Zdravstvo >

Država i doktori

Stožer projekta reforme zdravstva, onako kako je vidi privatna lekarska praksa u Srbiji, inače najrazvijenija u celom regionu, jeste porodični lekar koji bi dolazio kod pacijenta. To je za državu mnogo jeftinija varijanta

Privatni lekari predlažu racionalniji sistem zdravstva u kome će "novac da prati pacijenta", demonopolizaciju državnog sektora, uvođenje privatnih dopunskih osiguranja i aktivnije uključivanje privatnih resursa u nacionalno zdravstvo.

Dva događaja iz prošlog meseca su u javnosti ponovo aktivirala ideje privatne lekarske prakse o reformi zdravstvenog sistema, njegovoj racionalizaciji, efikasnosti i aktivnijem uključivanju privatnih lekara u sistem zdravstvene zaštite. Na osnovu inicijative Privatne lekarske komore o preispitivanju ustavnosti paketa sistemskih zdravstvenih zakona (o lekarskoj komori, zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju) usvojenih u Skupštini Srbije prošle jeseni, Ustavni sud Srbije je za sada pokrenuo proceduru za ocenu ustavnosti Zakona o lekarskoj komori.

Analiza našeg zdravstva prvi put se našla i u tzv. Beloj knjizi Saveta stranih investitora u Srbiji. Tvorci ove analize, pored ostalog, sugerišu i da temeljnu reformu zdravstva mora da prati demonopolizacija državnog zdravstva, uvođenje privatnih osiguranja i slobodan izbor lekara po prinicipu "novac prati pacijenta". Njihove preporuke uglavnom se poklapaju sa predlozima privatnih lekara u Srbiji čije ideje nisu prihvaćene prilikom donošenja paketa zdravstvenih zakona.

NEZADOVOLJSTVO: Oko 9000 lekara (ne računajući one što rade na crno a zaposleni su u državnom sektoru) radi u 3000 privatnih zdravstvenih ustanova. Prema podacima Privatne lekarske komore osnovane pre 15 godina, usluge privatne lekarske prakse danas koristi 40 odsto pacijenata Srbije. U privatnim zdravstvenim ustanovama, prema istom izvoru, obavi se 60.000 medicinskih usluga dnevno.

Dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Privatne lekarske komore i jedan od prvih lekara koji se početkom devedesetih otisnuo u vode privatne lekrske prakse, danas direktor Internacionalne klinike za srce, kaže za "Vreme" da je vlast novim sistemskim rešenjima potcenila, ignorisala i omalovažila privatni zdravstveni sektor: "Zdravstveni zakoni državno zdravstvo stavljaju u monopolski položaj dok su direktno restriktivni prema privatnom sektoru. Tako, na primer, Zakon o zdravstvenom osiguranju diskriminiše pravo građana Srbije, poreskih obveznika, da za novac koji izdvajaju slobodno biraju svog lekara pa samim tim nisu u prilici da za svoj novac koriste i usluge privatnog zdravstva. To je naša osnovna zamerka. Iako Zakon predviđa mogućnost potpisivanja ugovora između Fonda socijalnog osiguranja i privatnih lekara, to još nije učinjeno. Sve je haotično. Ne zna se ni paket usluga koji će građani dobijati prilikom lečenja za novac koji izdvajaju u zdravstveni budžet. Svakog pacijenta iznenađenje tek čeka u bolnici. U Ministarstvu zdravlja najavljuju naknadno utvrđivanje pomenutog paketa, a to je onda vladavina uredbama i prvi znak da zakoni nisu dobri."

Pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije i finansijskih institucija o višku zaposlenih i kapaciteta u srpskom državnom zdravstvu, privatni sektor predlaže racionalizaciju putem socijalnih programa. U cilju smanjivanja opterećenja budžeta predlaže se aktivnije uključivanje privatnih resursa u nacionalno zdravstvo. To, naravno, podrazumeva sklapanje ugovora između Fonda za zdravstvo i privatnog sektora i postavljanje zdravstvenog sistema na nove temelje čiju bi osnovu činila primarna zdravstvena zaštita sa dominantnim učešćem privatnog sektora.

NOVAC: Po oceni dr Hadži-Tanovića, uslov za to je, pored ostalog, transparentnost sredstava koje građani Srbije izdvajaju mesečno za zdravstvo, kao što je to slučaj u svetu. Time bi se jasno videlo koliko izdvajaju građani a koliko država, i kako se troši zdravstveni dinar: "Uključivanjem resursa privatnog zdravstva u državni sistem zdravstvene zaštite znatno bi se smanjila izdvajanja za investicije u zdravstvo. Država ne bi morala, kao što to sada namerava, da uzima kredit od 350.000.000 evra za nabavku opreme koja već postoji u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Ugovorom sa Fondom za zdravstvo država bi plaćala privatnicima samo uslugu pregleda ili korišćenja aparata. Dakle, nema troškove kupovine aparata, investicionog održavanja, plaćanja medicinskog osoblja." Naš sagovornik kaže i da je oprema za zdravstvo jako skupa, "često skuplja i od oružja. Najmoderniji skener košta 1.500.000 evra, a obični 500.000 evra." Privatnici isti taj tzv. običan skener star četiri godine i repariran kupe za 50.000 evra.

Jedan od poslednjih, najdrastičnijih primera otpora prema privatnoj inicijativi jeste slučaj beogradskog lekara koji je kupio aparat za rano otkrivanje raka. Najsavremeniji. Država mu nije dala da radi, nije želela da sklopi ugovor sa njim a sad takav isti aparat kupuje Institutu za onkologiju. Čovek je preselio aparat u Osijek gde su mu dali licencu za rad i sada tamo odvodi pacijente iz Beograda na pregled. "Ovo je najtipičniji primer omalovažavanja privatnih lekara i zbog toga smo se žalili Ustavnom sudu", kaže Haži-Tanović.

PORODIČNI LEKAR: Stožer projekta reforme zdravstva, onako kako je vidi privatna lekarska praksa u Srbiji, inače najrazvijenija u celom regionu, jeste porodični lekar koji bi dolazio kod pacijenta. Naš sagovornik tvrdi da je to za državu mnogo jeftinija varijanta nego obnavljanje i održavanje domova zdravlja koji više ne postoje nigde u svetu: "Ljudima koji sada rade u domovima zdravlja treba dati kredite na 30 godina da otkupe postojeće ambulante ili otvore sopstvene, da sklope ugovor sa Fondom i nastave da rade kao porodični lekari. To je šansa i za nezaposlene lekare. Lekari bi porodice obilazili po potrebi, a pacijenti ne bi satima čekali u domu zdravlja da im se zakaže pregled. Porodični lekari bi poznavali svoje pacijente i novac se ne bi, kao sada, trošio na nepotrebne kompletne analize, koje se uvek nanovo rade, samo zato što lekar ne poznaje dovoljno probleme pacijenta. Dakle, ima prostora za neophodno racionalnije trošenje novca. Mi smo siromašna zemlja i često nam zameraju velika izdvajanja za zdravstvo, a građani i dalje nemaju odgovarajuću uslugu."

Razlog za obraćanje privatnih lekara Ustavnom sudu bile su i odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju u kome se taksativno nabrajaju zabrane privatnom sektoru da obavlja određene poslove u zdravstvu kao što su hitna medicinska pomoć, transplantacije, transfuzije, otvaranje klinika koje moraju biti u vezi sa fakultetima. Privatni lekari smatraju da država treba tačno da utvrdi ispunjavanje određenih uslova za obavljanje pojedinih delatnosti, a ne da ih unapred zabranjuje.

Smatraju takođe da su ovim zakonom ministru zdravlja data prevelika ovlašćenja i da gotovo svaki stav u Zakonu ima napomenu da se nešto odobrava uz saglasnost ministra.

Ukoliko Ustavni sud ne proceni da je Zakon o lekarskoj komori sporan, svi privatni lekari će, prema važećem zakonu, morati da se učlane u komoru i da poput državnih od nje dobiju licencu za rad.

INTERESI: Njihove glavne primedbe na aktuelni zakon svode se na činjenicu da u procesu odlučivanja u lekarskoj komori, pošto su u manjini (čine 30 odsto od ukupnog broja lekara), neće biti ravnopravni sa državnim lekarima. Traže da imaju svoju komoru, uz obrazloženje da zakonsko rešenje nameće direktan sukob interesa: "Državni doktori su državni službenici, službenici Ministarstva zadravlja, i imaju svog menadžera, direktora i u komori će glasati i odlučivati onako kako im kaže njihov poslodavac. Dakle, čim su ekonomski zavisni, oni ne mogu imati samostalnost. Ne vidimo razlog za postojanje zajedničke strukovne organizacije u kojoj bi privatnici bili manjina, a državni doktori većina. Komora treba da bude autonomna, nezavisna, da može da kritikuje Vladu i Ministarstvo sa aspekta struke. Ako zaživi zajednička komora, kako predviđa sadašnji zakon, ona će na samom početku biti blokirana u radu", kaže dr Hadži-Tanović. Argument za to mu je Srpsko lekarsko društvo koje se, kako kaže, ne meša u svoj posao – zaštitu nacionalnog zdravlja. Razlog za to vidi u postavljanju rukovodstva SLD-a od strane ministra zdravlja. Prema novom zakonu i direktora komore će takođe postavljati ministar.

Privatni lekari su, inače, pre dve godine demonstrativno napustili Srpsko lekarsko društvo. Razlog je "podanički odnos ove nekad najslavnije lekarske asocijacije stare 130 godina prema Ministarstvu zdravlja i nemogućnost zastupanja interesa lekara i pacijenata".

Antagonizmi na liniji prvatno–državno se nastavljaju. Privatni doktori javno iznose svoje primedbe na zdravstveni sistem. Državni, verovatno zadovoljni dvojakim statusom, jer u državnom sektoru napreduju, stiču slavu i ugled, a u privatnom novac, uglavnom ćute. Više od sedam miliona korisnika zdravstvenih usluga u Srbiji i dalje se leči uz poprilične poteškoće i maltretiranja bez jasnog objašnjenja gde odlazi novac od obaveznog osiguranja koji izdvajaju svakog meseca. Zašto moraju da plaćaju državi, a da se leče kod privatnih lekara i opet plaćaju. U jeku priče o racionalizaciji i potrebi smanjivanja društvene potrošnje zdravstveni budžet u Srbiji približava se cifri od dve milijarde evra. Nadležni samo obećavaju nove bolnice, kupovinu nove opreme i ulaganja u skupi i prevaziđeni model preventivnog lečenja u domovima zdravlja. Kvalitet zdravstvene usluge niko ne pominje.


 

Privatno zdravstvo

Privatni lekari u Srbiji, udruženi u Lekarsku komoru, Udruženje privatnih stomatologa i Udruženje privatnih lekara i stomatologa, u proteklih petnaestak godina uložili su u 3000 privatnih zdravstvenih ustanova 600.000.000 evra. U dijagnostici raspolažu sa 1500 ultrazvučnih aparata i više od 30 skenera i "magnetnih rezonanci". U Srbiji postoji više od 50 privatnih bolnica sa 450 bolesničkih postelja u kojima se obavljaju operacije iz oblasti ginekologije, ortopedije, oftalmologije, ORL-a, estetske hirurgije, opšte hirurgije... Građanima Srbije i šire pruže godišnje 20.000.000 medicinskih usluga.

(Izvor: Privatna lekarska komora)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net