Laboratorija slavnih >

Mit o dosadnoj struci za starce

Jedan od deset finalista "Fejmlaba" predstavljaće Srbiju na britanskom takmičenju u zanimljivoj nauci

RADIONICA ZA FINALISTE: Kako nauku učiniti dopadljivom

Deset nasmejanih mladih ljudi na jednom mestu. Osećate nelagodnost zbog toga? Ako je sa vama inače tako, ovoga puta nemate sreće. Nije reč o koncertu, žurci, gluvarenju u obližnjem parku ili bilo čemu što se lako može prezreti sa autoritarnih pozicija, uz neki od onih uobičajenih generacijskih prigovora o nedovoljnom znanju, bezidejnosti i nedostatku volje da se nešto učini, licemernim upadicama taštih, uplašenih staraca sa kojima se mlad čovek u Srbiji neprestano sreće gde god da okrene.

U "Laboratoriji slavnih" koju je organizovao Britanski savet iz Beograda, u prošlu subotu okupilo se deset mladih stručnjaka koji su upravo završili fakultete ili već rade na institutima, baveći se fizikom, biologijom, fizičkom hemijom, agronomijom ili medicinom. Osim što su na početku svojih naučnih karijera, imaju obimno predznanje iz svojih oblasti i dobro se snalaze na engleskom jeziku, oni nauku, zamislite, doživljavaju kao zabavu i umeju da je učine zanimljivom ne samo sebi već i onima koji ih slušaju.

Sama "Laboratorija slavnih" je takmičenje u komunikaciji gde učesnici pokušavaju da predstave naučne teme na dopadljiv i zanimljiv način. Svaki učesnik ima tri minuta da pred tročlanim žirijem što atraktivnije izloži neki svoj naučni koncept. Deset "komunikatora nauke", kako ih nazivaju u Britanskom savetu, nadmetaće se u aprilu pred televizijskim kamerama, a pobednik ovog TV finala predstavljaće Srbiju na "Fejmlabu" (laboratoriji slavnih) u Četlemu u Velikoj Britaniji. Pravljen po ugledu na muzičku emisiju "Pop idol", ovaj zabavni britanski šou pobedniku donosi veliku medijsku slavu, ali ne afirmiše estradne vrednosti, već to čini kroz popularizaciju nauke.

Mada zvuči prilično neverovatno da u tako nečem učestvuje siva i dosadna Srbija, u kojoj uz to nijedan naučnopopularni časopis ne može da sastavi dve godine izlaženja, ovo takmičenje u naučnoj komunikaciji je već na audiciji privuklo znatan broj zainteresovanih, a u medijima je prethodnog vikenda dobilo neočekivano veliku pažnju. "Laboratoriju slavnih" je podržalo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, ali je, naravno, ona živnula zahvaljujući entuzijazmu ljudi iz Britanskog saveta, budući da ova ustanova redovnije organizuje programe iz nauke od nekih kojima je to u opisu posla. Prepoznatljivi naučni kafei redovno okupljaju veliki broj mladih ljubitelja nauke, o čemu je "Vreme" već više puta pisalo. U međuvremenu, pokrenuta je "Laboratorija slavnih" kao jedan od tri programa koje će Britanski savet realizovati tokom naredne dve godine u okviru regionalnog projekta "Ta divna nauka".

"To je nova inicijativa Britanskog saveta koja povezuje nauku, obrazovanje i umetnosti", rekla je za "Vreme" Tatjana Dadić-Dinulović, objašnjavajući kako je ideja ovih programa da podstaknu mlade ljude da razmisle o naučnoj karijeri, kao i da ohrabre mlade naučnike "da sa širom javnošću komuniciraju na otvoren, razumljiv, inspirativan i interaktivan način".

Kako bi se izabrali "talenti koji imaju potencijal da se razviju u vešte komunikatore nauke", žiri je na audiciji 5. marta saslušao prezentacije svih kandidata i izabrao deset finalista (vidi okvir). Budući da, na bazi iskustava iz Velike Britanije, glavni cilj ovog programa nije kompeticija, već podsticanje dijaloga naučnog i "običnog" okruženja, za sve finaliste je organizovana specijalna obuka iz veština komunikacije.

Tako je, pet dana posle audicije, u prošlu subotu, deset mladih naučnika iz cele Srbije u hotelu "Balkan" moglo da čuje britansku novinarku Beki Mekol koja je u nizu predavanja i radionica pričala o predstavljanju nauke u javnosti, o jasnom i provokativnom razgovoru naučnika sa novinarima i tehnikama koje treba koristiti pri učešću u intervjuu, od govora tela do sadržaja izjava. Dan kasnije, novinarka Gorica Nešović sa B92 pričala je o značaju javnog nastupa, dok je glumica Jelena Ilić sa finalistima "Laboratorije slavnih" uvežbavala tehnike improvizacije i govora tela.

"Cilj nam je da otkrijemo mlade, talentovane ljude koji su sposobni da na jednostavan i zanimljiv način predstave nešto iz svoje naučne oblasti tako da ih šira javnost razume", rekla je za "Vreme" Brana Lišić, koordinator za nauku u Britanskom savetu. Deset finalista koji su u subotu i nedelju pohađali radionice pokazali su ne samo da ova vrsta potencijala postoji među mladima u Srbiji već i da je, posle "odliva mozgova" devedesetih, stasala nova generacija naučnika, prodornih i punih elana. Kad pred kamerama budu pokazali šta znaju i kako to predstavljaju, mit o dosadnoj nauci počeće konačno da umire i u Srbiji.


 

Brojni učesnici audicije Britanskog saveta su 5. marta u Bitef teatru pokušali da u kratkom intervalu od tri minuta, pred strogim tročlanim žirijem odbrane i popularizuju jednu tezu iz nauke. Ocenjujući koliko je tačan sadržaj, koliko jasno ga iznose i sa kakvom harizmom, žiri je na ovoj audiciji izabrao deset najboljih "komunikatora nauke". U okviru programa "Laboratorija slavnih", oni će se u aprilu takmičiti u televizijskom finalu, gde će biti izabran jedan naučni pop idol koji najatraktivnije predstavlja nauku i koji će učestvovati na potonjem takmičenju u Velikoj Britaniji. U međuvremenu, svi finalisti "Laboratorije slavnih" ekskluzivno za "Vreme" objašnjavaju naučne teze koje su predstavili na ovom takmičenju:

Marija Lesjak, biohemičar, 23 godine

RuBisCo je tako mali, a tako moćan. To je enzim fotosinteze koji potencijalno može da reši problem globalnog zagrevanja. Pitate se kako? Odgovor leži u genetskoj modifikaciji RuBisCo-a.

Tijana Nastović, lekar, 27 godina

Tema mog izlaganja bila je – Neoperativno lečenje urođenih srčanih mana pomoću takozvanih "kišobrana". Prednost ove metode u odnosu na hirurgiju je da nema otvaranja grudnog koša, sam postupak traje kraće, pacijent je sve vreme svestan i već sledećeg dana sposoban za obavljanje uobičajenih aktivnosti.

Jelena Grujić, fizičar, 28 godina

Zašto je nebo plavo? Bela svetlost koja nam stiže sa Sunca je u stvari mešavina svih boja. Ona se u atmosferi sudara sa molekulima vazduha i skreće, pri čemu plava boja skreće najviše, a crvena skoro da ne menja pravac. Iz direktne svetlosti je zbog toga eliminisana plava boja pa Sunce deluje žuto, a plava svetlost nastavlja da se kreće po atmosferi i na kraju stiže u naše oko, dajući nebu plavu boju.

Nebojša Perišić, fiziko-hemičar, 25 godina

Moderna tehnologija je omogućila da nauka zavoli umetnost. Iz te ljubavi rodila se mogućnost utvrđivanja autentičnosti umetničkih dela, načina na koji su ona nastala i načina na koji ih treba restaurirati.

Katarina Tošić, biolog, 28 godina

"Obična" voda je jedna od najegzotičnijh tečnosti koje znamo. Zahvaljujući mnogobrojnim vodoničnim vezama koje se formiraju između molekula vode, ona ima izuzetna svojstva koja su omogućila nastanak života na našoj planeti. Moja prezentacija takođe objašnjava i zašto se neće preliti prepuna čaša vode.

Olgica Marjanović, fiziko-hemičar, 25 godina

Infracrvena spektroskopija je metoda fizičke hemije koja se može upotrebiti za određivanje autentičnosti umetničkih dela. Infracrveni spektri su vrlo specifični za dato jedinjenje pa je lako odrediti, na primer, koji su se pigmenti koristili na nekoj slici, a na osnovu toga se može utvrditi iz kog doba slika potiče.

Vladimir Živković, lekar, 28 godina

Tema moje prezentacije bio je poremećaj sekrecije hormona hipofize kod pacijenata sa umerenom i teškom povredom mozga. To se događa u čak do 35 odsto slučajeva. Najčešće dolazi do nedostatka hormona rasta koji kod odraslih ima za posledicu poremećaj telesnog sastava (povećanje masne, a smanjenje mišićne mase), poremećaj metabolizma masti i šećera, razvoj osteoporoze, kao i slabiji kvalitet života. Iz ovoga sledi neophodnost prepoznavanja i lečenja ovih pacijenata.

Milan Popović, fiziko-hemičar, 22 godine

Kroz šta je sve materija prolazila tokom proteklih 14 milijardi godina? Kad se desila prevlast materije nad antimaterijom? Moja prezentacija se bavi nastankom prvih atomskih jezgara, atoma, radijacije zvezda i napokon, radijacije nas samih.

Emina Sudar, molekularni biolog, 32 godine

Određeni nivo šećera u krvi postoji stalno, a nakon obroka je povišen i neophodno je da se transportuje iz krvi u ćelije gde služi kao izvor energije, dok u krvi mora biti vraćen na normalan nivo. Hormon koji omogućava ovaj transport zove se insulin. Ako organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ako on ne može da reaguje na odgovarajući način, šećer ostaje u krvi. Ovo stanje u kome je poremećena regulacija metabolizma šećera i organizam nije u stanju da snizi nivo šećera u krvi jeste dijabetes.

Violeta Ranđelović, agronom, 26 godina

U prouzvodnji stočne hrane sojino zrno je neophodna komponenta jer je izvor proteina za domaće životinje. Međutim, sojino zrno se mora termički obraditi kako bi se neke antihranljive materije u njemu izgubile. Da bi se smanjili troškovi proizvodnje stočne hrane, u ratarsku proizvodnju uvode se nove sorte soje bez štetnih materija.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net