Meridijani

Sofija/Brazilija: Novi stari predsednici

U drugom krugu predsedničkih izbora u Bugarskoj ubedljivo je pobedio dosadašnji predsednik Georgi Parvanov. Mada je odziv na ove izbore bio nizak, oko 41 odsto upisanih birača, što se tumači nezadovoljstvom stanovništva tranzicijom, izbori su ojačali proevropsku poziciju vladajuće Socijalističke partije u odnosu na nacionalistički blok. Parvanov je osvojio 76 odsto glasova, dok je njegov protivkandidat iz desničarske partije Napad, Volen Siderov, uspeo da osvoji samo 24 odsto glasova. Uporedo sa Bugarskom, proteklog vikenda je drugi krug predsedničkih izbora održan i u Brazilu. Na njima je, kao i u Bugarskoj, mandat osvojio dosadašnji predsednik Luis Inasio Lula da Silva. Mada je njegova politička karijera poslednjih godina bila uzdrmana skandalima vezanim za korupciju, Silva je dobio podršku više od 60 odsto birača, a njegov suparnik Žerald Alkmin 39 odsto glasova.

Katmandu: Misteriozna bolest

U zapadnom Nepalu, u improvizovanim naseljima koja se nalaze 500 kilometara zapadno od prestonice Katmandua, umrlo je 36 osoba od nove, neidetifikovane bolesti. Prema saopštenju lokalnih medicinskih vlasti, identifikovano je više od 200 ljudi koji su oboleli od ove misteriozne bolesti. Oboleli naglo dobijaju visoku temperaturu i drhtavicu, gube svest i umiru u roku od dve nedelje nakon pojave prvih simptoma. Vlasti Nepala su preduzele mere kako bi se obolelima dopremila pomoć i otkrio uzrok bolesti. Postoje sumnje da se radi o epidemiji malarije, od pacijenata su uzeti uzorci krvi, ali zbog nedostatka struje proći će još nekoliko dana dok se ne postavi konačna dijagnoza. Inače, zbog loših higijenskih uslova i nerazvijenosti infrastukture, zdravstveno stanje ove planinske nacije je ozbiljno ugroženo; većina stanovnika Nepala nema osnovnu zdravstvenu zaštitu. Prošle godine je više od 200 osoba umrlo u epidemiji japanskog encefalitisa. Mediji strahuju da bi broj žrtava nepoznate bolesti mogao biti znatno veći nego što vlasti trenutno saopštavaju.

London: Globalnije zagrevanje

Ekonomski gubici od globalnog zagrevanja mogli bi biti znatno veći nego što je bilo ko očekivao. Globalno zagrevanje nastaje zbog preterane industrijske emisije takozvanih gasova staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida, što će u vrlo bliskoj budućnosti uticati na otopljavanje lednika, rast nivoa mora, usporavanje morskih struja i lokalne promene klime. To će direktno uticati na saobraćaj, komunikacije i energetski sektor. Prema izveštaju ekonomiste Nikolasa Sterna koji je u ponedeljak objavljen u Velikoj Britaniji, nekontrolisano globalno otopljavanje uništiće svetsku ekonomiju u meri u kojoj su to učinili svetski ratovi i velika depresija dvadesetih godina XX veka. Ovaj izveštaj na 700 strana predstavio je britanski premijer Toni Bler, koji je rekao da će promena klime svet godišnje koštati između 5 i 20 odsto globalnog bruto proizvoda. S druge strane, prema Sternovim prognozama, konkretne akcije na smanjenju emisije industrijskog aerozagađenja koštale bi samo oko jedan odsto globalnog bruto proizvoda godišnje. Britanski premijer Bler pozvao je najveće zagađivače da u najkraćem roku preduzmu korake za budućnost i smanje nivo emisije ugljen-dioksida, apelujući pre svega na Sjedinjene Američke Države. Ova zemlja, mada najveći zagađivač atmosfere, odbija da usvoji Kjoto protokol kojim se redukuje emisija ugljen-dioksida.

Bukurešt: Neandertalci i prvi Evropljani

U jednoj pećini u Rumuniji pronađeni su do sada najstariji fosili čoveka u Evropi. Prema članku koji je prošle nedelje objavljen u američkom časopisu Nacionalne akademije nauka, šest pronađenih kostiju pripadaju vrsti homo sapiens, precima modernog čoveka. U pećini Pestera Muierii (Pećina stare žene) ljudske kosti su otkrivene još 1952. godine, ali sve donedavno nije obavljeno detaljnije arheološko istraživanje. Iskopane kosti su datovane na Univerzitetu Vašington u SAD u istraživanju koje je vodio profesor Erik Trinkaus. Prema njegovim rezultatima, kosti pripadaju ljudima koji su u Pestera Muierii živeli pre 30.000 godina. Pre ovog otkrića, najstariji ostaci ljudskih kostiju sa tla Evrope potiču od pre 28.000 godina. Smatra se da su u Evropi u to doba živeli pripadnici vrste neandertalaca koji su je nastanjivali od pre 400.000 godina, a da su se prvi ljudi doselili u Evropu pre oko 40.000 godina. Međutim, pripadnici vrste homo sapiens nisu dugo živeli uporedo sa neandertalcima. Za samo 10.000 godina neandertalci su istrebljeni. Poslednjih godina je u stručnoj javnosti aktuelna debata o uzrocima njihovog iščeznuća. Prema nekim teorijama, oni su izumrli zbog klimatskih promena, a prema drugim, zato što su ih ljudi uništili posle svog dolaska u Evropu. Da li su ih ljudi zaista istrebili? Otkriće ostataka prvih Evropljana u rumunskoj pećini moglo bi da doprinese odgovoru na ovo pitanje. Po mišljenju profesora Trinkausa, kosti iz Pestera Muierii, mada ljudske, imaju neke karakteristike slične neandertalcima. "Prvi Evropljani iz ove pećine su se mešali i bili u nekoj vrsti srodstva sa neandertalcima", rekao je profesor Trinkaus, dodajući da, ako nije tako, onda je u Pestera Muierii živela "jedna izuzetno ružna skupina ljudi". Mešanje ljudi i neandertalaca moglo bi da bude objašnjenje njihovog iznenadnog istrebljenja, a ovakva pretpostavka se sad nije javila prvi put – sličnih ideja je bilo posle iskopavanja ljudskih lobanja u Mladecu u Češkoj i dečjeg skeleta u pećini Abrigo do Lagar Velho u Portugalu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net