Uređenje Vračarskog platoa >

U senci podzemnih garaža

Gradska vlast u Beogradu pokušava da objasni građanima Vračara i upravi Narodne biblioteke Srbije da je podzemna garaža u njihovom dvorištu javni interes. Do sada nisu uspeli da ih u to ubede

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić nema sreće. Institucija na čijem čelu se nalazi pojavljuje se u medijima uglavnom kada se obeležava dan kada je izgorela u bombardovanju Beograda, 6. aprila 1941. godine, i kada voda prodre u fundus biblioteke i počne da potapa knjige koje se tamo nalaze. On u petu godinu svoga upravnikovanja ulazi kao čovek koji se mnogo više bavi komunalnim nego problemima kulture, što bi trebalo da je na prvom mestu kada je reč o zvanično najstarijoj instituciji kulture u Srba. Šta je sve urađeno u protekle četiri godine na polju obnavljanja fondova, delatnosti i veza sa svetom, u oblasti potpunog tehnološkog osavremenjivanja rada u biblioteci i znatnog poboljšanja usluga, ostalo je neprimećeno zbog velikih infrastrikturalnih problema sa kojima se NBS suočava.

Prošle se jeseni javnost uznemirila kada je objavljeno da je popustila hidroizolacija oko zgrade biblioteke, smeštene na Svetosavskom trgu, delu Vračarskog platoa u Beogradu, u trenucima kada su svi bili opčinjeni završetkom fasade monumentalnog spomen-hrama Svetom Savi koji dominira ovim delom grada i uređenjem trga-parka ispred hrama i biblioteke. Da li je sistem hidroizolacije uništen u masovnim radovima na uređenju parka ili je jednostavno propao zbog starosti, tek, Republika je obezbedila novac i trenutno majstori rade na Svetosavskom trgu. Oni pokušavaju da zakrpe rupe oko biblioteke i spreče dalje propadanje knjižnog fonda koji broji preko pet miliona kataloških jedinica koje su smeštene u nekoliko podzemnih nivoa ispod zgrade biblioteke.

VIBRACIJE: Međutim, tu problemi ne prestaju. Kako kaže za "Vreme" upravnik Ugričić, tek što je donekle rešen problem zaštite postojećeg magacinskog prostora, nad zgradom koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture nadvio se oblak podzemne garaže koju gradska uprava namerava da gradi delom ispod Skerlićeve ulice (iz koje se ulazi u NBS) a delom ispod postojećeg parkinga biblioteke. Predlogom Plana detaljne regulacije Vračarskog platoa predviđena je izgradnja tri podzemene garaže: dve u Skerlićevoj i jedna ispod popularnog "Gradića Pejtona" – zanatsko-trgovinskog centra na uglu Čuburske i Makenzijeve ulice koji se nalazi na dvestotinak metara od spomen-hrama Svetom Savi. Javila su se dva problema: uprava biblioteke smatra da bi izgradanja podzemne garaže u Skerlićevoj na desetak metara od spoljih zidova podzemnog fundusa izazvala dalje urušavanje temelja biblioteke, koja se inače nalazi na padini koja je potencijalno klizište i koja je dodatno "rastresena" izgradnjom tunela za metro stanicu. Novinar "Vremena" bio je u prepunom i zagušenom magacinu NBS-a i može da posvedoči o stalnim vibracijama koje izazivaju okolni saobraćaj i retka vozila Beovoza – beogradskog prametroa. Ugričić se poziva na stanovišta stručnjaka koji su ispitivali teren na kome se nalazi biblioteka i tvrdi da bi njeni temelji bili ozbiljno ugroženi ako se narednih godina tu bude zidala podzemna garaža.

U isto vreme, zakupci lokala u "Pejtonu" još aktivnije su se upustili u borbu protiv izgradnje podzemne garaže na parčetu zemlje na kome se nalazi ovaj specifični zanatsko-tržni centar. Oni danima prikupljaju potpise i lobiraju gde god je to moguće sa idejom da zaustave sprovođenje plana regulacije Vračarskog platoa. Kao ljudi koji žive u tom kraju i koji rade na tom mestu, Čuburci imaju puno pravo da brane svoje dvorište. Odluku će u oba slučaja doneti gradska Planska komisija na javnoj sednici 6. septembra.

Gradski arhitekta Đorđe Bobić kaže za "Vreme" da će u "slučaju Pejton" pred komisijom stajati njegov predlog, odnosno predlog gradske uprave, kojim se predviđa detaljna rekonstrukcija urbanističko-arhitektonske minijature "Gradić Pejton" koju je pre više od 25 godina projektovao profesor Ranko Radović kao privremeno rešenje. Takođe, pred komisijom će se naći i predlog Čuburaca koji zahtevaju da se na toj lokaciji ništa ne menja jer se samo tako može zadržati identitet i duša tog mesta. Po Bobiću, namera je da se napravi podzemna garaža a da se na površini obnovi u integralnom obliku sokače profesora Radovića. "Zakupci lokala na tom mestu su devastirali originalne zgrade i mi želimo da ih napravimo onakvima kakve ih je profesor projektovao", odlučan je Bobić. Kratka šetnja po "Pejtonu" može da potvrdi reči gradskog arhitekte, ali i dalje nije jasno zašto podzemna garaža na tom mestu. Bobić tvrdi da je želja da se rasterete okolni trotoari i da se zakupcima poslovnog prostora omogući pravi parking prostor. Dakle, grad bi srušio centar, izvadio stare lipe, napravio garažu poput one ispred gradske kuće i odozgo izgradio "stariji i lepši centar" od postojećeg. Bobić smatra da nekoliko stabala ne bi trebalo da predstavlja problem, a Čuburci baš ističu te lipe kao nešto što su raniji graditelji poštedeli kada su pravili "Pejton".

NEPOVERENJE: Kada je reč o izgradnji garaže "u podnožju" zgrade NBS-a, Bobić tvrdi da je to siguran posao i da je to jedino moguće mesto za takvu građevinu jer "grad ne može da uzurpira privatnu imovinu da bi zidao garaže, a garaže su preko potrebne". On osporava argumente i primedbe koje stižu iz NBS-a i kaže da su te ocene proizvoljne jer se tim problemom nisu bavili eksperti. "To su pesnici i meni dragi ljudi, ali mislim da, na neki način, preuveličavaju čitavu stvar", pomirljiv je arhitekta Bobić. On tvrdi da je za njega uvreda ako neko tvrdi da je biblioteka istisnuta iz celine Svetosavskog trga, prema novom regulacionom planu, i da to jednostavno nije tačno. Upravnik Ugričić nas je uveravao da je prema tom predlogu plana zgrada biblioteke bukvalno svedena na tlocrt i da se na taj način želi opravdati zidanje podzemne garaže u dvorištu biblioteke. S tim u vezi pitali smo Bobića zbog čega nije projektovana garaža ispod dela Trga koji izlazi na Katanićevu ulicu, jer je to mesto ravno, veliko i daleko i od biblioteke i od hrama. "Šta onda da radimo sa onim stablima koje smo posadili pri uređenju Trga?", uzvratio je pitanjem gradski arhitekta koji je i projektovao Svetosavski trg. Šta će se onda dogoditi, koje rešenje Uprava grada nudi svojim sugrađanima? "Odluku će doneti Planska komisija, koja je imala vremena da prouči sve primedbe na predlog Plana regulacije vračarskog platoa", smiren je Bobić koji dodaje da on predlaže rešenja, ali ne donosi odluke. Njegov je stav da će biti zatražena stručna ekspertiza koja će pokazati da li postoji opasnost da se ispod zgrade NBS-a zida podzemna garaža.

"Pitaćemo struku, kolege sa Građevinskog fakulteta, a već sam kontaktirao i s akademikom Hajdinom sa željom da dâ ekspertsko mišljenje", kaže Bobić i ističe da su garaže ovom gradu neophodne i da će ih ova uprava zidati gde god to bude moguće. "Planiramo da napravimo garažu i ispod Studentskog trga", saznajemo od gradskog arhitekte. Nije samo jasno zbog čega su trošeni novci "poreskih obveznika" na obnavljanje ovog trga poslednjih meseci i šta će biti sa drvećem.

Šta god odlučila ekspertska Planska komisija, ostaće utisak da gradska uprava ima problem u komunikaciji sa svojim sugrađanima za koje bi trebalo po difoltu da radi. Urbana rekonstrukcija je nešto što postoji u svim velikim gradovima, male kuće zamenjuju velike sjajne zgrade, ali bi ipak trebalo da se radi u javnom interesu. Možda građani u jednom i šira javnost u slučaju vrhunske institucije kulture ne mogu da shvate zašto je neophodno ugroziti kulturno nasleđe zemlje ili desetak zanatlijskih lokala zarad moderne garaže, pa je, čini se, dužnost Uprave da o tome sa njima debatuje i da sasluša njihove argumente.

Ovako, ostaće melanholična konstatacija Đorđa Bobića: "Mogu da ih razumem što nam ne veruju, s obzirom na to u kakvoj zemlji žive i kakav je sistem bio ranije."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net