Politički i finansijski viraži u Beogradu >

Berza i kolhozna stranka

Kriza na Beogradskoj berzi očekivala se već duže vreme, jer je prolećni tempo rasta vrednosti akcija bio gotovo nenormalan

Iako je prošlonedeljni veliki viraž vrednosti akcija na Beogradskoj berzi sigurno u vezi sa kratkotrajnim "izletom" lidera srpskih radikala Tomislava Nikolića u kabinet predsednika Narodne skupštine, mnogo toga u protekloj turbulenciji na srpskom tržištu kapitala nelogično se uklapa u stereotip o brzom reagovanju novca na pogrešne političke odluke. Te "nelogičnosti" i nadalje učvršćuju utisak da je naša "berzanska vaga" još "uska i plitka" da bi doista tačno odmerila ekonomsku važnost pojedinih političkih manevara.

Jer, ako je polovinom nedelje po nekoj sasvim teorijskoj matematici izgledalo da je, zbog nagoveštaja nove vladajuće osovine Nikolić–Koštunica ili novih, neizvesnih izbora, bruto "cena srpske privrede" (to jest onog dela koji svoje akcije promeće na berzi) opala za dva dana za blizu dve milijarde evra (kumulativni pad vrednosti akcija od 13-14 odsto pri ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji od oko 16 milijardi evra), oporavak te "cene", za oko 10 odsto, potkraj nedelje, ne znači automatski da su uplašeni akcionari, nakon najave smenjivanja Tomislava Nikolića sa skupštinskog kormila, vratili poverenje u napokon najavljenu "demokratsku vladu" u Srbiji – već da su krupni domaći i strani igrači na Berzi završili posao kupovine njihovih "poplašenih akcija".

ŠKOLOVANI NA ŠPEKULACIJAMA: Pre nego što pokušamo da ukratko proanaliziramo spomenute stvarne ili prividne nelogičnosti u ponašanju igrača na Beogradskoj berzi, treba da istaknemo da one izgledaju nešto manje kada se posledice prošlonedeljnog jačanja srpske "kolhozne stranke" prate na deviznom tržištu, na kome je dinar u samo dva ključna dana Nikolićevih "predsedničkih izjava" (utorak i sreda) oslabio za preko dva odsto, pa je intervencija za zaustavljanje neke "velike političke devalvacije" dinara koštala Narodnu banku Srbije 75,4 miliona evra. Zbog Koštuničinog "eksperimenta sa Nikolićem", tih 75,4 miliona evra (s kojima je NBS morao pokriti višak tražnje nad deviznom ponudom) doista je "bačeno u svinjac" (da upotrebimo izraz ekonomistkinje Danice Popović), posle dva meseca apsolutno autonomnog formiranja deviznog kursa na međubankarskom tržištu, bez ikakvih intervencija centralne banke. Taj višak tražnje nad ponudom deviza, inače, bilo je lako pretpostaviti, jer su se naši sitni berzanski igrači "školovali" na špekulacijama sa devizama u Miloševićevo doba, pa se očekivalo da akcije prodaju zarad prelaska u evro – s kojim se osećaju sigurniji.

No, ni taj devizni trošak političkog manevrisanja oko takozvane vlade demokratskog bloka ne može se tumačiti isključivo domaćom politikom, nego i globalnim jačanjem evra na svim svetskim novčanim tržištima ovog proleća. Uostalom, pitanje deviznog kursa dinara biće jedno od krucijalnih i nakon sklapanja nove vlade, jer u nju sada iz Demokratske stranke ulaze i oni koji smatraju da je taj kurs "veštački" održavan na niskom nivou kao jedina brana inflaciji, pa ako novi ministri doista brzo podignu neke druge brane toj opasnosti, možemo očekivati neku, uvek rizičnu upotrebu deviznog instrumenta za rešavanje otvorenih razvojnih pitanja i za sužavanje rastućeg trgovinskog i platnog deficita.

Ako se vratimo na pitanje šta je to bilo nelogično u toku prošlonedeljne "panike" na Beogradskoj berzi, prvo treba zapaziti da su se zbog Nikolićevog "uzleta na vlast" najmanje "uplašili" oni koji bi najviše trebalo da zaziru od srpskih radikala, pošto najbolje poznaju kontinuitet njihove politike. Jer, kako pišu i hrvatska i slovenačka štampa, institucionalni investitori iz njihovih zemalja (a pre svega penzioni fondovi iz Zagreba i Ljubljane) sasvim su zadovoljni poslovanjem na Beogradskoj berzi protekle nedelje. Prema pisanju zagrebačkog "Večernjeg lista", dugoročni investitori iz Hrvatske, Srbije, SAD i Švedske iskoristili su paniku na Beogradskoj berzi da dokupe znatnu količinu srpskih hartija od vrednosti po nižim cenama, a gubitke koje su zabeležili kod pojedinih deonica u protekloj sedmici ocenjuju kao minorne u odnosu na ogromne prinose koje su na tim papirima imali ovog proleća.

ŠTRECANJE KRUPNIH ULAGAČA: Evo još jedne od gorespomenutih nelogičnosti. Kada je samo nekoliko sati nakon izbora Nikolića za predsednika Narodne skupštine Srbije na njegovo novo kanabe stigao ozareni ruski ambasador Aleksandar Aleksejev, da mu, u okviru neuobičajenog načina iskazivanja politike nemešanja u naše unutrašnjopolitičke stvari, prvi čestita novu funkciju, izgledalo je da bi to trebalo da štrecne mnoge krupne ulagače na Beogradskoj berzi koji posluju sa parama "londonskih investicionih fondova", a u kojima se, moguće, nalaze i pare famoznog, odbeglog Borisa Berezovskog, čije izručenje ruskom sudu Kremlj traži baš ovih dana. No, upravo su akcije tih fondova mirovale, čak i kada je Nikolić, pokušavajući da se, u oštroj domaćoj konkurenciji, predstavi kao novi monopolista tradicionalnog rusko-srpskog prijateljstva, davao famozne "provincijalne" izjave o Rusiji i faktički najavljivao da će njegova stranka biti glavni rentijer očekivanog "ruskog veta na Kosovo". Ako doista u Srbiji kola i neki "nepodobni ruski kapital", što je teško dokazati, čini se da je on u rukama ljudi sa dobrim živcima ili, bar, sa dobrim vezama u krugu "demokratskih lidera", pa su mogli znati da će oni, "uzdižući nacionalni iznad stranačkog interesa", na kraju ipak formirati novu vladu. Na kraju su svi prošli dobro, samo će ambasador Aleksejev sada morati i na kanabe Oliveru Duliću, ako ovaj bude izabran za predsednika Narodne skupštine.

U stvari, kriza na Beogradskoj berzi očekivala se već duže vreme, jer je prolećni tempo rasta vrednosti akcija bio gotovo nenormalan. Uzmimo samo primer Metals banke iz Novog Sada koja je krajem prošle godine preko Beogradske berze bila raspisala dokapitalizaciju za 25 miliona evra. Međutim, do 11. aprila ove godine na njene se račune sručila fantastična suma od oko 20 milijardi dinara ili oko 250 miliona evra – to jest čak 17,2 puta više od sume koja je zatražena od ulagača. Tada je banka, poštujući svoju odluku i zakonsku proceduru, u tri dana tim ulagačima vratila "višak" od 225 miliona evra. Slične su priče i o ulaganjima u Agro banku u Beogradu i nišku AIK banku – koje, verovatno, već imaju više kapitala nego prostora za njegovo upošljavanje.

Znači, najmanje pola milijarde evra iz nekadašnjih slamarica izašlo je na pijacu i negde juri brzu zaradu. Na Beogradskoj berzi je taj vrući kapital ovog proleća "knjižio" mesečnu profitnu stopu od preko 15 odsto – što se i kod Jezde i Dafine obećavalo tek pred njihovo bankrotstvo. Naravno da je taj kapital stalno "na nogama" i da "pojačava" efekte svakog političkog ili ekonomskog zaokreta. O tome bi morala da vodi računa nova vlada Srbije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net