TV frekvencije – seciranje osnivačevog osnivača >

Kako je Vuk Hamović postao stranac

Lista kandidata za dodelu "nacionalne frekvencije" nije problematična zbog toga što je iz trke ispala jedna televizija, već zbog toga što je to ispadanje praćeno prilično čudnim tezama, najavama i objašnjenjima, kao i zbog toga što je na isti način moglo da ispadne bar još nekoliko kandidata, posebno oni čiji je osnivački ulog pet evra a adresa buduće televizije se poklapa sa adresom – advokata

SPOROVI SE NASTAVLJAJU: Članovi Republičke radiodifuzne agencije u času raspisivanja konkursa, januar 2006.

Baš kao što je obećano, spisak televizija koje su ispunile uslove na konkursu za dodelu "nacionalne frekvencije" objavljen je 3. aprila 2006. Baš kao što se pretpostavljalo, za ukupno pet frekvencija koje pokrivaju kompletnu teritoriju Srbije, konkuriše mnogo više kandidata – ukupno 12. Konačno, baš kao što je moglo da se očekuje, čitava stvar nije prošla bez skandala.

Uprkos višegodišnjem "peglanju" Zakona o radio-difuziji, gomili skandala u vezi s formiranjem Saveta Republičke Radiodifuzne agencije (RRA) i silnim pričama o namerama nadležnih da konačno urede srpski etar, rešavanje problema dodele TV frekvencija zapravo je vraćeno na početak. Zvanično, spornim se pokazao član 41 Zakona o radio-difuziji koji predviđa da "strano fizičko ili pravno lice može učestvovati u osnivačkom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje najviše do 49 odsto ukupnog kapitala". Nezvanično, međutim, sporno je bar jedno ime. S političkom težinom, naravno.

ŠUT I OSTALE KARTE: Na spisku kandidata koji ispunjavaju uslove za dobijanje nacionalne frekvencije nalaze se: TV Avala, TV B92, BK TV, TV Košava, MTS Televizija, TV Pink, Pro TV, Sigma Television, TV 5, Fox Televizija, CME TV i Happy TV. Istovremeno, na spisku odbačenih kandidatura između ostalih su se našli TV Politika i RTL televizija, o čijoj se kandidaturi mnogo pisalo i čiji je zahtev odbijen zbog "sporne vlasničke strukture" tj. zbog "više od 49 odsto stranog kapitala". I tu zapravo dolazimo do problema. Ne, naravno, zbog toga što je jedna televizija "ispala iz trke", već zbog toga što je to ispadanje praćeno prilično čudnim tezama, najavama i objašnjenjima, kao i zbog toga što je na isti način moglo da ispadne bar još nekoliko kandidata.

Prema podacima republičke Agencije za privredne registre, osnivači RTL-a u Srbiji su: RTL Group Central&Eastern Europe GMBH iz Nemačke (49 odsto), Pharmaswiss d.o.o. iz Beograda (10 odsto), HVB banka Srbija i Crna Gora (9 odsto), Inženjering i građevinsko društvo Mali kolektiv ETB d.o.o. iz Beograda (17 odsto) i Atlas sistem d.o.o. iz Beograda (15 odsto). Nekoliko dana pre objavljivanja spiska kandidata, u medijima je ovakva vlasnička struktura počela da se detaljno obrađuje i, korak po korak, došlo se do "otkrića" kako je većinski deo vlasništva RTL-a ipak u stranim rukama i da dotična kuća nema pravo na dobijanje frekvencije. Pored porekla osnivača Pharmaswissa i HVB banke, na meti se pre svega našao Mali kolektiv: uz podatak da su većinski vlasnici ovog preduzeća ofšor kompanije Eurotrade Holdings i Anglo-European Marketing, rado je isticano kako je vlasnik Malog kolektiva Vuk Hamović, osoba već prilično izvikana po ovdašnjim medijima i političkoj čaršiji i istovremeno osoba koja mnogim političkim krugovima nije baš po volji. Kako bilo, uz teze da vlasnička struktura RTL-a podrazumeva čak 85 odsto stranog kapitala, unapred su plasirane tvrdnje tipa "šut karta za RTL". Tome u prilog išle su i izjave nadležnih. U izjavi za "Press" 1. aprila 2006. potpredsednik Saveta RRA Aleksandar Vasić rekao je kako postoje dva načina tumačenja problema: "Ako se stvar bude gledala kroz kapital, onda je to strana firma, jer ju je osnovao strani kapital, a po drugom gledištu je domaća, jer ona ovde plaća porez." Kako je, u skladu s Vasićevom najavom, RRA potom zatražila tumačenje nadležnog ministarstva, konačnu ocenu problema s RTL-om doneo je ministar kulture Dragan Kojadinović.

U dopisu koji je objavljen na sajtu RRA, Kojadinović objašnjava: "Ukupan strani kapital, bez obzira da li ulazi kao zaseban deo preko stranog fizičkog ili pravnog lica, ili se već nalazi u strukturi kapitala domaćeg lica, u ukupnom zbiru ne može biti veći od 49 odsto u osnivačkom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa." Zahvaljujući toj oceni, odnosno tumačenju spornog člana 41, konačan spisak kandidata izgleda tako kako izgleda, a RTL se zaista našao među onima koji su dobili šut kartu.

KOMPETENCIJA: Dragan Kojadinović, tumač porekla kapitala

Iako priča na prvi pogled izgleda jasna kao dan, zaboravilo se međutim na nekoliko detalja koji upućuju na zaključak da u svemu tome ipak nisu čista posla. Pre svega, čudno je pozivanje ministra Kojadinovića na odredbu pravilnika o dodeli frekvencija u kojoj se kaže da "domaće pravno lice u kome su osnivači strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima prema unutrašnjim propisima tih zemalja nije dozvoljeno ili nije moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala". Naime, u slučaju RTL-a četiri od pet osnivača registrovano je u Srbiji gde je moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala, a sporno bi valjda trebalo da bude poreklo kapitala osnivača jednog od osnivača: u prevodu, jedan od osnivača RTL-a (Mali kolektiv) iza sebe ima ofšor osnivače. U tom smislu, problematične su dve stavke. Pre svega, ni Zakon, ni pravilnik o dodeli frekvencija ne bave se osnivačima osnivača, baš kao ni osnivačima osnivača osnivača – takvu analizu ne bi zavređivala ni intergalaktička, a kamoli srpska nacionalna frekvencija. S druge strane, čak i ukoliko zaboravimo da nigde nema pomena o osnivačevim osnivačima, čudno je to što se između redova provlači teza da je nemoguće utvrditi poreklo kapitala ofšor kompanija – tokom poslednjih nekoliko godina, ofšor kompanije svuda u svetu obavezne su da objave ko stoji iza njih ukoliko dobiju pravno valjan zahtev. Dakle, ukoliko je problem bio utvrđivanje vlasništva Eurotrade Holdingsa i Anglo-European Marketinga, to je moglo biti lako obavljeno. Pouzdani izvori "Vremena" čak navode da je RRA dostavljena dokumentacija o vlasništvu ovih "spornih" kompanija koja jasno pokazuje da iza obe stoji Vuk Hamović, kao državljanin SCG.

MOGULI OD PET EVRA: Naravno, svemu tome se možda (i još jednom: možda) i ne bi mogle naći zamerke da su Savet RRA i Ministarstvo kulture posvetili istu pažnju drugim kandidaturama, tj. kandidatima. Na stranu to što i ptice na grani znaju da je televizija skup posao i da će pravi vlasnici većine kuća koje dobiju TV frekvenciju zapravo biti moćni stranci; na stranu to što je član 41 Zakona o radio-difuziji u tom smislu potpuno apsurdan. Slučaj kandidatura za dodelu nacionalne frekvencije, naime, pokazuje da je za ispunjavanje uslova koji se tiču osnivačkog kapitala potrebno ispuniti puku formu i svoje (strano, pretpostavlja se) vlasništvo nad određenom televizijom samo pro jure preneti na bilo koje pravno ili fizičko lice registrovano u Srbiji. Stvar je pritom jednostavno uraditi, pošto u slučaju osnivanja preduzeća osnivački ulog može iznositi svega nekoliko stotina evra. Tako, na primer, jedna televizija čija je kandidatura prihvaćena ima upisani i uplaćeni kapital od svega 500 evra, gde je kapital stranog vlasnika 245 evra, a ostalih osnivača 105 ili 75 evra (strani vlasnik tako ima osnivački udeo 49 odsto, dok njegovim partnerima pripada 21 ili 15 odsto). Jedan od domaćih osnivača pritom ima sopstveni upisani kapital od 500 evra, iako se zvanično bavi "radio i televizijskim delatnostima", dok manjinski vlasnik tog jednog od domaćih osnivača (opet imamo tog famoznog osnivačevog osnivača) u čitavom poslu učestvuje sa neverovatnih pet evra! Isti je slučaj i s drugim prihvaćenim kandidatom iza kojeg stoji jaka strana medijska kuća. Prema podacima republičke Agencije za privredne registre, uplaćeni kapital iznosi 500 evra, a zvanična adresa preduzeća zgodno se poklapa sa adresom advokatske kancelarije jednog od osnivača.

Strogo formalno gledano, uslovi za konkurs su ispunjeni, a poznatim TV kućama niko ne može zameriti što su jednostavno iskoristile nedorečenosti i rupe domaćeg zakonodavstva (konačno, zbog toga i ne navodimo njihova i imena njihovih osnivača u Srbiji). Oni kojima se i te kako mogu uputiti primedbe jesu nadležni koji nisu preciznije odredili pravila za konkurisanje i koji potom odbacuju jednog kandidata zbog "sporne vlasničke strukture" osnivačevog osnivača, a drugima (po slovu zakona, mora se priznati) omogućavaju da nastupaju s "transparentnim" vlasnicima koji su iz džepa istresli po nekoliko evra. Zamerke takođe postoje i po pitanju fer pleja – imajući u vidu broj tekstova u kojima se kandidatura RTL-a unapred odbacivala, a u kojima su pojedine televizije unapred navođene kao "najbliže frekvenciji", čini se da su u formiranju konačnog spiska kandidata upleli prste brojni klanovi i "interesne grupe". Kad se tome dodaju i izjave članova RRA o problematičnom poreklu kapitala ove ili one televizije, jasno je da od najavljivane "poštene utakmice" i od onog više puta ponovljenog upozorenja da ne bi trebalo prejudicirati rezultate, zapravo nije bilo ništa.

Pošto kandidati imaju pravo prigovora na odluke RRA u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja o odbijanju prijave, o svemu gorenavedenom verovatno će biti reči i tokom sledećih nekoliko sedmica. Naravno, imajući u vidu sve što se do sada događalo sa Zakonom o radio-difuziji i RRA, malo je verovatno da će ta debata i dugo najavljivano "raščišćavanje etra" proći bez niskih političkih i drugih udaraca. Sasvim je sigurno da će biti pomenuti navodni gresi ovog ili onog učesnika na konkursu, da će se izvući priče o vlasničkoj koncentraciji ove ili one medijske kuće, da će se nadležni pozivati na (taj, kakav-takav) Zakon o radio-difuziji i žaliti se na ove ili one pritiske. U tom smislu, možda bi bila dobra ideja vratiti se na pomalo zaboravljena pitanja o tome kako je moguće da se u Savetu RRA nalazi nekoliko ljudi usko povezanih s radio-stanicom koja konkuriše za nacionalnu radio-frekvenciju, kako je moguće da jedan od kandidata za člana UO-a Javnog radiodifuznog servisa bude osoba koja deli kancelariju s jednim od članova Saveta RRA i, konačno, kako su i zahvaljujući čijim političkim uticajima uopšte birani članovi organa koji odlučuje o sudbini tog famoznog etra. Da, teme su pomalo "tabloidne". Da, jasno je da u domaćim zakonima postoje rupice i rupetine na koje oni koji to žele uvek mogu da se pozivaju. Da, za sve to možda je već isuviše kasno. Ali, što bi babe rekle, prekipelo je.

U poslednjih nekoliko godina, bilo je previše skandala u vezi s RRA, previše sumnjivih aktivnosti u "utakmici za frekvencije". Na početku najavljena kao poštena, ona to zapravo već dugo nije. A od njenih rezultata, imajući u vidu značaj elektronskih medija, zavisi i kako će Srbija izgledati u sledećih nekoliko godina.


 

Nacionalni tretman

Pošto se u nedostatku drugog zakona, čak i agencije Vlade Srbije u svojim dokumentima pozivaju na Zakon o stranim ulaganjima koji je 2002. godine usvojila Skupština tadašnje SRJ, nije zgoreg podsetiti na činjenicu da se upravo ovim zakonom stranim ulagačima garantuje nešto što se i u samom zakonu naziva "nacionalni tretman". Član 8 ovog zakona kaže: "(1) Strani ulagač u pogledu svog uloga uživa jednak položaj, prava i obaveze kao i domaća fizička i pravna lica, ukoliko ovim zakonom nije drukčije predviđeno. (2) Preduzeće sa stranim ulogom uživa jednak pravni položaj i posluje pod jednakim uslovima i na jednak način kao i jugoslovenska preduzeća bez stranog uloga."

Ukoliko se ove odredbe doslovce "prevedu", može se zaključiti da se preduzećima čiji su osnivači pravna ili fizička lica iz inostranstva, a koja su registrovana u Srbiji, garantuju status i tretman kao u slučaju "običnog" domaćeg preduzeća.

Maja Divac: Pogrešna procena

Maja Divac: Pogrešna procena

Uprkos tome što je u utorak 4. aprila 2006. više pažnje izazvao spisak odbačenih nego spisak prihvaćenih kandidatura, glavni "gubitnici" nisu bili previše voljni da čitavu stvar komentarišu po hitnom postupku. Objašnjavajući da je na sastanku, direktor RTV Politike Miloš Čolić rekao je da "danas nema vremena za izjave". Ponuđeno "sutra", tj. sreda 5. april, bilo je već suviše kasno za ovaj broj "Vremena" (koji se zaključuje u utorak uveče).

Od predstavnika RTL-a najpre se oglasila glavna urednica te televizije u Srbiji Maja Divac, koja je rekla da spisak RRA ne znači da je RTL diskvalifikovan iz konkursa, već samo da je u pitanju "veliki nesporazum" i pogrešno tumačenje zakona. Divac je takođe najavila da će RTL u skladu sa zakonskim mogućnostima učiniti sve da RRA uvidi da je "napravila pogrešnu procenu". Tek u kasnim večernjim satima 4. aprila podugačkim saopštenjem se i zvanično oglasio RTL. Navodeći da je odluka RRA flagrantno kršenje Zakona o radio-difuziji, Zakona o stranim ulaganjima i Međunarodnog investicionog sporazuma između Srbije i Nemačke, RTL takođe ističe da će, ukoliko ta odluka "bude podržana", to "ozbiljno ugroziti poverenje stranih investitora u Srbiji". U osvrtu na pismo Ministarstva kulture i tu navedeno tumačenje Zakona o radio-difuziji, predstavnici RTL-a ocenjuju da je u pitanju "proizvoljna interpretacija": "Pored toga, RTL se pita zbog čega RRA za potrebe svoje odluke ostavlja interpretaciju pitanja stranih investicija Ministarstvu kulture, očigledno bez učešća drugih nadležnih organa u procesu donošenja te odluke. Nezavisno od ove pogrešne interpretacije, činjenica je takođe da član 41 stav 3 Zakona o radio-difuziji ostavlja prostor za izuzeće od ograničenja stranog učešća u kapitalu imaoca dozvole (propisanog na 49 odsto) u slučaju primene međunarodnog ugovora koji je ratifikovala SRJ."

Predstavnici RTL-a još ističu da bi "moguća odluka RRA da diskvalifikuje RTL TV iz učestvovanja na javnom konkursu u ovom trenutku, prema odredbama člana 53 tačka 1 Zakona o radio-difuziji, bila moguća samo u slučaju da prijava RTL TV ili nije kompletna ili nije blagovremena, a ni jedno ni drugo nije slučaj". Konačno, RTL saopštava da očekuje povlačenje "navodne diskvalifikacije RTL TV sa tendera koji organizuje RRA". Zanimljivo je, međutim, da u saopštenju RTL-a nema ni reči o eventualnoj političkoj pozadini odluke RRA – ističe se jedino da su "krajnji akcionari RTL TV dobro poznate kompanije i pojedinci, sa izuzetno jakim poslovnim biografijama i afirmisanim prethodnim aktivnostima na tržištu Republike Srbije.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net