Dopisnica "Vremena" iz Južne Amerike Sonja Kovacs izlaže svoje fotografije iz predgrađa Rio de Žaneira u koje i policija zalazi samo da bi – ubijala
DEČAK SA ROBOTOM: Praunuk jednog od najstarijih drvodelja u Riju
Baišada Fluminenze (Baixada Fluminense) sirotinjsko je predgrađe Rio de Žaneira u kom živi više od dva miliona ljudi. Ime je praktično neprevodivo, ali označava periferiju, sirotinju, prenaseljenost, nešto „donje“, ispod reke i opasno.
Osam fotografa je za ulazak u Baišadu dobilo po vozača i vodiča, u stvari telesnu stražu jer niko ne zna gde se i šta sme slikati, ni kako će ljudi koji tu žive reagovati. Pre nekoliko godina je u Baišadu zašla fotografkinja prestižne foto-agencije Panos iz Engleske koja se samo jednom usudila da iz torbe potegne aparat. Možda je to vrsta samoreklame – ali je, bar kada je o Baišadi reč, i uverljiva.
U stereotipnom opisu, Baišada je leglo kriminala, siromaštva, prostitucije i, iznad svega, droge. Obračuni dilera i policije su svakodnevni i krvavi. U jedno predvečerje pre nekoliko meseci prošle godine, policija je ubila 29 ljudi, većinom dece koja su igrala fliper ili sedela ispred prodavnica. Policija je pucala iz osvete, zbog nekog prethodno ranjenog ili ubijenog kolege.
CRTAČ GRAFITA IZ BEFORD ROŠA: Nozinjo
Ali – i to je život – svakodnevne vesti o nasilnoj smrti u Baišadi ne privlače mnogo pažnje.
Dopisnica „Vremena“ je, ne baš pametno, svoje službene pratioce otpustila posle prvog dana i oslonila se na pomoć lokalnih „đilkoša“. Kaže da u delu Baišade koji joj je zapao videla dosta siromaštva, ali ništa više nego u „gornjem“ Riju i da se, obilazeći i fotografišući Bailefunky, najozloglašenije mesto za seksi fanki ples mahom dece od 6 do 14 godina, osećala relativno sigurno i, povrh svega, dobrodošlo.
„Taj Bailefunky im dođe kao neka revolucija, koje ovde bez obzira na bedu i nepravdu valjda nikad neće biti“, kaže Sonja Kovacs, „baš zato što imaju fanki i karneval.“
Vitorija, praunuka starog umetnika. Ona je uzela moj fotoaparat i tako je nastala njena prva fotografija, samo što je slučajno „odsekla“ glave braći i sestrama (sledeća fotografija)
Fotografije osam autora, nastale tokom trodnevnog istraživanja Baišade Fluminenze, biće u okviru Svetskog foruma obrazovanja izložene od 21. marta do 16. aprila u Riju, a potom se izložba seli u Sao Paulo, Braziliju, Toronto…
Zbog „poprišta“ fotografisanja i Svetskog foruma o obrazovanju, izložba je privukla veliku pažnju ne samo lokalnih medija već i brazilskog predsednika Luisa Injasija Lula da Silve, koji ju je posetio juče.
„Tu smo zakasnili dva sata. Naš ford mustang, ili pojma nemam šta je, iz pedesetih, nije mogao da izvuče na brdo pa smo peške vukli opremu. Nismo znali da nas čeka čitava trupa afrobrazilskih plesača, obučenih kao da je napolju sveže, a ne 40ºC, u jednoj sobici. Posle smo izašli na ulicu i, tek na kraju, to sjajno nisko svetlo koje sam videla samo u Patagoniji, kao hiljadu reflektora… A oni lupaju u bubnjeve.“
„Došli smo da slikamo tog starca Garinča, ali je sve ispalo drukčije. U dvorištu se nalaze tri kućice, četiri generacije, sve veoma skromno i čisto… Garinčina žena je nasekla sir za nas, običan žuti tvrdi sir i
ukrasila ga paradajzom i zelenom paprikom. To je iznela kao tortu na pet spratova, a kad je jedan od potomaka krenuo da uzme parče rekli su mu: „Ostavi to, to je za goste“. Onda smo mi kupili dve gajbe piva, sokova i slatkiša. Zato smo svuda posle kasnili. Na otvaranje izložbe doći će svi, njih 15.“
Članica lokalne plesne grupe
Izabel de Ojo, „Mai dos Santos“ — „Majka svetaca“, ona koja prima njihove poruke, ili tako kaže.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Banuli su nam mrtvi gladni, a ničeg u kući. Imamo grapu, odlično crno, masline, neke sireve i još nekoliko gluposti tipa sladak kupus, i beli i crni luk. Evo šta je ispalo
Kada je američka kantautorka Tejlor Svift pozvala fanove da izađu na glasanje, među pripadnicima ekstremne desnice počele su da kuljaju teorije zavere o saradnji pop zvezde sa Pentagonom. Ipak, ekonomski uticaj Tejlor Svift je toliko veliki da nije čudno što se Republikanci plaše njenog uticaja na politiku. Pevačica je, pak, dugo krila svoje partijsko opredeljenje
OFK Beograd igraće od ovog leta kao domaćin na stadionu „Kraljevica" u Zaječaru, navodno zbog katastrofalnog stanja Omladinskog stadiona na Karaburmi. A i treba neko da igra na novom stadionu u Zaječaru, koji inače može da ugosti tek srpskoligaški fudbal. Taj i drugi stadioni u manjim mestima bili su opsesija predsednika Vučića
“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”
Katarina Mendiondo iz Brazila, unuka Flore Špicer i praunuka Edvarda i Ane Špicer, nekadašnjih suvlasnika Beočinske cementare, posetila je prošle nedelje ovo mesto i zatekla ostatke sjaja vile i dvorca koje su posedovali njeni preci
Predlog koji se našao u Ujedinjenim nacijama da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici aktuelna srpska vlast bi morala prva da pozdravi jer bi time pokazala jasan diskontinuitet s režimom Slobodana Miloševića, koji nije uradio ništa da bi genocid u Srebrenici sprečio. Pa zašto to ne čini
Direktan napad Irana na Izrael je presedan u višedecenijskom sukobu dva arhineprijatelja. Ako se Izrael uzdrži od nesrazmerno ubitačnog odgovora, to bi takođe bio presedan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
