Miran kraj državne zajednice SCG >

Novi vozni red

Crnogorska referendumska bura se stišava i dolazi trenutak da ovlašćeni predstavnici sednu za sto sa zelenom čojom

Baš na tridesetu godišnjicu puštanja u saobraćaj prvog voza na pruzi Beograd–Bar, a to je bilo 30. maja 1976, vesti su govorile da na rezultat crnogorskog referenduma više nema nikakvih formalnih prigovora i da ta pruga postaje međunarodna.

Premijer Koštunica je prošle nedelje izjavio da se srpska vlada neće izjašnjavati dok se u Crnoj Gori formalno ne okonča referendumska procedura. Njegova vlada je u međuvremenu na zahtev crnogorske opozicije dala podatke o 2600 birača na crnogorskom referendumu upisanih u birački spisak u Srbiji i o 40.000 ličnih karata štampanih za Crnu Goru u poslednja dva meseca, a na tim podacima crnogorska opozicija zasnivala je svoje prigovore, koje evropski faktori nisu uvažili, pa su bez izuzetka, uključujući tu i Solanu, referendum ocenili kao uspešan i pošten, a opozicija Đukanovićevoj vladi odustala je od žalbi Ustavnom sudu.

Baš na tridesetu godišnjicu puštanja u saobraćaj prvog voza na pruzi Beograd-Bar, a to je bilo 30. maja 1976, vesti su govorile da na rezultat crnogorskog referenduma više nema nikakvih formalnih prigovora i da ta pruga postaje međunarodna

Smisao čekanja u Srbiji na formalno proglašenje nezavisnosti Crne Gore možda je povezan s primenom člana 60. Ustavne povelje SCG o pravu države koja se ne otcepljuje na sukcesiju, mada je to činilo veoma nervoznim neke od komentara u Beogradu koji su u nastupu širokogrudosti tražili brzo priznanje Crne Gore.

Dobro je što se ovaj raskid odvija bez prevelikog raspirivanja strasti i izazivanja konflikta, ali nije baš potrebna ni neka naročita samozavaravajuća širokogrudost tipa – da se bratski podelimo. Samo nemojte opet bratski, nego po testamentu i na ugovor s garancijama!

Druga je stvar to što zbog istorije, isprepletanosti i pomešanih identiteta, položaj Crnogoraca u Srbiji i Srba u Crnoj Gori nije obično manjinsko pitanje. Ono zahteva primerena fleksibilna i nemehanička rešenja.

POČETAK: Što se razdvajanja državnih funkcija tiče, neki potezi očito su već povučeni. Predsednik Srbije Tadić prisustvovao je jednoj vojnoj vežbi na Pasuljanskim livadama (on to može kao član Vrhovnog saveta odbrane), ali ipak, to u ovim danima izgleda malo drugačije, a i svedoči o tome da oko vojske nema nikakvih znakova varničenja.

Još od Beogradskog sporazuma praktično 99 odsto nadležnosti premešteno je na organe vlasti u državama članicama, ali to ipak ne pojednostavljuje problem do tačke da izlazak iz države bude lak kao izlazak iz kafane; mada, ni izlazak iz kafane nije lak ako se ne plati večera i ne uzme sopstveni kaput iz garderobe.

Ministar finansija Dinkić je u međuvremenu poslao budžetsku inspekciju u dosadašnju zajedničku administraciju da bi se sprečilo odlivanje novca tokom interegnuma.

Ministar za kapitalne investicije Srbije Velimir Ilić je prošle nedelje kao predsednik Saveta Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije i Crne Gore doneo odluku o razrešenju generalnog direktora tog direktorata Budimira Šaranovića, zbog čega su crnogorski ministri Jusuf Kalamperović, Igor Lukšić i Andrija Lompar pismeno protestovali uz tvrdnju da Vlada Crne Gore to odbacuje.

U Beogradu se čekalo da u Crnoj Gori padne poslednja klapa i niko zapravo i nije govorio o tome šta bi se moglo dešavati ako bi postreferendumska kriza u Crnoj Gori potrajala duže, što možda znači da se na to i nije ozbiljno računalo.

ODUMIRANJE DRŽAVE: Iz sata u sat činilo se sve suvišnijim pitanje da li će bar izvesno vreme funkcionisati neka zajednička tela odumiruće države. Crnogorski funkcioneri iz Marovićeve vlade su pre referenduma otišli u Crnu Goru. Ranije najavljeni susret formalno još predsednika SCG Marovića s evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom u Beogradu u ponedeljak 29. maja je, na primer, otkazan.

U utorak 30. maja serija vesti je govorila o tome da se praktično raspao i Sud državne zajednice Srbija i Crna Gora koji zbog nedolaska članova nije imao kvorum da raspravlja o žalbi pokreta za zajedničku državu o biračkom pravu Crnogoraca iz Srbije niti o inicijativi 47 poslanika Skupštine SCG da se razmatra ustavnost izbornih zakona.

U Srbiji su tokom proteklog vikenda počele konsultacije o rekonstrukciji Koštuničine vlade, a najveća enigma u javnosti bila je to da li ministri odbrane i spoljnih poslova, koji su izabrani u Skupštini Srbije i Crne Gore, mogu da nastave da obavljaju svoju dužnost ako ne budu reizabrani u Skupštini Srbije, a naročito je ostalo nepoznato šta će biti ako ne budu izabrani.

A PORTFELJI: Socijalistička partija je na sednici svog Glavnog odbora odlučila i potom obznanila da će glasati za to da Srbija preuzme dosadašnje zajedničke funkcije, ali da nikako neće glasati za ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića. Pošto je preko vikenda G17 plus na sednici svog Glavnog odbora istakao ministarku Ivanu Dulić-Marković kao kandidata za potpredsednika Koštuničine vlade umesto Labusa, koji je ovog meseca demisionirao, socijalisti su poručili da ni Dulić-Marković za njih nije prihvatljiva zbog one izjave o hladnjačama koje su prevozile leševe a ne breskve i da ni za nju neće glasati. Dinkić na to poručuje – ili Dulić-Marković potpredsednica ili novi izbori. Vlada bez potpredsednika možda bi nekako i mogla, oborena vlada bi u ostavci nekako funkcionisala dok se ne održe izbori i izabere nova, ali šta će zemlja u prelaznom stanju bez ministra spoljnih poslova.

Mediji su nagađali a političari na nagađanja reagovali, a eksperti se proslavljali kreativnim tumačenjima – te biće lex specialis, te biće čak vladina uredba. Ovo poslednje zvuči naročito maštovito. To bi bio valjda presedan u istoriji ustavnosti da se državni sistem neke zemlje zaokružuje vladinom uredbom.

Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, na to je saopštio stav svoje stranke da konkretna rešenja moraju da budu u skladu sa Ustavom Srbije i sa Ustavnom poveljom SCG. Premijer Koštunica je posle njega spekulacije o uredbama ili sličnim načinima opisao kao neosnovane.

Dok su se koalicioni partneri po običaju grčili, Koštuničina vlada je ćutanjem pokušavala da ostavi utisak da pribrano kontroliše situaciju, možda i na osnovu pretpostavke da je kriza oko tih reizbora ograničena jer bi njena eskalacija mogla ugroziti ne toliko vladin opstanak koliko preuzimanje diplomatije od strane Srbije. U krajnjoj liniji, neko mora da pošalje ambasadore u ključne zapadne zemlje koje sada drži Crna Gora.

Više od toga logično je da je narodno predstavništvo to koje mora da konstatuje novonastalo stanje, da proglasi da se država sada zove Srbija, da je ona sukcesor SCG, da preuzima njene državne funkcije u koje spadaju vojska, deo sudstva, zaštita ljudskih i manjinskih prava, zaštita intelektualne svojine, patenata, žigova, mera i dragocenih metala, da preuzme njene međunarodne funkcije, da nekoga ovlasti da o tome obavesti međunarodne organizacije i druge države. Potrebno je da konstatuje da priznaje zakone koje je zajednička država u svojim organima donela ili koje je nasledila, da prihvati ratifikovane međunarodne ugovore, da razmotri ratifikaciju potpisanih a neratifikovanih ugovora, da zaštiti imovinu i da naloži deobu nepodeljene imovine, obnovi mandat evropskim pregovaračima i telu za saradnju sa Haškim sudom itd.

To znači da bi Skupština Srbije morala povodom crnogorske nezavisnosti da usvoji neki akt koji ima snagu ustavne deklaracije.

Premijer Koštunica je za sredu 31. maja zakazao konsultacije s predsednikom Skupštine Srbije Markovićem, a potom i sa drugim političkim faktorima. Biće to konsultacije o ustavu, uz ocenu da je potreba za izradom novog ustava velika, a razlike u ustavnim predlozima male.

Skupština će verovatno morati da promeni nekoliko važnih zakona među kojima je svakako Zakon o vladi, koji toliko intrigira javnost. Prelazne odredbe tog zakona mogle bi da budu zanimljive jer bi mogle da definišu šta se dešava u prelaznom roku i šta se radi ako nastane politička blokada.

BENSEDIN: Evropski komesar za proširenje Oli Ren uputio se u ponedeljak u Beograd na razgovor sa srpskim premijerom Koštunicom i srpskim predsednikom Tadićem. Ren je nosio bensedin, pokazivao je da želi da pospeši razgovore srpske i crnogorske vlade o plišanom razvodu, da još jednom pomene Haški sud i da razjasni detalje o izmenjenom mandatu za Srbiju u pregovorima o asocijaciji koji su u Beogradu trenutno otišli u drugi plan, u depresiji koja vlada posle crnogorskog referenduma. Ren je naglasio u Beogradu da je stvaranje još jedne male zemlje na Balkanu – dodatni razlog za jaču saradnju u regionu, jer su integracije posebno potrebne malim zemljama.

Ponovljeno je da sa Srbijom razgovori mogu početi onog trenutka kada bude uhapšen general Mladić. Predsednik Tadić je izjavio da on treba da bude uhapšen odmah. Ministar Drašković – da Srbija ne sme izneveriti svoje obaveze. Koštunica – da je Srbija svakako posvećena evropskim integracijama i da je dosta toga već uradila. Iz Kancelarije za pridruživanje u ponedeljak je dolazila opomena da bi Srbija ako ne skine hašku obavezu mogla da izgubi prednosti u evropskim pregovorima koje smatra da ima po Ustavnoj povelji, na osnovu prava na sukcesiju.

Ren, kao i Busek, bio je u ponedeljak i utorak u Beogradu gde je održavano zasedanje Regionalnog stola o transformaciji Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kome je prisustvovalo više od 300 učesnika. Odluke o transformaciji Pakta za stabilnost treba da budu donete do kraja godine, kada bi mogao da bude formiran Savet za regionalnu saradnju koji bi imao izabranog sekretara i koji bi mogao početi da radi između 2007. i 2009. godine. Zadatak tog Regionalnog saveta jeste da sačuva podršku glavnih donatora i da nadzire trošenje prikupljenog novca (govori se o 16 milijardi evra za putnu strukturu i 21 milijardu za elektroprivredu), što je nekako sadržajnija moć od one koju je imao predsednik SCG Marović.

Mada Evropljani (Busek, Solana, Ren) naglašavaju da to što je crnogorski referendum protekao mirno govori o napretku u regionu, taj skup Pakta za stabilnost pada u prilično osetljivom trenutku za zemlju u kojoj se održava i u kojoj vlada osećaj da se nastavlja balkanizacija prostora. Srpski pregovarački tim je u utorak 30. maja objavio svoj predlog da Kosovo bude međunarodno garantovana demilitarizovana autonomija sa sopstvenim ustavom u okviru koje postoji srpska autonomija. Odnosi su takvi da će albanskoj strani taj predlog biti upućen preko međunarodnih posrednika.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net