Umiranje Bora >

Na ivici velike rupe

Ako se u Bor ulazi sa južne strane, putem koji ga povezuje sa Koridorom 10, utisak je da je to grad pravljen po meri čoveka: izrazito je urban, sa dobrom infrastrukturom, širokim ulicama i lepim drvoredima. Utisak je malo drugačiji kad se priđe centru grada nad kojim se uzdižu dva ogromna fabrička dimnjaka kao simboli industrijskog napretka. Zgrade su prekrivene odbojnom patinom, svojstvenom svim industrijskim gradovima. Nekoliko stotina metara od centra prema severu zjapi ogromna rupa prečnika desetak, a duboka skoro pola kilometra, neuklonjiv spomenik stogodišnjoj eksploataciji bakarne rude, napušteni kop koji je bukvalno progutao polovinu starog gradskog jezgra. Obod rupe se i dalje urušava, vukući u provaliju kuće u blizini koje su eksproprisane i stanari raseljeni, ali u njima trenutno žive romske porodice koje boljeg smeštaja nemaju. Pejzažom dominiraju, dokle pogled dopire, žuta boja sumpora, siva jalovina i crna šljaka

Bor je nastao i izrastao oko i zbog rudnika, nekada "zlatne", odnosno "bakarne" koke od koje se donedavno dobro živelo, ali koja je danas u kliničkoj smrti, zarad održanja minimuma životnih funkcija, priključena na državni aparat i redovno prima infuziju iz budžeta. Zbog više nego sumorne privredne situacije, glavna tema Borana je budućnost Kombinata od koje su decenijama lepo živeli i za koji je direktno vezana sudbina svakog od njih.

Polemike su se naročito rasplamsale posle nedavnog javnog prepucavanja visokih funkcionera dve stranke vladajuće koalicije i od tada su zagovornici ovog ili onog rešenja problema koji je od životnog značaja za građane ovog grada dobili imena: Drakulićevci i Dinkićevci. Povod za podizanje tenzija je povećano aerozagađenje, po nekima enormno, do koga je došlo jer se u topionici prerađivao koncentrat rude neprimeren zastareloj tehnologiji, a za potrebe firme Ist point čiji je vlasnik Zoran Drakulić. Dinkić je za Drakulića javno rekao da se ponaša kao kapitalista iz doba prvobitne akumulacije i da "truje narod" zarad ličnog interesa, a Drakulić da je reč o zakulisnoj igri, da u svemu tome zaista ima ličnih interesa, ali da je reč o nekim članovima G17 plus te da će, ako treba, obelodaniti njihova imena.

Rudolf Navijalić, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, misli da ako neko ima posebne interese u Boru, to je u svakom slučaju Zoran Drakulić, jer je vlasnik nekoliko fabrika kojima je bakar sirovina, da je donedavno u tim fabrikama korišćen katodni bakar iz Gruzije i Kazahstana koji je lošeg kvaliteta, pa valjani lim i kablovi koje su te fabrike proizvodile nije mogao da se izveze i da se zato sada u Boru prerađuje "njegov" koncentrat, što je i dovelo do zagađenja o kome je reč.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije RTB-a Bor Dragan Aleksić kaže za "Vreme" da je uzrok ovog zagađenja vazduha prerada neodgovarajućeg uvoznog koncentrata, ali da u svemu ovome nije važno ko ga je uvezao, da je Ist point stari partner Kombinata i da nabavlja koncentrat za Topionicu već petnaest godina. Po njemu, samo se iz nekog razloga od toga pravi mnogo veći problem nego što zaista jeste: "Mogu reći da su pre deset godina uoči Nove godine ljudi na ulicama padali u nesvest od koncentracije dima i niko nije podigao glas zbog toga. A sada, malo se povećao sumpor-dioksid pa se diže ovolika galama. Glasovi koji se sada čuju nisu dobronamerni i ne žele dobro građanima Bora, već hoće da promene sve živo i da oni dođu i uzmu Kombinat za male pare." Veli da nema uvid u detalje, ali da veruje direktorima kad kažu da je toliko povećanje koncentracije arsena nemoguće: "Mi bar znamo da sa takvim zagađenjem nema šanse ulicom da se prođe. S druge strane, ako je takvog zagađenja uopšte bilo, Dinkićevo obaveštavanje javnosti o tome tek kad je ušao u sukob sa Drakulićem ne da nije za zatvor, nego je za streljanje", kategoričan je.

"Nedavna velika emisija štetnih gasova nije prvi akcident te vrste u Boru", komentariše ovaj slučaj predsednik opštine Bor Dragan Veličković. "Dešavalo se to i ranije ali nije objavljivano, već zataškavano. Ono što je kvalitet u ovom slučaju je to što je odmah prekinuta prerada koncentrata koji je izazvao ovo zagađenje i celokupna količina vraćena je isporučiocu, što nikada ranije nije bilo moguće. Sada, naime, imamo opremu kojom merimo koncentraciju sumpor-dioksida, tako da možemo na vreme da upozorimo građane i da im damo preporuke šta da čine, što ranije takođe nije bio slučaj."

(NE)USPEO ŠTRAJK: Krajem juna prošle godine radnici RTB-a su blokirali autoput kod paraćinske petlje da bi skrenuli pažnju na tešku situaciju u kojoj su se našli: da platu nisu primili četiri meseca, da je rude sve manje, da je tehnologija u Topionici zastarela, a da niko ništa ne čini tim povodom... Predsednik Samostalnog sindikata objašnjava kako je do štrajka došlo: "Prema Uredbi koju je doneo krajem 2000. godine, RTB Bor je pod direktnom upravom Vlade Srbije. Vlada je tada postavila Upravni odbor, direktore i Odbor za stratešku konsolidaciju sa kojim sam, kao predsednik ovdašnjeg samostalnog sindikata, dva i po meseca razgovarao tražeći samo jedno: da u skladu sa svojim nazivom donese neku stratešku odluku za dalji razvoj Kombinata, da bi znali na čemu smo. Kako niko od nadležnih nije iskazao volju da se uhvati u koštac sa problemima mi smo kao predstavnici radnika, najavili i potom organizovali blokadu." Posle dva dana blokade štrajkači su dobili obećanje da će RTB Bor ući u proces restrukturiranja, da će im plate biti usklađene sa republičkim prosekom, te da će dobiti investicioni kredit od 30 miliona evra. "Prva dva obećanja su realizovana, treće nije – a mi smo ispali kolateralna šteta u sukobu dve struje u Vladi Srbije, G17 plus i jednog dela DSS-a. Ne znam ko od njih šta hoće, ali vidim da dok jedna od te dve struje ne pobedi, mi ćemo ovde i dalje propadati", vajka se Aleksić.

Međutim, predsednik konkurentskog sindikata Nezavisnost kaže da su prošlogodišnji protesti radnika organizovani u saradnji sa poslovodstvom, ali i da su organizatori "iz senke" u stvari bili Zoran Drakulić i Predrag Bubalo, tada ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, sa ciljem da se radnicima malo zamažu oči i da se Zoran Drakulić promoviše kao potencijalni spasilac koji će, zahvaljujući svojim vezama u svetu, pomoći Kombinatu. "Tada je on postigao sporazum sa poslovodstvom koje je, budi rečeno, celokupno iz redova DSS-a, da Topionica prerađuje koncentrat koji on uvozi, a za potrebe njegovih fabrika." To je, dodaje, prikazano kao spas Kombinata. Ispostavilo se, međutim, da je reč o koncentratu koji sadrži veoma velike količine sumpora, arsena i žive.

"Ministri Naumov i Bubalo su se obavezali da će nakon 15 dana od završetka štrajka, o tome postoji pisani i potpisani dokument, započeti sa restrukturiranjem RTB-a i da će odrediti konsultansku kuću koja će definisati plan i program restrukturiranja", nastavlja Navijalić. "To se, naravno, nije desilo, jer vlada nije imala stručnjake kadre da taj projekat urade." Potvrđuje da su radnici kolateralna šteta i to jer su zbog na prečac pokrenutog restrukturiranja ostali bez deonica na koje bi inače imali prava. S druge strane, predsednik Samostalnog sindikata kaže da mu nije poznato da su postojali organizatori iz senke i da je on potpisao sva dokumenta za štrajk – zbog čega mu se sada sudi u Paraćinu i u Boru – te da se sa Drakulićem nikada nije sreo. Podseća da je Jugopetrol bio voljan da investira u RTB onih 30 miliona evra, s tim da ima procenat od prodaje bakra, koncentrata i šljake. "Ugovor o ulaganju je i potpisan, ali se sa time iz nekog razloga stalo. Neki kažu da je sve stopirao G17 plus. Tu verovatno neko ima nekih interesa, mada svi peru ruke i tvrde da nije tako."

OD IZVORA DVA PUTIĆA: Kao svi drugi problemi i ovaj u kome se našao RTB Bor ima dva rešenja, bar teorijski. Jedno je ugasiti nerentabilnu proizvodnju i okrenuti se drugim resursima kojim Borski okrug obiluje: turizmu, poljoprivredi i malom preduzetništvu. Drugo je revitalizacija Kombinata, kupovina nove tehnologije za preradu rude, otvaranje novih kopova... Obe varijante imaju svoje zagovornike sa jakim argumentima zašto je baš to rešenje ispravno. U jednom su, međutim, svi saglasni: šta god da bude, država treba da odreši kesu.

U sindikatu Nezavisnost kažu da dileme nema, jer je odavno svima jasno da je RTB Bor gigant samo na papiru, da je u užasno velikim gubicima, da ima tehnologiju i opremu koja je još šezdesetih godina, kada je montirana, bila zastarela, da su Topionica i rafinacija najveći zagađivači Bora i okoline, što se više ne može tolerisati. Prema njima dostupnim podacima, samo u poslednje četiri godine napravljeni su ukupni gubici od 157 miliona dolara, a prema rezultatima iz prva tri meseca ove godine, ako se ovako nastavi, gubici će ove godine premašiti 80 miliona dolara, a poslovodstvo tvrdi da je produkcija u prva tri meseca ove godine samo malo manja od ukupne prošlogodišnje. Upoređivanjem ovih brojeva može se zaključiti da svaki kilogram proizvedenog bakra donosi gubitak veći od sopstvene vrednosti. Zato je, kažu, van pameti insistirati na revitalizaciji Kombinata ovakvog kakav je danas.

Stručnjaci koje je angažovala Svetska banka analizirali su stanje i, kako "Vreme" nezvanično saznaje, došli do neprijatnog zaključka da sve kapacitete prerade treba zatvoriti i demontirati, a eventualno ulagati u jamsku eksploataciju rude koje nesumnjivo ima, u istraživanje novih nalazišta na lokacijama Borska reka i Crni vrh i proizvodnju koncentrata koji bi se prerađivao na drugom mestu. Za radnike koji bi ostali bez posla, njih 2800, pobrinula bi se država kroz prevremeno penzionisanje, socijalne programe i prekvalifikacije. Vlada Srbije upoznata je sa nalazima ove komisije, ali konačna odluka kojim će se putem krenuti još nije saopštena.

"Dilema kojim putem krenuti nije ekonomske već političke prirode", objasnio je za "Vreme" Dragan Strlić, predsednik opštinskog odbora Demokratske stranke. "RTB Bor nema budućnost, pre svega Topionica, iz svima poznatih razloga i to nije potrebno posebno dokazivati. Problem je u tome što Drakulića zanima Topionica, jer samo u njoj može prerađivati rudu koju niko neće da prihvati i to je suština sukoba Drakulić–Dinkić. Nažalost, sudbine Kombinata i ovog grada zavise od ishoda tog sukoba."

Predsednik Samostalnog sindikata Dragan Aleksić poziva na jedinstvo: "Nije dobro da imamo dve opcije kod onih koji odlučuju: da je samo jedna, znali bismo na čemu smo. Ovako smo ni na nebu ni na zemlji. Šta treba? Da opet podignemo ceo grad i da nam se opet sudi", rekao je na kraju razgovora.


 

Dragan Veličković, predsednik opštine Bor: "Nešto između"

Opština Bor je u teškim privrednim okolnostima već duži niz godina. Posle sto godina eksploatacije rude bakra, RTB je u velikim problemima, sa zastarelom tehnologijom, sa velikim viškom radne snage. Stogodišnja eksploatacija bakarne rude donela je određene blagodeti ali i svojevrsne probleme: prerada bakarne rude dovela je do ozbiljne degradacije prirodne okoline permanentnim zagađivanjem vazduha, vode i tla. Budućnost ovog grada je u opstanku Kombinata u jednoj drugoj formi i načinu eksploatacije rude koje ovde još ima, ali ne kao jedinog privrednog činioca. Očekujem da će se Kombinat transformisati u toku sledeće dve godine i da će određene celine ostati i opstati, a da će radnici za koje ne bude bilo mesta svoju budućnost pronaći u proizvodnji zdrave hrane, prevashodno stočarstvu, banjskom, planinskom i lovnom turizmu i privatnom preduzetništvu. Dakle, jedan oslonac bi bio bazno rudarenje, drugi poljoprivreda i turizam, treći mala privreda. Drugih šansi nemamo. Ima zagovornika brzog zatvaranja Topionice, a da se problemi koji iz toga proističu rešavaju naknadno. Ja tu ideju ne podržavam jer nema odgovora na pitanje šta uraditi sa ljudima koji bi tako ostali bez posla, već mislim da treba održavati proizvodnju dok se ne aktiviraju drugi resursi. Da bi se ovo što sam rekao i ostvarilo, potreban je novac, pri čemu je najmanje potrebno za aktiviranje stočarske proizvodnje, a najviše za sanaciju RTB-a i turizam. U ovom trenutku opština je finansijski slaba i nema govora o tome da će sama to moći da finansira. Očekujem da se novac obezbedi privatizacijom zdravih delova kombinata i od budućih prihoda od koncesija na eksploataciju rudnog bogatstva.

Uspon i pad

Borani se sa setom sećaju "zlatnih godina", kada je Kombinat radio punim kapacitetom i kada su primali najviše plate u tadašnjoj Jugoslaviji, ali i kažu da se ruda tada besomučno eksploatisala i da se nije vodilo računa o proširenju nalazišta, naročito u vreme Miloševića i izolacije, kada je "cela Srbija živela od borskog rudnika i vojvođanske poljoprivrede". Jame i kopovi su dovedeni u takvo stanje da više nisu mogle da se prate rudne žile. Danas RTB skoro da nema sopstvenu proizvodnju sem uslužne prerade tuđeg, uvoznog koncentrata, i nije u stanju da iz proizvodnje obezbedi radnicima plate koje su, radili ne radili, u proseku 13.000 dinara što je, na tome insistiraju, ispod republičkog proseka. Predsednik Samostalnog sindikata tvrdi da nije tačno da kombinat ne radi, već da radi ali sa smanjenim kapacitetom. "Tačno je to da smo mi jedini rudnik u svetu u koji država ništa nije ulagala nego samo uzimala. Sad nam je uzela sve fabrike koje su dobre i prodala ih. Mi smo državno preduzeće, to i hoćemo da budemo i logično je da od države očekujemo plate."

Potencijalni potencijali

Na Crnom vrhu, na kome je nekad bio samo planinarski dom sa skijaškim stazama, pre deset godina započeta je izgradnja ogromnog turističkog kompleksa Jelen namenjenog zimskom turizmu, ceo mali grad u kome bi živelo i radilo 4000 ljudi. U blizini Bora nalazi se Borsko jezero, oko koga je niklo vikend naselje i dva hotela od kojih je jedan u jadnom stanju, dok je drugi solidno i lepo napravljen ali slabo održavan i radi samo leti jer nema grejanja. U blizini jezera je izletište Dubašnica, ono čuveno mesto gde je Milošević često boravio. Izgrađeno je kao vojni objekat zatvorenog tipa i još uvek je, a kakav će status imati ubuduće nije poznato. Nalazi se na vrlo atraktivnom mestu, okruženo je lovištem od 150 km2, slično Karađorđevu. I Zlotske pećine, koje se nalaze u kanjonu Lazareve reke, takođe su veoma zanimljive kao turistička destinacija. Neposredno pored grada je Brestovačka banja, jedna od starijih u Srbiji, sa sedam različitih lekovitih izvora. Sa severoistočne strane je planina Stol, odnosno Veliki Krš, gde se povremeno održavaju moto-kros trke i "džipijade". Stena zvana Sedlo je pogodna za alpiniste, paraglajdere. I tu postoji planinarski dom kapaciteta 40 kreveta. U blizini Bora je i Gamzigrad. Bor ima i aerodrom koji može da primi avione srednje veličine. Potencijala, dakle, ima, ali je nevolja što ništa ne radi i što je putna infrastruktura neprimerena modernom shvatanju turizma.

Broj od nekoliko stotina najamnih radnika i inženjera koji su živeli u rudarskoj koloniji 1903. godine, krajem osamdesetih je narastao na skoro 50.000 stanovnika. Trenutno, u Boru živi nešto više od 40.000 žitelja. Prvi drastičan pad broja stanovnika zabeležen je 2002. kada su ponuđene otpremnine za dobrovoljno napuštanje radnih mesta. Te godine se iselilo skoro 10.000 duša: napustili su ga oni koji su se dokopali penzije, prodali stanove i vratili se tamo odakle su došli, otišla je i većina onih koji su uzeli otpremnine, takođe prodali stanove i sa tim novcem i onim od otpremnine pokrenuli neki posao, ali i oni tamo odakle su došli. Rezultat teške privredne situacije i iseljenja petine stanovništva je, između ostalog, jako niska cena stanova. Po rečima Zorana Jankovića, vlasnika agencije za promet nekretnina Fontana, cene kvadratnog metra stana u Boru kreću se između 150 i 250 evra, zavisno u kom delu grada se nalazi: što je stan bliži centru, jeftiniji je. Stanovi u Boru su preko noći pojeftinili, bezmalo za 40 odsto, kada je prva velika grupa radnika napustila Kombinat. Sada cene beleže blagi rast. Inače, od 12.000 stanova koliko ih ima u Boru, godišnje stotinak promeni vlasnika. Zanimljivo je da nijedna individualna kuća, kojih je u ovom gradu vrlo malo, nije ponuđena na prodaju.

Ruska inicijativa

Tokom poslednjih nekoliko godina u Boru su boravili predstavnici mnogih svetskih kompanija koje su zainteresovane za bakar iz borskih rudnika a nudile su i neko strateško partnerstvo, između ostalih ruska kompanija Južuralzoloto iz Čeljabinska, sa predlogom da joj se na tri godine ustupi upravljanje Kombinatom. U tom periodu bi proizvodnja bila podignuta na 100.000 tona katodnog bakra, bio bi otplaćen celokupan dug, uložena bi bila sredstva za nabavku rudarske mehanizacije i skidanje raskrivke na novim kopovima. Povrh svega, nijedan radnik ne bi bio otpušten. Po isteku tog roka bio bi raspisan tender za privatizaciju Kombinata na koji bi, pored drugih zainteresovanih, ponudu dala i ta firma. Program koji je ponuđen za Bor navodno je uspešno sproveden u Republici Srpskoj, u rudniku olova i cinka Sase kod Srebrenice. Predstavnik Južuralzolota za SCG potvrdio je za "Vreme" sve što je navedeno i dodao da je vlasnik Južuralzolota dr Konstantin Strukov tim povodom poslao faks kabinetu premijera u kome je zatražen sastanak. Zvaničan odgovor na ovu inicijativu još nije stigao.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net