Međuvreme

 

Pirotehnika: Pucanje i posledice

S obzirom na to da sezona praznika još nije završena, policija i dalje nema precizne podatke o broju oduzetih petardi i drugih pirotehničkih naprava namenjenih nedozvoljenoj prodaji. Samo do 31. decembra, u Beogradu je oduzeto oko milion komada eksplozivnih sredstava. Prošlogodišnji bilans za celu Srbiju iznosio je oko tri miliona, a ove godine samo na pančevačkom buvljaku oduzeto je dva miliona. Novosadska policija u vreme praznika, od 22. decembra do 4. januara, zaplenila je 52.219 petardi i 852 rakete za vatromet. U Nišu je oduzeto oko 60.000 petardi, ali to i dalje ne sprečava ulične prodavce da ih otvoreno nude građanima. Za sada, kragujevačka policija raspolaže jedino podacima o napravama zaplenjenim do 31. decembra. Na teritoriji Kragujevca, Aranđelovca, Rače i Topole oduzeto je svega 15.000 petardi. U svim gradovima u Srbiji, policija radi na suzbijanju nelegalne prodaje pirotehničkih sredstava, što će se nastaviti sve do pravoslavne Nove godine, kada sezona pucanja i praštanja obično jenjava. Oduzimanje naprava od prodavaca policija vrši uz pomoć kolega iz jedinica specijalizovanih za zaštitu od požara. Prema podacima do kojih je došlo "Vreme", odeljenja Tržišne inspekcije u srpskim gradovima ovim se uglavnom ne bave, jer nemaju magacine koji ispunjavaju uslove za skladištenje zapaljivog materijala.

Državna kontrola uvoza pirotehnike izostala je i ove godine, najpre zbog toga što ova oblast nije zakonski regulisana na primeren način. U Srbiji je na snazi Zakon o prometu eksplozivnih materija, donet još u vreme bivše SFRJ, 1985. godine. U pokušaju da se preduprede tragične posledice, u MUP-u je pre tri godine usvojen interni akt o načinu kontrole prometa eksplozivnih materija. Po ovom dokumentu, pirotehnika se može prodavati samo u radnjama za prodaju oružja i na sajmovima, kod ovlašćenih uvoznika. Međutim, reč je samo o internom aktu koji nema dovoljnu snagu da spreči prestupnike. Protiv onih koji ilegalno uvoze pirotehnička sredstva podnose se prijave za privredni prestup, a protiv onih koji ih nelegalno prodaju, prekršajne prijave. Kazne su novčane i nedovoljno visoke da bi bilo koga odvratile od nelegalne prodaje. Ipak, čudi kako je moguće da neverovatne količine ovih naprava, koje se za novogodišnje praznike mogu naći kod uličnih prodavaca, promiču pažnji carinskih službi. Upućeni kažu da to ne iznenađuje, jer se ova roba tokom cele godine švercuje u malim količinama, koje prodavci kriju u svojim skladištima, a onda ih, pred Novu godinu iznose na ulicu. Najčešće je reč o sumnjivoj robi, poreklom iz Kine, kojoj je rok upotrebe, uglavnom, odavno istekao. Najrevnosniji kupci su deca. Pošto nam tek predstoji pravoslavna Nova godina, kada se, bar prema dosadašnjem iskustvu, najviše puca, lekari i policija apeluju da se građani suzdrže od upotrebe pirotehničkih naprava, jer one najčešće izazivaju povrede očiju i otkidanje delova šake, čije je posledice nemoguće sanirati.

Od eksplozija petardi, u novogodišnjoj noći samo u Beogradu devetoro ljudi je oslepelo. Vozaču GSP-a oštećen je vid kada je na pet metara od njega eksplodirala petarda. Jedna starija Beograđanka delimično je oslepela kada joj je komšija, u šali, bacio petardu u predsoblje, gde se u tom trenutku nalazila. Niški lekari zbrinuli su desetak dečaka sa povredama šaka i glave. Na novosadskom Trgu slobode u vreme novogodišnjeg koncerta od eksplozija petardi povređeno je petoro ljudi. Kako se praznično "prangijanje" nastavilo i za Božić, pirotehničke naprave odnele su prvu žrtvu. Đorđe Petrović iz Čuruga poginuo je na Badnje veče, dok je pokušavao da napravi eksplozivnu napravu namenjenu za doček Božića. Istražni organi ni nakon obavljenog uviđaja nisu mogli tačno da utvrde kakvu je napravu Petrović pokušavao da izradi. Za sada se zna da je u metalnu cev ručne izrade sipao barut, petarde praskalice i komade papira, ali je ostalo nejasno šta je izazvalo eksploziju koja ga je stajala života.

Jovana Gligorijević

Valjevo: Počasni građanin

Rukovodstvo valjevske opštine, kojom rukovode članovi Nove Srbije, u protekle dve godine dalo mnogo dobri rezultati. U ti dobri rezultati spada i to da je Vlada, posle devet meseci, uvela privremene mere, jerbo se Novoj Srbiji, još krajem marta, odmetnula skupštinska većina. Predsednik Opštine ost'o dr Jovan Tomić, iz Nove Srbije, a u Privremeno veće, pored dva člana Nove Srbije, ušla dva DSS plus jedan SPO pojedinac. Kad se sve i tako rasporedilo ne bilo smetnji da se ti i mnogo dobri rezultati nastave i u ovoj godini.

Dakle, Badnji dan, skupštinska sala Opštine Valjevo puna novosrba, socijalista, i ostalog, biće od te sorte, sveta. Sve načisto svečano, nasred predsedavajućeg i dugačkog astala beše slama, a u slami pletena korpa, a u korpi badnjak, a po badnjaku voće razno, jabuke, pomoranže, suve šljive. I još, i povr' toga, korpa beše ukrašena ukrasnom nit' lila nit' roze vrpcom. To što je trebalo da bude uze da kasni, doču se da je sami Velja Ilić u putu, svi behu na svojim mestima, organizator preseče, mešoviti crkveni hor, u crne rubaške, otpeva neke božićnu, bi i Bože pravde, javi se voditeljka, pa se pročita, Badnji dan će ostati upamćen po ovoj svečanosti na kojoj će šahovski velemajstor Anatolij Karpov biti proglašen počasnim građaninom Valjeva.

Uze da se čita predsednik Okružnog suda Dragan Obradović -koji kao istražni sudija beše pozv'o Klinton Bila, da mu se, kao optuženi, javi u sobu 14, tačno u 10 sati, toga i toga dana – u svojstvu predsednika komisije za dodelu visokog priznanja. Pozdravi Karpova, pročita da je Valjevski šahovki klub, koji se od skora zove Vladika Nikolaj, podneo inicijativu, da je komisija razmatrala i donela odluku da dodeli priznanje. Istupi Karpov, koji bi, da je sreće, da je Srbin, bio Šaranović, priznanje mu dodeli lično predsednik opštine Tomić. Predsednik reče sve i kako treba, Daragoj prijatelj Anatolij, i o slavnim Valjevcima, zaboravivši da rekne da je poslednji počasni građanin Valjeva bio Slobodan Milošević, i reče jednu mnogo važnu i sabornu, upravo mu javio otac Georgije iz manastira Lelić, upravo na rođendan Svetog vladike u manastiru pokuljala voda koja život znači za taj kraj.

Onda Karpov, koji, vele, član SPS-a, još od '99, uz'o da zahvali, sve pozdravio za pravoslavni praznik, rek'o da mu je prijatno i drago, i da mu je čast, u Srbiji bio ne zna koliko puta, rek'o o akciji šahmati u škole, i da su Rusi i Srbi bliski. Sve uspešno, i uz pomoć Karpova, preveo onaj Dimitrije Bjelica koji za sav taj pos'o dobio 600 evra neto. Uto stiže i ministar Velja koga svi i redom pozdraviše. Voditeljka sve odjavi pozdravivši dolazak ministra. Jopet se javi hor, izađoše u hol na slikavanje, ministar do Počasnog građanina. Ondak u hotelu bila simultanka, a ondak Počasni građanin potpis'o pristupnicu za VŠK Vladika Nikolaj, koji će sad bude prvak države, posle i Evrope.

Dragan Todorović

Televizija: Noćne emisije

Noćni program uoči novogodišnjih praznika u Pančevu ponovo je bio začinjen benzenom. Pola sata pred ponoć između 28. i 29. decembra, u Pančevu su se opet začule sirene za RBH opasnost. Sve je opet izgledalo kao u otrovnom novembru, prerastajući sve više u farsu. Tokom noći je opštinski monitoring sistem izmerio kontinuirani rast benzena u vazduhu, njegova koncentracija je bila znatno viša od dozvoljenih 10 mikrograma po metru kubnom, ali i od 80 μg/m3, granici iznad koje imisija predstavlja epizodno zagađenje prvog stepena. Na mernom mestu Vatrogasni dom zabeležena je maksimalna jednočasovna koncentracija benzena od 117 μg/m3, a na mernom mestu Vojlovica 90,7 μg/m3.

Tako je Južna industrijska zona, u kojoj se nalaze postrojenja HIP Petrohemija i NIS Rafinerija nafte Pančevo, nastavila sa trovanjem građana i na samom kraju godine koju je obeležio niz incidenata, ekoloških protesta, otvorenih tribina i akcionih planova za rešavanje problema zagađenja. Nad gradom su tih dana vladali nepovoljni meteorološki uslovi, što je dovelo do temperaturnih inverzija i omogućilo zagađujućim gasovima da stignu do grada. Mada je izlazila na teren, republička inspekcija Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku ovog puta nije otkrila da li neko krši rešenje o obustavi rada pri nepovoljnim atmosferskim uslovima, niti da li postoji konkretno postrojenje iz kog su gasovi potekli.

Posle oglašavanja sirena, uplašenim stanovnicima grada se na lokalnoj televiziji obratio predsednik Opštine Srđan Miković. On je zamolio građane da ne izlaze na otvoreno i da dobro zatvore sve prozore, objašnjavajući kojim pravcem vetar nosi otrovne gasove kroz grad. Potom je, kao jedini izvor informacija, u mračnom studiju iste televizije organizovana noćna televizijska emisija o noćnoj atmosferskoj emisiji. Pored voditeljke i predsednika Mikovića, za tesnim studijskim stolom se iza ponoći našao Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine, kao i opštinski većnik Tigran Kiš, koji je kao i direktor Uprave član DSS-a, za razliku od Mikovića koji pripada Demokratskoj stranci.

Na početku emisije Kiš se ogradio od signala za RBH opasnost i napao predsednika Opštine da bez osnova uzbuđuje građane. Na to je Miković odgovorio da postupa po pravilniku i da je "njegova obaveza da obavesti građane o zagađenju". Nikčević se složio sa Kišem da su sirene bile suvišne pošto inspekcija nije otkrila uzročnika. "Živim u zagađenijoj sredini od Pančevaca", rekao je Nikčević koji je bio u poseti Pančevu od trenutka kad je imisija počela da raste. U emisiji su pročitana pitanja građana, a telefonom su se javili direktori Petrohemije i Rafinerije, koji su po običaju pričali o investicijama uveravajući gledaoce da zagađenje nije poteklo iz njihovih pogona. Uz pitanje gradskog saobraćaja i atmosferskih uslova, ovom prilikom je opet zaključeno da je sve to politička farsa. Ali, benzen je bio nad gradom dok, zapravo, nijedna partija nije iskoristila novogodišnja trovanja da iznese bilo kakav konkretan ekološki program u predizbornoj kampanji. Kao da problemima zagađenih gradova u Srbiji, skupim pitanjem života i vazduha, niko u vlasti ne želi da se bavi.

S. Bubnjević

Oružje: (Ne)dozvoljeni izvoz

Iako je Rusija krajem decembra dozvolila Srbiji izvoz oružja u Jermeniju, kragujevačka fabrika Zastava oružje po svemu sudeći neće biti u mogućnosti da to u skorije vreme i učini. Ministarstvo spoljnih poslova (MIP) demantovalo je 8. januara tvrdnje Vuka Jeremića, spoljnopolitičkog savetnika predsednika Srbije, da odluke OEBS-a o izvozu naoružanja u Jermeniju i Azerbejdžan nisu obavezujuće za našu zemlju. Kako se navodi u saopštenju MIP-a, "Odluka Komiteta visokih funkcionera KEBS/OEBS od 28. februara 1992. je političkog karaktera i obavezujuća za sve države učesnice". Jermenija i Azerbejdžan se nalaze i na listi zemalja koje su pod embargom na izvoz oružja, a koju je Ministarstvo spoljnih poslova dobilo od beogradske Kancelarije za Jugoistočnu Evropu o malom i lakom naoružanju (SALW) 22. novembra prošle godine. Ministarstvo navodi i da na osnovu razmene informacija o izvozu naoružanja u okviru OEBS-a nema saznanja da je neka od zemalja članica EU-a izvozila naoružanje u Jermeniju i Azerbejdžan. Fabrike srpske namenske industrije godišnje izvoze oružja, municije i vojne opreme u vrednosti od oko 300 miliona američkih dolara, dok je nekadašnja SFRJ godišnje izvozila oružje vredno oko 2,5 milijardi dolara. U zemlje Kavkaza najčešće se izvoze puške, automatske puške i mitraljezi kalibra 7,62 milimetra.

J. Lazić

Kriminal: Kokainski put

Nedavno, krajem decembra, makedonska policija zaplenila je 483 kilograma kokaina, količinu rekordnu, na kosovsko-makedonskoj granici. Zajedničkim radom, makedonska i srpska policija došle su do saznanja da je organizator ovog impresivnog šverca gospođa po imenu Stanislava Čočoroska, udata Poletan, i za njom je raspisana poternica. Poslednje mesto boravišta joj je negde na Julinom brdu, a po Beogradu se vozila u srebrnastom mercedes benc kupeu klase C sa registarskim tablicama BG 999-..., koje ukazuju na privremenu registraciju. Kako kažu iz policije, gđa Čočoroska-Poletan ima i srbijansko državljanstvo (preko muža Ranka Poletana, odranije poznatog organima kao bivši "kapetan" Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana); i ona je odranije poznata organima, zbog učešća u muvanju sa fudbalerima FK "Obilić" uz udovicu Ražnatović kojoj se zbog toga sudi.

Gđa Čočoroska-Poletan počela je plodnu i dugogodišnju saradnju sa Arkanom još početkom devedesetih u Erdutu, gde je rukovodila poslovima sa cigaretama, pićem i naftom, čime se u intervjuima ponosila, da bi kasnije na Trećem opštinskom sudu u Beogradu osporila postojanje tih intervjua, iako su nesporno objavljeni u makedonskoj štampi.

Po onome što se do sada (utorak veče) doznalo, kokain je brodom stigao iz Venecuele u Bar, prekrcan bez kontrole (bio je u kantama za farbu) u kamion i preko Kosova je upućen u Makedoniju radi tranzita za Grčku. Firme iz Venecuele i Grčke, prodavac i kupac "farbe", ispostavile su se kao nepostojeće. Zato su kamion, vozač i kokain, kao i gđa Čočoroska, veoma postojeći – osim što je gospođa u bekstvu. Kokain je, naravno, bio namenjen tržištu Zapadne Evrope, a količina je ogromna; jedina veća pošiljka na ovom terenu bila je uhvaćena u riječkoj luci 1998. (600 kg), ali u to je bio umešan jedan hrvatski general hercegovačkog porekla.

Mediji javljaju i da je gđa Čočoroska rođaka bivšeg šefa Državne bezbednosti Makedonije, Slobodana Bogoeskog, mada je on to demantovao i čak se uvredio, kao da je to neka sramota – biti rođak sa tako finom gospođom. Sve to znamo zato što njih dvoje, gđa Čočoroska-Poletan i gdin Bogoeski, već drugu godinu tuže novinara "Vremena" Miloša Vasića za klevetu, jer je citirao navode makedonske štampe o njima. Dokazi na tu okolnost su uredno izvedeni, ali je sudija Trećeg opštinskog suda ipak Vasića osudio u prvom stepenu na novčanu kaznu, iako su oboje privatnih tužitelja lagali u svojstvu svedoka pred sudom. Predmet je na Okružnom sudu u Beogradu radi odlučivanja po žalbi.

A šta bi tek bilo da smo je nazvali "najvećim narko-dilerom na Balkanu"?

R.V.

Muja

Subotičanin Radivoj Milutinović, poznatiji kao Muja Lopov, najavljujući da će 5. januara u pet minuta pre ponoći, kao nosilac predati svoju poslaničku listu Republičkoj izbornoj komisiji, poručio je javnosti: "Sneg gazim, u Skupštinu ulazim." Milutinović je inače poznat po javnim istupima u kojima je prosio Karlu del Ponte, ali i državnu sekretarku SAD Kondolizu Rajs. U svojim političkim stavovima, između ostalog, zalaže se za "seksualnu revoluciju, legalizaciju prostitucije i ukidanje prava glasa penzionerima".

Godišnjica

Parastosom u pravoslavnoj crkvi u Kravici kod Bratunca, Republika Srpska, i polaganjem cveća na centralnom spomen-obeležju održan je pomen za 49 srpskih civila koji su na Božić 1993. godine stradali od bošnjačkih snaga. Osim Nasera Orića, koji je pred Haškim tribunalom osuđen na dve godine, niko od počinilaca nije odgovarao za ovaj zločin.

Zapaljen hram

Hram Hrišćanske adventističke crkve u Staparu, u opštini Sombor, zapaljen je 8. januara. U saopštenju crkve navodi se da je izgoreo inventar na oltaru i više klupa u hramu, što ukazuje na to da je požar podmetnut. Ovo nije prvi napad na Hrišćansku adventističku crkvu u opštini Sombor. Slični incidenti posebno su učestali u mestu Sivac. Ovim povodom reagovali su ministar vera Milan Radulović i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je izrazio zabrinutost zbog tvrdnji sveštenstva te crkve da se nasrtaji često dešavaju, a da organi reda ne reaguju.

Klinika za ostavljene

U Berlinu je otvorena prva klinika za ljubavni bol. U njoj se leče ljudi koje je ostavio partner, ljudi nezadovoljni svojom vezom ili brakom, kao i usamljenici koji teško pronalaze partnera. Ovu neobičnu kliniku otvorila je nemački psiholog Silvia Fauck koja je godinama vodila kliniku za psihološku pomoć u Hambrugu i u svojoj praksi zapazila da postoji velika potreba za ovakvom klinikom. Više od 90 odsto njenih pacijenata javljalo se psihologu zbog ljubavnih problema.

Bliskost

Aleksandar Popović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, komentariše poziv Borisa Tadića da se DSS izjasni da li mu je bliža Srpska radikalna stranka ili Demokratska stranka: "U politici ne može da se uzme metar, pa da se meri udaljenost i da se na osnovu toga rasuđuje. I, ako već moramo da govorimo o metrima i kilometrima, najbliži smo DSS-u, dakle, samima sebi, pa onda našim koalicionim partnerima Novoj Srbiji".

Broj nedelje

Rada Stevović iz Grivca za tri decenije uspela je da sakupi više od 2000 detelina sa četiri lista. Kako žena srećne ruke navodi, pre nekoliko godina kada je televizijska ekipa dolazila da je snima, u toku samo jednog dana nabrala je čak 98 detelina sa četiri lista.

Globalno zagrevanje

Prosečna globalna temperatura tokom 2007. godine biće za 0,54oC viša od godišnjeg proseka druge polovine XX veka. Mada to ne izgleda kao veliki porast, reč je o dramatičnom povećanju srednje temperature za celu planetu Zemlju. Zapravo, ako se ostvari ova prognoza britanskog Zavoda za meteorologiju, tekuća godina će biti najtoplija otkako se meri temperatura vazduha. Britanski meteorolozi sa 60 odsto verovatnoće procenjuju da će 2007. biti toplija od dosad najtoplije 1998. godine kad je globalni porast bio 0,51oC. Prosečna planetarna temperatura do 1990. godine bila je 14 stepeni, ali ona raste zbog globalnog zagrevanja izazvanog emisijom gasova iz fosilnih goriva. Naučnici očekuju da će do kraja veka rast globalne temperature biti od dva do pet stepeni, što će imati katastrofalne posledice po klimu, nivo mora i živi svet na Zemlji.

Rak

U Srbiji se godišnje otkrije oko 3800 žena obolelih od raka dojke. Polovina tih pacijentkinja umre zbog neredovnih i neblagovremenih mamografskih pregleda, a lekari upozoravaju da bi ove kontrole trebalo zakonski usloviti. Ženama do 35 godine se na Onkološkom institutu preporučuje ultrazvuk, a starijima i radiološki pregledi. U svakom slučaju, mamografski pregled se savetuje bar jednom godišnje.

NATO staž

Zakonski rok u kome je država obavezna da odgovori na sve podnete zahteve za popunu rupa u stažu nastalih od 1991. do 2000. godine ističe 14. januara. Iako su do sada zahtevi da se staž za vreme NATO bombardovanja računa dvostruko pozitivno rešavani, Fond PIO zaposlenih ovoga puta će najverovatnije negativno odgovoriti na 1500 takvih zahteva. Razlog za takvu odluku je stav Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike po kome to pravo mogu ostvariti samo ovlašćena službena lica koja su učestovala u ratnim akcijama.

Markica

Pošta Srbije nedavno je uvela novu uslugu koja kompanijama i građanima omogućava da naruče izradu "personalizovanih" poštanskih maraka sa motivima po želji naručioca. Izgled ovakvih markica zavisiće isključivo od mašte naručilaca, a jedino pravilo koje se mora ispoštovati jeste da predlozi za izgled markice budu u skladu sa Zakonom o javnom oglašavanju.

Pehari

Američka agencija za međunarodni razvoj obezbedila je iz donacija građana Sjedinjenih Američkih Država Udruženju paraplegičara u Čačku mašinu za digitalnu štampu vrednu oko 18.000 evra. Mašina je nabavljena u okviru programa revitalizacije zajednice kroz demokratsku akciju (CRDA) i trebalo bi da omogući čačanskim paraplegičarma da u svom preduzeću prošire postojeću delatnost graviranja pehara i medalja, na čemu su do sada bila angažovana samo dva radnika.


 

In memoriam

In memoriam

Ivao Takamoto, čuveni japansko-američki animator, preminuo je 8. januara u 82. godini, tri nedelje posle smrti Džozefa Barbere, drugog člana tima produkcijske kuće Hanna-Barbera. Takamoto je stvorio likove za mnoge crtane filmove, između ostalih i Skubi-Du i Porodica Kremenko koju je publika u Srbiji mnogo puta imala priliku da pogleda.

Rođen je 1925. godine u Los Anđelesu. Crtanim filmom počeo je da se bavi nakon Drugog svetskog rata, najpre za Dizni, a od 1961. za Hanna-Barbera produkciju. Tokom karijere koja je trajala duže od šest decenija, Takamoto je bio i televizijski producent i režiser, a sarađivao je i na nekim od najpoznatijih dugometražnih i televizijskih crtanih ostvarenja kao što su Pepeljuga, Petar Pan, Maza i Lunja i 101 dalmatinac.

Vreme zabluda: Tajna iluzije velikog Meseca

Pun mesec u blizini horizonta izgleda znatno veći u odnosu na svoju uobičajenu veličinu na noćnom nebu. U predvečerje ili zoru, ogroman pun mesec izviruje iz krošnji stabala i krovova kuća u senci. Ovaj pomalo romantičan fenomen naziva se Mesečeva iluzija, a poznat je i kao Mesečev efekat. Najčešće se javlja u letnjim mesecima, u danima kad je mesec nisko, a sunce dovoljno visoko na horizontu.

Ugaona veličina punog meseca na nebeskoj sferi uobičajeno iznosi oko 0,5 stepeni. No, pri horizontu, lik Zemljinog satelita postaje 50 do 75 odsto veći. Naravno da mesec ne raste, a ne događaju se nikakvi prateći astronomski fenomeni koji bi uticali na njegov izgled. Šta su uzroci Mesečeve iluzije? Ovim pitanjem bavili su se rani kineski i grčki astronomi, Aristotel ga pominje 350 godine pre nove ere, ali ni danas ne postoji pouzdan naučni odgovor.

Sličan efekat se javlja i sa likom sunca, ali se teže uočava zbog nemogućnosti da se u njega duže gleda. Uobičajena zabluda je da pri prolasku svetlosti kroz atmosferu u blizini horizonta dolazi do prelamanja, rasipanja zraka ili kakvih drugih atmosferskih efekata. No, to nije slučaj pošto, zapravo, nebeska tela zbog prelamanja svetlosti izgledaju manja, a ni optički uređaji ne registruju da dolazi do efekata koji bi lik meseca toliko uvećali.

Većina naučnika smatra da se u ljudskom mozgu nalazi uzrok velikog lika meseca koji je samo optička varka i način na koji ljudsko oko raspoznaje udaljene predmete. Jedno od rasprostranjenih viđenja o uzrocima Mesečeve iluzije je takozvani Ponzo efekat, nazvan po Mariju Ponzu koji je 1913. godine otkrio da ljudski mozak liniju iste dužine vidi različito u perspektivi. Drvo koje je jednake ugaone visine sa bliskom kućom, izgleda mnogo veće od kuće ako se nalazi u daljini. U skladu sa Ponzo efektom, mozak upoređuje mesec sa objektima koje vidi na horizontu i mesec izgleda veći. Međutim, ovo objašnjenje nije dovoljno, jer piloti aviona koji mesec vide na visini ipak zapažaju rast njegove veličine.

Neki naučnici misle da se promena veličine meseca javlja zbog osećaja daljine, drugi zbog održanja veličine predmeta ili zbog projekcije sfernog oblika neba. Ima mnogo pretpostavki, ali još se nije pojavila nijedna koja bi bila prihvaćena kao sasvim tačna. Možda vi uspete da odgonetnete ovu misteriju. Možete na ovu temu probati više lakih, zanimljivih ogleda. Ako veliki mesec posmatrate tako što se savijete napred i gledate ga kroz svoje noge, možda vam neće izgledati iste veličine. Možete posmatrati uvećani mesec kroz papir umotan u rolnu tako da se ne vide okolni objekti. Da li će mesec i tada biti uvećan?

S. B.



















Priprema podataka: CPA, Izvor: www.cekos.co.yu


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net