Privatne penzije u Srbiji >

Tri stuba za treće doba

Za onu generaciju u Srbiji koja je tek na početku "radnog veka" pitanje penzije izgleda kao nešto o čemu valja razmišljati na kraju a ne na početku radne karijere. Mladi zaposleni u Srbiji često se nalaze pred izazovima koje im postavljaju poslodavci a koji se tiču popularno nazvanog "prijavljivanja". Striktnija poreska kontrola možda dovede do toga da poslodavci zaposle sve one koji sada rade na crno ili na određeno (koje traje neodređeno), možda natera menadžment da svom radniku uplaćuje obavezna sredstva u zdravstveni i penzioni fond. Međutim, i kada ga poslodavac "prijavi" zaposleni shvata (u većini slučajeva) da je prijavljen na "minimalac", što mu ne garantuje neku lepu i mirnu starost. Kada se na sve ovo doda i namera države da obuzda rast penzija, odnosno da poveća razliku između prosečne plate i penzije (trenutno je ovaj odnos 1:0,65 i ekonomski stručnjaci ga navode kao jedinstven u Evropi), jasno je da onaj koji se danas u Srbiji nalazi na tridesetak godina od penzije mora i te kako da razmišlja šta ga čeka kada radni sto kancelarije zameni za klupu na Kalemegdanu.

Ovde se uključuju u priču i oni stariji kojima je malo ostalo do penzije i koji u većini slučajeva više ne mogu da prave dodatne planove za obezbeđivanje ugodnije starosti. Naime, ljudi u Srbiji kojima "preti odlazak u penziju" moraće po svemu sudeći da se pomire sa činjenicom da penzionerski dani neće većini doneti očekivani (finansijski) spokoj, jer će penzija biti verovatno dovoljna da se plate računi i ne umre od gladi. Koliko god ovakva predviđanja izgledala strašno, ona su realna jer svi ekonomski pokazatelji govore da ovakav sistem kakav danas postoji u Srbiji, gde jedan zaposleni radi za jednog penzionera (precizno 1,16:1 u korist zaposlenih), nije ekonomski održiv. Teorijski, potrebno je da odnos bude bar 3:1 u korist onih koji rade, ali čak ni ta relacija ne mora da donese dobrobit. Nedavno je US administracija razmatrala reformu tamošnjeg penzijskog sistema jer je procenjeno da je trenutno stanje teško održivo jer se drastično smanjio odnos zaposlenih i penzionera (sada je taj odnos u SAD 17:1).

Da se stvari menjaju pokazale su i promene načina obračuna penzije od pre nekoliko godina. Za razliku od socrealističkih rajskih deset najboljih godina, nova računica za izračunavanje penzije uzima u obzir sve godine, sve uplate, čime se, zapravo, dolazi do manje penzije. Država je od 2001. godine naovamo uspevala da pokrpi iz budžeta rupe koje postoje u penzijskom fondu zaposlenih i penzijskom fondu poljoprivrednika, uspela je da ostvari rast penzija i redovnu isplatu. U narednom periodu, izgleda, Vlada će biti skoncentrisana na redovnu isplatu i na stopiranje rasta iznosa penzionerskog čeka. Reforma penzijskog sistema jedna je od važnijih u tranziciji i podrazumeva konsolidaciju javnih fondova, što je jedan od zahteva MMF-a i Svetske banke. Krajnji cilj reforme penzijskog sistema, u okviru konsolidacija javnih fodnova i striktne štednje u oblasti javne potrošnje, jeste uspostavljanje sistema koji je baziran na tri stuba osiguranja. Cilj je da penzijski sistem bude fiskalno podnošljiv, ekonomski održiv i da bude u funkciji ekonomskog razvoja.

Kreatori ekonomske politike, vodeći se svetskim iskustvima, smatraju da će ovi ciljevi biti ostvareni ukoliko se implementira sistem tri stuba osiguranja. Tri stuba čine sledeći elementi:

Prvi stub – obavezno (osnovno) penzijsko i invalidsko osiguranje koje počiva na principu međugeneracijske solidarnosti u fondovima javnog tipa. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003. godine dalje je smanjio prava penzionera na osnovnom nivou i otvorio mogućnost dopunskog penzionog osiguranja.

Drugi stub – dopunsko (dodatno) penzijsko i invalidsko osiguranje koje funkcioniše po principu individualnog računa u fondovima kapitaliziranog tipa. Ovaj način isključuje ili umanjuje tranzicioni trošak prvog stuba.

Treći stub – dobrovoljno penzijsko osiguranje u privatnim kapitaliziranim fondovima.

Državni penzioni fond

Zamišljena reforma penzijsko-invalidskih fondova, kao deo opšte konsolidacije javnih fondova u Srbiji, trebalo bi da bude završena do 2008. godine i tada se predviđa uvođenje u sistem drugog stuba, odnosno donošenje zakona o dopunskom penzijskom osiguranju. Procenjuje se da bi započeta Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (od 2003. do 2008) trebalo da doprinese ozdravljenju penzijskog fona zaposlenih koji bi trebalo da bude uvećan za oko milion novih osiguranika. Tada bi trebalo uvesti "drugi stub", tada bi trebalo i privatizacija da bude okončana, i time bi se obezbedila suštinska reforma penzijskog sistema. To su očekivanja predstavnika domaće administracije, stručnjaka i eksperata Svetske banke.

Dok se u sistem ne uvede drugi stub osiguranja, u Srbiji se već pojavio treći stub koji promovišu respektabilne osiguravajuće kuće. Zakon o osiguranju iz 2004. godine predvideo je postojanje dobrovoljnih penzijskih fondova, a očekuje se i izglasavanje posebnog zakona o dopunskom dobrovoljnom osiguranju.

Kompanije kao što su Dunav TBI, Delta osiguranje i Grawe pružaju mogućnost zainteresovanim da već sada počnu da se staraju o danima kada neće moći da rade kao danas. Osnovna karakteristika ovog načina penzijskog osiguranja jeste postojanje individualnog računa za svakog osiguranika bez obzira na to da li doprinos uplaćuje poslodavac za svoje zaposlene ili pojedinac. Načela na kojima je ovaj sistem baziran su: mogućnost pristupa svim punoletnim licima bez obzira na starost i bez obzira na to da li su zaposleni, slobodno raspolaganje sredstvima na ličnom računu, slobodan način izbora plaćanja premije-doprinosa, akumuliranje sredstava na ličnom računu i njihova kapitalizacija. "Privatnu penziju", odnosno premiju, mogu da plaćaju i osiguranik i poslodavac i treće lice. Fondove formiraju uplaćeni doprinosi, sredstva se investiraju a dobit se pripisuje uplaćenim doprinosima na individualnim računima. Po pravilu, kompanije koje se bave ovom vrstom životnog osiguranja imaju konzervativnu politiku plasmana sredstava fonda i za sada se najveći deo investira u kupovinu obveznica, komercijalnih zapisa i zapisa Trezora. Za državu je važno da sredstva prikupljena u ovakvim fondovima ostaju ovde jer su potencijalno to veliki investitori. Svetska praksa je pokazala da ovakvi privatni penzijski fondovi investiraju novac u koncesije, državne obveznice i nekretnine.

Visina dopunske privatne penzije zavisi od visine uplaćenih doprinosa, dužine uplata i pripisane dobiti.

Oni koji se opredele za ovakav vid štednje za stare dane trebalo bi da odu do najbliže poslovnice pomenutih kompanija i da sklope ugovor na onoliko godina i za onoliko godišnjih sredstava koliko njihova kasa može da izdrži. Iskustva "razvijenog sveta" pokazuju da "što više penzija imaš to više vrediš", odnosno da je samo kombinacijom nekoliko nivoa dugogodišnje štednje moguće sebi obezbediti mirno treće doba.

Dunav TBI

Prvi penzioni fond Dunav TBI osnovan je 2002. godine. Akcionarsko društvo za penzijsko osiguranje nastalo je kao zajedničko ulaganje Dunav osiguranja (49 odsto) i holandskog finansijskog konglomerata "TBIH Financial Services Group NV" (51 odsto). Iskusni domaći partner dobio je snažnu razvojnu injekciju od velike međunarodno priznate kompanije. Kompanija ima filijale širom Srbije i do sada ima preko 30.000 osiguranika. Svojim osiguranicima ova kompanija pruža mogućnost da uz pomoć interneta direktno pristupe ličnom računu i svim promenama na njemu. Svi zainteresovani su u mogućnosti da uz pomoć kalkulatora penzija sami izračunaju očekivanu starosnu penziju u zavisnosti od visine premije, dužine trajanja osiguranja i izabrane vrste starosne penzije.

Ovaj fond obezbeđuje starosne, invalidske i porodične penzije. Pravo na starosnu penziju osiguranici stiču sa 60 (žene), odnosno 65 godina (muškarci). Penzija se može primati bilo doživotno bilo na ugovoreni rok. Izbor perioda za koji će se primati starosna penzija vrši osiguranik po penzionisanju i on se ne može menjati tokom perioda primanja penzije. Postoji mogućnost "prevremene penzije". Na lični zahtev osiguranika Fond isplaćuje starosnu penziju i pre naznačenog roka, ali najranije pet godina pre nego što klijent ispuni zakonske uslove u pogledu godina života.

Uplate premija mogu biti mesečne, periodične, godišnje ili jednokratne, ili mogu biti samo mesečne. One se vode ličnim računima i njima se tromesečno pripisuje dobit ostvarena od investicija Fonda. Minimalni mesečni doprinos iznosi sedam odsto minimalne bruto zarade na teritoriji Republike Srbije.


 

Delta penzioni fond

Dobrovoljno penziono osiguranje predstavlja penzionu štednju u Delta penzionom fondu sa osiguranjem za slučaj smrti ili invaliditeta osiguranika kojim se ostvaruje pravo na različite oblike penzija u zavisnosti od osiguranikovog izbora. Ovaj fond je namenjen svima koji žele da putem dobrovoljnog penzionog osiguranja blagovremeno preduzmu sigurnu investiciju i ostvare pravo na posebnu penziju. Delta penzioni fond, poput investicionih fondova, svojim poslovanjem uvećava uložena sredstva svojih članova koji će u budućnosti postati penzioneri. Sve uplate se vrše na lični račun klijenta koji nakon perioda akumulacije stiče pravo na isplatu penzije. Glavna prednost ovakvog sistema jeste što novac koji uplaćujete ide na vaš račun i namenjen je vašoj budućoj penziji a ne tekućim isplatama sadašnjoj generaciji penzionera. Prednost je i u visokim prinosima koji se plasiranjem sredstava ostvaruju u ime i za račun svih članova fonda. Sredstvima upravlja penziona kompanija Delta Osiguranje, bez prava da sredstva fonda upotrebljava za tekuće poslovanje.

Kada osiguranik potpiše ugovor o dobrovoljnom penzionom osiguranju, na njegovoj polisi piše utvrđeni iznos sredstava kojima će klijent raspolagati u momentu penzionisanja. Ukoliko se ukaže potreba, klijent može u celini sa računa podići svoja sredstva ili jedan deo ukoliko mu je to potrebno za neku drugu namenu.

Član Fonda postajete potpisivanjem ugovora koji je zapravo Polisa dobrovoljnog penzionog osiguranja, u kojoj se navodi iznos doprinosa koji ste se odlučili da uplaćujete, dinamika plaćanja, vrsta klauzule dobiti i period osiguranja. Ugovor stupa na snagu uplatom prve rate premije na ime dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Jedini uslov je da imate više od 16 i manje od 65 godina. Najmanji mesečni iznos doprinosa koji uplaćujete iznosi 1000 dinara.

Postoje četiri vrste penzija koje ovaj fond omogućava:

1. starosna penzija – ostvaruje se u godini života koja je zakonom predviđena kao osnov za sticanje prava na starosnu penziju

2. prevremena penzija – na osnovu zahteva osiguranika najviše pet godina pre sticanja osnova za početak starosne penzije

3. invalidska penzija – ostvaruje se po pravu nastalog invaliditeta pre godine života kojom se stiče pravo za starosnu penziju

4. porodična penzija – ostvaruje se nakon smrti osiguranika člana Fonda

Ispravka


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net