Status Kosova >

Propali bečki pregovori

Specijalni izaslanik je, vidno umoran, na konferenciji za novinare rekao da je mogućnost za pregovore iscrpljena... Neka se pripremi G8

ZBOGOM BEČU: Srpsko-albanski pregovori

Pošto je Narodna skupština Srbije 14. februara donela rezoluciju kojom je odbacila sve elemente redigovanog Ahtisarijevog plana za Kosovo, ocenivši ga kao ugrožavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije, nije bilo iznenađenja oko onoga što su zvanični predstavnici Srbije, predsednik Tadić i premijer Koštunica, rekli 10. marta, tokom finalnih razgovora o Kosovu u palati Hofburg u Beču.

Predsednik Tadić – da je predlog Martija Ahtisarija suštinski neprihvatljiv, jer ne uvažava suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom i, samim tim, dovodi u pitanje njen teritorijalni integritet.

Premijer Koštunica – da je tim predlogom, umesto da se reši uređenje pokrajine Kosovo i Metohija, zapravo otvoreno pitanje državnog statusa Srbije, da u mnogim odredbama predlog prekraja njene međunarodne granice, deli njenu teritoriju i zapravo omogućava da se otimanjem 15 odsto teritorije Srbije stvori još jedna albanska država na Balkanu.

Srpska strana to smatra potpuno protivpravnim i nelegitimnim postupkom, pa je zato Skupština Srbije i donela odluku da se odbacuju svi stavovi iz predloga gospodina Ahtisarija kojima se krše suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Ta odluka Narodne skupštine je konačna i neopoziva, konstatovao je Koštunica u Beču.

Predsednik Tadić je uz to naglasio da se Srbija uzdržava i da će se uzdržavati od bilo kakvog pribegavanja sili, ali da istu uzdržanost zahteva i od privremenih institucija samouprave i albanskog stanovništva na Kosovu. Srbija, iako nije članica Saveta bezbednosti, Kontakt grupe niti Evropske unije, gde će se narednih nedelja raspravljati o Ahtisarijevom predlogu, spremna je da se konstruktivno angažuje u dodatnim razgovorima za koje po oceni srpske strane, mogućnosti nisu iscrpljene.

Predsednik Tadić je ponovio da je Srbija ponudila pravedan i trajan kompromis kroz predlog da Albanci dobiju međunarodno garantovanu, suštinsku autonomiju, dok bi Srbija zadržala spoljnu politiku, odbranu, uz punu demilitarizaciju Pokrajine, i zaštitu verskog i kulturnog nasleđa.

Prištinska delegacija je očito bila zadovoljna. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju je u odgovoru na Ahtisarijev plan ponovio svoju izjavu sa prošlogodišnjih pregovora na najvišem nivou, održanih 24. jula u Beču: da je nezavisnost alfa i omega, početak i kraj njihovih zahteva, da je Kosovo slučaj za sebe, da nikakve strukturalne veze sa institucijama Srbije neće biti moguće – ukratko, da kosovski Albanci prihvataju Ahtisarijev dokument, koji za njih predstavlja bolan kompromis. To će ilustrovati tvrdnjom da je delegacija Kosova na pregovorima 75 odsto svojih napora posvetila poboljšanju uslova života manjina, te da se tako došlo do rešenja da će manjina koja čini pet odsto stanovništva biti u kosovskim institucijama zastupljena u dva do tri puta većem procentu od toga, a biće zastupljena i u vladi Kosova. To o bolnim ustupcima ponoviće i Ahtisarijev zamenik Austrijanac Roan.

Položaj manjina na Kosovu bio je jedan od akcenata i Koštuničinog govora u Beču: kako je svima dobro poznato, stotine hiljada Srba proterano je sa Kosova i Metohije, a u poslednjih pola veka radikalno je promenjena struktura stanovništva u pokrajini – posle Drugog svetskog rata u pokrajini je živelo 30 odsto Srba i taj je broj delovanjem separatista i proterivanjem Srba danas ekstremno smanjen. Koštunica kaže da to najbolje svedoči da se u osnovi ideje nezavisnog Kosova nalazi projekat etnički čistog Kosova i Metohije i to je ključni razlog što separatisti, i pored prisustva međunarodne misije, sistematski sprečavaju povratak stotine hiljada prognanika.

Ministar spoljnih poslova Drašković na sednici Saveta za ljudska prava UN-a takođe se fokusirao na tu temu: podsetio je na to da su albanski ekstremisti za poslednjih osam godina, i to u prisustvu civilne i oružane sile, UN-a, iz pokrajine Kosovo proterali više od 200.000 Srba i nealbanaca, da su srušili 150 srpskih crkava, oko 40.000 srpskih kuća i ubili ili kidnapovali više od hiljadu Srba.

Ahtisari se nije osvrtao na tu argumentaciju o srpskim žrtvama i branio je svoj stav tezom da se prošlost ne može izbrisati, praktično je ponavljao da je Srbija Kosovo izgubila zbog etničkog nasilja nad Albancima. O tome Beograd sa Ahtisarijem polemiše od avgusta prošle godine.

Po Koštuničinoj oceni, ponuđeni dokument apsolutno izražava interese samo albanske strane, a ovakav karakter predloga proisitiče iz načina na koji su pregovori vođeni. On kaže da je Ahtisari od samog početka izražavao animozitet prema kompromisu tvrdeći da ga je nemoguće postići.

Pitanje statusa je potpuno marginalizovano, da bi se na kraju došlo do dokumenta gde se Kosovu nudi nezavisnost, bez ikakvog obrazloženja. Uz to ima mnogo pitanja o kojima se nikada nije pregovaralo, reč je o čak pet aneksa iz Ahtisarijevog predloga – na primer, o međunarodnom civilnom i vojnom prisustvu.

I Tadić i Koštunica zahtevali su da se pregovori nastave. Premijer Koštunica je novinarima u Beču rekao da razgovori nisu doneli rezultate i kompromisno rešenje je izostalo zato što Ahtisarijev plan ima manu: a to je da apsolutno izražava stav Prištine, a Ahtisari je od početka transparentno ispoljavao animozitet prema kompromisu i govorio je samo o rešenju.

DOVOLJNO: Ahtisari je u Beču izjavio da je 17 rundi, u toku 13 meseci pregovora, bilo dovoljno. Na pitanje zašto je stalno insistirao na tome da rešenje mora da uvaži raspoloženje većine na Kosovu, a ne većinsko mišljenje u Srbiji, Ahtisari je rekao da su takav pristup naložile članice Kontakt grupe. Bivši predsednik i ministar vlade Rusije Jevgenij Primakov u intervjuu za "Novije izvestija" kaže da se niko u Kontakt grupi nikada nije zalagao za stvaranje države od Kosova, u vreme kada je on bio šef ruske diplomatije.

Da li zato što je teza o kažnjavanju Srbije za zločine i o izgubljenom Kosovu u prošlom ratu počela da pokazuje pukotine ili zbog nečeg drugog, tek argumentacija posrednika i zagovornika kosovske nezavisnosti pomerala se ka ukazivanju na rizike koje može doneti albansko nezadovoljstvo i nestrpljenje, a u tome se išlo praktično i do namigivanja albanskoj strani da tu pretnju učini verodostojnom, mada su istovremeno svi slali upozorenja svim stranama da budu uzdržane.

Zamenik izaslanika Martija Ahtisarija Alber Roan izjavio je, na primer, 12. marta u diskusiji na temu "Kosovo – Gordijev čvor Balkana", u organizaciji Evropskog kluba u Beču, da ukoliko Savet bezbednosti UN-a ne bude doneo odluku, na snazi će i dalje biti rezolucija 1244 iz juna 1999. i na Kosovu će ostati misija UNMIK, koja je, po Roanovoj oceni, već mesecima u procesu razgradnje. Kancelarija izaslanika Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNOSEK) nema plan B za budući status i zato želi odluku Saveta bezbednosti UN-a i smatra da je ona moguća. Roan ne veruje da bi Evropska unija mogla pronaći jedinstven stav oko priznavanja nezavisnosti Kosova u slučaju da nema odluke Saveta bezbednosti. U tom slučaju, Evropska unija ne bi mogla ni da uspostavi svoju misiju, što bi, po Roanu, izazvalo haos. I Ahtisari će pominjati tu vrstu bezbednosnog rizika.

Sa sličnom, ali više dramatizujućom argumentacijom istupio je bivši američki izaslanik za Balkan ("znam, bombardovaćete nas") Ričard Holbruk, koji u članku u "Vašington postu" razvija ovakav loš scenario: Putin tvrdi da Rusija neće podržati ništa čemu se Srbi protive, ako to znači ruski veto u Savetu bezbednosti, to će izazvati nov talas nasilja, a moguće čak i rat, kosovski Albanci će proglasiti nezavisnost, SAD i većina muslimanskih zemalja će najverovatnije priznati nezavisno Kosovo, ali veći deo EU-a neće; izbiće velika kriza u Evropi, krvoproliće bi moglo da se vrati na Balkan, NATO, koji je obećao da će održavati mir na Kosovu, mogao bi ponovo da se nađe u bici u Evropi, a za haos koji će uslediti biće odgovorna Moskva i to će uticati na druge aspekte odnosa Rusije sa Zapadom...

Očigledno je da je to pitanje bilo na stolu u toku bečkih pregovora, čim je premijer Koštunica u završnoj rundi naglašavao kako se sve češće pominju pretnje separatista da će pribeći otvorenom nasilju ako pokrajina ne dobije nezavisnost, te da je obaveza međunarodne zajednice da odlučno i beskompromisno odgovori da se pred pretnjom terorom nikada i ni po koju cenu ne sme ustuknuti, umesto bilo kakvih nagoveštaja da bi pretnje, progoni i nasilje separatista mogli biti nagrađeni stvaranjem druge albanske države na teritoriji Srbije.

Možda je statistički dokaziv utisak da su Ahtisari i zapadni zagovornici kosovske nezavisnosti možda više energije uložili u lobiranje za taj predlog nego što su pregovaračke strane navodili na kompromis.

Eto, na primer, u Evropskom parlamentu u Strazburu malo malo pa osvane nacrt neke rezolucije o nezavisnom Kosovu. U prošli ponedeljak Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta sa 34 glasa protiv, a 33 za odbacio je predlog poslanika holandske partije Zelena levica Josta Lagendajka da budući status Kosova bude nadgledani suverenitet. On je taj termin inače bio ponudio kao kompromisno rešenje, pošto je, pod pritiskom velikog broja evropskih poslanika, bio primoran da izbaci reč nezavisnost iz nacrta svoje rezolucije o Kosovu. Lagendajk je, međutim, istakao da ne gubi nadu da će se do glasanja na plenarnoj sednici u EP-u u Briselu 29. marta klima možda promeniti, s obzirom na to da bi dotle i sam specijalni izaslanik Ahtisari mogao da u svom predlogu definiše nezavisnost.

Kao što se znalo šta će reći srpski državni predstavnici u Beču, kao što se moglo pretpostaviti da će Ahtisarijevi pregovori u Beču propasti, tako se videlo i sistematsko potcenjivanje srpske reakcije: švedski ministar spoljnih poslova i često posrednik na Balkanu Karl Bilt ocenio je kako postoji velika razlika (hell of difference) između tvrdog srpskog ne i mekog srpskog ne o Kosovu.

Pominje se evropska nagrada za pacifikaciju Srbije, ali se njoj prodaju haški i drugi uslovi, a gotovo niko se ne bavi time da li će u Srbiji kosovska završnica voditi ka učvršćivanju unutrašnje homogenizacije ili ka rasplamsavanju unutrašnjeg konflikta. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je u prošli petak kako strane izaslanike koji dolaze kod Tadića i Koštunice interesuje samo to da li su radikali u stanju da izvedu 5. oktobar zbog njihovog rešenja o Kosovu i Metohiji, da bi naglasio: "U stanju smo." Ta pretnja prevratom nije naišla ni na kakvu reakciju zvaničnika koji, kako piše "Politika", izbegavaju povišen ton i dramatične scenarije. Poslednji protest vezan za Kosovo u kome su učestvovali i radikali održan je nedavno pred američkom ambasadom, a okupio je 40.000 ljudi.

RANONA VREME: Zvanična Amerika je prvo saopštila da je razočarana zbog toga što je izostao kompromis, a zatim je 12. marta potvrdila podršku Ahtisarijevim predlozima i njegovoj nameri da plan uskoro podnese Savetu bezbednosti UN-a. To su u Stejt departmentu novinarima preneli pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid i njegova zamenica Rozmari di Karlo, koja je tu i tada tvrdila i da je Rusija u Beču podržala inicijativu da Ahtisarijev plan uskoro bude dostavljen Savetu bezbednosti. Ni ona ni Frid se, međutim, nisu upuštali u prognoziranje budućih postupaka Rusije, mada je Frid izrazio nadu da će Rusija podržati plan UN-a, pošto su Amerikanci s Rusijom do sada imali dobar dosije saradnje.

Predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin je posle toga izjavio kako je odluka izaslanika Ahtisarija da prekine pregovore i preda svoj predlog preuranjena, da su predlozi za status od početka bili u korist jedne strane, da su izjave o unapred rešenoj suverenizaciji pokrajine i postavljanju veštačkih vremenskih rokova otežali dolazak do kompromisnog ishoda, te da nije moglo da se očekuje bilo šta drugačije.

Nije bilo mnogo slučajeva da se u Savetu bezbednosti stavlja veto, ali što se tiče Balkana bilo ih je nekoliko. Rusija je u decembru 1994. vetom sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, traži stroža kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH; Kina je u februaru 1999. stavila veto na rezoluciju o produžetku mandata snaga UN-a u Makedoniji, uz obrazloženje da dešavanja u regionu više nisu pretnja po stabilnost i mir, a zapravo zbog toga što je Makedonija priznala nezavisnost Tajvana. SAD su 30. juna 2002. glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN-a u BiH, što je povezivano s osnivanjem stalnog Međunarodnog krivičnog suda (rimskog, ne haškog), čiju nadležnost SAD ne priznaju da ne bi svoje vojnike po svetu izložile suđenjima.

SHOW MUST GO ON: Dok je zec još u šumi, Evropska unija se sprema za sprovođenje plana koji mora da odobri Savet bezbednosti. Agencija Asošijeted pres se u ponedeljak pozvala na plan u koji je imala uvid, a po kome bi 72-člana evropska delegacija dobila mandat da nadgleda implenentaciju tog plana, odnosno da preuzme posao koji administracija UN-a, koja broji 3000 ljudi, obavlja na Kosovu od 1999. Pretpostavlja se da će operacija koštati 18,8 miliona evra, ili 24,8 miliona dolara, u prvoj godini. U Beogradu nema komentara na taj plan pošto ga ovde niko nije video. Sudeći po nekim reakcijama, kosovski Albanci su očekivali manje nametljivo (less intrusive) strano prisustvo, ali pozdravljaju evropsko prisustvo.

Posle izvesnog neslaganja između Velike Britanije i Rusije o tome da li uopšte ima potrebe da šef UNMIK-a podnosi izveštaj, dogovoreno je da se Savet bezbednosti sastane u naredni ponedeljak, da bi saslušao izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera o stanju u pokrajini, što je možda početak rasprave i o novoj rezoluciji o Kosovu.

Osim Rikera u Njujork bi trebalo da otputuje privremeni kosovski premijer Agim Čeku, a iz Beograda predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić, kao i savetnici predsednika i premijera Srbije Leon Kojen i Slobodan Samardžić.

Ahtisarijev zamenik Roan je u trenutku nastanka ovog teksta kretao za Njujork da generalnom sekretaru UN-a preda Ahtisarijeve papire. U međuvremenu, Ahtisari je izjavio da dokument treba da bude preveden na zvanične jezike koje koristi UN i da bude stavljen na raspolaganje članovima Saveta bezbednosti. Krajem marta, Ahtisari očekuje da bude pozvan da odgovara na pitanja članica SB-a. Po nekim izjavama, biće zapravo predočena dva dokumenta, onaj koji se nalazio na bečkom pregovaračkom stolu i Ahtisarijev lični predlog.

Dopisnici značajnih svetskih agencija konstatuju da je Savet bezbednosti podeljen oko tog pitanja, pošto SAD i EU podržavaju Ahtisarijev plan, a pozicija Rusije u odnosu na kosovski problem se nije promenila. Kako je izjavio zamenik zvaničnog predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova Andrej Krivcov, ona će u Sovbezu UN-a insistirati na pronalaženju kompromisa. Na pitanje kako će se ponašati Rusija kada plan specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija bude iznesen na glasanje, Krivcov je odgovorio: "Kada dođe do toga, tada ćemo i videti."

NA G8: U agencijskim vestima provlače se i procene da zapadne diplomate zapravo ne očekuju bitne pomake bar do samita G8 koji se održava u Nemačkoj u junu, a tada će zapadni političari o ovom pitanju razgovarati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Niko ne pominje datum do koga bi trebalo da se donese nova rezolucija SB-a o Kosovu.

Amerikanci preduzimaju ofanzivu. Po Fridu, Kosovo nije nikakav presedan jer to proističe iz okolnosti da UN upravlja Kosovom osam godina i NATO je bio primoran da interveniše kako bi zaustavio etničko čišćenje. On je odbacio "dramatični govor" Beograda da bi davanje nezavisnosti Kosovu predstavljalo najopasniji presedan u istoriji UN-a, a zapravo se obraćao Rusiji tvrdeći da Kosovo nije nikakav presedan za druge, ni za Abhaziju, ni za Južnu Osetiju, ni za Čečeniju, ni za Pridnjestrovlje, ni za Korziku pa, rekao je Frid, ni za Teksas!

Po zapadnoj štampi se već duže vreme nagađa o mogućim ustupcima Rusiji (Pridnjestrovlje, Abhazija), ali te spekulacije obeležava neka vrsta kolonijalističke arogancije – ne nudi se za razmenu ništa svoje, već različiti delovi tuđih teritorija...

Londonski "Fajnenšel tajms" piše u prošli utorak da su se zapadna Evropa i SAD posle propasti bečkih pregovora o budućnosti Kosova prošle noći, 12. marta, suočile s teškom bitkom u Ujedinjenim nacijama. Taj list piše da propast pregovora, mada je bila široko očekivana, znači da EU sada mora početi da ubeđuje Rusiju da ne stavi veto u Savetu bezbednosti na rezoluciju baziranu na Ahtisarijevom planu, za koju se očekuje da bi mogla biti predmet rasprave u aprilu ili maju.

"Fajnenšel tajms" konstatuje da evropski pritisak na Rusiju hramlje zbog unutarevropskih neslaganja o tome da li treba da se prizna Kosovo kao nezavisna država: dok će Velika Britanija reagovati pozitivno na deklaraciju nezavisnosti, Grčka je zabrinuta zbog toga što Balkan sadrži mnogo malih Kosova, a Španija, Kipar i nekoliko centralnoevropskih država imaju slične rezerve...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net