitosti država, da bi obezbedili prostor za neku akciju u Bosni, srpski politički faktori slomili bi kičmu sopstvenog plana.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net