Mionica - dva Zorana, jedan mandat >

Antička demokratija

Opozicija otkrila da je radikalskog odbornika u Skupštini opštine zamenio čovek iz istog sela, sa istim imenom i prezimenom. Predsednik opštine nije ‘teo da se meša, ali veli da je u pitanju začkoljica, radikali došli do saznanja da je, greškom, dokumentacija izdata na ime na drugog čoveka, a načelnica Opštinske uprave ne zna o čemu se radi, jer je tek postavljena

Mionica je mala i, kao takva, mnogo interesantna. Ima tu dosta i od slavne prošlosti, ali ništa ne bi bilo da nije savremenog doba, da nije ove demokratije. Još, one, ‘92. ovde opozicija bila na vlasti, posle bilo i socijalista, bilo i dosovaca, bilo svega, pa došla i ova najnovija, kakva nego pripadajuća vlast.

Još kad je jedini kapitalni magistar ministar turio svog čoveka iz Mionice, Milana Matića Šljapu, vlasnika kafane "Kod Šljape", za zamenika direktora Republičke direkcije za puteve, znalo se da će Mionica doživeti dalji razvoj, demokratije i ostalog. Šljapa, kao čovek od akcije, odmah uzeo da udara asfalt od Divaca do Mionice, debeo i po svi standardi. Asfalt uš’o u Mionicu baš pred izbore, i Šljapa postaje gospodin predsednik opštine, a njegova, ili pre magistrova, Nova Srbija dobija najviše odborničkih mandata.

Onda gospodin predsednik formir’o vlast, sa socijalistima, sa radikalima, sa odbornicima Koštunice i Karića – a mog’o i sa onima koji se zovu demokratski blok, čak krenuo s njima pa se presaldumio – slik’o se za obnovljeni lokalni list, u stojećem i sedećem stavu, i rek’o da će od Mionice napravi mali Monako, i da će predsednik bude dvanaest godina.

U istom, prvom obnovljenom, broju novina uslikan i radikalski odbornik Zoran Dimitrijević, iz romskog naselja Nanomir, koji je izjavio, baš u novogodišnjoj noći, da su u Nanomir imali veliki problem, nisu imali gde da se sahranjuju: "Dvojicu vadili da jednog mećemo", ali obratili se predsedniku gospodinu Šljapi, i on rešio problem, postigo dogovor sa Radišom da ustupi parcelu koja je bogom dana za groblje.

ZBOROVI ZA KLANjE: Sa taj odbornik što se zove Zoran, i što se preziva Dimitrijević, jave se problemi. Odbornici demokrata, SPO-a i DHSS-a, dođu do podataka da Zoran Dimitrijević – koji je dolazio u Skupštinu, prisustvov’o, počeo i da diskutuje – nije odbornik. Nađu, i dokumentuju, da je verifikovan mandat Zoranu Dimitrijeviću, iz istog sela, trinaest godina mlađem, a da ovaj Zoran, što je dolazio u Skupštinu, nije bio ni na listi radikala. Presaviju oni tabak, zajedno, i obrate se predsedniku opštine i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sa zahtevom da se sankcioniše kriminalna pojava, a sve odluke Skupštine u kojima je sudelovao lažni odbornik stave van snage. Međutim, odgovora nema.

Tak’a situacija i kad smo došli u Mionicu. U prostorijama DS-a nam pokazuju papire, kopije ličnih karata dva Zorana, listu radikala, dokument o verifikaciji za odbornika mlađeg Zorana, dopis Ministarstvu... Prisutni Milan Gavrilović (DHSS), za Batića načelnik Kolubarskog okruga, demokrata Zoran Nenadović i Dragoslav Janković (SPO). Gavrilović, kako nego džentlmenski, ustupa drugu dvojicu za slikanje. Najgore što je vajna demokratska Nova Srbija ušla u koaliciju sa socijalistima i radikalima, uz podršku DSS-a, i vratila sve socijalističke kadrove na funkcije. Najgore i što na funkcije postavljaju ljude bez odgovarajuće školske spreme, što se ne poštuje zakon, što se odbornici imenuju za čelnike javnih firmi... Svuda stari kadrovi vraćeni, u upravne, nadzorne, čak i školske odbore.

A izbore dobili na obećanja koja ne mogu izvršiti za dvesta godina. Pred izbore doveli asfalt preko veze sa Veljom, delili ugalj, školski pribor, obećali stipendije, svuda asfalt, vodovod, vetrenjače koje će da izbacuju vodu iz reke i navodnjavaju; kad završeni izbori, sve stalo. Obećali i da će renovirati zgradu opštine, rekli obezbedili pare, a para ima samo malter da ogule. Šta je još najgore, nikakve manifestacije, nigde kulture, po tome bili čuveni, sad manifestacija kad dođe Velja, i bilo da je na Čisti ponedeljak, kod predsednika u kafani, bilo organizovano takmičenje u ispijanju rakije. I u kriterijume za obnovu zemljotresom porušenih i oštećenih kuća uveli novine, ukinuli komisiju, i sad se o tome, kome će se graditi kuća, odlučuje na zborovima. I šta biva, na zborovima svega ima, samo što nema klanja. Uveli novine i kod izbora rukovodstva mesnih zajednica, donesu spisak i ima da se glasa...

Šta će, čekaće da se javi Ministarstvo, pokušaće da animiraju javnost preko medija, tražili da se DSS izjasni o prevari sa odbornikom, ovi što vele da su legalisti ćute... Videće da zatraže vanrednu sednicu Skupštine. A što se trajanja vlasti tiče, zaključuje Gavrilović, daje im do Vidovdana.

Javili se, s druge strane, i radikali, sve uradili kako treba, prvi predali listu za odbornike, odredili da odbornik bude Zoran Dimitrijević, sad vide da u Nanomiru imaju četiri Zorana Dimitrijevića, došli do saznanja da je dokumentacija izdata na ime sasvim drugog čoveka, pa su ih odveli u sud da daju izjave koje su potpisane i overene.

SISTEM MOKRIH POljA: Nanomir, niz plavih kontejnera, nazovi kuća, uz asfaltni put. Ovo bila baza lajkovačkog socijaliste Dragana Markovića, često ih trp’o u autobuse, bilo i instrumenata, za potrebe mitinga. Kako smo stigli, eto stanovnika, pitaju koja smo partija. Eno, pokazuju, tamo kuća Zorana, i preko puta Zoran, ima i kontejner na brdu gde je Zoran, svi Dimitrijevići. Odbornik onaj sa desne strane, što radi u čistoću. Jesu bili za socijaliste, sad za radikale, kakve to veze ima, kad se glasa ceo Nanomir, nema veze za koga. Jesu glasali za radikale, rekli biće donacija, neka dođe onaj što priča o salati, svi Cigani će glasaju, i odbornik. Kakav odbornik, čuje se iz gomile, bestraga mu glava, drži novine u akt-tašna. I ostali imaju da kažu, Niko ništa ne pomaže, niko ništa ne brine, ko god dođe da gleda sirotinju u Nanomir on jebe sirotinju, nema socijalno, niko ništa ne da...

Dođemo i do kuće u kojoj je odbornik Zoki koji nije zaveden kao odbornik. Zoki nije tu, otiš’o u Mionicu kod predsednika. Ko kaže da Zoki nije odbornik, bila mala greška, celo selo zna da je Zoki odbornik, u selu četri Zorana, četiri Dimitrijevića, ali se zna koji je odbornik, celo selo ima da izađe da kaže, ima da i’ tuže, nije zbog pare, zbog obraz, ako su Cigani treba svi da i’ jebu, ne može.

Ajde nazad u Mionicu, pravo u opštinu, pravo kod predsednika. Predsednik na mestu, i u poslu. Jeste u Novoj Srbiji, ali, pojava kaže, svoj čovek. Ko što je red, ‘oće da se postave pitanja, pa onda da odgovara. Uvodno, šta ga je opredelilo da napravi koaliciju sa socijalistima i radikalima, a ne sa partijama demokratskog bloka. Odgovara pitanjem, Šta je to demokratski blok?, i nastavlja, Sve što narod izabere, to je demokratski izabrano, to prvo, a drugo, svi koji su izabrani misle dobro narodu i biračima. Nova Srbija ima najviše odbornika, predsednik opštine je iz Nove Srbije, znači da narod ima poverenja u Novu Srbiju, da je prepoznao da oni mogu da pokrenu stvari, i oni će napraviti tu situaciju.

A planovi, obećanja, nisu oni davali nikakva obećanja, on je realan, kad nešto uradi kaže, ovo je urađeno, a planova ima pun orman, zna da će pomeriti stvari, glavni asovi Mionice su voda, poljoprivreda i turizam. Ako bi pričao šire, infrastruktura je u katastrofalnom stanju, ništa nije kako treba, možda zna ko je za to kriv, ali ne zna. Zna da će izgraditi puteve, imaju ugovore za otvaranje kamenoloma i asfaltne baze, rešiće problem fabrike za prečišćavanje vode, već otkupili zemljište, i to sistemom mokrih polja, to je ekološki način, inače, vodovodna mreža u lošem stanju, mnogo azbesta treba zameniti. Budžet je više socijalni nego razvojni, nema para, pa će pare dobiti od države. Šta još, zemljotres, zemljotres bio ovde, pare išle na drugu stranu, za ovu godinu dobili sto miliona dinara, i sad, šta će se graditi, kako će se graditi, ima za 70 kuća, a 2000 čeka za obnovu i izgradnju, kako će to rešiti, ako je igde bilo demokratije bilo u antičkoj Grčkoj, tako i kod njih, prioriteti se rešavaju na zborovima građana, to je najdemokratskije...

A funkcija, kako stiže, kako se bori, bio je zamenik direktora Republičke direkcije za puteve, sad i predsednik opštine. Funkciju zamrz’o, tamo u Republičkoj direkciji, tako hteo, da se preda ovom poslu i Mionici, da l’ je to s konja na magarca, ali je tako.

Ajde pitamo i za radikalskog odbornika, koji po opoziciji, nije odbornik. Pravo da kaže, tu nije ‘teo da se meša, to je začkoljica u vezi s brojem u ličnoj karti, neki drugi ima isto ime i prezime, a nema veze, radikali su dali demant, prikupili papire da je pogrešna lična karta, upisan Zoran Dimitrijević koji nije Zoran Dimitrijević, tako, i taj glas nije ništa odlučio, ništa ne prejudicira i ne odlučuje, kako jeste tako će biti.

Po predsednikovoj preporuci, za pojedinosti se obraćamo načelnici Uprave za opštinske poslove. Načelnica Milena Đuričić nema šta da kaže, nije upoznata, tek postavljena. Ode kod predsednika, vraća se, zove nekoga iz izborne komisije, nema nikoga, šalje nas kod predsednika komisije Đurića, koji je u Opštinskom sudu, Đurić na terenu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net