Međuvreme

 

Laboratorija slavnih: Nauka u belom kvadratu

Novo lice nauke i pobednik finala Laboratorije slavnih je dvadesetosmogodišnji Vladimir Živković, asistent pripravnik na Institutu za sudsku medicinu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji će predstavljati Srbiju na Festivalu nauke u Četlemu u Velikoj Britaniji. Finale ovog takmičenja organizovao je prošle nedelje u Bitef teatru Britanski savet, uz podršku Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Englesko takmičenje za naučnog pop idola, Fejmlab ili Laboratorija slavnih, prvi put je ove godine organizovano u Srbiji, a "Vreme" je već nekoliko puta pisalo o njegovim učesnicima i dosadašnjem toku takmičenja.

Samo finale je bilo dostojan završetak prve domaće Laboratorije slavnih. U prepunoj sali sedela je uglavnom mlada publika, a između ostalih starijih gostiju, finale je pratio i ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović, koji je kasnije rekao: "Sve oko nas je nauka", zatvarajući Laboratoriju slavnih.

Ispred publike i žirija, pred kamerama i reflektorima, na podu je bio nacrtan beli kvadrat. Kad su finalisti izašli i jedan po jedan, ulazili u kvadrat da bi tri minuta predstavljali svoj naučni koncept, počela je odlična predstava u kojoj se publika sve vreme zabavljala i svašta zanimljivo naučila. Finale je bilo uzbudljivo i neizvesno do samog kraja.

Britanski savet je u martu bio organizovao radionicu u kojoj su finalisti, inače mladi naučni radnici i istraživači, imali priliku da nauče mnogo o javnom nastupu i zanimljivim načinima da se predstavi nauka. Efekti toga bili su očigledni u samom finalu – pojedine prezentacije su zvučale kao tri minuta istrgnuta iz naučnopopularnog BBC-jevog filma visoke produkcije, sa praktičnim demonstracijama i odgovarajućom kostimografijom.

Tako je finalistkinja Olgica Mihajlović nosila na majici za tu priliku naročito dizajniran logo popularne serije "CSI: Beograd", pošto je pričala o istraživačkim tehnikama kojima se u ljudskim vlasima mogu otkriti tragovi narkotika i posle nekoliko milenijuma, kao i da se ovi tragovi ne mogu sakriti pranjem ili farbanjem kose, čemu pribegavaju sportisti da bi se zaštitili od testa na doping.

Olgica Mihajlović je na kraju osvojila treće mesto podelivši ga sa Katarinom Tošić, koja je objasnila kako se na malom prostoru u biološkim ćelijama "zipuje" DNK materijal čija je dužina veća od 20 rastojanja od Zemlje do Meseca. U svojoj demonstraciji, ona je to DNK pakovanje vizuelno prikazala masom crvene vunice koja može da se spakuje u malo klupko.

Sa majicom na kojoj je nosila Maksvelove jednačine, Jelena Grujić se takođe koristila demonstracijama. Donela je dva klatna i pokazala kako ravnomerno osciluju. Međutim, kad se ova klatna produže tako da postanu dvostruka, njihove oscilacije postaju sasvim haotične. Skrećući pažnju na malu promenu početnih uslova kod dvostrukog klatna, ona je objasnila kako zbog malih promena haotični fenomeni na velikim rastojanjima posle dovoljno vremena izazivaju velike posledice, što se u prirodi dešava kod uragana i asteroida. Po proceni žirija, osvojila je drugo mesto.

Pobednik finala Vladimir Živković je u svoju prezentaciju, pored zanimljivih statističkih podataka, uneo deo svog ličnog medicinskog iskustva, što je bez sumnje, značajno doprinelo njegovoj pobedi. Poreklom iz Kruševca, veliki fan Nika Hornbija i Pola Ostera, Živković je diplomirao medicinu 2003. godine, a potom je volontirao na Institutu za endokrinologiju i radio na Institutu za sudsku medicinu. Tema njegove prezentacije bilo je zlostavljanje dece, a Živković je u tečnom, nadahnutom predavanju koje je zaintrigiralo publiku, objasnio kako se ono registruje i razlikuje od povreda koje nastaju prilikom igre.

Kao i na svakom takmičenju, posle Laboratorije slavnih, bilo je zadovoljnih, ali i onih koji to nisu bili pošto njihovi favoriti nisu pobedili – zato je među publikom i bilo komentara kako je žiri "naseo" ne na naučnu, već na popularnu temu.

No, mada bi se o tome moglo polemisati, poenta ovog takmičenja i jeste bila da se tamo iz belog kvadrata privuče pažnja i što veći krug ljudi zainteresuje za neku temu iz nauke. A Živkoviću je sada ostalo da ponovi svoj koncept i pred engleskom publikom 10. juna.

S. Bubnjević

Valjevski list "Napred": Popravićemo isto

Pre dve nedelje, posle aukcije u Agenciji za privatizaciju, prodata četiri opštinska glasila, leskovačka "Naša reč", kruševačka "Pobeda", kragujevačka "Svetlost" i valjevski "Napred". Prve novine otišle za milion, druge za skoro dva, treće, sa poslovnim prostorom, za 21, a "Napred", čija je početna cena bila 837.000 dinara, sve sa dva kompjutera, više pisaćih mašina, i još inventara u stolicama, posle nadmetanja deset ponuđača prodat za 35 miliona dinara, što mu dođe blizu 440.000 evra.

Za valjevski list se mnogo čulo jerbo su novinari, držeći da im je kolega imenovan od opštine za direktora et glavnog urednika, štrajkovali skoro godinu dana. Stvar legla sredinom prošle godine kad je na rukovodeće mesto postavljen drug opšte prakse sa kvote socijalista. I došlo vreme za privatizaciju, zaposleni se prethodno otarasili radnih prostorija koje su vratili opštini, jerbo nisu ‘teli da ih kupi neki tajkun zbog poslovnog prostora.

Na aukciji se pokazalo da nisu samo zaposleni, koji su učestvovali na aukciji, ti koji cene njihov proizvod, 9000 tiraža, mala remitenda, mnogo umrlica, tako da se neočekivano, i van svake logike, teralo do 35 miliona dinara, cifre za koju je fizičko lice Bogoljub Nedić kupilo "Napred".

Odma’ po aukciji prisutnim novinarima se obratio Borivoje Nedić, punomoćnik oca Bogoljuba, isto fizičko lice, koji je izjavio da je preduzetnik, da imaju firmu Inos metal u Valjevu, i da su dali velike pare jerbo bila velika i strašna konkurencija. Borivoje rek’o i zašto su dali tolike pare, zato što je "Napred" super firma, i zato što će tek biti super firma, zato što će imati super radnike, postojeće i nove, i zato što će je osavremeniti, ima kupe mašinu za rotaciju, a ne da pare za štampu idu u Politiku. Borivoje rek’o i da mu se firma bavi prohromom i prehranom, ali da se razume i u ovaj pos’o jer je on dipl. ekonomista. A što se tiče koncepcije lista, uređivačke politike i te stvari, Borivoje rek’o da će o tome da vidi sa novinarima koji su stručnjaci, sve će bude isto kako jeste samo da se popravi na bolje.

Odma po kupovini, otac i sin, Bogoljub i Borivoje Nedić, imali susret sa zaposleni, koje su odveli na roštilj u kafanu "Kod Bore", gde su pojasnili kako će sve bude isto i bolje. Kad je novinar "Vremena" pozv’o g. Borivoja telefonom, da čuje pojedinosti i ti planovi, g. Borivoje odgovorio da neće ni minut da priča za novine dok se stvar ne dovede do kraja, nije potpis’o ugovor sa Agencijom, održ’o osnivačku Skupštinu, E tako, završi razgovor g. Borivoje.

D. Todorović

Nagrada nastavnici

Na međunarodnom Innovative Teachers Forumu (ITF) 2007, koji su organizovali UNESCO i Microsoft, projekat Katarine Veljković, nastavnice informatike u Tehničkoj školi za mašinstvo i saobraćaj iz Kragujevca, osvojio je nagradu u kategoriji sadržaja za inovacije u nastavnom procesu. Katarina Veljković je u konkurenciji nastavnika škola iz preko 40 zemalja Evrope i Afrike osvojila nagradu za projekat programiranja LEGO NXT robota uz pomoć paketa Microsoft Robotics Studio. Ona je objasnila da je važno to što je Microsoft proizvodima kao što je Robotics Studio omogućio da značajno izmenimo proces nastave i tako moderne tehnologije, među kojima je i robotika, približimo našim učenicima. "Uverena sam da će oni na osnovu ovakvih primera naći načina da stečeno znanje kasnije upotrebe u praksi", rekla je profesorka Veljković.

Pored priznanja, projekat profesorke Veljković osvojio je i priliku da bude prezentovan na svetskom finalu ITF-a, zakazanog za novembar u Helsinkiju u Finskoj.

Innovative Teachers Forum 2007. održan je u Parizu i deo je šire inicijative koju su usvojile Ujedinjene Nacije, a koja podržava rešavanje osam globalnih problema do 2015. godine (u oblastima zdravstva, obrazovanja, ekonomije...) gde su Microsoft i UNESCO zajednički podržali napore u domenu približavanja informacionih tehnologija učenicima širom sveta.

Kultura: O književnosti govoreći

Prošle nedelje, na Veliki četvrtak, dok su radni ljudi grabili sigurnim putevima, a studenti (od)ustajali od svojih posnih trpeza i hrlili brzim želenicama doma na prazničnu trpezu, u maloj sali Doma kulture Studentski grad, neformalno je promovisana knjiga Radoslava Petkovića O Mikelanđelu govoreći. Pored autora, kao gost domaćina Gorana Lazičića, pomoćnika književnog urednika Doma kulture, o ovoj, kao i o ostalim knjigama Radoslava Petkovića, nadahnuto i neakademski govorio je književni kritičar i književni urednik Doma kulture Aleksandar Jerkov.

Okvirna tema razgovora bila je nova knjiga eseja Radoslava Petkovića koja se očekuje za mesec dana, a koja je, kako pisac reče, fokusirana na Vizantiju. Razgovaralo se o odnosu fikcije i faktografije ili književnosti i istorije, odnosu koji je veoma bitan za knjige ovog pisca (dovoljno je setiti se one najglasovitije Sudbine i komentari), kao, uostalom, i za čitavu postmodernu. Došlo se do zaključka da je svako istorijsko kretanje reverzibilno i činjenice da svako ozbiljno književno delo uzima istoriju isključivo kao književnu transpoziciju koja ne mora imati gotovo nikakve veze sa određenim istorijskim zbitijem. Radoslav Petković je naveo kao ilustraciju svog stava odlomak iz romana Na Drini ćuprija, koji govori o odvođenju Mehmed-paše Sokolovića kao dečaka iz rodnih Sokolića. Preko pitanja istorijskih činjenica došlo se do pitanja da li su u književnosti dva i dva četiri, tačnije, da li postoji nauka o književnosti. Dišput na ovu temu beše veoma živahan. I došlo se do toga da je za pisca ta sintagma oksimoron, a da Aleksandar Jerkov smatra da uslovno govoreći nauka o književnosti postoji.

Pričalo se o usudu književnosti malih naroda i recepciji srpskih pisaca u zemljama zapadne Evrope. Radoslav Petković je govorio i o ekranizaciji književnih dela smatrajući da film ne mora nužno da unificira oko i kao dobar primer saglasja književnosti i filma naveo je Gospodara prstenova.

Miloš Zornić

Razrešen dekan

Profesor Sveto Purić, koji se od 20. februara nalazi u pritvoru zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i primao mito, razrešen je u utorak funkcije dekana Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Takvu odluku doneo je Savet Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Takođe, Savet je doneo odluku o pokretanju postupka za izbor novog dekana, a pokrenuta je i inicijativa za opoziv jednog broja članova ovog tela, koji se nalaze u pritvoru. Od 20. februara, kada je otkrivena afera "Indeks" na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, uhapšeno je 29 osoba, među njima 17 profesora.

Zajedno

Na zajedničkoj skupštini u beogradskom Centru "Sava", Građanski savez Srbije pristupio je Liberalno demokratskoj partiji. Za predsednika LDP-a izabran je ponovo dosadašnji lider te stranke Čedomir Jovanović. Za predsednika političkog saveta LDP-a izabrana je funkcionerka GSS-a Vesna Pešić. Na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. godine LDP je sa koalicionim partnerima, među kojima je bio i GSS, osvojio 5,3 odsto glasova, odnosno 15 mandata.

"Firer" pušten

Novosadska policija nastavila je istragu povodom pretnji novinaru Dinku Gruhonjiću, nakon što je jedan od osumnjičenih, Goran Davidović, 8. aprila pušten iz pritvora. Lider Nacionalnog stroja, poznatiji kao "Firer", pušten je posle 48-časovnog zadržavanja u pritvoru, pošto protiv njega nije bilo dovoljno dokaza, saopšteno je iz novosadskog Opštinskog suda. Davidović je, kako se saznaje, priznao da povremeno posećuje međunarodni nacistički sajt "Stromfront", ali ne i da šalje ikakve poruke. Gruhonjiću su prošle nedelje, upravo sa tog sajta upućene pretnje smrću.

Pare u đubretu

Kako u razgovoru za "Politiku" navodi profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovančićević, prosečan komunalni otpad koji se može prerađivati sadrži između šest i 26 odsto otpadaka od hrane, do 20 odsto otpadaka iz bašte, 25 do 45 odsto kartona i papira, dva do osam odsto plastike, do dva odsto gume, do četiri odsto kože i tekstila, između devet i 17 odsto stakla i od šest do 15 odsto metala. Njegovom preradom godišnje bi se moglo uštedeti 32 milion dolara.

Krađa pruge

Novosadska policija podnela je krivične prijave protiv osoba osumnjičenih da su ukrale deo železničke pruge Beograd–Subotica.

Kako se navodi u saopštenju, pripadnici policije su prilikom obilaska terena u blizini železničkog mosta na kanalu Dunav–Tisa–Dunav počinioce zatekli na delu. Osumnjičeni su ukrali šinu dužine osam metara, vlasništvo JP-a "Železnice Srbije", i utovarili je u teretno motorno vozilo. U saopštenju se dodaje i da im je ukradena šina odmah oduzeta.

Broj nedelje

Najniže školarine na privatnim fakultetima za 2006/2007. godinu iznose 1500 evra, koliko su na Fakultetu za poslovnu informatiku, Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment, Fakultetu za menadžment Univerziteta BK i Fakultetu za trgovinu i bankarstvo. Upis u prvi razred srednje Ekonomske škole "Dr Kosta Cukić" košta 3500 evra, a za upis u privatnu ginmaziju "Ruđer Bošković", potrebno je 7150 evra. Godina u osnovnoj školi "Ruđer Bošković" košta od 4500 evra.

Presuda

Kako se navodi u saopštenju Hemofarma, ova kompanija je pre sedam godina sa srpskim i kineskim partnerima otvorila fabriku infuzionih rastvora u kineskom gradu Đinan. Iako je "srpska strana u projekat krenula vrlo ambiciozno... kineski partner je bukvalno ometao efikasno funkcionisanje fabrike". Posle neuspelih pregovora, problem je rešen arbitražom kod nadležnog suda u Parizu, koji je nedavno doneo odluku da je kineska firma načinila tešku povredu ugovora, zbog čega se on raskida. Uz to, kineski partner na ime nadoknade troškova investicija i sudskih troškova Hemofarmu treba da isplati 8,2 miliona dolara, navodi se u saopštenju ove kompanije.

Najbolji fudbal

Mobilna telefonija Srbije, u okviru mreže treće generacije, pustila je u rad servis "najbolji fudbal". Kako navode u MTS-u, svi obožavoaci UEFA Lige šampiona servisu mogu da pristupe preko wap portala Mondo, odnosno pristupne tačke 3G Mondo i u 3G meniju. Servis nudi video-pregled utakmica UEFA Lige šampiona sa najinteresantnijim dešavanjima sa svake utakmice, najave narednih utakmica i pregled pet najlepših golova za svako pojedinačno kolo u sezoni 2006/2007. MTS je najavio i da će uskoro korisnicima ponuditi i pregled arhive čitave UEFA Lige šampiona po svim sezonama.

Arheološki radovi

Arheolozi beogradskog Arheološkog instituta i niškog Narodnog muzeja započeli su u utorak ovogodišnje radove na prostoru severno od ranohrišćanske crkve sa Hristovim monogramom. Medijana je bila imanje cara Konstantina Velikog u predgrađu antičkog Niša – Naisusa, sa rezidencijom i organizovanom ekonomijom. Na Medijani je do Uskrsa uklonjena vegetacija i građevinski šut, čime je pripremljen teren za nova arheološka istraživanja.

Vera i Vojska

Usvajanjem Zakona o Vojsci Srbije biće stvoreni uslovi da u domaćim oružanim snagama zažive institucionalizovane mogućnosti za ispoljavanje verskih osećanja po ugledu na savremene svetske armije i srpsku tradiciju. Rad na stvaranju uslova za uvođenje i razvoj verskog života u vojsci, koji podrazumeva i prisustvo sveštenika u kasarnama, započet je još 2000. godine.

Bez plata

Predsednik UGS-a Nezavisnost Branislav Čanak u intervjuu za "Glas javnosti" rekao je da oko 100.000 radnika u Srbiji ne prima plate i po nekoliko meseci, a da se položaj zaposlenih u Srbiji nije mnogo promenio u odnosu na vremena Slobodana Miloševića.

On je naveo da su najsiromašniji radnici zaposleni u tekstilnoj industriji, a da su čak i "seljaci ugroženi, što se nikad pre nije dogodilo".

Manjak testosterona

Prema procenama stručnjaka, oko 170.000 muškaraca u Srbiji pati od manjka hormona, naročito testosterona. Rezultati najnovijih ispitivanja pokazuju da od nedostatka testosterona pati oko deset odsto muškaraca starosti od 40 do 60 godina i oko 20 odsto muškaraca starijih od 60 godina. Simptomi koji prate nedostatak najznačajnijeg muškog polnog hormona su talasi vrućine, lupanje srca, depresivno raspoloženje, osteoporoza, anemija, smanjenje maljavosti, smanjenje funkcija lojnih žlezda kože.


 

In memoriam

U sredu, 11. aprila, obeležena je osma godišnjica od smrti beogradskog novinara Slavka Ćuruvije. Na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, za vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, Ćuruvija je ubijen u Svetogorskoj ulici u samom centru Beograda.

Rođen je 9. avgusta 1949. godine u Zagrebu. Diplomirao je na beogradskom Fakultetu političkih nauka 1978. godine i ubrzo se zaposlio kao poslovni sekretar i stručni saradnik za odnose sa javnošću u preduzeću Mašinogradnja u Beogradu. Tokom svoje novinarske karijere bio je stalni honorarni saradnik lista "Danas" iz Zagreba, zatim Centra za društvena istraživanja, a od 1984. analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove. Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni i odgovorni urednik "Borbe". Sarađivao je u "Komunistu", NIN-u, "Vjesniku", "Večernjem listu", "Nedelji", "Pobjedi", na TV Beogradu, TV Politici, TV Sarajevu i u nekim evropskim listovima. Zajedno sa Momčilom Đorgovićem 1994. godine osnovao je list "Nedeljni telegraf", a 1996. i "Dnevni telegraf", prvi privatni dnevni list u Srbiji, čiji je bio direktor i glavni i odgovorni urednik, a nakon razdvajanja sa Đorgovićem i vlasnik. Magazin "Evropljanin" osnovao je 1998. godine. Slavko Ćuruvija bio je autor dve publicističke knjige i više scenarija za TV emisije. Pisao je komentare i reportaže sa Kosova u periodu 1986–1988, seriju tekstova o političkim zatvorenicima u Jugoslaviji, zatim "Ibeovci govore" i "Hrvatska s druge strane zida". Dobitnik je godišnje nagrade "Borbe".

J. G.

Vreme zabluda: Kako kočiti u nevolji?

Oko kočenja automobila i drugih vozila vodi se mnogo rasprave, naročito zato što prilikom saobraćajnih udesa tragovi guma koji nastaju pri naglom kočenju kasnije mogu poslužiti kao dokaz na sudu. Međutim, ne pominje se baš često kako je ispravno kočiti u nevolji, a vlada i pogrešno mišljenje da se vozilo najbrže zaustavlja kad se kočnice pritisnu do kraja. Naravno da će većina vozača, u hitnosti situacije refleksno pritisnuti kočnicu "do daske" i tako sasvim zaustaviti okretanje točkova.

No, da li je to najbolji način da se automobil zaustavi? Nije, jer je koeficijent statičkog trenja manji od koeficijenta trenja klizanja, pa je sila usporenja veća dok se točkovi okreću, nego kad su zaustavljeni i klize po putu. Pošto se kočnica pritisne i točkovi se blokiraju, automobil zbog inercije nastavlja put izvesno vreme, a na njega deluje sila trenja koja ga usporava. Ako kočnica nije sasvim blokirala točkove i oni se i dalje okreću, koeficijent trenja kotrljanja je 0,8. Pri potpunom klizanju se topi sloj koji čine asfalt i guma, a vozilo klizi po tečnom sloju koji tako nastaje. Tada koeficijent trenja nije veći od 0,6, a vozilo prelazi 20 odsto duže rastojanje nego pri kotrljanju. Zato iskusni vozači, bez obzira na opasnost, nikad ne pritiskaju kočnice do kraja, jer se tako brže zaustavljaju. Pojedini vozači znaju i mnoge druge trikove sa kočenjem, i posebno ih koriste pri naglim skretanjima na auto-trkama.

S. B.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net