Struja na Kosovu >

Ponuda, potražnja i mrak

Iz dvorišta očigledno vrlo bogatih građana Kosova trešte agregati. U kafićima, restoranima i hotelima nestašica struje se oseti samo onda kada se agregati na trenutak uključe ili isključe – automatska reakcija na dolazak ili nestanak struje. Kosovske radnje u jesenjim i zimskim mesecima dodatno obogaćuju svoju ponudu agregata i sveća. Najsiromašniji na Kosovu, međutim, najčešće ne znaju ni za ponude ni za agregate. "Ovo je treći put ove godine da izbacujem sve namirnice iz zamrzivača", kaže Radmila Arsić iz Prilužja

Prošlonedeljna višednevna nestašica struje na Kosovu još jednom je žestoko testirala granicu izdržljivosti tamošnjih stanovnika. Maratonska isključenja, čiji su uzroci delimično poznati a delimično istiniti, ukazuju na brojne probleme s kojima se danas suočava celo Kosovo. Trajna nestašica struje mogla bi se svesti na pet uzroka: zastarelost sistema u termoelektranama "Kosovo A" i "Kosovo B", njihovo razaranje, isključivanje iz energetskog sistema Srbije, slabu naplatu dugova i ilegalano priključivanje.

Uzroke loše elektroenergetske situacije obogaćuje i kosovska multietničnost. Prigovori i srpske i albanske strane obično se odnose na nekompetentnost nadležnih, političke zavere, nasleđene probleme, ali i "svesno manipulisanje u nameri da se ugrozi život stanovnika Kosova". Zvaničnici međunarodne zajednice sugerišu da nedostatak struje ometa ekonomski razvoj Kosova. Na terenu, uveče, lako se vide delovi ili čitava sela u potpunom, višečasovnom mraku...

NEKAKO S JESENI: Prema izveštajima kosovskih medija, zbog velike potrošnje elektične energije koja premašuje 13.000 megavat-časova dnevno, elektroenergetska situacije na Kosovu je izuzetno teška, jer je Energetska korporacija Kosova, odnosno Kosovska elektrokorporacija (KEK) u stanju da obezbedi nešto više od 11.000 megavat-časova električne energije. Uvoz struje nameće se kao dobro rešenje, ali, zbog slabe naplate dugova, KEK nije uvek u mogućnosti da to uradi.

Dug građana Kosova KEK-u iznosi oko 300 miliona evra; plaća se samo jedna trećina od ukupno distribuirane električne energije. Radi bolje naplate i snabdevenosti, KEK primenjuje tzv. ABC strategiju, koja podrazumeva isporuku struje prema urednosti plaćanja. Tako, najurednije kosovske platiše, kategorija A, struju imaju pet sati, a sat vremena ne. Srednje platiše iz kategorije B struju će ovih dana imati četiri, a neće je imati dva sata. Kategoriju C čine oni koji uopšte ne plaćaju struju, a među njima je veliki broj nezaposlenih i socijalnih slučajeva. Oni će ovih dana po tri sata biti sa i bez struje. Pometnju unose neplanirane i česte havarije na distributivnim mrežama, pa se često dešava da u pojedinim mestima struje nema po dve nedelje. Albanci se često bune zbog restrikcija, a srpska zajednica strahuje da se višednevna isključenja događaju samo njima, kao i da je to još jedna vrsta albanskog pritiska.

Istini za volju, i Albanci i Srbi duguju novac za neplaćene račune: "Jeste da Srbi duguju ogromne pare, ali ne volim da vršim kategorizaciju potrošača po etničkoj pripadnosti. Ogromne pare duguju i Albanci i tu nema dileme", rekao je zamenik izvršnog direktora KEK-a Paljok Berišaj.

U KEK-u često ističu da su uredna snabdevenost i ABC strategija njihovi prioriteti. Ipak, želja da se struja uredno isporučuje nije dovoljna, posebno ne u jesenjem periodu kada se, po pravilu, problem intenzivira. Brojna objašnjenja mogu se svesti na Berišajevu izjavu: "U ovom periodu dolazi do velikog opterećenja. Struja je najjeftinija jer se ne plaća pa je svi koriste maksimalno, a tada dolazi do pada sistema."

HUMANOST NA DELU: Većina kosovskih dužnika ponavlja da nije u stanju da otplati svoj dug KEK-u. Otpis duga kome se nadaju nije u nadležnosti KEK-a. O tome, pored UNMIK-a, odlučuje Ministarstvo za socijalna pitanja, ali i Regulaciona kancelarija za energetiku, itd. Iz kosovskog ministarstva za socijalna pitanja stigla je poruka o preuzimanju dugova socijalno ugroženih korisnika, ali samo iz 2006. godine i to u iznosu od 4,6 miliona evra. Ministarstvo je odredilo kvotu od 500 kilovat-časova mesečno koju će korisnici moći da potroše, a bila bi plaćena. Ova kvota predstavlja prosečnu potrošnju u zimskom periodu, ako potrošači nisu skloni preterivanju.

Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju dr Nenad Popović u izjavi za "Vreme" kaže da je prošle nedelje, prvi put posle godinu dana, održan sastanak predstavnika beogradske i prištinske Radne grupe za energetiku, koji je koordinirao predstavnik međunarodne zajednice Džoli Dikson. Popović ističe da je na tom sastanku srpska strana iznela nekoliko predloga, koji bi, prema njegovim rečima, mogli da spreče humanitarnu katastrofu. "Riječ je o ponudi od pedeset miliona kilovat-sati mjesečno ili, predstavljeno u ciframa – o oko 2,5 miliona eura mjesečno koje je Vlada Republike Srbije spremna da prenosi UNMIK-u, ali za srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. To je humanitarna isporuka." Jedan od predloga bio je i "zahtev za hitnim uspostavljanjem našeg Elektrokosmeta – koji već tamo radi – kao nezavisnog operatera distributivnog sistema", rekao je Popović, dodajući da uskoro očekuje odgovor.

Albanska strana tvrdi da su takvi predlozi pretenciozni i diskriminatorni, a srpska da bi od ovih inovacija svi imali koristi. Jedan od razloga koji se često navodi kao kamen spoticanja u postizanju dogovora jeste insistiranje albanske strane da i srpski korisnici s KEK-om potpišu ugovore o isporuci. Srbi sa Kosova su to do sada odbijali, delom zato što bi time priznali kosovske institucije, delom i zbog obećane pomoći iz Srbije.

Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je u nedavnim izjavama kosovskim medijima da ni beogradski ni prištinski stavovi ne predstavljaju dobro rešenje. "Pozicija – potpišite pa ćete dobiti struju – nije dobra, ali nije dobra ni ona – priznajte nam status drugog provajdera pa ćemo onda plaćati struju." Ivanović je takođe rekao da Srpska lista za KiM ima šansu da pronađe rešenje, ali da "moramo biti sigurni da će nas primiti na najvišem nivou u UNMIK-u i KEK-u, ali i da nas Beograd neće minirati time što će reći – razgovarajte s nama, nisu oni pravi predstavnici. Prosto, to se tretira kao politička tema, a ljudi tu baš nisu u prvom planu."

NEMA, PA NEMA: Kada se s velikodušnih ponuda i predloga i strategija zakorači u svakodnevni život, slika izgleda malo drugačije. Iz dvorišta očigledno vrlo bogatih građana Kosova trešte agregati. U kafićima, restoranima i hotelima nestašica struje se oseti samo onda kada se agregati na trenutak uključe ili isključe – automatska reakcija na dolazak ili nestanak struje. Kosovske radnje u jesenjim i zimskim mesecima dodatno obogaćuju svoju ponudu agregata i sveća. Najsiromašniji na Kosovu, međutim, najčešće ne znaju ni za ponude ni za agregate. "Ovo je treći put ove godine da izbacujem sve namirnice iz zamrzivača", kaže Radmila Arsić iz Prilužja. "Više nema svrhe čuvati te namirnice – jednostavno, led se istopi posle nekoliko dana. Baciću i zamrzivač, neću više da se zavaravam."

Iljir Vranići iz okoline Gnjilana, kaže da sa primanjem od 80 evra mesečno ne može da kupi ni dovoljno hrane za petočlanu porodicu a kamoli da plaća struju. On duguje KEK-u više od 2200 evra. "O otplati duga ne razmišljam, nadam se nekoj humanitarnoj pomoći. U suprotnom, i ovu zimu ćemo dočekati i provesti u mraku. Nema para, nema ni struje", zaključuje Vranići.

Porodica Marinković iz Novog Brda ne plaća struju od 1999. godine; Dragan procenjuje da njegova porodica duguje KEK-u više od 5000 evra. Marinkovići su početak godine proveli bez struje. "Nadali smo se da će trajati najviše nedelju dana, na to smo navikli, međutim, posle dve nedelje se mlađa ćerka razbolela pa smo decu privremeno ispisali iz škole i prebacili ih kod rođaka, van Kosova. Kada ni posle tri nedelje struja nije došla, razmišljali smo i o selidbi", kaže Dragan. Njegov komšija u restrikciji struje vidi zaveru i to potkrepljuje izjavom: "Ako nije zavera to što mi redovno nestaje struja kad Srbija igra neku važnu utakmicu, ja onda ne znam šta je."

Pometnja u snabdevanju strujom nastaje i kada oni koji redovno plaćaju struju postanu "korisnici" kategorije C. Naime, računi za struju spojeni su sa računima za TV pretplatu, a potrošači odbijaju to da plate jer do njihovih mesta ne dopire TV signal. Takvih slučajeva je dosta u Gori. Pored toga, dosta je i onih koji ne plaćaju struju ali, kada je ima, greju pomoćne objekte ili štale. Kako ističe Berišaj, ako se pogleda iz helikoptera, vidi se vrlo mali broj dimnjaka iz kojih ide dim. "A gde nema dima, nema ni vatre", kaže on.

Bilo da je reč o zaveri, havariji, zloupotrebi ili isporuci struje po zasluzi, stanovnici Kosova će još malo morati da pričekaju na obećavano rešenje. Pomisao na predstojeću zimu mnoge od njih zastrašuje jer, kako kažu, ne strahuju oni zbog toga što se plaše mraka ili zime, već jednostavno, zbog toga što im je teško da poveruju da nakon ispunjenog radnog dana, veče mogu da provedu u toplom porodičnom krugu. Doslovno i samo toplom.


 

Dr Nenad Popović, šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju: Humanitarna pomoć

"Situacija je trenutno zaista na granici rizika da ove zime dođe do humanitarne katastrofe..."

"VREME": Koje su bile glavne teme razgovora na sastanku Radne grupe za energetiku?

Dr NENAD POPOVIĆ: Jedna tema se odnosila na ponudu o humanitarnom snabdevanju u iznosu od pedeset miliona kilovat-sati, što je prošle godine gospodin Riker, šef UNMIK-ovog "četvrtog stuba" odbio, jer nije hteo "srpsku" struju. Sada je gospodin Riker specijalni predstavnik Generalnog sekretara, mi smo ponovili našu ponudu. Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić predložila je Rikeru ponovo pedeset miliona kilovat-sati i mi smo tu ponudu obnovili na sastanku Radne grupe za energetiku. Albanska strana nije mogla da odbije jer je situacija došla do tačke usijanja, rekli su da im trebaju tehnički detalji, što smo poslali u roku od dvanaest sati. Koordinator sastanka Džoli Dikson obećao je odgovor u roku od pet dana.

Albanci su ranije takvu ponudu smatrali diskriminatornom?

Jedan od članova albanske delegacije rekao je da je to diskriminatorno, ne može struja da ide samo Srbima već mora i Albancima. Nema nikakve diskriminacije, struja ide u zajednice gdje je srpsko stanovništvo većinsko, ali je koriste i Albanci. Na sreću, struju ne možete slati samo do jedne nacije. A zašto šaljemo baš u te regione gde je većinsko srpsko stanovništvo? Zato što su Srbi danas najugoroženiji na Kosovu.

Koji su drugi predlozi?

Tražili smo da Elektrokosmet postane nezavisni operater kako bi mogao da obavlja distribuciju, snabdevanje i sve ostalo što radi elektroprivreda. U skladu je sa svim zakonima EU-a da se istim poslom bavi više operatera. Samo deset odsto potrošača bi koristilo usluge Elektrokosmeta. Mi bismo za njih garantovali naplatu u ne 30 odsto kao što je to sada, nego u 95 odsto slučajeva. Kad ljudi plaćaju struju, manje je troše. KEK bi dobijao više para i, najzad, smanjili bi se tekući troškovi održavanja. Sledeći prijedlog je da EPS pošalje 20 do 50 stručnjaka u KEK. Oni bi radili zajedno s kolegama Albancima, kao što su radili do 1999. godine i sigurno bi popravili rad sistema. To bi pomoglo ekonomskom razvoju Kosova jer kako možete očekivati ekonomski razvitak ako preduzeća nemaju struju?

Paljok Berišaj, zamenik izvršnog direktora KEK-a: Nisu u mraku

"Mi smo imali na platnom spisku nekoliko desetina Srba, planirali smo otvaranje kancelarija u mestima gde su Srbi većina, ali, nažalost, iako su neki počeli da rade i primali plate, zapravo ništa nisu radili"

"VREME": Srbi i drugi nealbanci strahuju da KEK čeka rešenje statusa Kosova da bi silom naplatio dug?

PALJOK BERIŠAJ: Nažalost, KEK nema i ne verujem da će i sutra imati tu moć. Naš najveći problem je dug koji se sada stvara. Rešenje će biti jedinstveno za sve. KEK manje ili više teži da ne politizuje stvar, mi smo javno preduzeće, ne bavimo se politikom, mi se bavimo biznisom.

Šta je s problemom nekadašnjih radnika Elektroprivrede Kosova?

KEK nema nikakve obaveze prema onome što je nekada bilo Elektroprivreda Kosova. Da razjasnimo: postoji odluka Borda KEK-a kojom se pozivaju svi radnici da se vrate na posao. To je bilo posle rata, mislim 2000. godine. Odlučeno je da oni koji se ne vrate gube pravo na povratak na radno mesto.

Da li mislite da je to bila ispravna odluka?

A šta je trebalo da uradimo? KEK je morao da funkcioniše. To je jedno, ali ne treba da se pravimo Toše. Politika je nanela mnogo zla Kosovu i ne možemo da se pravimo kao da se ništa nije dešavalo. Ja sam bio izbačen s posla 1990. To je čisto političko pitanje i mi se time ne možemo baviti.

Nije mi to najasnijeda li planirate da nekoga ponovo zaposlite?

KEK stalno raspisuje konkurse i mi podstičemo Srbe da konkurišu. Mi smo imali na platnom spisku nekoliko desetina Srba, planirali smo otvaranje kancelarija u mestima gde su Srbi većina ali, nažalost, iako su neki počeli da rade i primali plate, zapravo ništa nisu radili. Mi smo uvek ukazivali na to da nam trebaju radnici i da ćemo napraviti pozitivnu diskriminaciju. Jer, logično je da u Gračanici, severnoj Mitrovici ili Lapljem Selu, inkasant ili elektromonter bude naš radnik, Srbin.

Kakva će biti ova zima? Hoće li građani biti u mraku kao i do sada ili nešto manje?

Građani ni do sada nisu bili u mraku.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net