Pozorište >

Igra belog platna

Andrej Hing, Burleska o Grku; režija Anja Suša; igraju Nebojša Dugalić, Ivan Tomić, Anđelika Simić i dr.; Madlenianum (Bel Etage)

Drugom predstavom koja je u njemu odigrana, definitivno je overen novi pozorišni prostor u Beogradu, tačnije u Zemunu – scena "Bel Etage" Opere i teatra Madlenianum. Reč je o alternativnoj sceni, jer je taj prostor izvorno galerijski. Osnovna namena prostora bila je polazište za vrlo zanimljiv repertoarski koncept: u galeriji se, naime, igraju samo predstave o velikim slikarima. Prvo je, prošle sezone, izvedena predstava o Fridi Kalo, a nedavno je bila premijera predstave Burleska o Grku, rađena po istoimenoj televizijskoj drami slovenačkog autora Andreja Hinga o El Greku.

Rediteljka Anja Suša i njen scenograf Igor Vasiljev vrlo su promišljeno i kreativno organizovali ovaj, teatarski nestrukturisan prostor. Prateći izrazito intimističku intonaciju Hingovog teksta – koji nema, kao što i pisac ističe, pretenzije da verodostojno i razuđeno prikazuje ceo život velikog slikara i/ili njegovo doba – oni postavljaju kamernu i intimnu scenu smeštenu odmah uz gledalište. Prostor je rešen pomoću belih platana našpanovanih na ramove, koja se, kao u japanskoj arhitekturi, pomeraju i otvaraju različite planove i kadrove za scensku igru. Ta dinamična igra planova i kadrova ukazuje, na metaforički scenski način, na medijsko poreklo Hingovog teksta, na formu televizijske drame, ali i na jedno od opštih estetskih pitanja likovne umetnosti, pitanje kompozicije. Pored toga, bela platna (čitaj – prazna), kao osnovni scenografski element ove minimalističke predstave, metaforički izdvajaju i jednu od središnjih tema drame – El Grekovu stvaralačku krizu u poznim godinama života.

Kao što je već istaknuto, autor i sam tvrdi da nije imao "biografske namere", da je "sasvim neobavezno pozajmio El Grekovu sudbinu". U središtu njegovog interesovanja bilo je, naprotiv, spomenuto univerzalno pitanje gubitka vere u sopstveno stvaralaštvo, pitanje koje je, u konkretnom slučaju El Greka, tesno povezano s gubitkom prave vere, slikarevog umetničkog i duhovnog pokretača. Ovaj osnovni dramski sukob, iskazan u El Grekovim monolozima pred njegovim modelima i dijalogu s predstavnikom Crkve, ima i svetovno naličje, koje ga čini još složenijim: u tumačenju slikareve odane supruge, ovaj intimni, estetski i teološki konflikt, prevashodno je izraz njegove egocentričnosti, nebrige za najbliže, uključujući i sina koji odlazi od kuće.

Da bi izoštrila te glavne sukobe i probleme koje oni otvaraju, rediteljka Anja Suša sprovela je izvesne dramaturške intervencije. Jedna od glavnih sastoji se u redukovanju El Grekovog neprijateljskog porodičnog okruženja, odstranjivanjem lika slikarevog brata Manusoa, na likove ženinih tetaka koji, pri tome, gube i svaku individualnu odliku. One su, u ovoj predstavi, jasne metafore opresivnog i konzervativnog društva, što je rediteljka uspešno scenski artikulisala adekvatnim kostimom (autor Maja Mirković) i stilom igre: nose gotovo istovetne, raskošne i izrazito krute haljine iz epohe s krinolinama, a ponašaju se kao nekakve groteskne, mehaničke lutke, pri čemu je Huana (Jelica Vučinić) doneta s mnogo više osećaja za meru od Injes (Elizabeta Đorevska). Kad već spomenuh krinolinu, treba reći da dotični odevni predmet rediteljka odlično metaforično razigrava u sceni sukoba El Greka i njegove supruge: kako se duševno lomi u sukobu s mužem, tako se Heronima lomi i u struku, izvija i presamićuje u svojoj krutoj krinolini, da bi na kraju potpuno propala u nju, kao u nekakvu tamnicu duše.

Nasuprot stilizovanim likovima tetaka, simbolima tog konzervativnog društva, i koreografisanoj postavci lika El Grekovog modela Mutavca (igra ga plesač Dušan Murić), koji, logično, ni u drami ništa ne govori, nalaze se realistično oblikovani nosioci glavnih sukoba: El Greko, Dominikanac Kargana i Heronima. Anđelika Simić brani lik Heronime kao tragičke žrtve muževljeve umetničke vokacije, dok Ivan Tumić tumači Karganu kao odmerenog, pa zato još opasnijeg zastupnika Svete inkvizicije. U tumačenju glavnog lika, Nebojša Dugalić je, bar na premijeri, krenuo da preizdašno koristi svoju bogatu glumačku tehniku, ali je ubrzo spustio loptu i odmereno i pouzdano postavio analizirane unutrašnje i spoljašnje El Grekove sukobe. Nije uspeo da donese samo jedan aspekt lika, a to je ono staračko, istovremeno sentimentalno i cinično svođenje životnog bilansa. To, naravno, nije glumčev propust, jer on nije kriv što je mlađi od lika koji tumači. Jedina veća dilema koja ostaje u ovoj kultivisanoj i promišljenoj predstavi jeste ta zašto je rediteljka, ovim podmlađivanjem, relativizovala jednu od značajnijih dimenzija komada Burleske o Grku – lirovsko preispitivanje na kraju života. Možda zato što joj je bila bitnija tema umetničke krize, koja nije specifičnost nijednog "uzrasta", od teme finalnog životnog preispitivanja.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net