Festival nauke >

Zagrevanje klime

Mesto gde se čeka u redu za razgovore o nauci, a roboti daju intervjue. I svi se zahvaljuju Britanskom nacionalnom svemirskom centru

Čeltnem, Velika Britanija

Gradska kuća u malom banjskom i festivalskom gradu osamdesetak kilometara severozapadno od Londona. Dugi hodnici sa šarenim plafonskim putokazima i stroboskopima vode kroz splet konferencijskih dvorana ka zadnjem izlazu Gradske kuće, gde su na zelenom travnjaku razapeta dva ogromna bela šatora. Veći šator je glavna arena koja u predvečerje oživljava i ispred koje se oblikuje dug red. Raspoloženi posetioci strpljivo drže ulaznice čija je cena uporediva sa jednim obrokom u obližnjem pabu.

Unutra, mladi volonteri razvlače kablove i uređuju redove stolica. Jedan od tehničara proverava osvetljenje, drugi izvodi tonsku probu. "Želim da se zahvalim Britanskom nacionalnom svemirskom centru", ponavlja na više jezika i tonaliteta. "Želim da se zahvalim..." Najzad, raste žamor, obezbeđenje pušta publiku.

Atmosfera nalikuje onoj koja se može videti pred kakav koncert. No, nema nikakvog koncerta ili šou-programa – u glavnoj areni se priprema samo tribina o velični atoma. To je jedan od brojnih sličnih događaja koji su organizovani na ovogodišnjem Festivalu nauke održanom od 6. do 10. juna u Čeltnemu. U ovim vrlo posećenim zbivanjima učestvovali su vodeći britanski komunikatori nauke, uglavnom naučnici koji su na festivalu predstavili najrazličitije koncepte i istraživačke oblasti, tako da ih približe sasvim običnoj publici.

ZABAVA: U Velikoj Brtitaniji postoji više od pet raznih festivala nauke, a čeltnemski je pokrenut 2000. godine i smatra se ekskluzivnim po veličini, broju tema, stručnjaka i običnih ljudi koji ga posećuju. Pored arene, kao i u celoj Gradskoj kući, u manjem susednom šatoru su se iz sata u sat, u gustom rasporedu, održavali manje-više duhovita predavanja, demonstracije i debate kojih je na ovogodišnjem festivalu bilo više od osamdeset.

VAŠAR: Od lobanje...

Festival su sponzorisale komercijalne kompanije i državne ustanove, a duhoviti voditelji su raspisali nagradu od pet funti za onog ko najviše puta spomene kako se zahvaljuje Britanskom nacionalnom svemirskom centru kao jednom od sponzora, mada su se složili da će zbog toga ovo verovatno biti poslednja godina da BNSC sponzoriše festival. Posetioci festivala su ovakva zbivanja, kakvih ima malo u našem delu Evrope, doživljavali kao "nešto vrlo zabavno" i uglavnom aktivno učestvovali u njima.

"Verujemo u slušanje publike, ne samo u govorenje", rekla je za "Vreme" Keti Saks, direktor Festivala nauke u Čeltnemu, inače profesor popularizacije nauke i naučne komunikacije. Tokom razgovora ona se nijednom nije zahvalila Britanskom nacionalnom svemirskom centru, ali je objasnila da festival organizuju nekoliko ljudi, 23 volontera i na stotine univerzitetskih stručnjaka koji šalju svoje ideje ili učestvuju u festivalu.

...do Mars Rovera

"Imamo različite sadržaje. Nauka je postala važna za obične ljude u Velikoj Britaniji", objašnjava Saks, dodajući da se festival organizuje tako da bude uzbudljiv. "Vrlo smo zainteresovani i za politiku i za kulturu", kaže ona i ističe da festival pokriva sve što ima veze sa naukom. Tako je na festivalu bilo tribina o odnosu religije i nauke, putovanjâ kroz nauku superheroja, razgovora o veštačkoj intelegenciji i genetskom inženjeringu, a uz sve to i o klimatskim promenama, što je prvorazredna politička tema u Britaniji.

Poslednje večeri, u velikoj areni je održano britansko finale Fejmlaba, Laboratorije slavnih, takmičenja koje je poteklo iz Čeltnema, iz želje organizatora da u široj populaciji pronađe dobre komunikatore nauke, i potom je postalo jedna od britanskih atrakcija u kojoj se takmiče hiljade mladih istraživača. U organizaciji Britanskog saveta, na ovogodišnjem finalu je gostovao i Vladimir Živković, pobednik srpskog Fejmlaba, zajedno sa pobednicima devet zemalja jugoistočne Evrope (vidi okvir). Oni su se kratko obratili britanskoj publici, naravno, između dva zahvaljivanja Britanskom nacionalnom svemirskom centru.

VAŠAR: Posetilac festivala je tokom dana, na naučnom vašaru u centralnoj sali Gradske kuće, mogao svašta da vidi, a još više toga da proba. Bez obzira na Britanski nacionalni svemirski centar, mogao je da razgovara sa robotom Oskarom (vidi intervju sa robotom Oskarom) ili da obiđe štandove na vašaru. Tu je Zoološki muzej sa Univerzitetskog koledža u Londonu doneo kopije lobanja svih hominida, od najstarije Australopithecus afarensis, poznate kao Lusi, do Homo sapiensa, koje su se mogle opipati i slagati po hronološkom redu.

Savet za medicinska istraživanja je napravio plastične modele ćelija i predstavio vrlo aktuelan razvoj istraživanja matičnih ćelija. Na njihovom štandu posetilac je mogao da ostavi svoj uzorak ćelija usne duplje i da potom posmatra svoje ćelije pod mikroskopom. Slično su i forenzičari sa Univerziteta Zapadne Engleske uzimali otiske prstiju i oblik lica, pokazujući kako se otkriva nečiji identitet.

Posetilac je mogao da u virtuelnom putovanju obiđe jedan švajcarski glečer na štandu Univerziteta Gločester, da prati i sluša zvuke putovanja kita koji zaranja u potrazi za hranom i izranja iz okeana na panou Univerziteta "Sent Endrjuz", kao i da sam od kuglica sastavi modele etanola, benzena i drugih molekula na štandu Univerziteta Keli.

Većina štandova je bila posvećena deci. Školske ekskurzije su periodično punile i praznile Gradsku kuću, a deca su imala priliku da sve opipaju, sami izmere, probaju da sastave slagalice, mere brzinu automobila radarom, vode borbu robota, organizuju električnu mrežu, grade nuklearne elektrane, prave životinje od plastelina, vide svoj lik na IC kameri, da prosto crtaju ili se igraju na Art mašini, gde se pomoću topa na ekranu iscrtavaju šare.

A famozni Britanski nacionalni svemirski centar? Na njihovom štandu se mogao u pravoj veličini videti model Mars rovera, automatizovanog vozila za istraživanje Marsa, ali i saznati mnogo toga iz istorije kosmonautike pošto se trenutno obeležava 50 godina istraživanja svemira.

KLIMA: "Mislim da se ovaj festival bitno razlikuje od svih drugih", rekao je gostujući direktor festivala Džonatan Porit, predsednik britanske Komisije za održivi razvoj, objašnjavajući da je u centru pažnje publika koju uopšte ne čine ljudi sa naučnim obrazovanjem. On je inače pred krcatom glavnom arenom vodio debatu o klimatskim promenama.

Na ovoj debati su učestvovala tri britanska naučnika koji su izneli različite stavove o globalnom zagrevanju. Džejms Gudman i Kevin Anderson iz Tindal centra za istraživanje klimatskih promena su objasnili da zbog sagorevanja fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida dolazi do zagrevanja Zemljine atmosfere, što u skladu sa poslednjim izveštajem Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) zahteva znatne izmene u privredi, ali i svakodnevici ljudi. S druge strane, Kler Foks sa Univerziteta Ideja iznela je potpuno suprotan stav, tvrdeći da ne treba zaustaviti razvoj civilizacije zbog klimatskih promena i, kako je rekla, vratiti se pećinskom životu.

"Nauka ne treba da bude diktator društvu", rekla je Foks, podsećajući da IPCC nije izabrano telo i ne može da donosi tako važne odluke. Međutim, Anderson i Gudman su odgovorili da naučnici ne diktiraju politiku, već samo upozoravaju i nude nova tehnološka rešenja da se prevaziđe problem. "Klimatske promene su u našim, ne u nečijim drugim rukama", rekao je Anderson. Zanimljiva je reakcija dobro obaveštene publike koja je u potpunosti prezrela stavove Kler Foks, postavljajući joj pitanja o tome da li sluša savete lekara koji joj kaže da je bolesna ili se pita da li je on demokratski izabran.

Klimatske promene su odavno deo života u Britaniji, po ulicama se mogu videti najave raznih akcija, svuda vise saveti kako štedeti energiju, a čak i u najobičnijim prodavnicama mogu se videti natpisi da se "skoro sav veš može prati i na 30 stepeni". O tom pitanju jednako diskutuju naučnici i ekolozi, Toni Bler i britanska vlada, kao i obični ljudi u pabovima i prolaznici na ulicama.

No, nije globalno zagrevanje jedino od nauke što zanima ljude u ovoj zemlji. U klimi se, uz kišu i oblake, oseća i nauka. "Pre dvadeset godina nauka nije toliko interesovala ljude", objašnjava direktor festivala Keti Saks, dodajući da je onda došlo do revolucije u naučnoj komunikaciji, u čemu su važnu ulogu imali mediji. O ovoj i ovakvoj povezanosti Britanaca sa naukom mnogo se razgovaralo i tokom posete festivalu Aleksa Džejmsa, nekadašnjeg frontmena pop grupe Blur koji je deo svoje muzičke karijere posvetio nauci, komponujući muziku za Beagle 2 Mars misiju.

"Živimo u zlatnom dobu nauke", rekao je Džejms pričajući kako na svojoj farmi teleskopom posmatra planete i pita se kako se osećao Galileo kad je prvi put video Jupiterove satelite. On je objasnio kako su slavne ličnosti, a posebno pop muzičari, deo jedne marketing mašinerije kojom mogu da se prodaju bilo kakvi proizvodi ili promovišu ideje. "Onda smo se jednog jutra zapitali šta mi želimo da promovišemo i shvatili smo da je to let na Mars. Rešili smo, promovisaćemo svemirski program, koliko god da košta", rekao je Džejms i dodao da on intimno voli Nebulu Kraba. "Sve drugo je passè", zaključio je i, naravno, usput se zahvalio Britanskom nacionalnom svemirskom centru.

KOMUNIKACIJA: Običan prolaznik lako može da primeti da stanovnici Čeltnema žive sa Festivalom nauke. Širom grada vise natpisi koji pokazuju da se tu tokom juna održava Festival nauke, a osim lokalne publike, ove godine je mnogo ljudi doputovalo da bi prisustvovalo ovim događajima, kao da se radi o džez ili filmskom festivalu, koji se takođe održavaju u ovom gradu.

"Stvari u Britaniji su se pomerile unapred", rekao je za "Vreme" nuklearni fizičar Džim al Kalili sa Univerziteta Suri, koji se 50 odsto svog plaćenog vremena na univerzitetu bavi istraživanjima a 50 odsto naučnom komunikacijom i promovisanjem naučnih ideja. On je snimio seriju za BBC o atomima i često piše i govori za medije. "To je deo našeg posla. Obaveza istraživača je da zainteresuje ljude za ono što istražuje."

Festival nauke u Čeltnemu je pravo mesto za to. Međutim, bilo bi lepo kad bi i u Srbiji, ili bar u regionu, postojao jedan sličan naučni festival, posvećen ne naučnicima, već širokoj publici. Kao i u svakoj zemlji, u Srbiji ima svih vrsta festivala, a kad je reč o nauci, već postoji dovoljna infrastruktura, veliki broj istraživača i ustanova bavi se naukom na samom njenom frontu, veze sa svetom nikad nisu bile bolje, a postoje i ustanove kakva je Istraživačka stanica Petnica, koja već 25 godina uspeva da motiviše čitave generacije đaka da se bave naukom. Sve što treba je ujediniti snage i pokrenuti festival.

Međutim, toj ideji bi se ipak lako moglo prigovoriti jer navodno u Srbiji nema dovoljnog interesovanja za nauku među građanstvom. Ali, upravo je festival jedan od načina da interesovanje poraste. "Moj savet je da odmah počnete sa velikim festivalom", odgovorila je direktor Keti Saks na pitanje kako pokrenuti sličan festival u Srbiji.

"Ljudima koji bi se toga prihvatili hoću da poručim da ne krenu sa malim ciljevima. Počnite sa nečim specijalnim, nečim što će odmah zainteresovati ljude, ako imate viziju, lako ćete naći sponzore." To je verovatno moguće, ko god bili sponzori nauke u Srbiji. Sigurno je samo da među njima nije Britanski nacionalni svemirski centar.


 

Intervju - robot Oskar: Ah, čuo sam za taj grad

Intervju - robot Oskar: Ah, čuo sam za taj grad

Na ovogodišnjem Festivalu nauke u Čeltnemu boravio je i jedan robot. Po imenu Oskar, robot je bio jedna od atrakcija u hodnicima Gradske kuće gde se održavao festival. Ovog teledirigovanog, komunikacionog robota proizvela je firma International Robotics za jednog od sponzora festivala, farmaceutsku kompaniju Pfizer.

Po visini, a i po stasu nalik na frižider, Oskar se šetao unaokolo na točkovima i vrteo pokretnu glavu i ruke sa po dva stepena slobode. Osim u pauzama spavanja, dok su mu se punile baterije, Oskar je svakog dana festivala bio odlično raspoložen, ako se tako može reći, gotovo brbljiv. Vrlo lako je pristao da govori i za nedeljnik "Vreme", ali ga to nije sprečilo da, kako to inače čini, preuzme inicijativu i umesto da odgovara, postavlja pitanja.

OSKAR: Hoće li mi izaći i slika u novinama?

VREME: Hoće.

OSKAR: Ooo, vrlo lepo. Oskar postaje medijska zvezda. (smeh)

VREME: Oskare, ovde razgovaraš sa puno dece?

OSKAR: Da. Mnogo dece dolazi na festival nauke. Nauka je zanimljiva stvar, zar ne? Ja mislim da je vrlo zabavna.

VREME: Oskare, šta je tvoj zadatak na Festivalu nauke?

OSKAR: Moj zadatak je da nauku približim deci. Pomažem im da osvoje jednog od ovih mališana (okreće se ka teledirigovanim dinosaurisima). Sve što treba je da reše jednostavan naučni kviz. Pokazao bih ti kako to funkcioniše, ali ti nisi dete.

VREME: Nisam, ali to što radiš je vrlo ozbiljan zadatak.

OSKAR: Znaš, u stvari se ludo zabavljam ovde. (smeh) A odakle su tvoje novine?

VREME: Iz Srbije.

OKSAR: Iz Srbije!? Oh, ovde ima baš puno ljudi iz Srbije!

VREME: Zar?

OSKAR: Već sam upoznao neke ljude odatle.

VREME: Da li znaš koji je glavni grad Srbije?

OSKAR: Ne.

VREME: Beograd.

OSKAR: Ah, Beograd. Čuo sam za taj grad.

VREME: Reci mi, Oskare, kojoj vrsti robota pripadaš?

OSKAR: Ja sam SICO. Super inteligentni komunikacioni objekt. Vidiš kako sam super, kako sam inteligentan, kako sam komunikativan... (smeh) Da li u Srbiji ima robota?

VREME: Ne mnogo.

OSKAR: Kako se na jeziku Srbije kaže Hello?

VREME: Zdravo.

OSKAR: Izvini, da li možeš da ponoviš?

VREME: Zdra-vo.

OSKAR: Ah, zdravo. Dakle, zdravo. Zdra-vo. Zdra-vo-oo. (peva)

Laboratorija slavnih

Laboratorija slavnih

Posetiocima britanskog finala Laboratorije slavnih na Festivalu nauke u Čeltnemu, prošle nedelje se predstavio i Vladimir Živković, pobednik Fejmlaba u Srbiji. Ovo popularno takmičenje je u Srbiji pre dva meseca organizovao Britanski savet, koji je okupio mlade komunikatore nauke da svoje naučne ideje predstave u zabavnom trominutnom izlaganju. Tada je u vrlo oštroj konkuranciji pobedio 29-godišnji Živković, forenzičar i endokrinolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. On je u velikoj areni Gradske kuće u Čeltnemu izneo osnovne detalje svog istraživanja o zlostavljanju dece, što je izuzetno zainteresovalo publiku. Pored našeg pobednika, britanska publika je u revijalnom delu videla i osam drugih pobednika iz zemalja istočne Evrope, mada su među njima bili i Izrael i Azerbejdžan. Inače, u ovom finalu se takmičilo sedam regionalnih pobednika iz Velike Britanije. Njihova trominutna izlaganja su bila zanimljiva i opuštena, povremeno i dramatična. Publika je mogla da čuje priče o vremenskoj mašini, o mozgu, simbiozi, ljudskom genomu, veštačkoj inteligenciji i načinu na koji se pomoću zvuka može odrediti da li je "ginis" pivo spremno za ispijanje. U finalu je pobedio Nikolas Harigan, istraživač iz Londona koji je pričao o tajnama mikrotalasne pećnice. On je na scenu doneo pravu mikrotalasnu rernu i sa sve kuvarskom kapom izveo praktične demonstracije dejstva mikrotalasa.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net