Skupština Demokratske stranke >

Kontrolisani glasovi

Rezultati 12. izborne skupštine DS-a već su poznati. Pitanje je da li su delegati dobili „preporuke" koje prelaze granice uobičajenog lobiranja

Od izborne skupštine Demokratske stranke nisu bila očekivana bogzna kakva iznenađenja. Malu dozu neizvesnosti unelo je pitanje ko će, od šest kandidata za pet potpredsedničkih mesta, ostati bez funkcije. Iz igre je ispao Aleksandar Vlahović. Takođe, bilo je interesantno videti da li će bivši premijer Zoran Živković ući u Glavni odbor DS-a. Nije ušao, a pažljivim posmatračima to je bilo jasno mnogo pre nego što su objavljeni rezultati glasanja.

Za sam DS značaj ove skupštine ogleda se u tome što je izglasan novi statut stranke. Kako će izgledati primena njegovih odredaba, videćemo, ali sigurno je da ovaj dokument donosi promene za koje se može reći da su revolucionarne, bar kada je o stranačkom životu u Srbiji reč. Najznačajnija promena jeste uvođenje neposrednih izbora na svim nivoima stranke. Predsednik DS-a i drugi stranački funkcioneri, na narednoj izbornoj skupštini neće biti birani delegatskim sistemom, već će čitavo članstvo odlučivati o tome. Organima u vrhu stranke mandat je produžen sa dve na četiri godine. Obrazlažući predlog Statuta, predsednik Statutarne komisije DS-a Boris Ranković objasnio je ovu izmenu potrebom da se mandati stranačkih organa usklade sa izbornim ciklusom.

PAPIRIĆ: Podnoseći izveštaj o svom radu u prethodne dve godine, predsednik DS-a Boris Tadić osvrnuo se na Statut, rekavši da DS sagledava veću i kompleksniju političku sliku od drugih stranaka. Zato su joj potrebne stalne unutrašnje promene, a jedna od njih je i promena Statuta. „Novi statut je iskaz naše vizije Srbije, ali i nametanje samom DS-u novih iskušenja. Prvi put u istoriji našeg političkog života jedna stranka biraće svoje rukovodstvo direktnim izborima svih njenih članova. To je važno zato što će, u tim novim političkim izborima, biti nemoguće da se na uobičajen način kreću i dogovaraju lobističke grupe u DS-u", rekao je Tadić. Dodavši da se i ova skupština DS-a odigrava u atmosferi lobiranja, on je naglasio da nije stajao ni iza jedne lobi-grupe: „Želeo sam da ova skupština bude izraz volje članstva i to hoću pred svima vama danas otvoreno da kažem." Predsednikova iskrenost izazvala je gromoglasan aplauz oko 1900 delegata okupljenih u dvorani Centra "Sava".

Međutim, izgleda da Tadić na ovu temu nije morao ništa da kaže jer je delegatima sve rečeno mnogo pre same skupštine. Zapravo, sva je prilika da se i ovog puta ponovio scenario sa prethodne izborne skupštine DS-a, kada je procedura tajnog glasanja ozbiljno narušena. Ali, dok je u februaru 2004, kada su Čedomir Jovanović i Zoran Živković ostali bez funkcija u vrhu DS-a, u javnost istupila zamenica predsednika Izborne komisije i ispričala kako je kontrolisano glasanje, ovog puta samo su pojedini delegati bili spremni da u foajeu Centra "Sava" prošapuću šta se dešava. Opet su delegati morali da predaju zaokružene glasačke listiće predsednicima svojih opštinskih odbora koji su potom, u jednoj od delegatskih soba, proveravali da li su glasovi „u redu". Pojedini delegati, ogorčeni zbog toga, bili su voljni da pokažu zanimljiv papirić koji im je podeljen dan pred skupštinu, a koji je, prema njihovim tvrdnjama, trebalo brižljivo da sakriju. Igrom slučaja, „Vreme" je došlo do jednog primerka. Na prednjoj strani ovog papira nalazi se tabela sa šest redova, u bojama glasačkih listića. U redovima odgovarajuće boje nalaze se imena kandidata za koje treba glasati pri izboru predsednika, članova predsedništva, statutarne komisije, nadzornog odbora i predsednika političkog saveta. Na drugoj strani nalazi se slična tabela u kojoj su imena 40 od ukupno 75 kandidata za Glavni odbor Demokratske stranke. Prisutni na skupštini DS-a koji su imali priliku da vide ovaj papir, a ne dolaze iz redova delegata, verovatno nisu bili svesni da gledaju rezultate glasanja pre nego što se ono desilo: nema Vlahovića, nema Živkovića, Đilas u Predsedništvu, Šaper u Glavnom odboru. Kada su rezultati obnarodovani, gle čuda: među onima koji su ušli u stranačke organe nema nijednog imena koje se ne nalazi na šarenoj ceduljici.

Ostaje nejasno otkud potreba za tako strogom kontrolom. Jedino oko čega se, pred ovu skupštinu, digla prašina jeste pismo devetnaest predsednika opština iz redova DS-a, upućeno predsedniku Tadiću, u kome oni izražavaju nezadovoljstvo situacijom u svojoj stranci i traže razgovor s njim. Nakon što je pismo dospelo u medije, veći deo navodnih potpisnika demantovao je da uopšte zna za njegovo postojanje. Sudeći po onome što se dešavalo na samoj skupštini, malo je onih koji su spremni da izraze nezadovoljstvo radom stranačkog rukovodstva. Jedina oštrija kritika potekla je od Zorana Matića, delegata iz Šapca, koji je rekao da se u stranku uvlače oportunizam i ćutanje, što je prvi korak ka strahovladi. Kao ilustraciju svoje tvrdnje, Matić je naveo pomenuto pismo Tadiću, rekavši da su se predsednici opština potpisali, ali su se posle „predomislili". Tadić je odgovorio da ima mnogo istine u Matićevoj argumentaciji, ali i da su u njoj upotrebljene prejake reči: „Dok sam ja predsednik DS-a, neće biti strahovlade. Nema nijednog razloga da bilo ko suspreže sebe u kritici unutar stranke. Izvan – ne može. To nije statutarno i za to slede konsekvence."

Eventualno postojanje frakcija u DS-u tako je ostalo na nivou nagađanja. Možda se tu i krije objašnjenje zbog čega je narušena tajnost glasanja: ako različite struje i postoje, njihovo delovanje time je unapred sprečeno. S druge strane, glasanje po direktivi nije neuobičajeno među ovdašnjim partijama, pa je možda reč samo o duboko ukorenjenoj navici.


 

Pobednici

Jedini kandidat za predsednika DS-a, Boris Tadić, osvojio je 1881 glas prisutnih delegata. Dragoljubu Mićunoviću, jedinom kandidatu za mesto predsednika Političkog saveta DS-a, poverenje su ukazala 1904 delegata. Među kandidatima za potpredsednike, najviše glasova osvojila je Vida Ognjenović – 1642. U muškoj konkurenciji prvi je Dragan Šutanovac sa 1500 glasova, sledi Dušan Petrović sa samo jednim glasom manje, a „bronzanu medalju" dobio je Bojan Pajtić za kog su glasala 1443 delegata. Među izabranima, najmanje glasova, 1358, dobio je Nenad Bogdanović. Ime Aleksandra Vlahovića zaokružio je 1081 delegat. S obzirom na to da Vlahović nije izabran za potpredsednika, zanimljivo je da je tokom njegovog predstavljanja dvoranom nekoliko puta odjeknuo aplauz. U tome ga je nadmašila jedino Vida Ognjenović. Za 40 mesta u Glavnom odboru borilo se 75 kandidata. Jedan od njih, bivši premijer i bivši zamenik predednika DS-a Zoran Živković, bio je 41. po broju dobijenih glasova.




























LICE I NALIČJE: Uputstvo za glasanje


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net