Pregovori o Kosovu >

Bečki amandmani

Protest kosovskih Srba pred američkom ambasadom u Beogradu, stotine amandmana srpske pregovaračke delegacije u Beču, iščekivanje čarobne reči za status...

PROTEST KOD AMERIKANACA: Beograd, 27. februar (Veća slika)

U organizaciji Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, u utorak 27. februara kolona od 106 autobusa uputila se iz Kosovske Mitrovice za Beograd gde su kosovski Srbi, ispred američke ambasade u Beogradu, održali mirni protest zbog blagonaklonog stava i podrške SAD stvaranju nezavisnog Kosova, kako je rečeno, protiv plana "tri A – Ahtisari–Albanci–Amerika". Solidarnost sa protestom ispoljili su Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije i, po policijskoj proceni, oko 40.000 Beograđana.

U Beču, u "Austrija centru" u sredu 21. februara u deset časova, nastavljeni su srpsko-albanski pregovori a posle pauze tokom vikenda, produženi su i ove nedelje. U Beč je iz Beograda otišao stari ekspertski pregovarački sastav ali, sudeći po jednoj Ahtisarijevoj najavi, pred kraj završne runde, oko 10. marta, pregovori bi se možda mogli pomeriti i na viši, u nekim vestima pominje se da to može biti i premijerski nivo.

Pred nastavak pregovora bile su vidljive velike razlike između Ahtisarija i Beograda, ne samo o predloženom rešenju već i o stvarnom sadržaju nastavljenih pregovora: srpski pregovarači su težili da u nastavku pregovora prednost daju statusu, pošto je o tome razgovarano samo jednom, krajem jula prošle godine, a ni tada nije bilo pregovora. Poručivano je da pregovori nemaju smisla ako predstavljaju puku predstavu sa zamazivanjem očiju i unapred zacementiranim krajem, kako se izrazio član pregovaračkog tima Aleksandar Simić.

POKUŠAJ REDIGOVANJA: U Beogradu se uglavnom ne očekuje preokret u tim, kako se sada u izveštajima nazivaju, "konsultacijama" o statusu Kosova, ali je ovdašnja pregovaračka delegacija u Beču pokazivala veliki trud i podnela mnoštvo amandmana na one elemente Ahtisarijevog plana kojima se poništavaju suverenitet i integritet Srbije, međunarodno i unutrašnje pravo.

Na primer, prvog dana pregovora bilo je reči o ustavnim odredbama. Beograd prihvata stav da pokrajina ima ustav, ali traži da on bude u skladu sa Ustavom Srbije, a amandmanima osporava simboličke (nacionalna zastava Kosova, grb) i sadžajne elemente kosovske državnosti...

Na opšti deo Ahtisarijevog predloga gde piše da je Kosovo multietničko, beogradska delegacija je uložila amandman u kome stoji: "Kosovo i Metohija je autonomija u okviru Srbije koja je multietničkog karaktera"... Uz odredbu "u skladu s međunarodnim pravilima, dodavano je sistematski i "Ustavom Srbije". I tako kroz ceo tekst.

Osnovne stavke Ahtisarijevog predloga, koje Beograd pokušava da izmeni amandmanima, tiču se i članstva buduće tvorevine u međunarodnim organizacijama, čuvanja granice, vazdušnog prostora, bezbednosnih snaga, vlasništva nad značajnom javnom imovinom.

IMOVINA: Pošto Ahtisarijev predlog generalno proglašava da će javna preduzeća na teritoriji pokrajine postati vlasništvo Kosova, Beograd ukazuje na to da su Elektroprivreda Srbije i druga preduzeća imala svoju imovinu, a da je UNMIK tu imovinu jednostavno izdvojio i od nje stvorio druga preduzeća, kao što je Kosovska elektroenergetska korporacija, kao što je Telekom Srbije, koji je, na primer, platio za licencu telefonije 120 miliona nemačkih maraka itd. Traženo je da se oštećena preduzeća obeštete ili da im bude vraćen posed.

Javna preduzeća po srpskom predlogu treba da ostanu svojina Republike Srbije do usvajanja Ustava Kosova i Metohije, a da tada status te svojine bude rešen na osnovu posebnog sporazuma između pokrajinskih i centralnih vlasti.

OPŠTINE: U nastavku, kada su počeli pregovori o detaljima, srpska strana je tražila da kosovske srpske opštine imaju pravo da formiraju srpski entitet kako bi obezbedile efikasno sprovođenje svojih ovlašćenja i nadležnosti i na jedinstven način zastupale interese srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Srpska strana je predložila stvaranje 11 novih opština sa srpskom većinom, dok je Ahtisari u svom predlogu ponudio pet novih i proširenje jedne postojeće opštine.

Pregovarači iz Srbije tražili su ustavom garantovane, neotuđive proširene nadležnosti, i protestovali jer je Ahtisari pokušao da takav zahtev izigra tako što je proširena prava sveo na nabrajanje prava srpskih opština da kontrolišu univerzitet u Kosovskoj Mitrovici i tri bolnice.

Traži se da se srpskim opštinama obezbede dodatna jemstva i pojačane nadležnosti kako bi se zaštitili interesi i težnje srpske i drugih nealbanskih zajednica. Predlaže se da opštine imaju finansijsku autonomiju i sopstvene izvore prihoda, pa i ovlašćenja da prikupljaju lokalne poreze i provizije. U zdravstvu, obrazovanju, kulturi i socijalnoj politici da ostvaruju čvrstu vezu s Beogradom, bez posebnog odobravanja kosovske vlade.

Srpska strana insistira da se zakon o policiji usvoji samo uz saglasnosti većine srpskih poslanika u pokrajinskom parlamentu, da srpske skupštine opština biraju šefa policije na lokalnom nivou i sudije opštinskih sudova u budućim srpskim opštinama na Kosovu. Zahteva se da o svakom ulaženju pokrajinskih ili specijalnih policijskih snaga obavezno bude unapred obaveštena lokalna policija i da srpska lokalna policija, gde god je to moguće, sarađuje sa tim pokrajinskim instancama.

Traži se da škole na Kosovu u kojima se nastava obavlja na srpskom jeziku bez ikakvih restrikcija mogu da primenjuju nastavni plan ili udžbenike koje je uradilo Ministarstvo prosvete Srbije.

PO STAROM PLANU: Amandmani koje srpska delegacija iznosi podsećaju na vladin Plan za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji od 29. aprila 2004. godine, po kome je predlagano da teritorijalnu autonomiju Srba na Kosovu i Metohiji čini pet teritorijalnih celina – oblasti, i to: Centralnokosovska, Severnokosovska, Kosovsko-pomoravska, Šarplaninska i Metohijska oblast. Najzačajniji verski objekti i spomenici, kao i kulturno-istorijski spomenici srpskog naroda koji bi prostorno mogli da se nađu ili povežu sa predloženim oblastima, predstavljali bi njihov deo. Oni koji to ne bi mogli, zahtevali bi odgovarajuće garancije države Srbije, međunarodne garancije i efektivnu fizičku zaštitu. Pomenute oblasti bi sačinjavale Region koji bi bio politički i pravni nosilac teritorijalne autonomije u okviru Kosova i Metohije...

Pregovarački tim se zapravo drži mandata koji je od Skupštine dobio 2005, u kome se dozvoljava da se pregovara o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije – uz pozivanje na Ustav i podsećanje da je suštinska autonomija i značajna samouprava Kosova i Metohije predviđena kao oblik političkog rešenja krize u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1160 iz 1998. godine, u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999, u Zaključcima sastanka ministara G-8 od 6. maja 1999, pa i u tekstu Sporazuma o prestanku neprijateljstva SRJ sa NATO-om, poznatijem kao Sporazum Černomirdin–Ahtisari...

Ovdašnjoj javnosti se daje do znanja da su na sve amandmane srpske strane Albanci jednostavno odgovarali: "ne prihvatamo" i "podržavamo predlog Ahtisarija", a da Ahtisari nije ni pokušao da ih motiviše na raspravu. Oni nisu motivisani ni osnovnim stavom Ahtisarija koji je sve uz "ovo je važan dan", nekoliko puta ponovio da je spreman da razmotri one argumente koje prihvataju obe strane. Ako ne prihvate, ostaje valjda na snazi njegov predlog, koji srpska strana ne prihvata ni u osnovnim intencijama, ni u mnogo detalja, a koji je i jedan albanski predstavnik ocenio kao 90 odsto albanski. Pri kraju, izgleda da je više rasprave u Beču bilo između beogradskih predstavnika i zvaničnika UNOSEK-a, predvođenih Ahtisarijem, nego između Srba i Albanaca.

Nije jasno šta će srpska strana učiniti kad se završi ta runda odbijanja i ignorisanja. Čuju se ideje da bi Srbija sa svojim amandmanima mogla da upozna i članice Kontakt grupe.

ČAROBNA REČ: Ahtisari ponavlja da je ovlašćen da Savetu bezbednosti predloži rešenje za status i da će to učiniti brzo, a da će dotle za status već naći čarobnu reč (ili travu raskovnik koja otvara sve brave).

Predsednik Srbije Tadić je prošle nedelje na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da se sednica Saveta bezbednosti može očekivati ukoliko ne bude kompromisa, ali i dodao da ako neka od velikih sila nagovesti veto, na primer Rusija, sednice Saveta bezbednosti možda neće ni biti. U dalje spekulacije nije hteo da se upušta. U utorak 27 februara, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da Rusiju uznemirava to što se od strane Ahtisarija ne uvažava zabrinutost Beograda u rešavanju kosovskog pitanja. Premijer Koštunica je u međuvremenu izrazio zabrinutost zbog Ahtisarijevog nipodaštavajućeg stava prema mogućnosti postizanja kompromisa u Beču, a član njegove stranke Dušan Proroković, koji je bio predsednik prošlog saziva Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, prognozirao je da velike sile neće poniziti Ahtisarija, da mu neće reći da nije uspešno obavio posao, da će mu dozvoliti da podnese predlog, ali da zbog sadašnjih odnosa u svetu Savet bezbednosti na osnovu njega verovatno neće doneti odluku, te da to može biti i uvod u nove, stvarne pregovore.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net