Vreme uspeha >

Biznis

 

U privatno penziono osiguranje građani Slovenije i Hrvatske ulažu mesečno u proseku po 36 evra, Srbije i Poljske po 27, Rumunije 17,5, a Bugarske 15,9 evra

Trgovina: Prvi Idea extra centar u Srbiji

Kompanija Idea, vlasništvo hrvatskog holdinga Agrokor, otvorila je 26. oktobra u Novom Beogradu svoj prvi trgovački centar Idea extra, u koji je uložila 20 miliona evra i otvorila radna mesta za 400 ljudi. Novi objekat zajednički su otvorili potpredsednica Agrokora Ljerka Puljić i direktor Idee extra Nenad Baletić. Centar se prostire na 12.500 kvadrata i u njemu se na 7000 kvadrata nalazi najveći hipermarket u Srbiji, sa ponudom od oko 40.000 artikala i 29 blagajni. U njemu je zaposleno 250 ljudi, koji su na dan otvaranja imali veliki posao da usluže nekoliko desetina hiljada kupaca. Svaki kupac dobio je poklon, a za svaku stotu mušteriju sva robu u korpi bila je besplatna. Unutar trgovačkog centra otvoreno je i 11 prodajnih i uslužnih lokala, a na parkingu su obezbeđena mesta za 550 automobila.

Štednja: Stepenasto razročenje

Povodom Svetskog dana štednje, 31. oktobra, Komercijalna banka prva je u Srbiji ponudila stepenasto razročenje deviznih uloga. Recimo, kada se ulog na dve godine razročava posle dvanaestog meseca, kamata se računa kao da je štednja trajala 12 meseci, a nakon toga kao na sredstva po viđenju. "Ponosni smo na veliki broj naših štediša, koji na oko pola miliona računa imaju 576 miliona evra, što je petina ukupne štednje u Srbiji", istakla je Mirjana Vlajković, direktorka za poslove sa stanovništvom. Građanima koji u "nedelji štednje" ove banke (31. oktobar – 10. novembar) ulože novac, biće ponuđene više kamate, naročito na dinare (do 15 odsto). Banka će, kaže direktorka marketinga Dragana Roter, svim bebama rođenim 31. oktobra u 24 grada Srbije pokloniti štedne knjižice sa po 50 evra.

Usluge: Dopuna mobilnog

Kompanija Upaid, specijalizovana za pružanje usluga plaćanja putem mobilnog telefona, najavila je uvođenje Visa Mobile Service usluge, u saradnji sa Telekomom Srbije. Ovaj servis nudi korisnicima Visa kartica da dopune račun svog mobilnog telefona brzo i nezavisno od bilo kog prodajnog mesta. Ovo je samo jedna u nizu inovacija koje će uskoro biti predstavljene korisnicima Visa platnih kartica u Srbiji.

Mreža: Peta Diopta u Beogradu

Uz karnevalski orkestar, mažoretkinje i šetače na štulama, u centru Beograda 28. oktobra veliki broj građana prisustvovao je svečanom otvaranju petog prodajnog objekta lanca optičarskih radnji Diopta. Nova radnja u Vasinoj ulici nudi najširi asortiman dioptrijskih i sunčanih naočara. U njoj su izloženi neki od najnovijih modela okvira i naočara najvećih svetskih kreatora kao što su Gucci, Armani, Valentino, Ray Ban, MaxMara i drugi. Sa pet prodavnica Diopta je najveći lanac optičarskih radnji u Srbiji.

Štednja: Euro Step +

U "nedelji štednje", koja u Eurobank EFG Štedionici traje od 25. oktobra do 10. novembra, ova banka ponudila je specijalni program oročene štednje Euro Step +. Na štednju veću od 2000 evra, kamate se povećavaju iz meseca u mesec i od početnih četiri odsto dostižu u poslednjem, dvanaestom mesecu, osam odsto. Uz to, klijenti će moći, bez ikakvih troškova, da podižu svoj novac po isteku svakog meseca. Nova ponuda uključuje i nagradu za lojalnost – kreditne kartice Visa Classic i MasterCard, oslobođene plaćanja članarine u prvoj godini korišćenja. Tokom "nedelje štednje" šetajuće maskote – novčići ove banke – zabavljaće prolaznike u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Štednja: Kamata do 20 odsto

Svetski dan štednje (31. oktobar) bio je povod da Societe Generale banka proglasi "nedelju štednje" od 30. oktobra do 3. novembra i "mesec štednje" od 23. oktobra do 23. novembra i građanima koji u to vreme ulože novac ponudi veće kamate. U "mesecu štednje" kamata na dinarske uloge iznosiće: na tri meseca 13,6 odsto, na šest meseci 16,59, a na 12 meseci 18 odsto, a u "nedelji štednje" od 14 do 20 odsto. Kamate za ulog u evrima od jednog do 36 meseci u programu "moja štednja" iznosiće od 2,11 do 5,75 odsto. Za program "moja renta" na 12, 24 i 36 meseci kamate se kreću u rasponu od 4,4 do 5,99 odsto, a za isti period oročavanja u programu "moj bonus" od 3,07 do 5,88 odsto. Kamata na štednju "moj fond", oročenu od 120 do 240 meseci, iznosi 5,08 odsto.

Banke: Politika kursa u regionu

Piše: Diana Dragutinović, viceguvernerka NBS-a

Na Euromoney konferenciji u Cavtatu postavljeno je pitanje da li je posao guvernera da balansira između rasta (i reformi koje su neophodne u procesu pridruživanja EU-u) i stabilnosti. Poruka našeg viceguvernera je da je fokusiranje na jedan cilj (stabilnost) dovoljno kompleksan zadatak i najviše što NBS može da uradi za rast i prosperitet. Evroizacija (ili fiksan kurs) jeste prečica. Alternativa je inflaciono targetiranje (koje se zasniva na fleksibilnom kursu). Prelazni režimi imaju malo šanse za uspeh, što je potvrdilo naše iskustvo sa različitim shemama upravljanja deviznim kursom. Pred sličnom dilemom, ali deceniju ranije, našle su se zemlje centralne evrope. Srbija (i Rumunija) samo sledi put koje su mnoge od njih tada odabrale, ali ne i Hrvatska, Makedonija i Bosna (koje se oslanjaju na fiksan kurs, pošto evroizacija redukuje efikasnost monetarne politike). Iskustvo Latinske Amerike ili Izraela nam pokazuje da je moguće stvoriti nezavisnu monetarnu politiku, uz pomoć fleksibilnog kursa, i da dezinflacija polako, ali sigurno smanjuje evroizaciju. Novi okvir monetarne politike NBS-a, usvojen u septembru 2006, targetira nisku i stabilnu baznu stopu inflacije. Ipak, on se još uvek razlikuje od standardnog: prvo, ciljevi inflacije postavljeni su relativno široko i kratkoročni su. Drugo, iako je devizni kurs fleksibilniji nego što je bio, NBS je još prisutna na deviznom tržištu. Treće, finansijsko tržište je relativno plitko, a transmisija monetarne politike otežana nedostatkom dugoročnijih instrumenata i efektivne prinosne krive. Iako nestandardan, novi okvir je već dao prve rezultate. Devizni kurs se kreće u zavisnosti od monetarne politike, inflacija pada kao posledica "tvrdih" kamatnih stopa i apresijacije dinara. Tržišne kamatne stope se kreću u uskom koridoru oko referentne kamatne stope, poslovne banke počinju da nude neindeksirane dinarske kredite domaćinstvima. Ovo je truda vredan projekat.

Konferencije: Šesti Euromoney

Na šestoj konferenciji časopisa "Euromoney" (Cavtat, 24. i 25. oktobar), posvećenoj finansijama i investicijama u Jugoistočnoj Evropi, zbog brzih privrednih uspeha pažnju je i ove godine privukla Srbija. Na listi Euromoneyja o ekonomskom uspehu svih zemalja sveta, Srbija je za šest meseci skočila sa 104. na 93. mesto a, kako je istakao ministar finansija u ostavci Mlađan Dinkić, uz Bugarsku je jedina zemlja regiona koja ima suficit u državnom budžetu. On je za najveći problem Srbije imenovao nezaposlenost, a rešenje vidi u rastu direktnih stranih investicija.


 

Extreme

BRENDOVI: Na osnovu istraživanja o potrošnji raznih artikala, Product Group Menager sačinio je listu deset vodećih brendova u Srbiji. To su: deterdžent za sudove Fairy, gazirana voda "Knjaz Miloš", Grand kafa, žvakaća guma Orbit, ulje Dijamant, Coca-Cola, omekšivač veša Lenor, toaletni papir Perfeks, Milka čokolade i grickalice Chipsy.

STEČAJ: Smederevska Godominka pala je pod stečaj i njena imovina, uključujući 1,5 miliona litara čuvenih vina i rakije, biće prodata na licitaciji.

VOJNO: Do kraja 2007. godine, kao višak vojne opreme, biće prodato osam aerodroma, 35 klubova Vojske, 52 kasarne i sedam sportsko-turističkih centara.

POLAKO: Američka City Banka otvoriće do kraja godine predstavništvo u Srbiji i želi da kupi Poštansku štedionicu, ali država zasad ne namerava da je proda.

OLOVO: Bugarski proizvođač baterija Monbat uložiće sedam miliona evra u izgradnju fabrike za reciklažu olova u Inđiji. Fabrika, kapaciteta 10.000 tona olova godišnje, počeće proizvodnju u martu 2007.

Anketa "Vremena": Ko su dobitnici, a ko gubitnici u srpskoj tranziciji

Ranka Savić, predsednica ASNS-a: Dobitnici su deset srpskih porodica

DOBITNICI: Srpski tajkuni, ili kako ih ja nazivam deset porodica, apsolutni su dobitnici iz privatizacije. Vrlo brzo će se pokazati da deset srpskih porodica drži celokupnu srpsku privredu.

GUBITNICI: Apsolutni gubitnici su radnici Srbije, mada su prethodna i ova vlada obećale sindikatima da će se teret tranzicije ravnomerno rasporediti na sve slojeve srpskog društva. To obećanje nije odrađeno.

Vuk Mrvić, direktor firme Blok 67: Verovali su u zastave i izgubili

DOBITNICI: Politička klima stvorila je situaciju za oligarhe i oni su stečeni kapital uspeli da privatizuju. Dobitnici su i snalažljivi ljudi koji imaju ideje i planove i pametno investiraju.

GUBITNICI: Ljudi koji su ostali da rade po fabrikama u društvenoj svojini bez plata i socijalnih doprinosa, verujući da su im neke zastave sigurnost, a pokazalo se da to nije tačno.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net