Intervju - Đovani Bokolini, šef italijanskih i međunarodnih operacija Banke Inteza >

Sad je pravo vreme

"Mi smo 24. januara objavili da traju ekskluzivni pregovori između Banke Inteza i akcionara Delta banke za kupovinu 75 odsto plus jedne akcije u kapitalu Delta banke. Banka ima dobru poziciju da osnaži svoje učešće na tržištu i da i dalje ima vodeću ulogu na bankarskoj sceni Srbije"

"Italija želi da postane najveći i najvažiji partner Srbije i Crne Gore", najavili su sredinom decembra prošle godine u Beogradu Roberto Antonione i Adolfo Urso, viceministri inostranih poslova i privrede u vladi premijera Silvija Berluskonija.

A da se iza te, nekome možda kurtoazne izjave kriju ozbiljne namere otkrio je milanski ekonomski list "Milano financa", tekstom u kojem se tvrdi da italijanska Banka Inteza pregovora s Delta bankom, koja ima sve preduslove da postane "peta zastavica ovog milanskog bankarskog giganta u zemljama Istočne Evrope".

Nekoliko dana zatim, bukvalno pred Novu godinu, visoki predstavnik italijanske Banke Inteza Đovani Bokolini potvrdio je da će ta banka uskoro ući na tržište Srbije i to preko strateškog partnerstva sa jednom od uspešnih domaćih banaka. Već tada se znalo da je Banka Inteza bacila oko na Delta banku, a u javnosti se spekulisalo da je jedna od vodeći italijanskih banaka spremna da za tu transakciju odvoji 300 miliona evra što bi mogla da bude najveća direktna strana investicija u Srbiji u 2005. godini. Kredibilni izvori "Vremena", međutim, potvrdili su nam da je ta suma niža od 300 miliona evra, ali da ne odstupa bitno od one objavljene u javnosti.

Na prelazu u novu 2005. godinu potpredsednik Delta holdinga za odnose sa javnošću Milka Forcan izjavila je da su pregovori u toku i da nema još nikakvih konkretnih dogovora o kupovini Delta banke.

Ko je Banka Inteza, zašto baš hoće da kupi Delta banku i šta je interesuje u Srbiji? Na ova i još neka pitanja odgovara Đovani Bokolini, šef italijanskih i međunarodnih operacija Banke Inteza.

"VREME": Da li Banka Inteza ima u planu nekog srpskog partnera u bankarskom sektoru?

ĐOVANI BOKOLINI: U bankarskom sektoru u Srbiji u toku je značajan proces konsolidacije koji karakteriše niz privatizacija i zainteresovanost međunarodnih investitora da u njima učestvuju i na tržištu zauzmu odgovarajući položaj u skladu sa svojim proizvodnim iskustvom i strategijom širenja. Mi smo 24. januara 2005. objavili da su u toku ekskluzivni pregovori između Banke Inteza i akcionara Delta banke iz Beograda za kupovinu 75 odsto plus jedne akcije u kapitalu banke. Banka ima dobru poziciju da osnaži svoje učešće na tržištu i da i dalje ima vodeću ulogu na bankarskoj sceni Srbije. Sa dobro razvijenom mrežom filijala i poslovnica širom zemlje, Delta banka predstavlja solidnu, profitabilnu bankarsku osnovu sa znatnim potencijalima, kako za privlačenje novih klijenata tako i za povezivanje ponude različitih proizvoda postojećim klijentima. Delta banka bi se dobro uklopila u naš univerzalni bankarski model investiranja i pristup strateškom razvoju.

Zašto se Banka opredelila za Srbiju kao destinaciju za širenje?

Naša grupacija prisutna je u Srbiji još od 1976. godine, kada smo osnovali predstavništvo u Beogradu. Od onda Banka Inteza pažljivo prati događaje u Srbiji, usredsređujući pažnju na sve političke, društvene i ekonomske novosti u regionu. Izgleda da je sada pravo vreme zahvaljujući političkoj stabilizaciji uočenoj u Srbiji, zajedno sa jasnijim, mada još u razvoju, pravnim okvirom i izgledima za obećavajući rast u budućnosti. Uočili smo snažno osećanje rešenosti tokom razgovora i razmene mišljenja sa državnim zvaničnicima i verujemo da će taj kvalitet, kojem su doprineli i vaši skoriji uspesi, pomoći Srbiji u ovoj fazi tranzicije i ubrzati njenu integraciju u širu evropsku zajednicu.

Možete li malo šire da objasnite nastajanje Banke, naročito šta znači u vašim izveštajima rečenica da je "Banka Inteza prvi značajan italijanski odgovor na promene koje su nastale u ujedinjenoj Evropi"?

Razmišljanje o Banci Inteza, kao odgovoru na promenljivo konkurentno okruženje u ujedinjenoj Evropi, predstavlja razumevanje da političke promene uklanjaju prepreke prošlosti koje su sprečavale kompanije u svim sektorima da se nadmeću pod uglavnom jednakim uslovima sa svojim odgovarajućim konkurentima širom Evrope. Spajanje Banke Komercijale Italijana i Banke Inteza u maju 2001. godine, kao i naknadno opredeljenje da se usvoji korporativni naziv Banka Inteza od 1. januara 2003. godine, obezbedili su osnivanje izuzetne bankarske franšize sa dobro poznatom usredsređenošću kako na domaće aktivnosti tako i na ostala polja na kojima Banka uspešno deluje. U tom smislu naša institucija je rešila da prvo racionalizuje, a potom i dograđuje svoj uspešan sistem centralno-evropskih investicija započetih u skladu sa logikom širenjem Evropske unije. Ovde posebno mislim na kupovinu banke Vseobecna Uverova Banka a.s. u Slovačkoj (2001), kupovinu Privredne banke Zagreb u Hrvatskoj (1999) i kupovinu većine deonica koju Banka Inteza tada još nije imala u Central-Juropian Internešenel benk u Mađarskoj (1998). Svaka od tih članica je kompletna banka sa visokim učešćem u skoro svim vrstama poslova kojima se komercijalne banke obično bave. Ovakva mreža banaka članica pokazala se kao jedna od najprofitabilnijih i najefikasnijih među konkurentima Banke Inteza u regionu. Tri članice Banke Inteza u Centralnoj i Istočnoj Evropi prikazuju procenu neto prihoda u 2004. godini, umanjenog po osnovu manjinskih udela, od 237 miliona evra od konsolidovane bilansne sume od 15 milijardi evra.

Kakvi su rezultati do sada postignuti u tom "odgovoru"?

Rezultati su značajni, a kao što je to definisano obavezama Banke prema brojnim akcionarima, sposobnost ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka od ključnog je interesa za kredibilitet Banke Inteza. Banka se uspešno povukla iz Latinske Amerike da bi se koncentrisala na aktivnosti u Italiji i Istočnoj Evropi. U protekle tri godine Banka je izvršila rebalans strukture rizične aktive, smanjujući eksponiranje prema velikim korporacijama sa 23 na 15 odsto, a u korist eksponiranja prema poslovima sa stanovništvom, koje je poraslo sa 59 na 71 odsto. Ovako smanjen profil rizika postignut je u kombinaciji s povećanjem efikasnosti poslovanja od 8,3 odsto, što pokazuje odnos troškovi/prihod od 59 odsto.

Kakva je poslovna strategija Banke u Italiji i uopšte na tržištu?

Poslovni plan 2003–2005. Banke Inteza jasno definiše viziju i ciljeve Banke. Ukratko, plan naglašava prioritete Banke: unapređenje kvaliteta sredstava, jačanje kapitala i koncept stvaranja vrednosti.

Osnovni prioriteti Grupe Inteza, za koje se zalagala tokom prethodnih godina, u velikoj meri su postignuti. Naši modeli organizacije, usredsređeni na klijente, predstavljaju ključ uspeha u postizanju ovih ciljeva i omogućiće nam dalje unapređivanje naše profitabilnosti u budućnosti.

Da li će Banka pratiti italijanske firme u nastupu na srpskom tržištu i koje su to firme?

Kao i u slučaju Srbije, značaj malih i srednjih preduzeća za italijansku privredu nije moguće dovoljno istaći. Ona predstavljaju značajno sredstvo za unapređenje privrednog rasta i otvaranje radnih mesta, kao i za regionalni i lokalni razvoj. U poslednje vreme, njihov preduzetnički duh doveo je u Srbiju već preko 150 italijanskih kompanija sa znatnim investicijama. Kao finansijska institucija, želimo da promovišemo naše pružanje pomoći malim i srednjim preduzećima i napore da obezbedimo bolji pristup informacijama, finansijskim i tehnološkim sredstvima da bismo pomogli svojim klijentima da nastupe na novim tržištima. To je bio slučaj u ostalim zemljama Centralne Evrope gde smo investirali, pa očekujemo da će tako biti i u Srbiji.

Da li Banka Inteza može da bude faktor povezivanja ekonomskog prostora Zapadnog Balkana i njegove asocijacije sa ekonomskim sistemom Evropske unije?

Ovo pitanje jeste teško, ali je i opravdano. Iako nije naš posao da spajamo razne privredne zone na Balkanu, da bismo bili uspešni u svojim poduhvatima u Srbiji, mi moramo da podržimo i pomognemo taj kohezioni proces o kojem govorite. U tom smislu, cilj nam je da imamo takvu ulogu jer verujemo da bi širenje ekonomske sfere obezbedilo plodnije tlo za razvoj nacionalnih ekonomija u regionu i tako ubrzalo proces obezbeđivanja sigurnije i bolje budućnosti i za građane i za privredu. To je takođe i jedan u nizu elemenata koji bi olakšali proces za koji se mi zalažemo, pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Da li je Banka spremna da investira u privredu ili da učestvuje u privatizaciji nekih srpskih firmi?

Uvereni smo da namera da investiramo u Delta banku predstavlja snažnu poruku spremnosti Banke Inteza da investira u srpsku privredu. Moguće su i dodatne investicije u poslovanje banke kao i investicije u neke određene poslove. Što se tiče privatizacije drugih kompanija, naš posao je da informišemo svoje klijente o tome šta se gde događa, kada i kako, i da pomažemo svojim klijentima u prepoznavanju mogućnosti za koje su zainteresovani. Kako bismo i dalje učestvovali u procesu privatizacije bankarskog sektora, pažljivo ćemo procenjivati svaku mogućnost kada se pojavi.

Na kakve poslove bi se Banka usmerila sa građanima, a na kakve sa privredom?

Razumna struktura poslovanja u dva segmenta o kojima govorite zahteva detaljnu podelu postojeće baze klijenata i analizu njihovih odgovarajućih potreba. Bez ulaženja u detalje naših nalaza, nije tajna da dok se nadamo da ćemo moći da povećamo poverenje javnosti u bankarski sitem i učešće u privlačenju depozita, s druge strane bismo ciljali na obezbeđivanje stabilnih i dugoročnih sredstava koja bi se usmeravala prema klijentima u skladu sa specifičnim potrebama njihovog finansiranja. Banka Inteza namerava da stiče poverenje klijenata i uveri ih da su oni centar naše pažnje i to izvanrednim uslugama, pametnim proizvodima, aktivnim promovisanjem i unapređenom komunikacijom.

Koji su to novi bankarski proizvodi koje građani Srbije mogu da dobiju dolaskom Banke Inteza?

Naša iskustva iz Italije pokazuju da se interesi stanovništva najuspešnije zadovoljavaju kada su usluge pouzdane i isplative, proizvodi jednostavni i kada povezana ponuda proizvoda ima smisla. Samci u dvadesetim godinama koji su tek dobili posao, imaće različite potrebe za bankarskim uslugama od bračnih parova u četrdesetim godinama koji imaju školsku decu. Pravi izazov jeste biti u stanju da se pripremi paket proizvoda koji su zaista potrebni klijentu, ili posmatrano iz druge perspektive, obezbediti da klijenti budu svesni prednosti koje obezbeđuju dodatni proizvodi, kako u smislu upravljanja kućnim budžetom tako i u smislu jedinstvene cene svih uključenih usluga koje im olakšavaju život. Umesto jednostavnog naglašavanja koncepta novih proizvoda kojim bismo mogli otkriti naše tržišne poteze konkurenciji, nastojali bismo da se ozbiljno koncentrišemo na novi aktivni pristup dijalogu sa klijentima.


 

Vodeća grupacija

Ono što se lako može utvrditi to je činjinica da je Banka Inteza vodeća italijanska bankarska grupacija i jedan od najznačajnijih protagonista na evropskim finansijskim tržištima. Italijani je prepoznaju kao banku koja stalno uvodi nove usluge i u ritejlu i u korporativnom bankarstvu. U prvih devet meseci 2004. godine uvela je sedam novih proizvoda – usluga: Conto Intesa (namenjena domaćinstvima), Carta Intesa (nova kreditna kartica), Prest Intesa (krediti za građane do iznosa od 30.000 evra, dostupni za 48 sati), nove usluge u segmentu osiguranja: Conto Intesa Business (namenjen slobodnim profesijama, zanatlijama, trgovcima), Intesa Private Banking... Prema dostupnim podacima, sve velike italijanske korporacije su klijenti Banke Inteza, ali i stotine malih i srednjih preduzeća. U svim zemljama gde je prisutna Banka Inteza učešće italijanske privrede je znatno uvećano. A Banka Inteza već je prisutna u Hrvatskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rusiji.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net