Nevladine organizacije, Evropska Unija i politička čaršija >

Strasna nedelja

Dva pisma nevladinih organizacija članicama EU-a, pročitana kao jedno, prouzrokovala su novi oštar sukob među nekadašnjim saradnicima. Protivnici nevladinih organizacija uglavnom ostaju slepi za nijanse – i na jedne i na druge primenili bi "Putinov recept"

NA SUPROTNIM STRANAMA: Biljana Kovačević Vučo, Sonja Biserko,...

Skoro godinu dana nakon prekida pregovora sa EU-om, do koga je došlo zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, u Srbiji su se oko Evrope i Haga oštro sukobili "delovi političke elite koji podržavaju nasleđe Miloševićevog režima", "skutonoša Vojislava Koštunice" i "izdajničke nevladine organizacije, sa kojima bi trebalo postupiti prema Putinovom receptu". Zabavu razmenjivanja živopisnih etiketa kompletnom je učinila činjenica (mada ne sasvim nova) da su se na suprotstavljenim stranama našli nekadašnji saborci (saborkinje).

...i Sonja Liht

Voajeri i ostali građani spremno su dočekali novu "kosku" koja im je, nespretno ili sasvim namerno, bačena da se oko nje zdušno preganjaju: po medijima, a naročito po "izdajničkim" i "patriotskim" internet sajtovima, sa mnogo žuči i strasti traže se etikete koje najbolje odgovaraju predmetu mržnje i razmenjuju se recepti šta bi sa dotičnim trebalo učiniti. U celoj toj halabuci, ključna pitanja – kao što je pitanje kako izaći iz ćorsokaka kojim Srbija tabana (bar) godinu dana – potpuno su izgubila na značaju.

PISMO BR. 1: Sve se zakuvalo objavljivanjem pisma koje su četiri nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava uputile na adrese šefova vlada 27 zemalja EU-a, tražeći nastavak pritisaka na Srbiju dok Ratko Mladić ne bude izručen Haškom tribunalu. Odnosno, izražavajući "svoju duboku zabrinutost zbog nedavnih nagoveštaja da će se smanjiti pritisak na Srbiju vezan za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, uprkos tome što Srbija nije ispunila u potpunosti svoje obaveze prema toj instituciji, a što je bio preduslov za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju".

Pismo su potpisali Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom i Građanska inicijativa – tačno polovina grupe nevladinih organizacija koje povremeno nastupaju zajedno, pa se u javnosti često povezuju. Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, motiv za upućivanje apela EU-a da ne popušta Srbiji objasnila je tvrdnjom da "zabrinjava to što ni nakon mesec dana od presude Međunarodnog suda pravde (MSP) niko ne pominje obavezu da se Ratko Mladić, koji je optužen za genocid, ali i drugi okrivljeni predaju Haškom tribunalu". To je, prema njenim rečima, "jasan pokazatelj da političke elite koje trenutno imaju moć u Srbiji ne zanima šta kaže MSP", već je "za njih Mladić važniji od dovođenja Srbije u red uređenih država koje se zasnivaju na vladavini prava". Predviđajući reakcije javnosti na apel da se pritisci nastave, ona je ocenila da će se "najviše čuti glas onih iz političke elite koji podržavaju nasleđe Miloševićevog režima jer njima ne odgovara da se ispunjavaju obaveze". Nije joj palo na pamet da bi i običnim smrtnicima pominjanje nastavka pritisaka moglo izazvati krajnje neprijatne asocijacije i emocije, ali je izrazila uverenje da će pismo ozbiljno zabrinuti jedan broj ljudi "zato što smo mi zahvaljujući takvim političkim elitama jedina zemlja u svetu koja ne poštuje odluku MSP-a".

SVE JE ZAPOČETO PISMOM FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO: Nataša Kandić

PISMO BR. 2: Dan kasnije, na iste adrese stigla je "sitna knjiga" od još četiri nevladine organizacije – one četiri koje često, ali ne i u svim slučajevima, sarađuju sa potpisnicama apela da se nastave pritisci na Srbiju. Helsinški odbor za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Beogradski krug i Institut za otvoreno društvo, u dosta konfuznom pismu koje počinje slično kao i pismo Fonda za humanitarno pravo&co, što lenje da čitaju skreće sa puta do njegove suštine, iznele su članicama EU-a sasvim nov predlog – da se pregovori nastave, ali sa znatno širim spektrom predstavnika Srbije. Preciznije, te organizacije su zatražile da se promeni način pregovora o pridruživanju Srbije evropskoj porodici, tako što bi u obzir bio uzet "kontekst koji je širi od tehničkih pitanja koja dominiraju u pregovorima o asocijaciji i stabilizaciji", a "dijalog bi insistirao na demokratskoj dimenziji Srbije i njenom ispunjavanju političkih kriterijuma za proces evropeizacije". Prema tom predlogu, "krug učesnika u takvom dijalogu EU-a i Srbije treba proširiti predstavnicima civilnog društva, omladine, malih i srednjih preduzeća, proevropski orijentisanih partija (uključujući one koje su nedavno ušle u srpski parlament) i profesionalnih udruženja".

"To bi doprinelo jačanju ‘unutrašnjeg pritiska’ za evropeizacijom i ograničilo monopol vlade na komunikaciju sa EU-om i pogrešnu interpretaciju njenih poruka i namera. Takođe bi doprinelo širem prihvatanju evropskih vrednosti u Srbiji i njihovom razumevanju kao načina za ostvarivanje interesa svakog pojedinačnog građanina", zaključili su potpisnici drugog pisma.

ODJECI I REAGOVANJA: Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je došlo do svađe unutar "grupe osam nevladinih organizacija" koja se, po pitanju nastavka pregovora sa EU-om, podelila na dva različito opredeljena kvarteta. Sukob, međutim, nije izbio između dve grupe pismopisaca, već na sasvim drugom koloseku: zahvaljujući medijima koji su dva pisma i njihove autore "sabrali" u odranije poznatu frazu "osam nevladinih organizacija", Sonja Liht, direktorka Fonda za političku izuzetnost, rekla je da je "zatečena i zapanjena" postupkom osam nevladinih organizacija. Jedna od najpoznatijih aktivistkinja nevladinog sektora iz vremena Slobodana Miloševića, zbog čega je neki mediji nazivaju "majkom" civilnog sektora, dodala je i da ne razume kako je došlo do "kratkovidog pristupa organizacija koje su se u velikoj meri u različitim fazama zalagale za što bržu evropeizaciju Srbije". Ona je ocenila da osam nevladinih organizacija svojim saopštenjima upućenim EU-u "pomažu onima koji se protive saradnji sa Hagom i ulasku Srbije u Evropu" i dodala da bi "svi kojima je stalo do evroatlantskih integracija, u jednom trenutku, trebalo da se nađu na istoj strani i pomognu državi u tom procesu".

Na kritiku Sonje Liht prvi su se nadovezali slušaoci živog programa Radija B92, a njen stav pohvalili su i brojni komentatori sa različito politički obojenih internet sajtova, često baš oni koji u nevladinom sektoru i nekoliko njegovih najistaknutijih aktivistkinja, nekom čudnom optikom, vide uzrok svih zala koja su Srbiju pogodila tokom poslednjih petnaestak godina.

Bilo je to dovoljno da se neke od prozvanih potpisnica pisma dosete izvesnih starih računa (nesuglasice iz vremena bombardovanja Srbije, npr.), saberu ih sa drugim skorijim izjavama svoje nekadašnje saborkinje ("u DSS-u ima divnih ljudi") i izvedu računicu prema kojoj je Sonja Liht neka vrsta nezvaničnog portparola odlazeće-dolazećeg premijera.

"Sonja Liht nije iz nevladinog, već vladinog sektora i zastupa interese Vojislava Koštunice", ocenila je Sonja Biserko. "Njihov cilj je da nas gurnu na marginu i prikažu kao babaroge, čime plaše Evropu, isto kao i radikalima. Na taj način sebe pokušavaju da predstave kao umerenu opciju", precizirala je tu dijagnozu predsednica Helsinškog odbora, prema čijem mišljenju srpskoj političkoj eliti nije stalo do priključivanja EU-u, pa bi proširivanje liste pregovarača "stvorilo unutrašnji pritisak za evropeizaciju i ograničilo monopol vlade".

LIHT, MUŽ I OSTALI: Biljana Kovačević-Vučo, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava, bila je još oštrija, tvrdeći da su "Sonja Liht, njen muž, ekipa oko Vojislava Koštunice i ekipa oko Borisa Tadića kidnapovali evropsko pitanje", pa im "ne odgovara da organizacije koje su stalno u javnosti predstavljane po jednom šablonu, iskoče iz tog šablona" i pređu u zabran koji je "kidnapovala" pomenuta ekipa. Zato je, prema viđenju Biljane Kovačević-Vučo, Sonja Liht "njihov skutonoša".

Mnogo dalje u etiketiranju, međutim, otišli su jurišnici žute štampe i anonimni internet komentatori – s tim što su njihove strele uglavnom bile okrenute ka potpisnicima pisama članicama EU-a, naravno, bez uočavanja ikakve razlike u njihovoj sadržini. Pominjani su "izdajnici", "petokolonaši", "nesrbi", "izrodi", "Putinov recept", "strane gazde", predlagana je zabrana rada, krivični postupak, proterivanje iz zemlje... Javnost je upozoravana na "zabrinjavajuću" činjenicu da "država ćutke gleda otvorene pozive na rušenje ustavnog poretka", a pojavile su se i kvazipsihološke analize u kojima je delatnost nevladinih aktivistkinja dovođena u vezu sa njihovim polom, godinama i bračnim stanjem...

Kao da odluka ministara EU-a o tome da li će pregovori sa Srbijom biti nastavljeni bez obzira na ispunjenje zahteva Karle del Ponte, zaista zavisi od stava četiri nevladine organizacije iz Beograda koje su se založile da se prvo ispuni haški uslov, stiglo je novo saopštenje, kojim se 17 nevladinih organizacija ograđuje od te inicijative. Među potpisnicima tog saopštenja je i Beogradski fond za političku izuzetnost, čija je predsednica Sonja Liht.

IMA IH JOŠ: "Nastavak pregovora sa EU-om u što kraćem roku, uz garancije nove vlade da će biti ispunjene obaveze prema Haškom tribunalu, od presudnog je značaja za ubrzanje procesa evropske integracije, konsolidaciju proevropskih snaga u zemlji, kao i uspešno sprovođenje reformi i procesa demokratizacije društva", navodi se u saopštenju koje potpisuju i Evropski pokret, Beogradska otvorena škola, Centar za civilno-vojne odnose, Centar za moderne veštine, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Centar za proučavanje alternativa, Centar za razvoj Srbije, Grupa 484, Građanska čitaonica PIRGOS – Pirot, Građanski pakt za jugoistočnu Evropu, Odbor za građansku inicijativu – Niš, Resurs centar Majdanpek, Timočki klub – Knjaževac, Zaječarska inicijativa, Ženska vlada Srbije i Anglo-srpsko društvo Beograd. Sve te organizacije ocenile su i da će nastavak pregovora sa EU-om olakšati punu saradnju sa Tribunalom u Hagu.

Ukoliko se potrude, i preostalih nekoliko hiljada nevladinih organizacija registrovanih u Srbiji bi do 3. maja, kada se navršava nevesela godišnjica prekida pregovora sa EU-om, mogle da se izjasne o povezanosti potencijalnog nastavka procesa pregovaranja i slučaja Mladić. Nesumnjivo je da bi sve one, kao i svaki pojedinačni građanin, mogle da daju izvestan doprinos uvođenju evropskih pravila u život u Srbiji. Ipak, biće da bi neki važan doprinos odluci evropskih ministara o nastavku pregovora sa Srbijom trebalo da dâ i domaća vlada, jednom, kad bude formirana.


 

Komentari: Igor Ranković


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net