Međuvreme

Beograd: Žurba

"Prosek stizanja na lice mesta, kad je reč o sigurnim slučajevima smrti, iznosi samo sedam minuta, i za te pozive se grabe dva lekara. Na druge pozive stiže se u proseku za nešto više od 11 minuta. Čim se namiriše smrt, onda ekipe dolete do cilja. Tada se javljaju privatnim pogrebnicima i od njih dobijaju procenat za svakog pacijenta gde konstatuju smrt", tvrdi direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Borko Josifovski. On je dodao da bi od aprila ove godine 49 ljudi možda još bilo živo da su dr Milomir Tufegdžić i dr Zoran Milošević i pokušali da im spasu život. Kako je objasnio, Milošević na 30 intervencija nije započeo nijednu reanimaciju, a Tufegdžić je tokom 22 intervencije započeo samo tri reanimacije. Od početka godine 42 zaposlena u Hitnoj pomoći bila su kažnjena, većina upravo zbog saradnja s privatnim pogrebnicima. Okružno tužilaštvo narednih dana odlučiće o pokretanju pretkrivičnog postupka protiv lekara, a portparolka Tužilaštva Mirjana Ilić rekla je da slučaj kalkulisanja s pružanjem pomoći, odnosno izostanka pokušaja reanimacije nikada niko nije prijavio Tužilaštvu, ni građani ni neki državni organ, već su o tome saznali iz medija.

"Mnogo puta se desi da ekipa dođe, a čovek je mrtav već pola noći. Pa zar tada treba probati reanimaciju? S obzirom na dugogodišnje lekarsko iskustvo, sposoban sam da procenim kada i kako treba pomoći pacijentu. Ma, te optužbe su notorne gluposti", rekao je za "Blic" dr Milošević.

Josifovski tvrdi da je ovakvo ponašanje zaposlenih prošle godine pokušao da spreči sklapanjem ugovora sa JKP-om Pogrebne usluge, ali je on nedavno raskinut jer je inspekcija Ministarstva zdravlja smatrala da nije po zakonu.

Proteklih meseci nekoliko sindikata zaposlenih u Hitnoj pomoći tražilo je smenu Josifovskog optužujući ga za alarmantnu situaciju u ovoj ustanovi i vređanje zaposlenih. Predsednik Granskog sindikata zdravstva Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata David Vasiljević optužio je Josifovskog da je sa 25 smanjio broj ekipa Hitne pomoći na 16 i na taj način direktno ugrozio živote Beograđana. Pomoćnik direktora Hitne medicinske pomoći dr Svetlana Marković-Klipa tada je objasnila da se Vasiljević na ovaj način bori za svoje radno mesto. "Povod za ovakav njegov potez jeste to što je Vasiljević 27. jula dobio rešenje o otkazu jer je nesavesnim radom ugrozio život jednog pacijenta."

Josifovski je na optužbe odgovorio da smanjenja broja ekipa nije bilo u poslednje četiri godine, a da je postojećih 16 sasvim dovoljno i da Beograđani ne treba da strahuju. "Sindikalci koji traže moju smenu su kriminalci i sledbenici Saše Jakiše, koji je dobio otkaz. Zbog učestvovanja u krađi stana, Jakiša je bio osuđen na devet meseci zatvora. Sada njegovi ljudi iznošenjem laži žele da me smene. Nije istina da mi je JKP Pogrebne usluge uplatio 150.000 dinara na račun, od tog preduzeća nisam dobio ni dinara. Ugovor sa njima sklopljen je da bi naši lekari prijavljivali smrtne slučajeve, a raskinut u avgustu kada su sindikalci došli na ideju da me smene", kaže Josifovski. On je dodao da neće podneti ostavku naglašavajući da u Zavodu postoje četiri sindikata i da jedino priznaje reprezentativni sindikat od 250 članova koji se ogradio od optužbi na njegov račun.

Kriminal: Saobraćajna mafija

Na raskrinkavanju kriminalne grupe nazvane "saobraćajna mafija", koja je zahvaljujući lažnim zapisnicima izmišljenih saobraćajnih nesreća oštetila više osiguravajućih društava u Srbiji, prvi put u istoriji srpskog pravosuđa radio je – prikriveni islednik. Prvi srpski tajni agent proveo je godinu dana ubačen u redove "saobraćajne mafije", svakodnevno radeći na prikupljanju dokaza koji su doveli do toga da 17 pripadnika ove kriminalne grupe (sastavljene od policajaca, advokata, veštaka i agenata osiguranja) završi u pritvoru. Na koji način je "srpski Doni Brasko", kako su ga krstili neki mediji, ušao u kriminalnu grupu nije poznato, ali se zna da je on tokom istrage skrivenom kamerom tajno snimao aktivnosti njenih članova. Grupa je delovala tako što su policajci koje je angažovala sačinjavali zapisnike o "udesima" i "šteti" koja je načinjena. Zapisnici su bili uredno zavedeni u zvanične knjige MUP-a, a protiv vlasnika "oštećenog vozila" bila bi podneta prekršajna prijava i on bi se pojavio kod sudije. Priznao bi "krivicu" i bio novčano kažnjen (kaznu je plaćao neko od članova grupe). Na scenu su zatim stupali advokati koji su od osiguravajućih društava tražili nadoknadu štete na vozilu. Konačno, veštaci bi, u dogovoru sa organizatorima grupe, štetu procenjivali na više od 10.000 evra. Ovom tehnikom "saobraćajna mafija" je, prema dosadašnjoj proceni, osiguravajućim društvima načinila štetu u iznosu od preko pola miliona evra. Identitet svakog tajnog agenta, pa i prikrivenog islednika koji je otkrio ovu kriminalnu grupu, predstavlja najstrože čuvanu državnu tajnu. Javnost neće ugledati njegovo lice čak i ako bude morao da svedoči pred sudom o dokazima koje je prikupio tokom boravka u kriminalnoj organizaciji.

Institucija prikrivenog islednika u domaće zakonodavstvo je uvedena 2003. godine. Na zahtev specijalnog tužioca određuje ga istražni sudija, a postavljaju ga ministar policije, ili direktor BIA. On ne sme biti lice iz kriminogene sredine i mora biti dobro obučen za specijalne zadatke, može biti osoba zaposlena u državnim organima, na primer policiji ili sudu, a ako se šire tumači zakon, prikriveni islednik može biti i bivši ili policajac u penziji.

Dok je na tajnom zadatku, zakon srpskom agentu dozvoljava da (ukoliko je prinuđen) izvrši krivično delo, kako ne bi otkrio svoj identitet, što bi se podvelo pod pojam krajnje nužde, a čime bi bila isključena njegova krivična odgovornost.

Socijalna zaštita: Novac za domove

Najveći deo novca koji će iz Nacionalnog investicionog plana dobiti Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike biće namenjen ustanovama socijalne zaštite, pre svega domovima za decu bez roditeljskog staranja i osobe sa posebnim potrebama.

Zbog izuzetno loših i često nehumanih uslova u kojima žive, Ministarstvo će se potruditi da deca bez roditeljskog staranja u najvećoj meri budu smeštana u porodice, ukoliko nije moguće u biološke onda u hraniteljske, ili da budu usvajana. Plan je da veliki domovi budu postepeno zatvarani, a da deca za koju se ne nađe porodični smeštaj borave u manjim domovima, po mogućstvu u rodnom mestu kako bi i dalje održavala kontakte sa rođacima i prijateljima. Naime, prema izveštaju Centra za prava deteta "Prava deteta u Srbiji 2005. godine", u Srbiji 4900 dece živi u domovima za decu bez roditeljskog staranja i u hraniteljskim porodicama, a polovina njih van rodnog grada.

Ministarstvo rada najavilo je da će tokom 2007. godine biti otvoreno oko 100 dnevnih boravaka za osobe sa posebnim potrebama, i nabavku 100 kombija za njihov prevoz od kuće do dnevnog boravka. Kako je objasnio Ljubomir Pejaković, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike, postojeći domovi su preveliki i pretrpani. "U nekima od njih gde su smeštena deca bez roditeljskog staranja ima i po više od stotinu dece. Još gore je tamo gde su ometeni u razvoju. U Maloj pčelici ih je oko 900, u Kulinama i Veterniku po 600, u Stamnici više od 400. Dosta toga je u tim domovima prethodnih godina popravljeno, ali je situacija i dalje daleko od dobre. U Kulinama, recimo, i sada u sobama spava po 20 dece".

Od 33.697.000 evra investicija Ministarstvo će za izgradnju i kupovinu stanova u 20 opština u kojima će uz podršku živeti deca bez roditeljskog staranja izdvojiti 1.101.000 evra, za nabavku automobila za prevoz ometenih u razdvoju 2.201.000, adaptaciju postojećih ustanova socijalne zaštite – gerontoloških centara i ustanova za smeštaj duševno obolelih biće izdvojeno 2.214.000 evra, izgradnju 20 malih domova za stare 6.604.000, izgradnju i adaptaciju dnevnih boravaka i drugih ustanova namenjenih pre svega deci sa smetnjama u ravoju u 100 opština 3.302.000 evra, za adaptaciju i preuređenje postojećih ustanova kojima će biti promenjena namena i opremanje 23 objekta za decu bez roditeljskog staranja 2.201.000 evra i za adaptaciju 103 stambene jedinice za stanovanje uz podršku osoba sa smetnjama u razvoju 2.789.000 evra.

Vantelesna oplodnja: Prve bliznakinje

U novootvorenom Centru za vantelesnu oplodnju u Novom Sadu "Betanija" "iz epruvete" su na svet došli prvi blizanci. Bliznakinje Ivana i Jovana Kuzmanović prve su začete u novom programu veštačke oplodnje, koji je, posle pune četiri godine pauze, prošle godine ponovo pokrenut na ovoj ginekološko-akušerskoj klinici. Bebe i njihova majka Ljiljana, koja ih je rodila carskim rezom 13. septembra, odlično se osećaju i čekaju otpuštanje sa klinike. Kroz ovaj program do sada je prošlo 150 pacijentkinja i oko petina njih je zatrudnela. Stručnjaci za vantelesnu oplodnju najavljuju da će se do kraja godine u novosadskoj "Betaniji" roditi još deset beba "iz epruvete" , a u dva slučaja očekuju se blizanci. Pošto spada u domen nestandardnih lekarskih usluga, veštačka oplodnja u novosadskom porodilištu trenutno se naplaćuje, ali je zahvaljujući pomoći Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo cena znatno niža nego u drugim ustanovama i kreće se od 54.000 do 82.000 dinara. Kako očekuje Uprava novosadskog porodilišta, u Novom Sadu će uskoro zaživeti i program besplatne veštačke oplodnje pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja.

Od hiljadu žena koje će tu uslugu dobiti besplatno, trećina će biti iz Novog Sada i okoline. Uporedo sa izgradnjom novog porodilišta koje je nedavno primilo prve porodilje, u okviru Klinike za ginekologiju i akušerstvo, počele su da rade i druge službe značajne za ovu oblast medicine. Sredstvima koje je obezbedilo Izvršno veće AP Vojvodine nabavljena je najsavremenija laboratorijska oprema neophodna za realizaciju vantelesne oplodnje, kao i savremena laparoskopska i histeroskopska oprema koja je u potpunosti u funkciji. Oprema se koristi u dijagnostici i lečenju bračne neplodnosti, a Centar za vantelesnu oplodnju smešten je u rekonstruisanom delu klinike, sa šesnaest bolesničkih kreveta, savremeno opremljenom laboratorijom i salom za manje intervencije.

Bujanovac: Živeti zajedno

Bujanovački stariji osnovci iz škola "Naim Frasheri" i "Branko Radičević", tokom proteklih meseci realizovali su multietnički projekat koji treba da smanji nerazumevanje i konflikte nasleđene iz bliske prošlosti, kada je manjak komunikacije doveo do zatvaranja etničkih grupa u neku vrstu geta. Predstojeće subote, na završnom festivalu, oni će svojim sugrađanima pokazati da iako govore albanski, srpski ili romski, mogu da se igraju i nadmeću u sportu, kvizovima ili kulturnim sadržajima. Efekte ovog projekta koji su inicirale strane organizacije, a podržale lokalne institucije u Bujanovcu, najpre su primetile njihove nastavnice. Za grupu od dvadesetak đaka koji će na festivalu odigrati pozorišnu predstavu, Maja Antić, profesorka u srpskoj školi, kaže da se sada ne primećuje da su to osnovci iz dve različite škole, "dok su na početku sedeli na probama odvojeno i gotovo da nisu hteli da se pogledaju". Njena koleginica iz albanske škole Zećija Murati, takođe je zadovoljna projektom i želela bi da se nastavi sa sličnim aktivnostima jer je i za buduće generacije važno "da sarađuju, igraju se i žive slobodno i zadovoljno".

Stvaranje uslova za interkulturalni dijalog protiv stereotipa i predrasuda zato je i fokusiran na decu jer će njihovo međusobno poverenje imati jak uticaj na celu zajednicu. Posebno što je Bujanovac mala sredina u kojoj živi nešto više od polovine Albanaca, 35 odsto je Srba, a ostalo su Romi i druge nacionalnosti. Zato u lokalnoj samoupravi ističu da ovaj projekat, kao i sve ostale koji imaju pozitivne namere, podržavaju ekonomski, moralno ili na bilo koji drugi način bez obzira na to sa koje strane dolaze.

Pozitivan odraz svega što su postigli ovi đaci sa svojim nastavnicima, možda najbolje oslikavaju reči dvanaestogodišnje Jelene koja je upoznavši svoje vršnjake iz druge škole zaključila: "Imamo ista interesovanja, slušamo istu muziku, smejemo se istim stvarima."

Informacione tehnologije: Novi serveri, bolji prihodi

Kompanija Hewlett-Packard (HP) sredinom septembra objavila je da je osvežila celokupnu liniju HP Integrity servera. Novi serveri, kako se navodi, poseduju dva puta bolje performanse od servera prethodne generacije, a takođe, odnos cene i performansi dva puta je bolji u odnosu na ponudu konkurencije. "Nova linija servera je ključni primer HP-ove ponude adaptibilne infrastrukture koja korisnicima pomaže da idu korak ispred promena u poslovanju i zahtevima IT-a i omogućava im da izgrade rentabilne centre za skladištenje podataka naredne generacije", objasnio je Rič Marčelo, generalni direktor Business Critical Serversa, HP. Takođe je proširena mogućnost servera sa više operativnih sistema u HP okruženju virtualnih servera, kako bi se korisnicima pomoglo da povećavaju ili smanjuju broj virtualnih servera u odnosu na promenljive potrebe poslovanja. Modeli HP Integrity rx6600 i rx3600 kupuju se sa operativnim sistemima HP-UX 11i, Microsoft Windows, Linux ili OpenVMS. Pored toga što obezbeđuju najveću fleksibilnost i kapacitet u svojoj klasi, u odnosu na prethodnu generaciju, efikasnost energije povećavaju do dva puta i smanjuju troškove napajanja i hlađenja za polovinu. Uz to, linija Integrity je duplirala svoj kapacitet pomoću novog procesora sa dva jezgra Intel Itanium2 Montecito.

U isto vreme, ova kompanija objavila je rezultate poslovanja za treće tromesečje u 2006. godini, prema kojima je ostvarila neto prihod od 21,9 milijardi dolara i porast od pet odsto na godišnjem nivou. "HP je završio još jedan dobar kvartal sa velikim rastom prihoda, poboljšanom maržom i snažnim gotovinskim tokom", rekao je Mark Hurd, izvršni direktor i predsednik HP-a. "Postigli smo dobit bez smanjivanja marže i nastavljamo da radimo prema našem dugoročnom planu. To se vidi po rezultatima u trećem kvartalu i predviđanjima za četvrti." U poređenju sa istim periodom prošle godine, u trećem tromesečju su prihodi u Severnoj i Južnoj Americi porasli za osam odsto na 9,7 milijardi dolara, u Evropi, Bliskom istoku i Africi za dva odsto na 8,4 milijarde dolara i u regionu Azija–Pacifik za sedam odsto na 3,8 milijardi dolara. Samo poslovni proizvodi za skladištenje podataka i serveri ostvarili su prihod od 4,1 milijardu dolara, što predstavlja porast od tri odsto u odnosu na treće tromesečje prošle godine. HP procenjuje da će u četvrtom tromesečju fiskalne 2006. godine zaraditi oko 24,1 milijardu dolara.

Vinča: Nuklearni otpad

U utorak 19. septembra predstavnici Međunarodne agencije za atomsku energiju, Instituta za nuklearne nauke Vinča i konzorcijuma tri ruske kompanije u Beču potpisali su ugovor o transportu isluženog nuklearnog goriva iz Instituta Vinča u Rusku Federaciju. "Ruske kompanije će obaviti prebacivanje i transport isluženog nuklearnog goriva", rekao je Aleksandar Popović, ministar za nauku i zaštitu životne sredine Srbije, koji učestvuje na godišnjoj generalnoj konferenciji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Beču. Ovaj ugovor bi konačno mogao da reši pitanje isluženog nuklearnog otpada iz Vinče. Veliki kontingent uranijumskog goriva već je u doba Vlade Zorana Đinđića prebačen iz Vinče u Rusiju, ali tada nije sasvim rešeno pitanje otpada. Sa problemom nuklearnog otpada susreću se sve zemlje koje imaju nuklearna postrojenja gde ni Institut u Vinči nije izdvojen slučaj. No, tokom poslednjih pet godina u javnosti je u više navrata kritikovan način na koji je otpad u Vinči uskladišten. Prethodni ninistar za nauku Dragan Domazet dogovarao je prebacivanje otpada sa predstavnicima drugih zemalja u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju. Prema najavama ministra Popovića, ovaj problem će sada najzad biti rešen.

Evropa: Omladinska akcija

Prema rezultatima istraživanja koje je od decembra 2005. do marta 2006. godine sproveo klub Omladina preuzima akciju više momaka nego devojaka u Srbiji odobrava izručenja Haškom sudu. Za izručenja se izjasnilo samo 39 odsto devojaka, u odnosu na 48 odsto momaka. Kada je reč o drugim pitanjima vezanim za odnos Evropske unije i Srbije, dobijeni rezltati su polno ujednačeni među mladim ljudima. Prema ovom istraživanju koje je omladinsko u svakom smislu jer u mlađu generaciju spadaju i njegovi istraživači, ulazak Srbije u Evropsku uniju priželjkuje više od 90 odsto mladih ljudi, ali samo 36 odsto bezuslovno, dok 49 odsto smatra da Srbija treba da uđe u EU ukoliko se ispune određeni uslovi. Ovo istraživanje obavljeno je na uzorku od 750 mladih između sedamnaest i dvadeset tri godine iz Beograda i više gradova u Srbiji. "To je volonterska akcija", rekla je za "Vreme" Marija Mitrović, predsednica kluba Omladina preuzima akciju, objašnjavajući da su ona i njene kolege studenti sa Univerziteta u Beogradu samoinicijativno i bez nadoknade pokrenuli ovu akciju i izvršili obradu podataka. U istraživanju je korišćen upitnik koji su sastavili članovi kluba uz pomoć prof. dr Dragana Popadića sa Katedre za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pomoć u realizaciji istraživanja pružili su Centar za prava deteta Beograd, Građanske inicijative i Kancelarija za mlade Opštine Palilula. Istraživanje se bavilo zainteresovanošću mladih za EU, spremnošću na ispunjenje uslova za prijem, informisanošću o uslovima za pristupanje, procenom njegovih efekata, procenom odnosa društvenih struktura prema ovom problemu, kao i percepcijom same Evropske unije i razloga protiv priključenja Srbije ovoj organizaciji. Inače, rezultati pokazuju da bi samo oko 12 odsto mladih pristalo na odustajanje od Kosova i Republike Srpske. Zanimljivo je da mogući ulazak Srbije u EU između 2011. i 2015. godine očekuje 33 odsto ispitanika, a 18 odsto između 2016. i 2020. godine. Nažalost, ispitanici u to doba više izvesno neće biti mladi. "Mi želimo da nastavimo sa takvim istraživanjima", rekla je Marija Mitrović, najavljujući da će se ova omladinska organizacija sada baviti istraživanjem problema mladih u beogradskoj opštini Palilula.

Nagrada za Delta sport Balkan: Najbolji

Delta Sport Balkan proglašen je za najboljeg distributera kompanije Nike za teritoriju Evrope, Afrike i Bliskog istoka. Ova prestižna nagrada dodeljuje se jednom godišnje, a našem distributeru najpopularnijeg sportskog brenda uručena je pre nekoliko dana na svečanosti u Sevilji. Na ovu visoku poziciju Delta sport Balkan dospeo je uspešnim poslovanjem izraženim kroz ostvarivanje poslovnih planova, kao i uspešnom diferencijacijom maloprodajnih objekata čiji su rezultat novootvorene prodavnice – Nikewomen, Nikefootball i Nikekids. Poslednja u nizu biće i "sport culture" prodavnica koja će biti otvorena 22. septembra u Knez Mihailovoj ulici.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net