Godina katastrofa 2005 >

Uragani, poplave, zemljotresi

Vest dana 26. decembra 2005. godine u mnogim svetskim medijima bila je godišnjica tragične pogibije više od 280.000 ljudi širom Jugoistočne Azije i Afrike. Cunami je prošle godine u ovo vreme, za samo nekoliko sati, ubio više ljudi nego što ih je u sličnim događajima nastradalo tokom čitave prethodne dve godine. Ali to kao da je bila tek najava za ovu godinu

U nešto svežijem sećanju ostaje uragan Katrina, koji je krajem avgusta opustošio obale Floride i gotovo potpuno potopio Nju Orleans. Tragedija u kojoj je poginulo nešto manje ljudi imala je takođe veliku medijsku pokrivenost, pa je svetska javnost danima pratila tragediju ovog grada. Nekih tri i po meseca kasnije, pumpe su konačno ispumpale dovoljno vode tako da su automobili umesto čamaca ponovo postali glavno prevozno sredstvo u gradu. Velike elementarne nepogode nisu zaobišle ni region Balkana, koji je više nego prethodnih godina trpeo štetu usled delovanja prirodnih sila.

NAJDRAMATIČNIJE: Posledice uragana Katrina u Nju Orleansu

JANUAR 2005: Već na početku godine počeli su da se nižu klimatski rekordi širom planete. Sneg i kiša su danima bez prestanka padali na zapadnu obalu SAD, a na Los Anđeles je početkom januara palo oko 45 centimetara kiše. Zbog snežnih oluja proglašeno je vanredno stanje u državama Ohajo, Arizona, Indijana i Nevada. Poplave i snežni smetovi zaustavili su saobraćaj a u nevremenu je poginulo 25 ljudi. Jake snežne oluje ubile su 20 ljudi na istoku Amerike, u Bostonu je zabeležena rekordna visina snežnog pokrivača od jednog metra i smatralo se da je to najgora zima u Americi od 1916. godine.

U Evropi su jake oluje i poplave blokirale velik deo kontinenta, pa je u olujama poginulo 19 ljudi, nestajalo je struje, a saobraćaj je povremeno bio potpuno blokiran. Oluje su zahvatile Nemačku, Austriju, Francusku i druge zemlje Zapadne Evrope. Sneg je padao čak u turističkim mestima Španije, na Balearskim ostrvima – Majorki, Menorki, Ibici i Formenteri. Posle više decenija Majorka je bila pod snegom, a za Sevilju (koja je evropski rekorder sa najvišom izmerenom temperaturom od 50 stepeni Celzijusa) i gradove na jugu Španije ovo je bila najhladnija zima u poslednjih 30 godina. Temperature u nekim primorskim gradovima tada su se kretale između nule i minus 10 stepeni.

U Srbiji i Crnoj Gori krajem januara zabeležene su temperature nezapamćene u nekoliko prethodnih godina. Čak su i važniji putevi bili vrlo slabo prohodni, a nadležne službe su imale velikih problema da osposobe za saobraćaj većinu puteva po unutrašnjosti Srbije. U Beogradu, sneg je padao nekoliko dana bez prestanka, tako da je kretanje po gradu bilo teže nego prethodnih godina, a zbog zaleđenih trotoara u bolnicama su imali pune ruke posla. U Crnoj Gori je usled snežnih mećava i snega dubokog i do dva metra Žabljak bio potpuno odsečen od civilizacije. Građevinska mehanizacija i specijalne mašine danima su pokušavale da probiju put što je bila tema broj jedan u Crnoj Gori. U Nikšiću je čak bilo uvedeno vanredno stanje, Rijeka Crnojevića je pet dana bila bez struje i vode, a na Cetinju je tokom kritičnih dana putničkim vozilima bilo zabranjeno kretanje kroz grad. Na Pešteru su zabeležene temperature i do minus 30.

FEBRUAR/MART: Posle „debelih" minusa, naglo topljenje snega u Pakistanu, Avganistanu i Indiji izazvalo je tokom februara i marta velike poplave, u kojima je život izgubilo više od 2500 ljudi. Svetski mediji su prikazivali Avganistan gde je voda oštetila i ono malo saobraćajne infrastrukture što postoji, dok su hiljade stanovnika ostale bez kuća. Zemljotres od 8,7 stepeni Rihterove skale ponovo je uzdrmao zapadnu obalu Sumatre, ali je ovog puta poginulo „samo" 1313 ljudi jer, srećom, nije bilo cunamija.

BESKUĆNICI: Humanitarna katastrofa u Pakistanu

APRIL/MAJ: Jaša Tomić. Poplave u južnom Banatu su od druge polovine aprila pa sve do početka juna zaokupljale pažnju domaće javnosti, koja je iz dana u dan obaveštavana za koliko je centimetara opao ili porastao vodostaj Tamiša. Oko 300 kuća u selu Jaša Tomić je srušeno ili oštećeno, a više od 2000 ljudi evakuisano. Ugroženo područje prostiralo se između Begeja, kanala Dunav–Tisa–Dunav i Tamiša: površina od oko 50.000 hektara sa 20.000 stanovnika. U ugroženim opštinama Sečanj, Žitište i Plandište bilo je proglašeno stanje elementarne nepogode i aktivirani su štabovi za odbranu od poplave. Danima je trajala borba sa vodenom bujicom, a preko medija su emitovane slike srušenih kuća i mrtve stoke koja je plutala svuda unaokolo. Deo krivice za neuspeh u zaustavljanju nadiranja vode je tada svaljivan na sistem odbrane od poplava u Rumuniji, pošto je voda dolazila sa rumunske teritorije. Najugroženije oblasti u Rumuniji bile su Tamiš, Karaš Severin i Arad, u kojima je poplavljeno više od 5000 gazdinstava u oko stotinu naselja, a evakuisano je više od 2000 ljudi, dok je oko 40.000 hektara obradive zemlje bilo pod vodom. Oštećeno je i desetak mostova, a više naselja je bilo potpuno izolovano. Dok su trajale poplave, u centralnim i severnim područjima Rumunije počeo je da pada sneg, u nekim mestima visok i do dva metra, što je uticalo da problemi sa poplavama potraju više od mesec dana. Nakon poplava u Banatu, ista nepogoda zadesila je jug Srbije. Usled jakih kiša poplavljena su naselja u okolini Niša i Leskovca.

JUN/JUL: Kiša koja je u junu cele nedelje padala u Kanadi izazvala je izlivanje dveju reka, zbog čega su hiljade ljudi evakuisane a stotine kuća potopljene. Jug Severne Amerike zahvatio je Arlin, prvi uragan u 2005. godini, čime je sezona jakih tropskih oluja počela neuobičajeno rano. Sezona uragana je 2005. bila najduža i najburnija u poslednje 154 godine, koliko se oni organizovano prate. U protekloj godini bilo je najviše imenovanih oluja – 26 (1933. godine – 21), najviše uragana – 14, i najviše oluja sa najvišom kategorijom – 3. Sedam oluja imalo je jačinu 3 i više, čime su se svrstale u kategoriju veoma jakih uragana. Prvi put u poslednjih 40 godina, otkako se daju imena uraganima (upotrebljavaju se ženska i muška imena naizmenično, prvo slovo se određuje po abecedi pa su posle Arlina sledili Bret i Sindi, sve do Vilme), sva imena su "potrošena", tako da se počelo iz početka: Alfa, Beta, Gama, Delta i Epsilon. Poslednja oluja iz "normalne" abecede, Vilma (15–25. oktobar), u jednom trenutku oborila je rekord po snazi, ali je prouzrokovala malo ljudskih žrtava jer je oslabila pre dolaska do kopna. Velike vrućine koje su trajale od kraja juna u Arizoni ubile su 21 osobu.

Istovremeno, velike poplave ponovo su zahvatile Kinu, gde je bujica zbrisala jednu osnovnu školu u severoistočnoj provinciji Helinđiang i ubila 117 ljudi u drugoj osnovnoj školi, od kojih 105 učenika. U ostatku zemlje poginulo još 536 ljudi, a poplava je potpuno uništila puteve, pruge i stotine hiljada hektara zemlje pod žitaricama. U Indiji su tropski monsuni za nedelju dana odneli više od hiljadu ljudskih života, a na Bombaj je za 24 sata palo više od 90 milimetara kiše, što je najviše dosad.

AVGUST/SEPTEMBAR: Veliki požari koji su zbog vrućina izbili u američkoj državi Vašington spalili su oko 37.000 jutara šuma i uništili stotinu kuća. U Rumuniji, poplave koje su u aprilu i maju ugrožavale zemlju ponovile su se u još težem obliku tokom avgusta i potrajale sve do oktobra. U ovom periodu jake kiše padale su u celoj Evropi, pa su probleme zbog poplava imale i Austrija, Nemačka, Švajcarska i Bugarska. Ukupno su poginule 42 osobe, od čega 31 u Rumuniji. Najveća avgustovska katastrofa bio je uragan Katrina, koji je pogodio severne obale Meksičkog zaliva. U američkim državama Misisipi i Lujzijana poginule su 1323 osobe. Olujni talasi probili su brane koje su štitile Nju Orleans od poplava, tako da je ubrzo oko 80 odsto grada bilo pod vodom. Zbog slabe reakcije nadležnih službi, oko 100.000 ljudi ostalo je zarobljeno u gradu, pa su mnogi danima spavali na krovovima kuća, dok su gradskim ulicama plivale fekalije i toksične materije. Oni koji su se na ovaj način "spasli", bili su često žrtve bandi pljačkaša i nasumičnih ubistava zbog čega je policija, nakon incidenta sa pucanjem na spasilački helikopter, dobila ovlašćenje da upotrebi "smrtonosnu silu" prema sopstvenoj proceni. Iako je po broju poginulih Katrina bila na trećem mestu u američkoj istoriji, po materijalnoj šteti bila je prva sa oko sto milijardi dolara štete (poređenja radi, društveni proizvod SCG je u 2004. iznosio oko 26 milijardi dolara). Samo mesec dana nakon Katrine, uragan Rita pogodio je obale Teksasa i Lujzijane. Osim što su delovi Nju Orleansa iz kojih je ispumpana voda ponovo bili potopljeni, deo stanovnika ovog grada koji je spas potražio u Teksasu ponovo je morao da beži sada prema severu. Reakcija spasilačkih službi ovoga puta bila je nešto bolja i na vreme je evakuisano tri miliona ljudi, što je izazvalo saobraćajne gužve na autoputevima ka unutrašnjosti. U kolonama automobila koje su danima stajale bilo je porodica koje su samo mesec dana pre pokušavale da umaknu ispred Katrine. Kina ni u septembru nije bila pošteđena poplava u kojima je poginulo još nekoliko stotina ljudi.

SNAGA RAZARANJA: Srušene kuće u Kašmiru

OKTOBAR/NOVEMBAR: Uragan Sten je u oktobru pogodio obale El Salvadora, Gvatemale, Nikaragve, Hondurasa i Meksika. Tada je više od 2000 ljudi izgubilo život a raseljeno je više od 130.000. U Gvatemali, obilne kiše su izazvale odrone zemljišta pa su blatne bujice odnele još 2000 ljudskih života. Pakistanski deo Kašmira je 2. oktobra pogodio zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihtera, kada je poginulo više od 80.000, i povređeno preko 65.000 ljudi. Ova katastrofa je, osim velikog broja povređenih, ostavila za sobom i četiri miliona beskućnika. Uragan Vilma je na Haitiju, Kubi i poluostrvu Jukatan odneo nekoliko desetina ljudskih života i napravio veliku materijalnu štetu. U novembru je serija od tridesetak tornada u američkim državama Misuri, Kentaki, Indijana, Ilinojs i Tenesi uništila stotine domova, a već krajem meseca ledene oluje okovale su ledom naselja širom Teksasa i Dakote. Poslednja ovogodišnja atlantska tropska oluja, Epsilon, besnela je 29. novembra, srećom bez ljudskih žrtava.

DECEMBAR 2005: Tačno na godišnjicu indonežanskog cunamija, proradio je vulkan Popokatepetl i u atmosferu izbacio veliku količinu pepela. Trenutno, dobar deo stanovnika Meksika sa velikom pažnjom prati aktivnost vulkana, čije ime na astečkom nahuatl jeziku znači „planina koja se dimi". Erupcija koja je počela prvog decembra zasipanjem grada Amekameka pepelom još uvek ne ugrožava ljudske živote.

Broj zabeleženih prirodnih katastrofa u prošloj godini podstakao je mnoge političare da ozbiljnije shvate upozorenja naučnika o nagloj promeni klime u proteklih nekoliko decenija. Iako se još uvek čini da se sa rešavanjem pitanja zagađenja planete i usporavanja efekta staklene bašte u skorije vreme neće daleko odmaći, učestale vremenske nepogode istakle su ovaj problem u prvi plan. Katastrofe koje se prema pojedinim prognozama mogu očekivati sledeće godine, mogle bi najzad naterati političare da učine napredak u rešavanju problema. Jer, hiljade, stotine hiljada i milioni žrtava iz ovog teksta mogli bi biti samo uvod u još sumorniju budućnost.


 

Superkatastrofe

Osim "uobičajenih" poplava, zemljotresa, uragana i erupcija, svetsku javnost s vremena na vreme neka grupa naučnika upozori na neku katastrofalnu kataklizmu koja preti čovečanstvu. Najnoviji primeri za ovo su meteori, koji će za tridesetak godina, navodno, pobiti pola čovečanstva, a ostatak vratiti u kameno doba; tu je i dolazak novog ledenog doba u Evropu. Usled poremećaja Golfske struje, "novo ledeno doba" bi, prema predviđanjima, za samo nekoliko godina zamrzlo veći deo Evrope od čega bi pošteđeni bili samo Iberijsko, Apeninsko i Balkansko poluostrvo.

Uz ove katastrofe, opasnost su i tzv. supervulkani i megacunamiji.

SUPERVULKANI: U popularnoj nauci se poslednjih godina nešto više pisalo o mogućnosti aktiviranja supervulkana, koji bi u neodređenoj budućnosti mogli napraviti pogrom živog sveta u krugu od nekoliko stotina kilometara od mesta erupcije. Jedan od potencijalnih supervulkana je tzv. Jeloustonski, koji zahvata celu oblast čuvenog nacionalnog parka. Naučnici pomno prate „disanje" Jeloustonskog platoa (koji se podiže i spušta oko 1,5 cm godišnje, zavisno od pritiska magme i gasova u unutrašnjosti zemlje), jer bi eksplozija vulkana na ovom prostoru, prema geološko-matematičkim modelima, mogla da skoro potpuno opustoši Sjedinjene Američke Države i ostatak kontinenta. Ceo Jeloustonski park se nalazi na vrhu uspavanog vulkana koji se poslednji put aktivirao pre 640.000 godina. Prema nekim predviđanjima, pepeo od erupcije Jeloustonskog supervulkana mogao bi da prekrije dobar deo severnoameričkog kontinenta i uništi veći deo biljnog i životinjskog sveta. Ovakva erupcija imala bi VEI 8 (Volcanic Explosivity Index). Poređenja radi, erupcija vulkana Krakatau iz 1883. godine ima indeks 6, a erupcija Sv. Jelene (Mount Helena) iz 1980. godine indeks 5. Poslednja supererupcija dogodila se u Indoneziji pre oko 75.000 godina, kada je u atmosferu izbacio približno 2800 kubnih kilometara pepela, lave i užarenog kamenja, što je, smatraju neki naučnici, zatrpalo ceo indijski potkontinent slojem pepela i do šest metara, celu planetu privremeno zavilo u mrak (pepeo je tokom dužeg perioda blokirao sunčevu svetlost širom planete) i na nekoliko godina spustilo srednju temperaturu Zemlje za 3–3,5 stepena. Posledica ovoga bilo je masovno izumiranje biljnih i životinjskih vrsta i znatne izmene u ljudskoj evoluciji. Prema teoriji tzv. Tobanske katastrofe i izučavanjama ljudskog DNK, ova erupcija je istrebila mnoge bočne ogranke ljudske rase, a brojnost Homo sapiensa svela na samo nekoliko hiljada. Najčvršći dokazi postojanja ovakve katastrofe jesu jezero Toba u Indoneziji dugo 100 i široko 30 kilometara, koje je deo kratera nekadašnjeg supervulkana, kao i naslage pepela debele i do šest metara koje su pronađene širom Indije.

MEGACUNAMIJI: Iako je prošlogodišnji cunami jedan od smrtonosnijih u poznatoj istoriji, ako se izuzmu posledice po ljudsku populaciju ovaj događaj u širem smislu nije ništa posebno. Cunamiji koje izazivaju podzemni zemljotresi su relativno male snage kada se uporede sa onima koje su u prošlosti izazivali podvodni vulkani, udari meteora i klizanje zemljišta. Talas izazvan običnim zemljotresom retko prelazi visinu od deset metara (koliko je bio visok i indonežanski cunami), a pojedini „megacunamiji" mogu da dostignu visinu i preko 200 metara. Ovako visoki talasi najčešće su lokalnog karaktera, kao onaj zabeležen u zalivu (fjordu) Lituja na Aljasci 1958. godine. Zemljotres jačine 8,3 stepena Rihtera izazvao je tada klizanje zemljišta u more sa jedne strane zaliva, što je podiglo ogroman talas koji je na drugoj strani istog zaliva zgulio drveće i zemlju do visine od tačno 524 metra iznad površine mora. Znajući ove podatke neverovatno je čuti da su tada poginula samo dva lokalna ribara. Megacunamiji visine preko 40 metara, koji mogu da opustoše šire područje, javljaju se jednom u nekoliko desetina hiljada, pa čak i miliona godina, a poslednji među njima su onaj koji je pre 4000 godina promenio izgled istočne obale Madagaskara i drugi koji je, kako smatraju stručnjaci, pre 35 miliona godina zapljusnuo istočnu obalu severnoameričkog kontinenta i stigao do istočnih obronaka Apalačkih planina, hiljadama kilometara prema zapadu. Ovaj potonji talas pokrenut je udarom meteora na mesto današnjeg Česapik zaliva koji okružuju američke države Njujork, Pensilvanija, Delaver, Merilend, Virdžinija i Zapadna Virdžinija. Prema nekim naučnicima, veliki pogrom stanovništva bio bi moguć kada bi u Indijskom okeanu, između gusto naseljenih oblasti Indije i Jugoistočne Azije, eksplodirao podvodni vulkan i podigao talase visine preko 40 metara koji bi za samo pola sata mogli da stignu do obližnjih obala. Tako bi, zbog ograničenih mogućnosti za evakuaciju, ogroman broj ljudskih žrtava bio potpuno izvestan. Britanski naučnici tvrde da bi sličan scenario mogao u budućnosti da se desi i u Evropi, jer bi se u slučaju eksplozije vulkana u La Palmi, na Kanarskim ostrvima, podigli talasi do 500 m visine koji bi stigli i do Britanije i potopili najveći deo nižih predela.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net