Amerika >

Epidemija "terorista amatera"

"Grupa ljudi zlih namera", tragajući za "mentorima i sponzorima" nekako nabasala na "predstavnika Al kaide" (u obliku tajnog agenta FBI-ja), koji im je obećao člansku kartu ako polože zakletvu na vernost "šeiku Osami bin Ladenu" i uspešno obave nekoliko probnih zadataka

LOCIRANI I UHVAĆENI: Skladište u predgrađu Majamija gde je teroristička grupa uhapšena

U četvrtak 22. juna, u ranim popodnevnim časovima po njujorškom vremenu, agenti lokalne kancelarije FBI-ja u Majamiju, u sadejstvu sa Jedinicom za specijalne akcije, uhapsili su četvoricu osumnjičenih za terorizam. Osim te četvorice, iza rešetaka su se našla još trojica osumnjičenih, od kojih je jedan uhapšen u Atlanti.

Specijalna jedinica FBI-ja je uz pomoć acetilenskih sekača pokušala da iseče prorez u čeličnim rolo-vratima na ulazu u zgradu skladišta u Liberti Sitiju, oronulom industrijskom delu Majamija, koje je navodnim teroristima služilo kao glavni štab. Kada im to (ni posle nekih dvadesetak minuta) nije pošlo za rukom, otišli su do zadnjeg dela zgrade i izbili cilindre na bravama na sporednom ulazu. Četvorica osumnjičenih su se tada predala bez otpora.

U petak 23. juna, Ministarstvo pravde SAD objavilo je optužnicu sa pratećom dokumentacijom, a konferencije za novinare održali su vrhovni tužilac SAD Alberto Gonzales, direktor FBI-ja Robert Miler i nadležni državni tužilac Aleksandar Akosta. Zvanični i nezvanični izvori nudili su svoja znanja i saznanja svima koji su pokazivali interesovanje, tako da je već u petak uveče situacija postala nešto jasnija.

ISTRAGA: Zavisno od toga kom izvoru ste skloni da verujete, FBI je na grupu terorista slobodnih strelaca (dakle ronina, bez gospodara) naišao pre četiri meseca, do godinu po dana (u optužnici stoji: "najkasnije novembra 2005, tačan datum nije poznat Velikoj poroti"). Iako izvori bliski američkim organima reda naglašavaju da im "za sada nije poznato da je ova grupa imala veze sa bilo kojom ekstremističkom grupom, pa ni onom nedavno uhapšenom u Kanadi", sličnosti je toliko da je gotovo neverovatno da su slučajne (videti "Vreme" od 20. juna 2006). Naime, i ovu grupu eksperti i analitičari označavaju kao "krajnje amatersku" (više i od one u Kanadi) i "nadahnutu megalomanskim idejama", ali je od toga možda važnije da je obe otkrio FBI, i to, po svemu sudeći, pre oko godinu i po dana.

Sama optužnica predstavlja veoma zanimljivo štivo. Iz nje se jasno vidi da je "grupa ljudi zlih namera", tragajući za "mentorima i sponzorima" nekako nabasala na "predstavnika Al kaide" (u obliku tajnog agenta FBI-ja), koji im je obećao člansku kartu ako polože zakletvu na vernost "šeiku Osami bin Ladenu" i uspešno obave nekoliko probnih zadataka. Optužnica detaljno opisuje, a FBI potkrepljuje fotografijama, jedan od navodnih sastanaka (koji je održan "na dan, ili oko 16. decembra 2005") vođe grupe i prvooptuženog Narsila Batiste sa predstvnikom Al kaide u jednoj oskudno nameštenoj motelskoj sobi negde u okrugu Dejd. Tom prilikom Batista izlaže svoj plan za osnivanje "islamske armije" radi "vođenja džihada". Tvrdi se i da je Batista tajnom agentu dao spisak potrepština za uspešno obavljanje ove akcije, koji uključuje: čizme, uniforme, automatske puške, radio-stanice i rentakar vozila. "Na dan, ili oko 22. decembra 2005" Batista je predstavniku Al kaide izložio ideju da uz pomoć "svojih vojnika" unište Sirs toranj u Čikagu, najvišu zgradu u SAD. Tada je Batista tajnom agentu dao spisak sa "brojevima cipela svojih vojnika". Na sledećem sastanku, održanom 29. decembra, predstavnik Al kaide mu je isporučio čizme i od Batiste saznao da su "njegovoj grupi potrebni još i: dvogledi, panciri, oružje, vozila, kao i 50.000 dolara".

Sledi sastanak opuženih Patrika Abrahama (alijas "brat Pet"), Stenlija Granta Fenora (alijas "brat Sunit"), Nodimara Herere (alijas "brat Nodi") i Rotšilda Ogustina (alijas "brat Rot") sa prvooptuženim Batistom i predstavnikom Al kaide, koji je održan 28. januara 2006. godine. Optužnica ne kaže ništa o tome šta je bila svrha ovog sastanka. Na sastanku, koji je održan u jednom stanu u okrugu Dejd, 19. februara 2006, u prisustvu Patrika Abrahama, Batista je predstavniku Al kaide rekao da želi da "sa svojih pet vojnika" krajem aprila prisustvuje treningu Al kaide i dodao: "Hoću da vodim totalni rat protiv Sjedinjenih Američkih Država. Cilj je pobiti što više đavola. Ta će misija biti isto toliko dobra, ako ne i bolja od 11. septembra." Da bi bio i u stanju da vodi "svoj rat" Batista je od predstavnika Al kaide zatražio video-kameru "da snimi metu u Čikagu". Optužnica dalje navodi slične poduhvate koje su zajedno preduzimali predstavnik Al kaide i uhapšeni zaverenici.

Iako je vrhovni tužilac SAD Alberto Gonzales na konferenciji za novinare izjavio da "svima preti velika opasnost od grupica koje nisu u vezi sa Al kaidom, ali su inspirisane porukom o nasilnom džihadu", a zamenik direktora FBI-ja Džon Pistole dodao da "se ova grupa više kretala u sferi aspiracija, nego operacija", ostaju pitanja: koliku je pretnju po SAD ova grupa zaista predstavljala i da li je ovde reč o okorelim teroristima, ili o nečem drugom.

KRITIKE: Već u subotu, porodice uhapšenih i njihovi advokati, ali i razni eksperti, počeli su snažno i argumentovano da kritikuju optužnicu koja se, prema njihovom tumačenju "suviše oslanja na svedočenje tajnog agenta o tome šta su mu rekli zaverenici". Zanimljiva je i izjava Marlin Fenor, sestre optuženog Stenlija Granta Fenora, data CNN-u. Marlin Fenor tvrdi da je njen brat "katolik", da redovno ide u crkvu, da su ga u grupi zvali "sunčani brat" ("brother Sunny"), jer mu je "Sani" nadimak još od malih nogu, a ne "brat Sunit" ("brother Sunni"), kako se navodi u optužnici. Fenorova kaže i da su članovi grupe "u svom hramu održavali sastanke, meditirali, učili, vežbali, učili se skromnosti, tražili unutrašnji mir i pomogali jedni drugima i svojoj zajednici", te da njen brat "nema izražene političke stavove" i da ona misli da je "Batista obmanuo celu grupu".

Kada se sve navedeno uzme u obzir, nije teško razumeti zašto mnogima ceo ovaj slučaj deluje neobično, možda i neverovatno. Međutim, ako se za objašnjenje poslužimo ne samo slučajevima terorističkih grupa i njihovih akcija već se pozabavimo i nekim drugim društvenim fenomenima, stvari bivaju nešto jasnije. Reč je, naime, o ekstremnim sektama, poput Džonstauna Džima Džounsa, koji je sa sobom u smrt poveo stotine svojih sledbenika, ili Radžniša, koji su u SAD pokušali da trovanjem hrane u jednom omiljenom restoranu osvoje lokalne izbore, ili o sekti Java (takođe na Floridi), čiji su pripadnici svoju veru, da su izgubljeno pleme Izrailja, dopunili "preduzećem" baziranim na klasičnim principima organizovanog kriminala i korupcije. Ponekad je granica između organizovanog kriminala, terorizma i sektaštva veoma tanka, a ponekad se potpuno izgubi. Jedno je sigurno: ovaj slučaj će još dugo zaokupljati pažnju svetske javnosti.


 

Scenografija

Pregledanje video-snimaka i fotografija sa mesta zločina, to jest ispred skladišta u kome su zaverenici imali svoj glavni štab, umesto da pruži dodatne informacije (kao što je to obično slučaj), jednostavno navodi na postavljanje nekih zanimljivih pitanja. Na primer, otkud to da specijalna jedinica FBI-ja u akciju kreće ne u specijalnom blindiranom vozilu (nalik kamionu) sa komandnim centrom, već u tri terenska vozila (jednom "volvou", jednom "fordu" i jednom "ševroletu" (od kojih je samo u vetrobranu "forda" bilo postavljeno rotaciono svetlo) bez tablica? Ako se tome doda da su od nekih desetak specijalaca samo dvojica nosila šlemove, dok su ostali nosili bejzbol kape, ili išli gologlavi, da su uniforme bile maslinastozelene, a ne crne, da su im panciri i oprema delovali isluženo, da je na pancirima pisalo "FBI" (što je oznaka koju na jaknama nose agenti), a ne "HRT" (skraćenica za Hostage Rescue Team – elitnu jedinicu FBI-ja), misterija je potpuna. Na jednoj od fotografija jasno se vidi i specijalac sa šeširićem karakterističnim za vojne rendžere, jedinicu za specijalne i tajne zadatke kopnene vojske SAD. Rendžeri su poznati po tome što su obučeni da koriste "sve što im može biti od koristi u ispunjenju zadataka", što uključuje i razna vozila (između ostalog i terenska, bez tablica). Ne mora se naglašavati da Ustav SAD zabranjuje angažovanje vojske unutar zemlje.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net