Srbija među poplavama >

Drugo poluvreme

Vodostaj kod Bezdana niži je za metar nego pre neki dan, kod Beograda je granica između vode i kopna stabilna, nizvodno od Beograda Dunav je u opadanju, na Tisi je zatišje... Vodena ofanziva jenjava i "bitka" će se ubuduće voditi poziciono

NA IVICI: Sava, Dunav...

Rekordno visok vodostaj ravničarskih reka u Srbiji i opasnost od njihovog izlivanja danima je jedan od hedlajnova udarnih vesti (skoro) svih evropskih medija: mnogo je reči bilo potrebno da bi se zabrinutim roditeljima učenika iz Francuske, koji su ove nedelje u gostima kod svojih vršnjaka iz beogradske Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", objasnilo da se stanje "na terenu" razlikuje od onoga na televiziji i da, za razliku od "surfera" na dasci kod kule Nebojše, što samo po sebi nije loša slika, veliki broj ljudi danonoćno dežura na nasipima i "stvar drži pod kontrolom". Do daljeg.

...i domaća mačka

JOŠ NIJE GOTOVO: Poslednje vesti su optimističke: vodostaj kod Bezdana za više od metra je niži nego pre neki dan kada je dostignut "stogodišnji" maksimum, tako da su uzvodno od Novog Sada vanredne mere odbrane od poplava suspendovane, kod Beograda je granica između vode i kopna stabilna, osim na nekoliko "neuralgičnih" tačaka – na Adi Ciganliji i potezu između Starog i Brankovog mosta. Nizvodno od Beograda, kod Smedereva, Kostolca, Velikog Gradišta i Golupca Dunav je u opadanju... Poplavljeno je šta je poplavljeno, branioci su se ponegde povlačili na drugi ili treći rezervni položaj, ali je najgore prošlo. Vojničkim jezikom rečeno, vodena ofanziva jenjava i "bitka" će se voditi poziciono, ne rovovski, već "nasipski": ispumpava se tamo gde je prodrla, saniraju se slabe tačke na nasipima koji "prokvašnjavaju" i prete da "front" bude probijen. Rezultat se ne može predvideti.

Za razliku od vodostaja na Dunavu i Savi koji – kako gde – stagniraju ili opadaju, na Tisi je zatišje pred odsutnu bitku: voda je stigla na desetak centimetara od vrhova nasipa, "liznula" je već ponegde "krunu" i kvasi "zečji nasip" napravljen od džakova s peskom, a iz Mađarske, odakle Tisa dotiče, ne stižu ohrabrujuće vesti: kod Segedina je vodostaj dostigao rekordnih 9,8 metara. Vrh talasa se očekuje krajem nedelje i tada će se definitivno znati da li je dvonedeljni trud branilaca, građana, vojske i policije, bio uzaludan.

Po rečima direktora Voda Vojvodine Branislava Radanovića na Dunavu i Tamišu se veći problemi ne očekuju. Na Tisi je, međutim, kritično naročito na desnoj obali nizvodno od Žabaljskog mosta do Mošorinskog brega, gde je voda došla do vrha nasipa, i to na nekoliko mesta. Radanović je objasnio je da je učinjeno sve što je bilo moguće: nasip je ojačan i učvršćen. "Vrh talasa će biti kod nas u petak ili u subotu. Pitanje je kako će taj nasip, star više od 100 godina, izdržati, ali mi smo spremni i preduzimamo sve neophodne mere kako bismo ga održali. Vojska nam mnogo pomaže i da nema nje, pitanje je kako bismo radili." Loša je vest da su svi, i vojska i građani-dobrovoljci, na izmaku snaga; dobra što "nisu u fazonu" da bitku napuste.

KOTA 63: U celokupnom toku Dunava, najveće "usko grlo" nalazi se na teritoriji Srbije – Đerdapska klisura. Ovaj poplavni talas je pokazao da postoji još jedan, veštački: brana istoimene elektrane, izgrađene u drugoj polovini šezdesetih godina proizvodnje električne energije, radi, ali i kao moćan alat kojim se može uticati na vodostaj jezera regulisanjem protoka kroz turbinske tunele i preko prelivnika, čime se nivo jezera kod same brane održava na optimalnoj visini za rad elektrane, između 63 i 69,5 metara. Koliko je taj alat moćan kazuje podatak da je izgradnjom ove brane i formiranjem veštačkog jezera propusna moć đerdapskog sektora Dunava, u odnosu na stanje pre izgradnje sistema Đerdap, petostruko povećan.

PROPAO KOMŠILUK: Za sada bez prave štete

Nadležni u ovoj hidroelektrani vele da njihovi dispečeri svakodnevno prate vodostaj Dunava i njegovih većih pritoka, i da se trude da izrade veoma precizne prognoze dotoka. Još sredinom marta, "kada je bilo jasno da predstoji dolazak velikih voda", kažu, "počelo se sa ‘obaranjem’ nivoa jezera", da bi krajem marta bio spušten na "kotu 63". Na taj način, omogućen je brži pritok vode Dunava, kao i Morave, Tamiša, Save, pa čak i Tise. Po njima, hidroelektrane Đerdap sada rade u protočnom režimu, što znači da koliko vode dođe, toliko i prođe: "Daljim ‘snižavanjem kote’ ne može se uticati na nivo Dunava, ni nizvodno, ni uzvodno." Objašnjavaju i da ispuštanje vode veće od dotoka ne bi ublažilo poplave uzvodno od Milanovca, ali bi zato izazvalo znatno veće štete nizvodno, pre svega na Đerdapu 2, u našem priobalju do tromeđe, a posebno kod suseda – u Rumuniji i Bugarskoj.

Ovo poslednje je nesumnjivo tačno: pri ovakvom, najvećem ikad dotoku vode, dodatno "otvaranje slavine", koje bi sigurno prouzrokovalo još veće nevolje nizvodno od "Đerdapa", bilo bi protivno ugovorima koje je Srbija sklopila sa susednim državama, ali to ne znači da se sa "obaranjem nivoa" jezera nije moglo početi ranije, odnosno da se "kota" nije mogla spustiti niže od optimalnih 65 metara, što bi zasigurno, uprkos tumačenjima odgovornih, po priobalje blagotvorno uticalo na brzinu rasta Dunava, čime bi branioci dobili na vremenu.

JAJARENJE: Razlog ovakvog postupanja je bolno jednostavan: kada je nivo jezera ispod famozne "kote 63", proizvodi se manje struje, što se negativno odražava na ispunjenje plana proizvodnje, time i prihoda. Struja je novac. Na njihovu žalost, prognostičari su žešće omanuli: na nove "stogodišnje vode" nisu računali i sada je, zbog prevelikog dotoka koji je teško "hendlovati", opet ugrožena proizvodnja struje.

Prema rečima direktora HE Đerdap Dragana Stankovića, na celom sektoru Đerdapa od probijanja nasipa za odbranu od poplava ugroženo je jedino Veliko Gradište, ali tamo je, kaže, "napravljena dodatna odbrana, tako da se ne očekuje da bude izlivanja vode". I eto, ništa strašno se nije dogodilo.

Prebačaj dosadašnjeg rekordnog vodostaja Dunava iz 1965. godine, dakle pre nego što je Dunav "zauzdan" branom kod Kladova, obrnuto je proporcijalan rastojanju od Hidroelektrane Đerdap 1: kod Beograda iznosi 25, kod Smedereva 40, a kod Velikog Gradišta i Golupca 45 centimetara, a u Rumuniji i Bugarskoj, vest je od utorka uveče, vodostaj Dunava je u opadanju. Ovi podaci govore nedvosmisleno da "alat" nije upotrebljen na vreme.

Ako je za utehu, slično je bilo pre četiri godine u Češkoj: zbog sličnog "jajarenja" potopljen je Prag. Istina, pošto se voda povukla, poteglo se i pitanje odgovornosti. Sva je prilika da se to kod nas neće dogoditi: stogodišnje vode, koje su nas do sada pohodile u proseku na svakih četvrt veka, opravdanje su za sve, a uspeh onih koji su okapavali na nasipima olakšava okolnost.


 

Opušteno

Dok se na "liniji fronta" radi da "sve pršti", sudeći prema saopštenjima republičkih, gradskih i opštinskih štabova, u "pozadini" je "stanje redovno". Tako se ministar odbrane Zoran Stanković, dok je obilazio branioce Smedereva, naljutio što svega koju desetinu metara od nasipa, gde se radilo u blatu do kolena da voda do grla ne bi došla, "kršni momci sede po kafićima i ćaskaju", potakao da se proglasi radna obaveza za sve radno sposobne građane, ama bez vidljivog rezultata. Predsednik opštine Veliko Gradište pozvao je sugrađane da slede primer svoje dece koja su, za razliku od njih, najbrojnija na nasipu. I predsednik štaba za odbranu Beograda od poplave Srđan Jovanović zamolio je građane čiji su objekti ugroženi poplavom da se jave opštinskim štabovima radi obezbeđenja džakova za formiranje odbrambenih nasipa, umesto da ih uzimaju sa već izgrađenih bedema jer time, prosto, ugrožavaju bezbednost i svojih objekata. Apelovao je i na mlade sugrađane, noćne posetioce splavova, da po završenim žurkama na splavovima ne nastavljaju zabavu šetnjom po nasipima i posebno zamolio devojke da štiklama ne cepaju plastične džakove sa peskom uz molbu da, ako već nemaju druga posla, pronađu kakvu drugu zabavu. Upozorio je, takođe, roditelje da ne odvode decu na Adu Ciganliju da im pokažu koliko je Sava visoka jer, naglasio je, šetanje Adom je opasno po život – ako do pucanja nasipa dođe, bežanja nema.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net