Vikipedija na srpskom >

Sveznanje na mreži

Danas najveća svetska internet enciklopedija Vikipedija nastala je 2001. godine, nakon nekoliko neuspešnih projekata za uspostavljanje „slobodnih" internet enciklopedija. Prošle sedmice je zvanično promovisan i njen srpski ogranak, na kojem se nalazi 17.000 odrednica

"Vreme" na engleskoj Vikipediji
Nikola Tesla na srpskoj V.

Iako sam prvi put u životu išao na sastanak sa enciklopedistima, nisam bio nimalo nervozan. Naprotiv, bio sam čak previše opušten za nekoga ko se novinarstvom bavi ozbiljno. Uostalom, jednog od učesnika sastanka nazvao sam prvi put petnaestak minuta pred početak skupa, najavljujući da ću „banuti" nešto kasnije i rečeno mi je da sam dobrodošao. Kada sam se konačno pojavio, enciklopedisti su prekinuli svoj rad da bi narednih sat vremena odgovarali na moja uglavnom trivijalna pitanja. Okej, jedan od razloga za takvu uviđavnost je verovatno to što sam bio stariji od većine prisutnih, ali to ne umanjuje značaj onoga što rade – a to je održavanje srpskog ogranka najveće svetske internet enciklopeije Vikipedije.

Vikipedija je nastala 2001. godine nakon nekoliko neuspešnih projekata za uspostavljanje „slobodnih" internet enciklopedija. Ideja Vikipedije je da svako ko to poželi može da napiše neku enciklopedijsku odrednicu ili da promeni neku već postojeću, unoseći podatke za koje misli da nedostaju ili ispravljajući ono što smatra pogrešnim. Tokom pet godina postojanja Vikipedija se podelila ili umnožila, kako ko voli, na 200 jezika, od toga je 100 danas aktivnih. Dvanaest jezika ili ogranaka broji po više od 50.000 tekstova.

Srpska Vikipedija, odnosno Vikipedija na srpskom jeziku postoji od 2003. godine, a nastala je podelom srpsko-hrvatske (koja je nastavila da funkcioniše na sh.wikipedia.org) na srpsku (sr.wikipedia.org) i hrvatsku (hr.wikipedia.org). Današnji administratori Vikipedije na srpskom kažu da ne znaju osnivača srpskog ogranka, koji je nastao 16. februara 2003. Još jedan neznani korisnik delimično je preveo glavnu stranu 22. aprila 2003. i nestao, što se kaže, bez pozdrava. Prvi tekst napisao je Filip Brčić, o kom današnji vikipedisti opet ne znaju mnogo (mada ima svoj sajt povezan sa Vikipedijom, vidi korisnika brcha). Jedan od danas aktivnih vikipedista Nikola Smolenski u septembru te godine uključio se u projekat ubacujući nekoliko tekstova, što se smatra početkom kontinuiranog rada na srpskom ogranku Vikipedije na kojem danas ima oko 17.000 odrednica (na engleskoj Vikipediji na adresi en.wikipedia.org nalazi se više od 900.000 tekstova, što je četiri puta više od Britanike, koja je reper za enciklopediste u celom svetu). Po ugledu na engleske vikipediste, u Beogradu je pre mesec dana osnovna nevladina organizacija Vikimedija, koja danas brine o nekim tehničkim detaljima u vezi sa "viki" projektima.

NARODNJAČKI LU RID: Vikipediste sam pronašao u njihovom regularnom „šteku", u sali na prvom spratu beogradskog Doma omladine u nedelju popodne, što im je stalni termin za okupljanje. Nekoliko momaka i jedna devojka raspravljali su o nekim pitanjima vezanim za viki-politiku, odnosno o mogućnostima da unaprede rad ove enciklopedije. To, naravno, nije isključivi smisao ovih okupljanja, obaveštavaju me. Najvažniji deo je tračarenje, pre svega onih vikipedista koji nisu prisutni.

Ali, koliko je ono što piše na Vikipediji, pre svega u onih 17.000 tekstova na srpskom, upotrebljivo? Moje prvo test pitanje je šta se sa tim znanjem ili informacijama može učiniti? Da li bi neko, koristeći se samo srpskom Vikipedijom, mogao tačno da odgovori na svih 15 pitanja kviza „Želite li da postanete milioner"?

Mišljenja su podeljena. Većina smatra da je to moguće, možda još realnije ako bi se koristila i druga izdanja, pre svega englesko. Vikipedista Aco, novopečeni pravnik i „stručnjak za kvizove" (mada kaže da još nije uspeo da uđe u "Milionera") za razliku od ostalih je sumnjičav. Po njemu, današnji kvizovi pretvorili su se u velikoj meri u testove znanja o pojavama iz žute štampe, gde je Vikipedija od male pomoći.

„Recimo, na jednom kvizu imao sam pitanje koji folk pevač ima nadimak ‘srpski Lu Rid’, ilustruje Aco pitanje na koje nijedna Vikipedija ovog sveta ne daje odgovor. Za sada, budući da nema nikakvih ograničenja da taj pevač na srpskoj Vikipediji dobije biografiju koja će sadržati i pomenuti podatak. Pod uslovom da se nađe neko ko će da je napiše, naravno.

Dakle, oko kvizova nismo postigli jedinstven stav. Ali, kako stoji stvar sa ispitima? Da li je moguće spremiti fakultetski ispit koristeći samo ono što se nalazi na srpskoj Vikipediji?

Moguće je, samouvereno odgovara Miloš Rančić. Naravno, ne bilo koji ispit, ali određene ispite iz istorije i istorije srpske književnosti moguće je spremiti isključivo čitajući odrednice na srpskoj Vikipediji, tvrdi on. Te dve oblasti, uz biografije poznatih ličnosti, najbolje su obrađene na srpskom jeziku do sada.

DEMOKRATIZACIJA ADMINISTRACIJE: Primećujem da sastanku prisustvuje samo jedna devojka (Jovana Milićević, novi PR srpske Vikipedije), te me zanima da li je to slučajnost ili je ova enciklopedija „muška stvar". Nemaju neko objašnjenje, osim što svako nudi neku svoju teoriju, tek radi se o lokalnoj pojavi suprotnoj svetskom trendu među vikipedistima i vikipedistkinjama. Goran Obradović kaže da među njima vlada potpuna rodna ravnopravnost i da se oni nadaju da će sa sadašnjih deset odsto broj korisnica porasti dok se barem ne izjednači sa korisnicima. Trenutno su na sr.wikipedia.org samo tri administratorke od ukupno 32 administratora. Inače, taj status nije teško steći jer je politika srpske Vikipedije da se rukovodstvo maksimalno demokratizuje. Svaki korisnik koji na Vikipediji radi duže od mesec dana stiče status administratora, što mu daje privilegiju da reaguje na vandalizam, odnosno da zaključava tekstove koji nisu za Vikipediju ili da ih otključa kada proceni da su dovedeni u red, a ima i drugih nadležnosti.

Inače, da biste napisali tekst za srpsku Vikipediju (ili za englesku, pod uslovom da dobro znate jezik) nije vam potrebno ništa osim računara, nekog znanja i dobre volje. Na samom sajtu nalazi se formular pomoću kojeg pišete tekst, krajnje jednostavan za korišćenje. Slično je i ukoliko želite da reagujete na tekst koji je već objavljen, samo treba da izaberete opciju „uredi". Takođe, moguće je pratiti „istoriju" svih prepravki teksta, odnosno tekst se može vratiti u neku od pređašnjih faza ako neko od čitalaca proceni da naknadne promene nisu zadovoljavajuće.

Autori tekstova na Vikipediji mogu biti potpuno anonimni, onoliko koliko to internet dopušta zapravo, budući da Vikipedija beleži sa kojeg je servera anonimni korisnik pristupio. Vikipedisti ipak preporučuju prijavljivanje jer prijavljeni korisnici mogu da prate sudbinu svih svojih tekstova na Vikipediji, ko je i šta menjao, kada i slično. Sve nedavne promene i razgovori autora mogu se videti sa stranice koja se zove (gle!) „skorašnje promene".

Upitani šta smatraju najvažnijim kada je Vikipedija u pitanju, vikipedisti uglas odgovaraju da je to princip „neutralne tačke gledišta". Da bi najbolje objasnio šta to znači, Nikola Smolenski uzima za primer odrednicu "Račak" sa engleske Vikipedije.

„Kada se takve stvari pišu, najpre se navodi ono oko čega nema spora, a to je šta je Račak i gde se nalazi. Potom se konstatuje šta se tamo dogodilo i kada, odnosno da je 45 Albanca poginulo u januaru 1999. godine. Potom se navode različita viđenja ovog događaja i posledice koje su iz toga proistekle", kaže Nikola Smolenski. Za one koji bi da provere preporuka je da na en.wikipedia.org ukucaju reč „Racak", te da onda sami zaključe slažu li se da su autori zadržali neutralnost tokom pisanja. Ako misle da nešto nije kako treba, ništa lakše, mogu da reaguju promenom onih delova teksta koje smatraju spornim.

ZNANJE I TRUD: Naravno, to nameće pitanje kako je moguće da oni sa jednostranim pogledom nemaju veći uticaj na tekstove, namećući svoje stavove. Administratori Vikipedije (ne samo srpske) kažu da su uočili da takve stvari, kao i slučajevi vandalizma, u proseku opstaju oko pet minuta na Vikipediji, što je fascinantan fenomen koji govori nešto o odnosu dobrih i zlih ljudi u svetu. Ili barem na internetu.

No, ni administori ne vide sve. Jesenas je englesko izdanje Vikipedije bilo predmet široke rasprave o ispravnosti slobodnih enciklopedija nakon što je ustanovljeno da su u viki-biografiju američkog novinara Džona Sigentalera uneseni i neki potpuno izmišljeni podaci (da je sumnjičen za ubistvo Džona i Roberta Kenedija i da je 13 godina živeo u SSSR, sve same gluposti). Reč je bila o šali nekog momka iz Tenesija koji je želeo da nasanka svog drugara, ali je stvar otišla predaleko. Momak se izvinio, ali su razmere skandala zapravo pokazale koliko se u svetu danas ono što je na Vikipediji ozbiljno shvata, odnosno kakve posledice bi ova lažna biografija mogla da nanese Sigentaleru da njegov prijatelj nije na vreme ukazao na vandalizam. Međutim, Sigentalerov prijatelj je, u želji da mu spase čast i sam napravio grešku, preneo njegovu zvaničnu biografiju sa sajta Fridom hausa, čime je narušio još jedno pravilo Vikipedije, ono o poštovanju autorskih prava. Naime, prenošenje tekstova na Vikipediju bez izričitog dopuštenja autora ili nosioca autorskih prava nije dozvoljeno, a samo objavljivanje na Vikipediji ne znači da se autor svojih prava odrekao. Za dalju upotrebu takvih tekstova (van Vikipedije) neophodno je obezbediti dozvolu vlasnika autorskih prava, a u svakom slučaju potrebno je navesti Vikipediju kao izvor.

Konačno, koji su motivi vikipedista da ulažu svoje znanje i trud u nešto što se ne plaća?

„Uživam u tome da gledam kako se menjaju članci koje sam napisao pre nekoliko godina, a drago mi je i zbog toga što doprinosim jednom ovako važnom projektu", kaže Nikola Smolenski.

„Kada sam čuo za Vikipediju, prepoznao sam to kao veoma značajan projekat, to je danas i kulturološki i sociološki fenomen", kaže Goran Obradović, koji svoje bavljenje Vikipedijom doživljava kao hobi i mnogo korisniju aktivnost od četovanja ili dopisivanja po forumima što oduzima možda i više vremena.

Konačno, valjda u nastojanju da obezbede pozitivan publicitet, vikipedisti mi saopštavaju da na engleskom izdanju Vikipedije postoji odrednica „Vreme" koja se odnosi na časopis čiji tekst upravo čitate. Konstatuju da bi tekst o "Vremenu" trebalo da neko napiše i za srpsko izdanje, ali ne pada konkretno obećanje, samo neko zgledanje. Do trenutka kada je ovaj tekst otišao u uredničke ruke (utorak popodne, 24. januar 2006) to pitanje je i dalje stajalo otvoreno.


 

Vikipedisti o Vikipediji

Na našu molbu vikipedisti su sami, u nekoliko tačaka, formulisali najvažnije o ovom projektu:

Vikipedija je slobodna i besplatna enciklopedija, osnovana u januaru 2001. Srpska Vikipedija je osnovana u decembru 2003, a u decembru 2005. osnovana je Vikimedija SCG.

Vikimedija SCG je nevladina, neprofitna, nestranačka organizacija a Vikipedija (pored Viki-rečnika, Viki-citata, Viki-knjiga, Viki-vesti i dr.) jedan je od projekata čiji je pokrovitelj Vikimedija.

Osnovni postulat prilikom pisanja članaka je neutralna tačka gledišta.

Svakom, čak i neprijavljenom korisniku dozvoljeno je da piše, prevodi, lektoriše članke, kao i da koristi materijale Vikipedije, sve dok navodi izvor.

U radu se mora voditi računa da se ne krše nečija autorska prava (Vikipedija svoje materijale objavljuje pod GNU-FDL licencom).

Rad na Vikipediji je jednostavan, brzo se uči, a osim toga uvek je neko "tu" da pomogne početniku.

Vikimedija SCG je dobila kao donaciju prostor od Doma omladine Beograda, i u njemu se nedeljom od 15 do 20 časova održavaju otvoreni sastanci/druženja.

Ima li tu mene

Vikipedija dopušta pisanje tekstova na sve teme, mada se na njenim stranicama mogu naći prazne odrednice koje bi bilo preporučljivo popuniti. Linkovi do njih obeleženi su crvenom bojom. Biografije su jedna od najinteresantnijih oblasti Vikipedije, a uslovi da bi tekst o nekoj osobi bio prihvaćen prilično su labavi. „Za englesko izdanje dovoljno je da je neko, recimo, objavio dve knjige, dok smo mi na srpskom izdanju još popustljiviji, dovoljna je samo jedna", kažu srpski vikipedisti.

Viki, viki

Vikipedija vodi ime od havajske reči viki (tačnije viki-viki) što znači „brzo" i aludira na jednostavnost uređivanja teksta. Nastala je 2001. godine u Americi i do sada ima oko dva miliona članaka na 200 jezika. Nedavna istraživanja pokazala su da se u direktnom poređenju sa čuvenom Britanikom Vikipedija sasvim dobro drži, sa prosekom od četiri greške po tekstu u odnosu na tri greške koliko se nalazi u Britanici. Godine 2003. osnovana je fondacija Vikimedija, čiji je jedan od poslova da upravlja projektom Vikipedija, odnosno da obezbeđuje tehničke uslove za njegov rad. Sama Vikipedija nema čvrstu hijerarhiju, najviša instanca je Arbitražno veće Vikipedije, čiji je zadatak da razreši sporove koje sami administratori ne uspeju da raspetljaju. Fondacija Vikimedija ima, inače, samo dva stalno zaposlena i sedište joj je u Sent Petersburgu na Floridi, gde se nalazi i deset servera Vikipedije.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net