Međuvreme

 

Plamen u daljini

U Rafineriji nafte Pančevo je 24. okotbra, u danu sa rekordnim aerozagađenjem izmerenim na monitoring sistemu opštine Pančevo, održana konferencija za novinare o zaštiti životne sredine. I dok su rukovodioci NIS-a i Petrola lokalnim novinarima objašnjavali "da je vazduh ove godine čistiji" i da je "zaštita životne sredine posao svih nas", nastalo je komešanje zbog požara koji se u tom trenutku video u daljini, u pogonima rafinerije. Mada su novinari lokalnih medija želeli da saznaju nešto više o požaru u pumpnoj kući 11 u pogonu Manipulacija, rukovodioci NIS-a su rekli "To se dešava" i zamolili prisutne da se drže programa konferencije. Požar je valjda ugašen.

S. B.

Satelitski pregovori

Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je 26. oktobra da Srbija ne daje novac iz budžeta Izraelu po spornom ugovoru o zakupu vojnog satelita. Dinkić je ocenio da plaćanja neće biti ove godine, odnosno dok problem ne bude rešen, i dodao da Ministarstvo za ekonomske odnose pregovara sa Izraelom o tom pitanju. Sporni ugovor, vredan 45 miliona evra, o zakupu vojnog satelita sklopio je sa izraelskom firmom Imidžset internešnal u junu 2005. tadašnji ministar vojni Prvoslav Davinić.

Zdravstvo: Kompjuter, bar-kod i SMS

Potpuno elektronsko povezivanje zdravstvenih ustanova u Srbiji očekuje se tokom naredne godine. Ovim svojevrsnim novitetom u domaćem zdravstu na dobitku će biti i lekari i pacijenti. Između ostalog, lekari će na ekranu imati pregled svih analiza koje su urađene pacijentu i ostaće mu više vremena za pregled, dok će pacijentu biti omogućeno da, umesto (do)sadašnjeg čekanja ispred ordinacije, telefonom pozove svog lekara, koji će mu na osnovu uvida u karton propisati lek, a recept će ga čekati na šalteru. Kako iz Ministarstva zdravlja kažu za "Vreme", zloupotreba ove mogućnosti je praktično isključena, jer se ova "opcija" praktično odnosi na hronične bolesnike koji kontinuirano posećuju svog lekara. "Lekar ima uvid u lekove koje pacijent konzumira, tako da se ne može dogoditi greška da mu prepiše dozu koja je iznad njegovih potreba", kažu u Ministarstvu. Utvrđuju se jedinstveni standardi za uvođenje informacionih sistema kako bi svi domovi zdravlja u Srbiji imali isti softver. U izradi je i metabaza podataka svih zaposlenih sa njihovim specijalizacijama, a pravi se i baza podataka medicinske opreme, čime bi trebalo da bude omogućena njena efikasnija upotreba za što veći broj pacijenata. Elektronski kartoni biće primenjivani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (domovima zdravlja), sekundarnoj (bolnicama) i, konačno, za uvođenje nacionalnog zdravstvenog dosijea, koji bi trebalo da objedini podatke o pacijentima. Sva tri projekta, kažu u Ministarstvu, trenutno su u fazi razrade. Poslednji, uvođenje nacionalnog zdravstvenog dosijea finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, a pilot-projekti se sprovode u Nišu, Pančevu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Softver za elektronske kartone u domovima zdravlja i bolnicama biće finansiran iz kredita Svetske banke, a za pilot-područja izabrani su Vranje, Valjevo, Zrenjanin i Kraljevo, koje ima i najduže iskustvo u primeni elektronskih zdravstvenih kartona. U Beogradu elektronske kartone trenutno koristi šest domova zdravlja (očekuje se da će ih u narednih godinu dana uvesti i ostali), a u Novom Sadu četiri najveće ambulante. Međutim, iako brži i pregledniji, elektronski karton još uvek nema zvaničnu primenu, pa se u nekim domovima zdravlja paralelno vode i elektronski i klasičan zdravstveni karton.

Kao jedan od glavnih uslova za širu primenu elektronskih zdravstvenih kartona, osim umrežavanja čitavog zdravstva, navodi se i uvođenje zdravstvenih knjižica sa posebnim bar-kodom. Građani Novog Sada bi za najkasnije dve nedelje prvi trebalo da dobiju nove zdravstvene knjižice i jedinstveni lični broj osiguranika. Novi Sad je izabran iz razloga što je čitav gradski zdravstveni sistem u velikoj meri kompjuterizovan (u bazama podataka već se nalaze osnovni podaci 97 odsto osiguranika), i na osnovu ovog pilot-projekta, zdravstvene knjižice će se izdavati u celoj Srbiji. Svaka knjižica imaće svoj broj, poput broja u ličnoj karti, a od eventualne zloupotrebe biće zaštićena i bar-kodom, hologramima i zaštitnim nitima, kao i novčanice. Zdravstvene knjižice dobijaće i deca, a lični broj dodeljivaće se odmah po rođenju i važiće do kraja života. Učitavanjem bar-koda knjižice lekar će dobiti sve neophodne informacije o pacijentu – kada i koliko puta je dolazio na preglede, kakve su analize rađene i koji lekovi su mu propisivani. Knjižice će se i dalje overavati na stari način, s tim što će osiguranicima i zdravstvenim ustanovama biti omogućen uvid u to da li preduzeće u kom je osiguranik zaposlen redovno uplaćuje osiguranje. Kako očekuju iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) svi osiguranici će nove zdravstvene knjižice dobiti do kraja sledeće godine. RZZO je angažavao više od 400 volontera koji će na zameni knjižica raditi u dve smene. Troškove prve zamene knjižica snosiće RZZO, a bar-kod na njima će skratiti vreme propisivanja i izdavanja lekova. Konačno, elektronskim putem mogu se dobiti i obaveštenja o zakazanom pregledu kod zubara. Pacijenti Doma zdravlja "Savski venac" u Beogradu to već praktikuju, putem SMS-a.

Jasmina Lazić

Bojkot popisa

Predsednik opštine Štrpce Stanko Jakovljević izjavio je 31. oktobra da Srbi koji žive na teritoriji te opštine neće učestvovati u pilot-popisu stanovništva koji treba da sprovede Kosovski zavod za statistiku. Slično kao u Štrpcu je raspoloženje i među Srbima koji žive u opštinama Peć i Kosovska Kamenica, pa se može očekivati da i u ove dve opštine Srbi ne učestvuju u pilot-popisu.

Pospremanje u MUP-u

U prošloj i za prvih devet meseci ove godine otkriveno je i prijavljeno 928 krivičnih dela policijskih službenika, među kojima su ubistva, primanje mita, zlostavljanja i mučenja i teške krađe i razbojništva. Prema rečima načelnika Uprave za poslove unutrašnje kontrole policije Marka Osmajlića, prijave su podnete protiv 454 uniformisana policajca, 37 službenika sa statusom ovlašćenog službenog lica i još 39 radnika policije. Iz MUP-a je udaljeno 115 policijskih službenika, 41 je uhapšen, dok je protiv 25 određen pritvor.

Inicijativa: Spomen-ploča za prvaka

"Poštovani, uskoro će se navršiti šest godina od smrti istaknutog dramskog umetnika Dragana Maksimovića", piše na početku pisma koje je reditelj Goran Marković nedavno uputio Skupštini grada Beograda s namerom da javnost podseti na nepravdu koja je učinjena njegovom prijatelju, zahtevajući da je, makar sada, ispravi.

Ova akcija je lična inicijativa Markovića i blogera sajta B92.

Dragan Maksimović bio je prvak Drame Narodnog pozorišta, jedan od velikih imena našeg filma, omiljeni glumac Pitera Bruka. Umro je 4. februara 2001. godine, neposredno pred 52. rođendan, zbog povreda koje mu je dva meseca ranije nanela grupa skinhedsa. Iduće godine održana je premijera njegovog poslednjeg filma Država mrtvih. Igrao je u filmovima Nož, Rane, Lepa sela lepo gore, Mi nismo anđeli, Vreme čuda, Poslednji krug u Monci, Petrijin venac, u TV serijama Priče iz radionice, Otpisani, Pozorište u kući, u pozorišnim predstavama Majka hrabrost i njena deca, Mandragola, Ribarske svađe, Kosovska hronika, Kraj partije, Maksim Crnojević...

Skinhedsi su ga napali u pivnici na Zelenom vencu, usred Beograda, ljuti jer je njihov fudbalski klub Rad izgubio od "Obilića". Maksa, dugogodišnji asmatičar, dijabetičar, sveže operisan od katarakte, nije im se suprotstavio. Gazda pivnice ih je izbacio ali su oni nastavili da ga tuku na ulici. Niko od prolaznika nije ni pokušao da ih spreči u tome, niti je iko pozvao policiju. I rođak Dragana Maksimovića, koji je sve vreme bio sa njim, držao se po strani. Zašto su skinhedsi napali baš njega? Mislili su da je Rom.

Policija je, mora se priznati, reagovala: razgovarala je sa osumnjičenima. To je ujedno i sve što je učinila. Zašto istraga nije nastavljena? Zato što glumac nije hteo da sarađuje. "Jedna stvar je više nego neobična", smatra Goran Marković. "Maksa je sve vreme odbijao da sarađuje sa policijom i pruži podatke o napadu. Ali, koliko sam shvatio, podatke o napadačima mogao je policiji dati njegov rođak, koji je sve vreme bio prisutan. U svakom slučaju, ukoliko žrtva odbija da sarađuje sa istražnim organima, to ne ukida njihovu obavezu da tragaju za napadačima, pogotovu ako se sve završi ovako kako se završilo. Sekretarijat za kulturu grada, i pored dobre volje policije da pruži podatke o ovom događaju, nije došao ni do kakvog pismenog traga o incidentu. Stvar je, dakle, ostala neregistrovana."

U pismu Gorana Markovića Skupštini grada traži se da se "do kraja ispitaju okolnosti pod kojima je Dragan Maksimović umro i da nadležni organi o tome obaveste javnost, da se učesnici napada pronađu i privedu pravdi, i da se na mestu na kome je Maksimović napadnut i, praktično, ubijen postavi spomen-ploča. Ona bi predstavljala ne samo skromnu posvetu ovom sjajnom glumcu nego i upozorenje o tome šta nas sve čeka ako se ne suprotstavimo rastućem fašizmu."

U Skupštini grada su odgovorili pozitivno, i nadležnoj komisiji odmah predali predlog za postavljanje spomen-ploče. Očekuje se da će do realizacije brzo doći, odnosno, da će ljudska i pravna pravda konačno biti zadovoljene.

S. Ćirić

Hrvatska: Glavaš u pritvoru

Jedva nekako i uz cirkusku predstavu, Branimir Glavaš, saborski zastupnik i aktualni slavonsko-baranjski župan, prošle je sedmice dospio pritvora u zagrebačkom Remetincu, zbog istrage o ubojstvima srpskih civila u Osijeku 1991. godine koja se protiv njega, kao prvoosumnjičenog, vodi pred zagrebačkim Županijskim sudom.

Pritvor mu je određen zbog mogućeg utjecaja na svjedoke, te bi se po tom osnovu Glavaš već za desetak dana, nakon što svi svjedoci budu ispitani, mogao naći na slobodi.

Svemu je prethodilo odbijanje osječkog Županijskog suda, pred kojim se vodi još jedna istraga – također su posrijedi ubojstva srpskih civila u ratnom Osijeku 1991. godine, ali tu još nema ni spomena o definiranom spisku svjedoka, pa niti o kraju istrage i mogućnosti da pritvor Glavašu bude tek danima ograničen – da mu odredi pritvor. Nakon što je čak i Hrvatski sabor ukinuo Glavašu zastupnički imunitet, nadležni osječki sudac se u tom "osječkom postupku" proglasio nenadležnim za određivanje pritvora Glavašu, te je tzv. pravnoj državi ostala tek mogućnost zagrebačkog određivanja pritvora.

Valja znati da je prva istraga protiv Glavaša i delegirana iz Osijeka u Zagreb zbog njegovog evidentnog utjecaja na svjedoke i same pravosudne i policijske poslenike u Osijeku.

Navodno je hrvatski državni tužilac Mladen Bajić zbog cijelog cirkusa bio spreman i na ostavku. Ostavka je ostala tek glasina, Glavaš je u pritvoru, mrtvi civili za fakta njegove vlasti u ratnom Osijeku još se broje po medijima, a u kuloarskim kladionicama i dalje traje klađenje tko će, Glavaš ili pravna država, na kraju izaći kao pobjednik. On svakako zdraviji i mršaviji, s obzirom na to da štrajka glađu zbog "montiranih procesa" koje mu je država "namontirala", a država – tko zna, na njoj je da kaže da li je pravna i da li je za ratne zločine spremna goniti osumnjičene koji nisu Srbi.

T. Tagirov

(Ne)reciprocitet dugovanja

Ukupna dugovanja Leskovčana prema Elektrodistribuciji, Vodovodu, Domu, Toplani i Komunalcu iznose oko milijardu i 570 miliona dinara, iz čega prozlazi da svaki od oko 160.000 stanovnika ove opštine u proseku duguje 9800 dinara po tom osnovu. Najveći dužnici su propale društvene firme od kojih se novac ne može izvući, ali i opštinske službe, poput Direkcije za urbanizam i izgradnju koja, na primer, samo Elektrodistribuciji duguje oko 560 miliona dinara. Ipak, dve trećine tih dugovanja odnose se na domaćinstva. Najveće škrtice su imućniji građani, čiji neplaćeni računi iznose od 100.000 do 150.000 dinara za utrošenu struju i po 50.000 dinara za vodu, a najbolje platiše su penzioneri sa najnižim penzijama.

Pripreme za školu

Pripremni predškolski program, koji je od ove školske godine u Srbiji obavezan za svu decu uzrasta od 5,5 do 6,5 godina, konačno je počeo da se realizuje. Pripremni predškolski program u Srbiji će ove školske godine pohađati oko 76.000 predškolaca. On traje najmanje šest meseci, četiri sata dnevno, a realizovaće se u dečjim vrtićima ili osnovnim školama. Po završetku ovog programa, dečji vrtić ili škola izdaju prevodnicu o prelasku deteta iz jednog vrtića u drugi, odnosno osnovnu školu i uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu. Bez ovog uverenja deca neće moći da se upišu u prvi razred.

Oružari

Pred aukcijsku prodaju Krušikove Fabrike lovačke municije iz Valjeva, stigla je vest da je iz nje u Sjedinjene Američke Države izvezena lovačka municija u vrednosti od 150.000 dolara, a kako kaže direktor fabrike Dragan Filipović, postoji i ugovor za izvoz na američko tržište vredan milion dolara. S druge strane, Zastava oružju, kako kaže Jugoslav Ristić, predsednik Sindikata, "preti finansijska katastrofa i kolaps". U ovoj organizaciji ponavljaju da država nema nameru da nadoknadi štetu nastalu blokadom izvoza oružja u Jermeniju. Navodno, odlučeno je da se šteta zbog blokade izvoza nadoknadi samo Krušiku i Slobodi iz Čačka, firmama koje su dobile izvozne dozvole pre nego što je izvoz stopiran. Poslovodstvo fabrike Zastava oružje za sada se ne oglašava, direktor fabrike i njegov zamenik su na putu, a protest Sindikata odložen je zbog referenduma.

Markice

U valjevskom kraju uginulo je blizu 200 ovaca neposredno pošto su im stavljene ušne markice. "Samo nedelju dana od stavljanja markica ovcama u uši, jedna od 22 ovce dobila je naduv, počela je da se koči, a zatim uginula. Tako i druga, treća, peta", kaže Milan Maričić, iz sela Zabrdice kod Valjeva. "Posle obraćanja za pomoć veterinaru rečeno mi je da meso može da se koristi. Tako sam 500 kilograma mesa podelio komšijama i prijateljima. Ubrzo zatim stiglo je upozorenje da se meso ne sme koristiti za ljudsku ishranu jer je otrovano." U Republičkoj veterinarskoj inspekciji kažu da će bez obzira na rezultate analize uzroka uginuća koja je u toku stočarima biti nadoknađena šteta.

Cvrčak

Učenici beogradske Osnovne škole za decu sa specijalnim potrebama "Miloje Pavlović" i štićenici Doma za decu bez roditeljskog staranja "Drinka Pavlović", povodom Svetskog dana štednje 31. oktobra, od Laiki banke dobili su štedne knjižice i poklone. Komercijalna banka je istim povodom svim bebama rođenim 31. oktobra u 24 grada u Srbiji poklonila štednu knjižicu "Cvrčak štednje", sa depozitom u dinarskoj protivvrednosti od 50 evra, oročenih na tri meseca.

Studenti: Slaba podrška

U nastavku svog protesta zbog visokih školarina, studenti Filozofskog, Medicinskog i Stomatološkog fakulteta udružili su se i 27. oktobra organizovali protestnu šetnju. U toj šetnji nisu im se pridružile kolege s fakulteta koji važe za najskuplje. Njima, za sada, visoke školarine ne smetaju. Na Arhitektonskom fakultetu, na primer, ove godine upisano je 140 studenata na budžetu i 100 samofinansirajućih koji godinu plaćaju po nezamislivih 240.000 dinara. Za studente arhitekture inače važi da su vredni, da im je najvažnije to što su uopšte upisani na ovaj ugledni fakultet i da žele što pre da završe studije jer ih čeka unosan posao. Na Pravnom fakultetu studira oko 8000 studenata. Ove godine upisano je 700 brucoša na budžetu i čak 1100 studenata koji plaćaju po 60.000 dinara. Školarina na Pravnom nije velika u poređenju s drugim fakultetima, čak je u rangu nižih. Međutim, kada bi neko ograničio nesrazmeran broj samofinansirajućih budućih stručnjaka na nivo istinske potrebe za njima, školarine na Pravnom bile bi mnogo više. Ovako, 1100 novih studenata puta "samo" 60.000 dinara... Ipak, najveće iznenađenje predstavlja Fakultet organizacionih nauka. Ove godine primio je 300 budžetskih i 360 samofinansirajućih koji će platiti čak po 110.000 dinara. Pitanje je da li studenti FON-a imaju pravo da se bune kad se zna da su njihovi roditelji pre par godina od Vlade tražili da se lista primljenih pošto-poto proširi, makar i po cenu viših školarina. Na Fakultetu civilne odbrane, odnosno bezbednosti, država finansira 105 studenata na prvoj godini, a primljeno ih je još 275 koji plaćaju po 74.000 dinara, mada lista nije konačna jer je zainteresovanost tolika da je bez indeksa ostalo skoro 200 kandidata. Nasuprot svima njima, Fakultet za fizičku hemiju prima 100 studenata na budžetu i svega 60 onih koji godinu plaćaju po 36.000 dinara. Među njima je najviše onih koji će kad diplomiraju otići u inostranstvo da dobro unovče svoje znanje, a znanja iz prirodnih i tehničkih nauka u svetu su najtraženija. Nama ovde još nije jasno zašto.

I. M.

Veštice

Maskiranje u kosture, čudovišta, ljigavce, vanzemaljce, slinavce, dartvedere i vriskove odjednom nam ulazi u tradiciju.

U jedva proteklom istorijskom vikendu nova nacionalna TV mreža emitovala je u udarnim vestima i priloge o modnim trendovima za Noć veštica. Trendovi su američki – čujemo i vidimo da islamskih čudovišta, valjda iz razloga političke korektnosti – nema u ponudi. Prilog iz neke lokalne (njujorške) prodavnice, vest beznačajna. Da li?

Beogradska obdaništa takođe uvode tradiciju Noći veštica. Od roditelja se očekuje da svoju decu prigodno maskiraju u zla mala bića, kao da to inače nisu. Neki roditelji se, nemaskirani, podbuli i neispavani, ujutru sudaraju s decom koja neće u obdanište – jer se plaše.

Pouzdani izvori "Vremena" govore da su beogradski džukci-lutalice uznemireni zbog nagle pojave čudovišta na ulicama.

Dobro došli u Halloween to jest, kako javljaju dopisnici, "pagansko-keltski, preoblikovano američki, profitabilno ekstraisplativ, crno-narandžasti, univerzalno prepoznatljiv praznik koji, u stvari, ne slavi većina katolika, nijedan pravoslavac, musliman ili Jevrejin, iako se neka deca preobučena u čudovišta lako predaju običaju otimanja slatkiša komšiluku".

Noć veštica je, u stvari, jedan od mnoštva paganskih praznika – u ovom slučaju, dana mogućeg ustajanja mrtvih – odavno preobučenih u hrišćansko ruho, a odskora u veliki biznis.

A. Ć.


 

Život

Profesor dr Marko Bumbaširević, načelnik odeljenja mikrohirurgije sa replantacijom Urgentnog centra, dobio je priznanje Američkog udruženja za rekonstruktivnu mikrohirurgiju i tako postao drugi Evropljanin koji je član borda za subspecijalizaciju mikrohirurga za lečenje donjih ekstremiteta.Takođe, Japansko udruženje ortopedskih hirurga pozvalo ga je na godišnji sastanak da bi održao jednočasovno glavno predavanje za grupu koja se bavi spoljašnjom fiksacijom i produženjem ekstremiteta. Rekonstruktivna hirurgija se koristi u stanjima gde konvencionalna hirurgija ne može da pomogne. Primenjuje se kod urođenih anomalija, teških traumatskih gubitaka tkiva, kao i kada su u pitanju tumori. Mikrohirurgija je relativno mlada grana medicine, počela je da se razvija šezdesetih godina, kada su urađene prve replantacije – prišivanje ekstremiteta (ruku i nogu).

Vreme zabluda: Da li je milion cifra?

Kao i svaki put kad se pominju veliki brojevi, i tokom proteklih referendumskih noći stalno se govorilo o "cifri" od tri miliona i nešto birača. Praksa da se ciframa pogrešno nazivaju veliki brojevi postala je sasvim uobičajena na našim televizijama. Valjda ugledni analitičari, razne javne ličnosti i političari smatraju da zvuči pametnije ili bar efektnije reći da je neki broj cifra, mada to nema nikakvog smisla. Cifra je samo simbol kojim se broj zapisuje i ona nema vrednost. U matematici, broj se može prikazati u dekadnom sistemu sa deset cifara, ali i u binarnom sa dve cifre, heksadekadnom sa 16 cifara itd. U svakom slučaju, u decimalnom sistemu sa dekadnom osnovom koji se svakodnevno koristi, postoji decimalni zarez i samo deset cifara. Sve ostalo su brojevi. Pod ciframa se podrazumevaju isključivo znaci 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9, pomoću kojih se može zapisati bilo koji broj, jednocifren kao što je ocena iz matematike ili sedmocifren poput broja birača na referendumu. Ovi simboli se, inače, odomaćeno nazivaju arapske cifre, što nije slučajno jer su ih u Evropu doneli Arapi sa Istoka. Decimalni sistem zapisivanja brojeva razvijen je u Indiji, i to tek u petom veku. Tada su indijski matematičari otkrili nulu – tačnije, da se i praznina ili odsustvo brojne vrednosti može zapisati brojem, što je mnogo uticalo na razvoj matematike. Pre toga, za zapisivanje brojeva korišćeno je sedam znakova, I, V, X, L, C, D i M, poznatih kao rimske cifre, mada su ovi simboli prvobitno došli iz Stare Grčke.

S.B.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net