Ljubomir Zivkov

lisicaiždral >

Jevanđelje po Brani

Godinama ne nabasam ni na čiji dnevnik a onda u toku jedne nedelje – tri rukopisa, ne, četiri, evo ga još jedan...

Manuskript pisat karminom na poleđini blanko recepta (17 pages)

I did it! Izjavila sam da bi Srbija pristala na podelu Kosova! Mnogi misle da sam puki periskop kroz koji Koštunica proviruje kakvo je vreme napolju, da ću kazati šta god mi se kaže da kažem, a upravo je obrnuto, ne treba meni šef ništa da naredi, ja sam ta koja vidi i unapred ispunjava ono što on želi, mislite li da je --- ovde je karmin razmazan --- lošević vakih et minut zvao učelića i diktirao mu šta da pusti!? Istinski borac za srpstvo uvek zna šta nadređeni želi i hita da ga obraduje, vođu ne treba dovoditi u tugaljivu situaciju gde saradniku mora da kaže: "Znaš šta, smatraj se vlasnom da za BBC kažeš koju o podeli Kosova, ako procenimo da ima šanse, kamčićemo šta se još može, ako se međunarodna zajednica pak iskrlješti na nas, pravićemo se da je to emotivni ispad Krajiškinje kojoj je već preko glave da gubi cele teritorije..." Jao, stavila sam novu haljinu da se pere sa belim, šta ako kamile puste boju!...

Svitak otporan na vatru, vodu, vazduh i zemlju, nađen na raskršću kod Rume

Ništa od mog sna da Sloba napiše memoare i da u remek-delu najuspelije stranice budu o meni, njega su umrli u Hagu, pa je meni pripalo da ovekovečim najuzvišenije trenutke prijateljstva koje smo nesebično bili sklopili u interesu srpstva. A koje sam ja rasklopio – i to snagom pisane reči, sad mi je prijatno što sam imao kuraži da i samom despotu kad je ovaj popustio u srboljublju kažem neke stvari. Na parčetu papira bio sam napisao da se povlačim. Odmah tačka. Čist Hemingvej. Pa sam dodao, novi red: "Zbog bolesti". I opet tačka! Sledi ono što danas zna svaki čitalac "Glasa": "Ne moje. Nego žene", pa ono završno: "Ne moje"...

Sa mnom neka bude šta bude, prošlo mi je kroz glavu, ovo je moje testamentarno delo, otkriće ga u predsednikovoj zaostavštini neki potomak, ili zuza koja u ovaj mah još gaji nadu da će biti naivna slikarka, kako god bude bilo, grafolozi će potvrditi da je rukopis autentičan tojest moj...

Nije mi bilo pravo kad je Sloba cedulju zapalio, Hitler je spaljivao knjige, a ti ovaj haiku, da li si moje reči barem zlopamtio, hoćeš li ih kad-tad nekome prepričati, jer, iskreno, jedno je kad lično ti, kao velikan, obznaniš da ti je kućni ljubimac skresao to i to, a drugo je kad autor sam mora da obznani sopstveno slobodoumlje, kad nema ko drugi da veliča njegovu građansku takoreći neposlušnost i njegovo upravo nepristojno zadiranje u zdravstveni karton prve drugarice! Ah, kako mi malo treba da se vratim u formu, evo, sad mi prolete kroz glavu ono dosadno Kenedijevo, ne pitaj šta Amerika može da učini za tebe, nego se pitaj šta ti možeš da učiniš za nju, ako se ubaci Srbija, dobija se čitav aforizam, ne pitaj šta Amerika može da učini za Srbiju, nego šta Srbija može da učini za Ameriku, bingo, da utkam ovo naknadno u memoare i da ga umetnički antidatiram ili da od toga napravim zaseban esejčić?... Da, da, da, od ovog materijala može da izađe kolumna i da još ostane lepo parče.

Rukopis nađen na šoferšajbni, tobože umotan u reklamu lavlje kandže

Sv. Ilija, 10:17 AM, bolje da se već sada privikavam na ovo AM-PM, mada ću dok ne predam akreditive gospodinu predsedniku Bušu provesti u "Politici" ko zna koliko dugih nedelja, možda i meseci! Bože, kako mi je izgledalo neverovatno da stanem na čelo naše najstarije novinske kuće, kako sam se radovala, od ovoga nema kud dalje, ovo je krov sveta! A sada, kad se teleportujem u moju buduću rezidenciju, u onu travu poravnatu kao najlepše šiške, smešna mi dođe i ova zgradurina i ova faza mog razvoja, osećam se kao Komrakov u Zvečkoj (Zvečki? nemam sad lektora), samo što se on priseća sjajne prošlosti a ja budućnosti, šta da izjavim kao prva ambasadorka Srbije u U.S.A, ovo je mali korak za mene a veliki korak za Srbiju, ne, neskromno, pa i neiskreno, krenuću sa I have a Dream, ili sa Eppur si muove, samo da proverim kako se tačno piše.... Nego da me ne ureknu ovi što unapred toliko pišu o Mojoj Ekselenciji!? Dobri Bogo, nemoj se surovo našaliti sa mnom kao sa Protićem, taj grešni orijaš je u sekundi prežalio mesto gradonačelnika i odjurio da bude moj prethodnik, a onda ga je Jedini odonud povukao: jesi osveštao rezidenciju, ali si zaboravio čija produžena ruka i takoreći megafon treba tamo da budeš! Nisam sujeverna, ali uroka se bojim, Bože pravde, Ti što spase od uroka dosad nas...

Mokar takoreći palimpsest nađen na patosnici automobila

6. VIII 2006. (poluisprano, nazire se nadnaslov): Svak nosi svoj krst, neko u obliku ranca...

.................................................................................................................................

14. VIII 2006.

Ako su Holanđani svoju zemlju oteli od mora, ja ovo moje dvorište otimam od korova za koji sam doduše sam i zaslužan, ipak, danas je zahvaljujući novoj kosačici marke MTD izvojevana još jedna pobeda čoveka nad entropijom... Ups! Ovo je moj dnevnik!


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net