Evropski poslovi >

Čin prvi, scena prva

Pribe "štiklira": državna zajednica, Hag, tri runde, pet tehničkih sesija, sledeća u decembru

Ne znamo kako se zovete, ali bićete primljeni... ako budete ovako pripremljeni i ako ne radite mnogo protiv sebe. Tako nekako je u Beogradu u ponedeljak 8. novembra počela prva zvanična runda pregovora državne zajednice Srbija i Crna Gora i Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Šef pregovaračkog tima EU-a, direktor Direkcije za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe u svojoj izjavi uz pohvale za pripremljenost i za dobru atmosferu podseća da će biti poteškoća u samom procesu pregovora i pledira da se u nastavku pregovora pokaže konstruktivnost. Prva runda je odražavala komplikovanu strukturu državne zajednice: šef pregovaračkog tima državne zajednice – ministar inostranih poslova Vuk Drašković, šef srpskog tima – Miroljub Labus, a šef pregovaračkog tima Crne Gore – crnogorska ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Đurović.

Ti pregovori su inače svečano počeli 10. oktobra, a treba da traju godinu dana, kroz tri runde, u novembru 2005, aprilu i novembru 2006. godine, kao i kroz pet rundi tehničkih pregovora – u decembru 2005, u martu, junu, julu i septembru 2006. godine.

Labus, uz ocenu da su pregovori dobro počeli ali da su bili teški, ispoljava uverenje da će naredne runde biti lakše.

Paralelno s pregovorima o pridruživanju održavaće se sastanci Unapređenog stalnog dijaloga na kojima će se analizirati sprovođenje obaveza preciziranih u Studiji izvodljivosti. Sastanci Unaprеđеnоg stalnоg dijalоga sе inače оrganizuju оd jula 2003. gоdinе. To je zapravo "čeking" ostvarenja prihvaćenih obaveza.

Na primer, već u utorak, 8. novembra, dok je nastajao ovaj tekst, raspravljano je o saradnji s Haškim tribunalom i o pravima manjina, koja su, kako se približavao početak pregovora, sve više postajala predmet dramatizacija i sporenja, a koja su, kako se nada Pribe, ovde shvaćena ozbiljno.

Još jednom se neformalno čulo da bi jedan od test-datuma za haško pitanje mogao da bude već sredinom decembra. Ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić i saopštava da je na tom sastanku Unapređenog stalnog dijaloga u Palati državne zajednice u Beogradu "apostrofirana saradnja sa Haškim tribunalom kao pitanje od ključnog značaja za evropske i evroatlantske integracije SCG'', te da on lično ne očekuje dobrovoljne predaje preostalih optuženika, već intenzivnu saradnju koja treba da rezultira njihovim hapšenjem.

TUMAČENJA: Mada je ranije bilo najava da bi se pregovori mogli završiti i za šest meseci i taj nešto duži scenario pregovaranja, o kome je dogovor postignut krajem septembra, međutim, lako može pokvariti negativna sinergija procesa vezanih za budućnost državne zajednice, Crnu Goru, referendum, Kosovo, pregovore, Bosnu, reviziju Dejtonskog ugovora, proces po bosanskoj tužbi za genocid i haško pitanje...

Sporenja o tome da li se pregovara na dva ili tri koloseka na prvi pogled liče na sholastičko sporenje o svetom trojstvu. Po Draškoviću, pregovara se nekad na dva koloseka (ingerencije republika), nekad na tri koloseka, (republike i državna zajednica), a po crnogorskoj ministarki, pregovara se na dva koloseka, jer ovaj treći kolosek (ingerencije državne zajednice) predstavlja samo ono što je zajednički usaglašeno. A zapravo bi moglo da se kaže da se to priključivanje odvija i na četiri koloseka, jer je kosovski deo izuzet u aprilu 2003. kada je fоrmiran pоsеban način primеnе Prоcеsa stabilizacijе i pridruživanja na Kоsоvо, tzv. mеhanizam praćеnja (tracking mechanism) kоji pоdrazumеva učеšćе prеdstavnika UNMIK-a.

Izveštači su namirisali da je bilo sporenja o tome da li su Srbija i Crna Gora države članice državne zajednice SCG koja treba da bude država članica EU-a.

U prvoj rundi pregovora o pridruživanju naprosto su morale da se ispolje različite interpretacije karaktera državne zajednice nastale Beogradskim sporazumom, odnosno Spоrazum о rеšеnju оdnоsa Srbijе i Crnе Gоrе koji su prеdstavnici Srbijе i Crnе Gоrе pоtpisali u martu 2002. gоdinе, a koji je bio podložan različitim interpretacijama. Na оsnоvu Ustavne pоvеljе i Zakоna о njеnоm sprоvоđеnju, Srbija i Crna Gоra jе državna zajеdnica, kоja za cilj ima, izmеđu оstalоg, i članstvо u Evrоpskоj uniji. Nadlеžnоst za razvоj оdnоsa sa Evrоpskоm unijоm i zaključivanjе Spоrazuma о stabilizaciji i pridruživanju po tom je dokumentu bilo u rukama ministra za еkоnоmskе оdnоsе sa inоstranstvоm državnе zajеdnicе, kоji u оstvarivanju оvе svоjе nadlеžnоsti dеlujе u saglasnоsti sa vladama оbеju država članica.

Pošto je taj telefon imao šumove, u međuvremenu, prеma idеji Evrоpskе kоmisijе prihvaćenoj na evropskom Samitu u Luksеmburgu (u оktоbru 2004) definisano je da se pregovara na dva paralеlna kоlоsеka radi zaključivanja jеdnоg Spоrazuma о stabilizaciji i pridruživanju sa dva pоsеbna trgоvinska anеksa, jеdan za Srbiju a drugi za Crnu Gоru.

JEDAN PA TRI: Rajnhard Pribe, Vuk Drašković, Miroljub Labus i Gordana Đurović

Spоrazum treba da sadrži оpštе principе pridruživanja, da dеfiniše оrganе pridruživanja, оblasti saradnjе i оna pitanja kоja sе nalazе u nadlеžnоsti državnе zajеdnicе (kao ljudska prava ili saradnja s Haškim sudom), dоk anеksi za Srbiju i Crnu Goru treba da utvrđuju pоjеdinačni stеpеn libеralizacijе trgоvinе. Jеdan оd prvih rеzultata оvakvоg pristupa bilo jе pоtpisivanjе Spоrazuma о tеkstilu izmеđu EU-a i Srbijе u martu 2005. gоdinе. Po tom mehanizmu je u aprilu 2005. usvojena pozitivna Studija izvodljivosti – posle tri godine odlaganja. U palati državne zajednice 8. novembra pokazalo se da bure ipak drži vodu.

Po Ustavnoj povelji, u martu 2006. Crnogorci stiču pravo da raspišu referendum o nezavisnosti. Još se čeka ishod sporova o tom crnogorskom referendumu o nezavisnosti, posle kog može nastati pauza u evropskim pregovorima zbog određivanja novog pregovaračkog mandata, koji će zavisiti od mišljenja Venecijanske komisije koje se očekuje u decembru, kao i od usaglašavanja crnogorskih indipendističkih planova s pomenutim briselskim kalendarom (tri velike runde i pet tehničkih), kao i od uspostavljanja dijaloga između vlasti i opozicije u Crnoj Gori.

Ne komuniciraju o toj temi samo Beograd i Podgorica preko Brisela, već se preko te adrese dopisuju i crnogorska vlast i opozicija (čije se pismo protiv referenduma ovih dana sprema za Brisel). S druge strane, u više medija najavljen je demarš Evropske unije Podgorici u kome će, navodno, biti saopšteno da se referendum ne raspisuje bez dogovora sa opozicijom u Crnoj Gori. Izgleda da će, ovako ili onako, tema evropskih integracija ipak imati primat nad indipendističkom klauzulom. Treba, na primer, podsetiti da je političkim dogovorom uz posredništvo EU-a zaobiđena Ustavna povelja i da nisu održani predviđeni opšti izbori za Skupštinu državne zajednice, kojima je vreme bilo u februaru 2005. Crnogorski premijer Đukanović zasad deluje nepopustljivo upućujući pitanje "da li neko zamišlja da će crnogorski predstavnici ostati u organima državne zajednice sjutradan po isteku roka za referendum".

PJERVIJ RAZ SAMALJOTI: Do sada je za takozvane evropske teme u Srbiji obezbeđivana dovoljna podrška, čak i kad je izgledalo da se to neće desiti. Evropska unija insistira i da se na početku pregovora uspešno okonča i aranžman sa MMF-om, a pregovori o tome su pre desetak dana zapali u krizu, ali ta stvar će najverovatnije izgledati manje dramatično kada bude usvojen srpski budžet za 2006. godinu.

Na primer, sporazum o prolasku NATO trupa preko teritorije Srbije i Crne Gore, o čijoj je ratifikaciji rasprava prekinuta prethodne nedelje, ratifikovan je u nastavku sednice u parlamentu državne zajednice u petak 4. novembra. Ratifikaciju je podržalo 49 poslanika iz Srbije i 19 iz Crne Gore. Protiv su bili radikali i socijalisti, za ratifikaciju su pored poslanika vladajuće koalicije iz Srbije glasali i poslanici opozicione Demokratske stranke. Sporazum sa NATO-om je tipski sporazum koji su potpisale i druge zemlje, ali njegova ratifikacija sadžala je simboličku dramatiku zbog podsećanja na rat 1999.

Primetno je lobiranje preko nevladinog sektora u korist izmene Dejtonskog sporazuma, čiji je garant SCG. Bilo je, na primer, najava da će predsednici Srbije i Crne Gore, Hrvatske i član predsedništva Bosne i Hercegovine potpisati zajedničku deklaraciju Igmanske inicijative o tome, ali do toga nije došlo zbog nepostojanja saglasnosti u predsedništvu Bosne i Hercegovine. Predsednik SCG Marović je naglašavao da odluku moraju doneti građani BiH. U ovom kontekstu treba zabeležiti da je predsednik RS Dragan Čavić prošle nedelje posetio Beograd. Ta najava izmene Dejtona, oko koje se i Pedi Ešdaun sada, čini se, opreznije izražava, liči pomalo na onu promociju Amatovog predloga za uslovnu nezavisnost Kosova – testiranje koliko je voda duboka.

KOSOVSKA SENKA: Uz sva komplikovana i zamršena pitanja, ubrzavanje diplomatske aktivnosti i rast napetosti vezan za pregovore o Kosovu, imaće po svoj prilici odlučujući uticaj na političke prilike u Srbiji.

Istog dana kada počinju evropski pregovori, u Briselu se razgovara o mandatu posrednika u kosovskim pregovorima Martija Ahtisarija, a tokom posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Beogradu jako se insistira na tome da u tim pregovorima ne bude nametanja kojim bi bila ugrožena teritorijalna celovitost Srbije.

Najavljeno je da bi naredne nedelje na zahtev vlade mogla da bude održana i sednica Skupštine Srbije kako bi se raspravljalo o srpskoj pregovaračkoj platformi i kako bi bio definisan sastav i mandat pregovaračkog tima. Ima pretpostavki da će radi demonstracije političkog jedinstva u Srbiji pregovaračkim timom kopredsedavati premijer Koštunica i predsednik Tadić. Predsednik i premijer obavljaju konsultacije.

Mogući scenario: predsednik i premijer formiraju pregovarački tim, tim definiše platformu, skupština tu platformu verifikuje i definiše crvenu liniju ispod koje Beograd ne može ići. U Skupštini Srbije u izgledu je prilično čvrsta saglasnost o tome. Preko crte prelaze uglavnom politički marginalci. Šta Beograd u tim pregovorima može. Može da ne pristane na ono što smatra neprihvatljivim i da se oslanja na bazične principe. Predsednik Tadić u jednoj izjavi prošle nedelje precizira – Beograd neće ratovati i neće koristiti argument sile. Argument sile se pominje na drugoj strani – premijer Koštunica odbacio je izgovore nekih od njegovih diplomatskih sagovornika koji su optiranje za nezavisnost Kosova pravdali bojaznošću od izbijanja nasilja sa albanske strane.

Nedavno su najviši funkcioneri Srbije i Crne Gore i državne zajednice Marović, Tadić, Vujanović, Koštunica i Đukanović postigli dogovor o kosovskoj pregovaračkoj platformi državne zajednice. Crnogorci nisu pristali da imaju predstavnika u tim pregovorima i državnu zajednicu će zastupati neko iz Srbije.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve je u petak 4. novembra, posle trodnevnog zasedanja, saopštio poruku u kojoj se preporučuje da Skupština Srbije obznani celom narodu da je izvršena nelegitimna i nelegalna okupacija jednog dela nacionalne teritorije ukoliko bi se desilo da bilo kakvo rešenje za Kosovo i Metohiju bude nametnuto. Tu poruku saopštio je patrijarh Pavle u svom obraćanju javnosti u kome je bilo i preventivne gorčine, na primer, kad je pomenuta poslovica-kletva "oteto prokleto".

Arhijerejski sabor je svoju poruku uputio pošto je saslušao izlaganje premijera Koštunice i pošto je podržao njegov nedavni istup pred Savetom bezbednosti.

Novoimenovani evropski član Ahtisarijevog posredničkog tima Štefan Lene u jednoj izjavi se zalaže da se ti pregovori ne fokusiraju na državu, već na ljudska prava i kvalitet života. To može zvučati kao inteligentno izbegavanje velikog rizika – državna pitanja su ovde često potiskivala i zasenjivala složenu evropsku jednačinu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net