Kraj političkog raspusta >

Teška jesen, stabilna vlada

Zakon o naftnoj industriji i penzioni zakon kao test vladajuće većine. Teškoće Vlade da ispuni preuzete obaveze iz dogovora sa MMF-om. Da li teški izazovi pomažu opstanak Koštuničine vlade

Prođe eto i to leto. Igre svakojake. Škola bela nasred sela opet čeka đake. Ko je pokvasio gaće – pokvasio. Pauza ističe pre nego što je i počela. Čeka nas vruća jesen. Dobro, hladna glava hroničara kaže da to verovatno neće biti vruća, već po odlukama koje treba da se realizuju – teška jesen. Predsednik Narodne skupštine Predrag Marković sazvao je, na zahtev Vlade, deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine za ponedeljak 22. avgust. Na dnevnom redu će se naći Predlog zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.

Već za ponedeljak 29. avgust sazvano je jedanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine. Na dnevnom redu naći će se Predlozi zakona o državnoj upravi, o državnim službenicima, o zaštiti konkurencije, o oglašavanju, o zaštiti potrošača, o cenama i o takozvanom zaštitniku građana. To je zapravo lista od 18 zakona koje bi srpska skupština trebalo da donese do kraja septembra. U evropskoj "vremenskoj tabeli" inače ima izvesnog zakašnjenja, po nekim evidencijama kasni se sa donošenjem sedam zakona. To su zakon o policiji, o investicionim fondovima, o dobrovoljnim penzionim fondovima, o organskoj proizvodnji, o fitosanitarnim laboratorijama, otpadu, itd.

Zakon o visokom obrazovanju predmet je dugih i iscrpljujućih rasprava u stručnoj javnosti, Zakon o radio-difuziji takođe je predmet sporenja, što nije novost još od 1990, ali sada je spor osvežen najavom da bi RTS uskoro mogao da počne da naplaćuje TV pretplatu.

O NAFTI I PENZIJAMA: Izgleda, međutim, da druge dve teme više žuljaju vladajuću većinu: nafta i penzioneri. Srpska skupština, koja je inače vanredno zasedala u toku leta kako bi ispunila kvotu predviđenu Studijom o izvodljivosti pred početak kvalifikacija 5. oktobra, prekinula je prethodnu sednicu na kojoj je trebalo da se raspravlja o amandmanima na Vladin Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o NIS-u. Razlog – nedostatak podrške.

Taj predlog zakona ima samo tri člana i predviđa da prava, obaveze, sredstva, zaposlene, dokumentaciju i predmete Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa "Naftna industrija Srbije" (NIS), preuzimaju Javno preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte, Javno preduzeće za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa i Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa, sva osnovana odlukom Vlade od 7. jula 2005. godine. Te Vladine odluke trebalo bi da stupe na snagu 1. oktobra 2005. U obrazloženju zakona Vlada tvrdi da će se tako otkloniti štetne posledice koje nastaju na tržištu nafte i naftnih derivata. Ne pominje se nj.k.v. MMF.

Peta runda pregovora Srbije sa MMF-om završena je početkom maja. Posle Studije o izvodljivosti i Konferencije EBRD-a u Beogradu, sporazum s MMF-om bio je znak napredovanja na tzv. evropskom putu. Međutim, uvek ima međutim – to je bila jedna od najtežih rundi pregovora s onom mršavijom i ljućom bretonvudskom sestrom, a sudeći po zbivanjima u Skupštini u toku leta, Vlada Srbije ima teškoće u sprovođenju preuzetih obaveza.

Naime, tokom letnjeg vanrednog zasedanja Skupštine Srbije, na kome su udarnički usvajani zakoni koji proizlaze i iz preuzetih obaveza iz Studije o izvodljivosti, ali i onih prema MMF-u, došlo je i do žešćeg sporenja oko tih izmena zakona po kojima bi Naftna industrije Srbije od 1. oktobra bila transformisana u tri celine.

Prema potpredsedniku Vlade Miroljubu Labusu, Naftna industrija Srbije je test koji će pokazati da li će javna preduzeća u odgovarajućem roku stupiti u proces privatizacije ili ne. Ona su u različitom položaju. NIS nema gubitke, ali ima dugove, a uz to u okruženju niču rafinerije i može biti ugrožen kad bude moralo da se otvori tržište i kada će na našim pumpama morati da se nađu evrodizel i evrobenzin. ŽTP ima gubitak. Elektroprivreda posluje na nivou "pozitivne nule".

Prema Labusovoj oceni, postoje veliki otpori privatizaciji javnih preduzeća, ali Vlada nema mogućnost da je odlaže. Dogovor o privatizaciji rafinerija napravila je Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na sastanku sa predsednikom Vlade u maju ove godine.

Vlada se u sporazumu sa MMF-om obavezala da se angažuje privatizacioni savetnik koji će reći kako će se privatizovati rafinerije, pumpe ili "nešto treće", pošto je potrebno obezbediti pola milijarde dolara za modernizovanje proizvodnje. Savetnik mora da bude jedna od najrenomiranijih firmi. Sedam velikih svetskih kompanija zainteresovano je da uđe u ovaj biznis. Krajem jula Ministarstvo rudarstva i energetike u Vladi Srbije pripremilo je tender za angažovanje privatizacionog savetnika za NIS i uputilo ga Vladi Srbije na razmatranje.

Privatizacioni savetnik treba Vladi da predloži oblik, faze i dinamiku privatizacije NIS-a u roku od pet meseci od dana stupanja na dužnost.

BROJAČ: Zakonske predloge o podeli NIS-a kritikovali su poslanici Demokratske stranke, Srpske radikalne stranke, ali i poslanici članica vladajuće koalicije – Socijaldemokratske partije i Srpskog pokreta obnove. Socijaldemokratska partija za sada ima najtvrđu retoriku: traži se pojašnjenje sudbine NIS-a, uz tvrdnje da za NIS nije urađen ni deobni bilans, ni socijalni program, ni procena vrednosti.

SDP je u prošlom mandatu svojim manevrom oborio vladu, a radikali vole da kažu da će to učiniti i sada, čim obezbedi udaju. Za sada tako ne izgleda. Vesti o pregovoru Čovića o zajedničkoj listi ili uniji sa SPS-om očito su u veoma ranoj fazi.

SPO (ona četiri poslanika koja su ostala verna centrali) odlučivaće pred glasanje, ali Vuk Drašković ne izgleda kao neko ko sada hoće na izbore, baš u vreme kada predstoji mnogo istorijskih potpisa. Verkovi članovi ostaju uz Velju i uz Vladu, jer ona "dolina gladi" vapi.

SPS se u još jednoj situaciji pokazuje kao pouzdaniji od članova koalicije koji imaju ministre u Koštuničinoj vladi, tvrdi da ima jake garancije da NIS neće biti privatizovan (o privatizaciji celog NIS-a nije bilo reči, već o prodaji nekih rafinerija) i najavljuje da će, kako sada stvari stoje, glasati za taj zakon. Povodom odustajanja od optužnice protiv Marka Miloševića u požarevačkom javnom tužilaštvu, u nekim medijima i nekim partijama obnovljena je teza da je to jedna rata Koštuničinog duga SPS-u. DSS to energično demantuje, a što je najinteresantnije, demantuje i SPS, mada bi moglo da se očekuje da bi se hvalio tako nečim, s obzirom na to da je SPS svojevremeno protestovao zbog progona porodice Slobodana Miloševića i maratonskih procesa protiv njegovih funkcionera, a i s obzirom na znake da unutar SPS-a postoje varničenja u vezi odnosa sa Slobodanom Miloševićem. Verovatnije je da SPS pokušava da se konsoliduje ne iznuđivanjem manjih ustupaka, nego krupnijom strateškom igrom.

DS, kako izgleda, neće glasati za zakon o NIS-u i nastavlja da kritikuje Vladu jer, tvrde, nije dala jasnu viziju šta namerava s najvećim privrednim sistemom od vitalnog značaja za zemlju. Srpski radikali kritikuju zakon, kao znak namere da se NIS proda u bescenje...

U toku letnje pauze izgledalo je da je skupštinska većina trenutno uzdrmana, neposredno pošto je prošla još jedan test – rebalans budžeta za 2005, što predstavlja peto faktičko glasanje o poverenju Vladi, posle važnih glasanja o budžetu i rebalansu za 2004, budžetu za 2005 i o rekonstrukciji vlade 2004. Još pre letnje pauze počela su nagađanja hoće li se Vladina većina konsolidovati. Koštuničina vlada ima podršku 131 poslanika – 53 poslanika DSS-a, 31 iz G17 plus, 22 iz SPS-a, 18 SPO-NS (u okviru te grupe su poslanici novoformirane stranke SDPO u osnivanju, Mihajlovića i Stevanovića), četvoro poslanika izvornog SPO-a, plus tri glasa iz SDP-a. Bez glasova SDP-a Vlada će imati većinu, ali to znači da će porasti ucenjivačka moć, recimo poslanika SPO-a.

Verovatnoća da Vlada preživi je dakle 64:36.

MORANJE: Što se pomenutih zakona tiče, Vlada zapravo nema mnogo manevarskog prostora, pošto, kako opominje guverner Jelašić, ako se ne ispune obaveze MMF najesen neće doći na pregovore, a to može biti opasno. Gorke pilule koje propisuje MMF tiču se neposredne dolazeće opasnosti – ekonomisti očekuju da će od 2007. do 2009. godine nastati "dužnička kriza" zbog plaćanja obaveza države i još uvek slabih privrednih performansi. Doduše, Srbija u poslednje četiri godine uredno izmiruje obaveze koje dospevaju i na osnovu spoljnog i unutrašnjeg duga, podiže se kreditni rejting zemlje, postoji suficit od približno 32 milijarde dinara u budžetu, čiji je rebalans izvršen u toku leta, ali bolesnik je još u teškom stanju.

Predstavnici MMF-a su tokom julskog boravka u Beogradu bili čvrsti u stavu da se ni u kom slučaju ne sme odustati od privatizacije dela naftne industrije, ali ni od dogovorene reforme penzijskog sistema. Zbog dodatnih konsultacija i objašnjenja srpskoj javnosti pre toga je odloženo usvajanje Zakona o reformi penzionog sistema, po kome je već od septembra trebalo da počne postepeno pomeranje starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina za muškarce i na 60 za žene. Skupština Srbije bi, ako se bude držala sporazuma sa MMF-om u septembru morala da se izjasni i o tim izmenama penzijskog zakona, dok će bord MMF-a svoju ocenu dati u novembru.

U Srbiji ima 1,35 miliona penzionera, što je gotovo isto koliko i zaposlenih u industriji, postoje dugovi iz ranijeg perioda, a Vlada ima obavezu da nadoknadi manjak u Penzionom fondu, pa je rebalansom budžeta odvojeno za tu svrhu još deset milijardi dinara.

Penzionerska tema preti da ugrozi pokušaje da se o najkrupnijim pitanjima u Srbiji postigne socijalni konsenzus. Dok Unija poslodavaca Srbije traži da se zahtevi MMF-a ispune, kako bi se obezbedio stabilan privredni ambijent i suzbila inflacija, sindikati prigovaraju Vladi da zahteve MMF-a koristi kao izgovor, a da se u aranžmanima sa MMF-om ne uvažavaju dovoljno teške socijalne okolnosti u Srbiji.

Milenko Smiljanić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, traži da se usklađivanje penzija obavlja bar dva puta godišnje, a da se povećanje starosne granice za odlazak u penziju odbaci. Sindikat Nezavisnost traži da se usklađivanje penzija i dalje obavlja kvartalno po takozvanom švajcarskom sistemu, a da se pomeranje starosne granice odloži do 2008. godine. Promena sistema je očito na vidiku: zakon o osnivanju privatnih penzionih fondova prešao je prve rampe – Kancelarija za pridruživanje EU dala je o njemu pozitivno mišljenje.

Penzioneri predstavljaju značajan deo biračkog tela i sigurno će kao i do sada biti jedan od važnih izbornih faktora. Ta tema će sigurno biti naplaćena na izborima, no to verovatno neće izazvati toliko burnu reakciju koja bi dovela do pada Vlade.

Socijalno eksplozivnija grupa – zaposleni u nokautiranom metalskom kompleksu, trenutno dobija izvesne injekcije umirenja. Otpis dugova Zastavi, a potom i ugovor o obnovi kooperacije s Fijatom na preuzimanju montaže starog modela "punto", uz sva ograničenja tog ugovora, šalje možda umirujuću poruku da nisu baš sve šanse za opstanak ove industrije izgubljene, da ovde ipak neće biti bukvalno primenjene sve stavke tzv. 3D formule iz okupirane Nemačke – denacifikacija, decentralizacija, dezindustrijalizacija – to jest da neoliberali ipak neće preorati zemlju gde leže Zastavine fabrike i da neće zasaditi kukuruz na Abisinskom polju u Kragujevcu.

OKOLNOSTI: Kritičari Vlade, pre svega iz Demokratske stranke, ukazuju na to da Vlada s tako niskom podrškom, po nekim istraživanjima javnog mnjenja nižom od one koju je imala Živkovićeva vlada, zimu dočekati neće. Svi znaci, međutim, govore da ovo nije izborna godina i da ova vlada nije izložena nekoj pretnji nekontrolisanih socijalnih erupcija. Spoljno-politički kontekst radi u korist održanja ove vlade – najteži izazovi su istovremeno i faktor održanja ove vlade: najava početka kosovskih pregovora i početak pregovora o asocijaciji i pridruživanju 5. oktobra ne slažu se sa izbornim sukobom. Pred sam početak letnje pauze ovde su boravili evropski komesar za bezbednost Solana i generalni sekretar NATO-a Shefer. Drugi da progura ugovor o prelasku NATO trupa preko Srbije, a prvi da malo nadgleda da neko nije krenuo da iskače iz voza koji kreće iz stanice. Naime, kad je usvojena pozitivna Studija o izvodljivosti, Solana je rekao kako ima utisak da voz koji je dugo stajao kreće iz stanice i da se on nada da putnici u njemu znaju njegovo odredište. Evropska komisija zatražila je 12. jula od vlada 25 članica Evropske unije mandat da započne pregovore o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom. Solanina letnja poseta protekla je u znaku opominjanja da se tom prioritetu da prednost.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net