Suđenje atentatorima na premijera >

Iskaz Bernda Zalcigera

Po treći put pred sudom su bili nalazi Saveznog instituta za kriminalistiku iz Vizbadena, nalazi u koje je odbrana optuženih, kako je obećavala, polagala "mnogo". Nisu dobili ništa. Naprotiv: balistički veštak Bernd Zalciger u potpunosti je potvrdio i objasnio nalaze svojih beogradskih kolega, kako, uostalom, stoji i u pismenom izveštaju dostavljenom sudu još januara 2006. godine

Trajalo je skoro pet sati neto i koštalo je da bog sačuva: video-link zakupljen za šest sati; troškovi veštačenja (radni sati, materijal, tehnika itd.); troškovi Specijalnog suda za ceo jedan radni dan... I zašto? Da bi se potvrdilo ono što je bilo sasvim jasno i dobro poznato još 23. januara ove godine, kada je Bernd Zalciger (Berndt Salziger), balistički veštak Saveznog instituta za kriminalistiku u Vizbadenu, potpisao i poslao u Beograd svoj dopunski balistički nalaz u predmetu atentata na Zorana Đinđića, premijera Srbije.

TREĆI METAK IZ PODRUMA: Da se podsetimo: zahtev za dopunsko balističko veštačenje poslat je u Vizbaden 23. novembra 2005. zbog primedbi i potpitanja advokata odbrane u procesu za atentat na Zorana Đinđića. Naime, njima, onolikim stručnjacima za spoljnu i terminalnu balistiku, nešto je tu bilo sumnjivo. Da se podsetimo još malo: adv. Nenad Vukasović vikao je 2004. na sav glas kako njegov branjenik Zvezdan Jovanović ne da nije pucao uopšte sa dvorišnog prozora zgrade u Gepratovoj 14, nego je bilo "najmanje četiri, ako ne i pet" hitaca, od kojih Zveki – naravno – nije ispalio nijedan. Nego, tvrdila je odbrana (i njena medijska tabloidna podrška), pucano je: iz Birčaninove, iz Nemanjine 9; sa više neutvrđenih lokacija; malo maštovitiji izvori sa margine obaveštajno-paravojno-bezbednosnog polusveta kazaće vam sasvim uvereni, staklastog pogleda, da je Đinđić ubijen u podrumu one zgrade u Šilerovoj, pa su se Beba, Čeda i Žarko Korać dogovorili da ga ujutro donesu i ubace u dvorište Vlade Srbije, Nemanjina 9. Ne, kažu još bolje obavešteni izvori: ubio ga je Zoran Janjušević u autu!

Kako je dokazni postupak napredovao, sva ta gospoda advokati polako su zaboravljali svoje maštovite teorije. Najduže su se, kukala im majka, zadržali na "trećem metku", pa se dopunsko veštačenje Zalcigera tumačilo u ponedeljak, 6. novembra 2006, upravo u tom smislu. Sva ostala pitanja koja su mu bila postavljena bila su u senci i u funkciji tog očekivanja: hoće li se u dopunskom veštačenju pojaviti i najmanja mogućnost da je "trećeg metka" ipak, možda, bilo.

E, pa nije ga bilo, kao što je to jasno od samog početka i od prvih balističkih, oružarskih, kriminalističkih i sudsko-medicinskih nalaza iz marta 2003, kako naših tako i nemačkih.

Da se opet malo podsetimo na ta veštačenja: sudsko-medicinski i balistički nalazi iz 2003. (dr Dunjić i ing. Kunjadić) i oružarski, balistički i kriminalistički nalazi (MUP Srbije i Savezni institut za kriminalistiku, Vizbaden) bili su jasni i nisu osporeni pred sudom do dana današnjeg. Bilo je razlika u procenama određenih udaljenosti, ali su one bile neizbežne jer je lice mesta bilo nužno poremećeno pokretanjem ranjenika i vozila neposredno po atentatu. Iz istih razloga nisu se mogli dovoljno pouzdano fiksirati položaji pogođenih Đinđića i Veruovića u trenutku atentata. Nikada se, međutim, nisu pojavile razumne i osnovane sumnje u ono što je jedino bitno: da je atentat izvršen sa dva hica sa dvorišnog prozora Gepratove 14; da je korišćena puška H.u.K G-3, kalibra 7,62 X 51 NATO (.308 Winchester), sa municijom Prvi partizan (PPU) iz Užica, sa celom metalnom košuljicom zrna; da su puška i municija upoređene sa dve čaure nađene ispod prozora pomenute zgrade i da te čaure potiču iz iste puške, kao i čaura koja je nađena na Fruškoj gori, na lokaciji koju je Zvezdan Jovanović pokazao kao mesto gde je pušku isprobavao. Vlakna nađena na pušci odgovaraju ćebetu nađenom na dvorišnom prozoru sa koga je pucano i u torbi u kojoj je puška nađena nešto kasnije, zakopanoj na Novom Beogradu. A Zvezdan Jovanović lepo je na zapisnik ispričao svoj doživljaj celog slučaja, koji se slaže sa svim nađenim materijalnim dokazima. Dobro.

SUPERVEŠTAČENJE: Sudsko veće sudije Marka Kljajevića odlučilo je, dakle i ipak, još 2005. da zatraži dopunski nalaz iz Vizbadena, na konkretne balističke i samo balističke okolnosti, opisane pod šest tačaka koje se svode na: mehanizam nastanka povreda Đinđića i Veruovića; položaj tela premijera i Veruovića u trenutku pogodaka i kretanje tela odmah zatim; putanje projektila u oba slučaja; i poreklo oštećenja dovratka V ulaza u Vladu Srbije. Drugim rečima, traženo je ponovno ispitivanje skoro svih postojećih tragova (sudsko-medicinskih, balističkih i kriminalističkih), ali od veštaka za spoljnu i terminalnu balistiku. Dobro.

Bernd Zalciger, načelnik odeljenja za balistiku Saveznog instituta za kriminalističku tehniku pri Saveznom uredu za kriminalistiku (Kriminaltechnisches institut, Bundeskriminalamt) u Vizbadenu pristao je – protivno nemačkim propisima i običajima svog Instituta – da ipak svedoči preko video-linka u ponedeljak 6. novembra 2006, od 9.30 do 16.30 sati. Sa zavidnim strpljenjem i filozofskom smirenošću Zalciger je satima slušao savršeno irelevantna pitanja branilaca optuženih i optuženog Ulemeka. Ta se pitanja mogu podeliti u dve grupe: deplasirana, tj. neumesna, jer su izvan Zalcigerove struke (što govori o stručnosti branilaca); i suvišna (jer na njih već postoje jasni odgovori veštaka, sadržani u pismenom nalazu, (što svedoči o pokušajima razvlačenja postupka). Niti jedno relevantno pitanje nije bilo postavljeno Berndu Zalcigeru tokom tih pet sati ispitivanja preko video-linka. Bilo je tu i komičnih momenata: zašto je u Vizbaden dostavljena samo jedna od dve čaure nađene ispod dvorišnog prozora Gepratove 14, pita advokat Krsto Bobot. Zato što je beogradska policija već sravnila obe čaure i pušku i našla da su obe čaure (i još ona treća sa Fruške gore; M.V.) ispaljene iz te iste puške, kaže Zalciger. "Vi baš verujete beogradskoj policiji", kaže adv. Bobot; ha, ha, ha, ala smo vickasti. Ulemek (Legija) pokušao je da se istakne svojim znanjima iz kriminalistike, hvatajući se za pitanje kako to da na fragmentima raspadnutog projektila, nađenim u V ulazu u Vladu Srbije, nisu nađeni biološki tragovi; pa da li je u svojim eksperimentima Zalciger koristio istu municiju PPU; pa "gura li projektil ispred sebe i vuče li iza sebe tkivo dok prolazi kroz njega"; itd. Reč je o građi koja se na kaplarskim kursevima Legije stranaca ne uči, pa se Ulemek takođe ugruvao pokušavajući nešto da dokaže na primeru štake pokojnog premijera koja je "učestvovala u nesrećnom slučaju", štaka to jest. Nije dokazao ništa. Mogao je da zna i da se puška "Heckler und Koch", model G-3, prozvodi pod strogim licencnim uslovima u najmanje 13 zemalja i da su sve te puške mehanički identične (čak sa uzajamno razmenljivim rezervnim delovima); kao što je znao da je konkretna puška iz atentata bila proizvedena u Velikoj Britaniji.

SPORO, SKUPO, NEPOTREBNO: Ostala pitanja bila su ili smešna (a zašto je samo jedna čaura dostavljena u Vizbaden? Zalciger: "Zato što je obe čaure beogradska policija već identifikovala kao ispaljene iz iste puške"; a otkud znate da su nađeni fragmenti činili samo jedan projektil? Zalciger: "Zato što se mogu sastaviti"), ili savršeno irelevantna (tj. odnosila su se na predmete druge struke, a ne balističke); itd. To nešto govori o advokatima odbrane: oni su, naime, sami tražili dopunski nalaz samo balističkog veštaka, a ne i veštaka drugih struka kojih su se setili tek u ponedeljak. Uostalom, u prvim nalazima BKA, od 24. aprila 2003. (oružarski i kriminalistički veštaci, dr Birman i Hajsner) i od 2. maja 2003. (kriminalistički nalaz, dr Birman), sve je lepo objašnjeno, ali od Hajsnera i Birmana nije traženo dopunsko veštačenje, mada su se u ponedeljak advokati setili da pitaju i za detalje iz njihove struke, a imali su, kao i svi drugi učesnici u postupku, te iste nalaze iz 2003. Pa je tako dobar deo vremena skupog video-linka otišao na pitanja iz sudskomedicinske struke, mada je siromah Bernd Zalciger više puta objašnjavao da njihovi sudskomedicinski veštaci nisu u ovom predmetu postupali uopšte, jer se to od njih nije ni tražilo.

U utorak 7. novembra, odbrana je imala gomilu primedbi na iskaz veštaka Bernda Zalcigera, primedbi koje je trebalo staviti dan ranije, dok je Zalciger bio dostupan, umesto da su gubili vreme na opisane irelevantne budalaštine. Te su mu bili dostavljeni pogrešni podaci (a što to nisu rekli dan ranije?); te taj dopunski nalaz treba isključiti iz predmeta (a zašto, molim?; nije jasno zašto); itd.

U konačnom ishodu saslušanja veštaka Zalcigera u ponedeljak, može se zaključiti samo da su nalazi naših sudskih veštaka dr Dušana Dunjića (sudska medicina) i ing. Milana Kunjadića (balistika) bili u potpunosti potvrđeni po jednom od dva ili tri najvažnija forenzička stručnjaka na ovoj planeti, Bernda Zalcigera i njegovih saradnika.

Sve što je Zalciger tako strpljivo potvrđivao i razjašnjavao, odgovarajući na povremeno idiotska pitanja u ponedeljak 6. novembra, bilo je jasno i vidljivo još pre skoro godinu dana, ali je sudsko veće smatralo da odbrani treba dati priliku da pita još i to, pa makar koliko tupavo bilo i makar koštalo nekoliko stotina hiljada evra.

Pravda je, dakle, ne samo spora nego i skupa. Važno je da je dostižna.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net