Reč selektora >

U ritmu džeza

Beograd nije 1986. godine video Džona Skofilda. Opredeljujući se za neizvesnost solo karijere umesto za siguran posao u Majls Dejvis bendu, gitarista je pokazao hrabrost koja je urodila plodom – dvadeset godina kasnije, Veliki Sko konačno stiže u Grad džeza, slavljen kao jedan od glavnih likova savremene muzike, čiji su različiti sastavi tokom čitave decenije bili suvereno na vrhu džez planete

Kada smo prošle godine otvorili novo poglavlje u istoriji festivala, osećaj entuzijazma mešao se sa osećajem neizvesnosti – sve do noći kada je publika u prepunoj Velikoj dvorani Doma omladine ovacijama okupala muziku Dejv Holand kvinteta. Radovali smo se njegovom ovogodišnjem Gremiju osećajući se zaista delom sveta, a onda razumeli da smo sami sebi nametnuli obavezu da ove godine nastavimo istim putem.

Poželeli smo da sada izađemo u prestižne gradske prostore: od Doma sindikata, u kom je pre tačno četvrt veka Djuk Elington otvorio prvi Njuport džez festival; preko Kolarca, koji nas podseća da smo bili značajna evropska prestonica i neguje nadu da ćemo se ponovo naći u zajednici evropskih naroda; do Bitef Art kafea, koji već godinama najbolje oslikava grad koji voli da živi i uživa noću. Pogon Doma omladine – nekadašnja Dansing dvorana – svedočio je o čuvenim džem sešnima u 70-im, a sada otvara srce za vruća ukrštanja džeza i drugih žanrova: od iskonskog bluza, preko inspiracija balkanskom muzikom, do DJ kulture. Kada mladi muzičari iz Big benda RTS-a, osokoljeni uspehom iz Montrea, zasviraju prve taktove Bluz marša u počast legendarnom Beniju Golsonu, CEO GRAD će zaigrati u ritmu džeza. Susret tradicije i futurizma, koji smo promovisali prošle godine i koji nastavljamo da negujemo, obezbeđuje da taj ritam ima i starinski šmek i bude moderan, a da nas raznovrsnost zvukova koje čujemo povede na put oko sveta u veku prožimanja uticaja i istraživanja uzbudljivih novih prostranstava.

Beogradski džez festival 2006, 22. po redu, ponosno po prvi put u svom gradu pozdravlja mnoge velike zvezde svetskog džeza. Džon Skofild, pre svih – u društvu legendarnog basiste Stiva Svoloua i Bila Stjuarta, bubnjarskog čarobnjaka; Dejv Daglas – neprikosnoveno najbolji džez trubač na svetu poslednjih godina; Jon Hasel – praotac elektronike i nju ejdža; Džejms Blad Almer – poslednji veliki istraživač bluz nasleđa; DJ Lučano Kantone – najveći svetski promoter neo bose; Soveto Kinč – klinac koji je definitivno sastavio džez tradiciju sa muzikom novog veka, bibap i hiphop… Predstavljajući trojicu poslednjih dobitnika Evropske džez nagrade – Volfganga Matšpila, e.s.t.-Esbjorn Svenson trio i, našeg, Bojana Z – znamo da idemo u korak sa Evropom. U to su nas, listajući katalog sa prošlogodišnjeg festivala, uverili brojni prijatelji iz inostranstva – muzičari, novinari i amateri zaljubljenici. U drugoj godini novog života, Beogradski džez festival je već postao jak regionalni festival, koji skreće pažnju ljubitelja džeza i daleko od Balkana. Sa umetnicima koji su poželeli da ove godine učestvuju u festivalu, a kojih u programu nema, moglo bi se sastaviti još nekoliko jakih regionalnih festivala. Ali, suočeni sa ograničenim materijalnim mogućnostima – što je sličnost sa svim nekadašnjim izdanjima Beogradskog džez festivala – morali smo da se negde zaustavimo i sačekamo.

Uz Skupštinu grada Beograda, bez čijeg pokroviteljstva ova manifestacija ne bi ni bila održana, ove godine smo sarađivali sa ambasadama, kulturnim centrima i nevladinim organizacijama Austrije, Danske, Francuske, SAD, Švajcarske i Švedske, što će pružiti priliku da upoznamo najveća džez dostignuća iz raznih krajeva sveta. Maštamo da Beograd postane obavezna stanica umetnicima koji oblikuju sadašnji džez trenutak, kao i putnicima koji traže prava uzbuđenja. Spremamo se. Usklađujemo korak. U ritmu džeza.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net