Kvizomanija >

Znanje, ali pare

"Publika želi da gleda pare, a ne pametnjakoviće"

SAM PROTIV SVIH I MILIONER: Voditelji Ivan Bauer...

Želite li da postanete milioner? Najjača karika? Pravo lice? Ako je odgovor potvrdan, potrebno je samo da se prijavite za jedan od popularnih kvizova koji se vrte na našim televizijama. Uz malo sreće i znanja možete promeniti život. Ili makar cipele koje nosite.

Ranije je zemlja bila veća, a dominirali su hrvatski kvizovi. "Brojke i slova" naučio je mnoge kako se koristi Vujaklija, u cilju pronalaženja najdužih reči od ponuđenih suglasnika i samoglasnika. Takmičari i gledaoci ogledali su se i kao matematičari, a ovaj kviz postao je prototip za današnju "TV Slagalicu" koja se emituje na Radio-televiziji Srbije.

Predrag J. Marković, pobednik poslednjeg serijala "Kviskoteke", danas istoričar, upoređuje kvizove nekad i sad:

"Ja danas ne bih smeo da se prijavim ni za jedan kviz zato što je stres veliki, gledao sam ljude kako padaju u nesvest na snimanju. Postiže se velika napetost na radu besplatnih glumaca, koji su tek potencijalno plaćeni, ako osvoje neku nagradu. Zato su kvizovi omiljena televizijska forma, pošto su tako dramatični, a vrlo malo koštaju."

ULAGANjE U BUDUĆNOST: Marković je kao nagradu dobio dvadesetak hiljada nemačkih maraka, ali ne u novcu već u knjigama, avionskim kartama, plaćenim kursevima jezika. Nagradom se, na neki način, ulagalo u dalje obrazovanje.

...i Ivan Zeljković

"Od domaćih najbolja je ‘Slagalica’. Jedan od kvizova po mom ukusu je University Challenge, u kome se takmiče britanski koledži i koji traje već četrdeset godina, a nagrade su majice i kristalni pehar. On je dokaz koliko materijalna nagrada ne mora da bude presudna. Kod nas ga pomalo oponaša srednjoškolski kviz Znam da znam. Smatram da su veoma loši kvizovi koji lutrijski dele ogroman novac za besmislena pitanja. Sve se srozalo, pa i znanje", kaže Marković.

Raniji kvizovi domaće proizvodnje bili su u funkciji zabave, ali zasnovani na koncepciji koja još uvek veruje u znanje.

"Kvizovi danas više liče na šou-programe i uračunat je i faktor sreće, tako da delom počinju da liče i na igre na sreću. S druge strane, surovost samog ambijenta, gotovo neka sadomazohistička atmosfera nešto je što treba da doprinese ekscentričnosti kviza, da poveća adrenalin ili nivo očekivanja i da unese jedan novi momenat zabavnosti", smatra Divna Vuksanović, teoretičar medija sa Fakulteta dramskih umetnosti.

Kvalifikacije za učestvovanje ranije su bile detaljne. Danas se prijavljivanje za kviz "Želite li da postanete milioner" i "Najslabiju kariku" vrši preko telefonskih automata (brojevi 041), a za "Sam protiv svih" i "TV Slagalicu" slanjem prijava koje se objavljuju u dnevnim novinama, odnosno enigmatskim časopisima. Za "Milionera" se nedeljno prijavi od sedam do deset hiljada ljudi od kojih kompjuter po slučajnom izboru izabere stotinu kandidata, a onda operateri zovu i potencijalnim takmičarima postavljaju još deset do petnaest pitanja. Prolaze samo najbolji.

ZNANjE ILI SREĆA: Kviz kao forma sigurno je "najtelevizičniji" od svih TV žanrova, mišljenje je producenata i teoretičara medija, sa kojim se slaže i publika jer godinama pomera rekorde gledanosti. U poslednje vreme gledanost ne donosi znanje, već novac, odnosno "publika želi da gleda pare, a ne pametnjakoviće".

"Milioner" se danas prikazuje u stotinak zemalja, a vlasnik licence je britanska producentska kuća Selador. Emisija funkcioniše na principu podizanja napetosti, takmičar ima na raspolaganju neograničeno vreme za razmišljanje što ga više troši pažnja publike postaje intenzivnija. U originalnoj verziji voditelj je Kris Tarant, a u našoj verziji Ivan Zeljković.

"Najslabija karika" ima posebno mesto. Suština nije test znanja, već simulacija preživljavanja i opstanka među rivalima. Igrači u svakom krugu izbacuju po jednog učesnika, takozvanu najslabiju kariku, dok na kraju ne ostanu dvoje koji se bore za relativno malu sumu novca. Tokom takmičenja otvoreno se podstiču nefer ponašanje među igračima, grubost i beskrupuloznost u komentarima, za koje primer daje voditeljka.

"To je revolveraški kviz gde ne možete pokupiti prevelik novac jer ne možete toliko dugo održati sto posto koncentraciju i još se brinuti o tome ko je najslabija karika. Mene je tamo vodio uglavnom adrenalin", kaže jedan od takmičara.

Prilično neočekivano, "TV Slagalica", koja je doskora kao nagradu davala kesicu bombona, ima izuzetno veliku gledanost. Nagradni fond nedavno je uvećan i sada iznosi milion dinara.

"Naša istraživanja pokazala su da ovako visok rejting imaju informativne emisije, serije i – ‘TV Slagalica’! Koleginica mi je pred Novu godinu čestitala i saopštila podatak da smo dva puta ušili čak i Milionera", kaže Slavica Ćirović, urednik "Slagalice".

RAT KVIZOVIMA: Kako u surovom kapitalističkom svetu sve funkcioniše po principu konkurentnosti, počeo je i medijski rat kvizovima. TV Pink je odmah reagovao na izazov BK televizije, otkupivši "Ruski rulet" sa detaljem propadanja u crnu rupu nakon pogrešnog odgovora. Poslednje delo ružičaste televizije jeste "Pravo lice", čini se kviz bez velikih ambicija.

Državna televizija RTS ponosi se još jednim svojim kvizom, "Sam protiv svih" (takođe licenca Seladora), gde aktivno učestvuju i gledaoci koji mogu da zarade novac ako producenti izaberu njihovo pitanje. Kviz se u originalu zove "The People Versus" i nalazi se na 16. mestu na večnoj listi najpopularnijih kvizova u Velikoj Britaniji.

Nasuprot studijskim kvizovima, poslednja decenija donela je čitav niz telefonskih kvizova, od prilično ozbiljne "Zlatne žice" na BK, preko "Love za slova" na TV Pinku do tematskih i ne baš spektakularnih "Muzičke mašine" i "Stative" na 3. kanalu, kao i nekih pokušaja na drugim televizijama. Dobra su prilika za one sa ne baš previše samopouzdanja. Bez mnogo rizika možete da dođete do par hiljada dinara.

ZABAVA MILIONA: Novogodišnju emisiju "TV Slagalice" u proseku je gledalo oko 850.000 ljudi, a maksimum je bio 1.500.000. Novogodišnjeg "Milionera" gledalo je oko 2.100.000 gledalaca, otprilike isto toliko i emisiju kada je Raško Rop trebalo da osvoji 3.000.000 dinara.

BK televizija ima svoju finansijsku konstrukciju koja se zasniva na produkciji kao potrošaču i marketingu kao dobavljaču sredstava. Sekund reklame u "Milioneru"možda je najskuplji u zemlji, oko 250 evra, što govori samo po sebi. U prvom serijalu podeljeno je oko 10.000.000 dinara, u drugom 12.000.000, a u prva četiri meseca trećeg serijala takođe 12.000.000, što pokazuje da će ovo biti rekordna sezona.

Dobar kviz podrazumeva uljudnog voditelja, kvalitetnog takmičara i ista takva pitanja, a kriterijum po kom se ona postavljaju ponekad ostaje nejasan. Tajna je da pitanje zaintrigira i natera čoveka na razmišljanje.

VODITEljI KAO ZVEZDE: "Od voditeljskog posla u tri kviza do sada jedino mi je ovaj poslednji dao status televizijske zvezde. Činjenica je da su se promenili i finansijski uslovi, a i ovaj kviz je najinteresantniji", kaže Ivan Bauer, voditelj kviza "Sam protiv svih", dok Sandra Lalatović, voditeljka "Najslabije karike", smatra da je većina kvizova pravljena po šablonu, gde je voditelj ljubazan prema takmičarima. "Neki pametni ljudi došli su na ideju da naprave nešto drugačije." U poslednjih nekoliko emisija čini se da je spustila nivo svoje "zlobnosti" i postala naklonjenija takmičarima, čime je kviz izgubio malo na svojoj specifičnosti.

"Zaista nisam verovao kada me je producent iz Engleske ubeđivao da neću moći da prođem ulicom, a da se neko ne okrene za mnom", kaže Ivan Zeljković za "Vreme". "Da bi neko bio poznat mora da ima i dosta para, a to kod nas nije slučaj, tako da ne bih sebe nazvao zvezdom. Što se tiče honorara, uveren sam da sam najplaćeniji TV voditelj u našoj zemlji."

Divna Vuksanović misli da je ponašanje voditelja određeno ulogom koja mu je dodeljena u kvizu, a ne njegovim karakternim osobinama. Ipak, Ivan Zeljković tvrdi da ne postoji scenario, postoje samo neke šeme po kojima to funkcioniše, ali svaki voditelj "Milionera" u svakoj zemlji daje svoj lični pečat, bač kao i produkcija.

Mišljenja gledalaca su različita: "Kvizovi tipa ‘Slagalice’ su u redu. Udarni kvizovi su diskutabilni po koncepciji i tretmanu gostiju. U ‘Milioneru’ umesto opšteg znanja propituju se marginalne oblasti ili efemerije roto-štampe. Čemu kvizovi na štopericu, a nekim bla-bla emisijama ne može da se dočeka kraj. Isprazna konverzacija, triler-pauze i reklame oduzimaju vreme, a gledalište želi efektivnu radnju. ‘Sam protiv svih’ često otpušta goste bez dinara. Najslabija karika počiva na seksi baba-Jagi koja sistemski vređa učesnike."

Budućnost kvizova na medijskom nebu Srbije je prilično neizvesna. Da li je reč samo o još jednom načinu brze i lake zarade ili će se i kod nas čitava kviz-filozofija proučavati kao kulturni fenomen?


 

Loto: u redu za premiju

Srećnik koji pogodi tačnu kombinaciju od sedam brojeva dobija više od pedeset miliona dinara što je, po odbijanju poreza, 500.000 evra

Nedavna integracija lutrija Vojvodine, Srbije i Beograda u Državnu lutriju Srbije trebalo bi prema planu nadležnih da doprinese povećanju prihoda države od igara na sreću. Kako je rečeno – u poslednjem kolu prihod od uplata je preko sto miliona dinara, od čega trideset odsto ide direktno u budžet a 17-18 odsto za glavnu nagradu lutrije 7/39. Srećnik koji pogodi tačnu kombinaciju od sedam brojeva dobija više od pedeset miliona dinara što je, po odbijanju poreza, 500.000 evra. U Državnoj lutriji smatraju da ova igra nije kockanje jer je ulog minoran, samo dvadeset dinara, te prema tome niko na lotou ne može izgubiti bogatstvo, već ga samo steći. Šansa da neko dobije dobitnu kombinaciju od sedam brojeva iznosi oko jedan prema petnaest miliona što, kad se stavi u odnos sa brojem od oko šest miliona uplaćenih kombinacija u svakom kolu, govori da se, teorijski, sedmica izvlači u svakom drugom ili trećem kolu. Međutim, dešava se da sedmica ne bude izvučena ni u pet kola što čini da fond nagrada raste sve brže jer se u svakom narednom kolu evidentira sve veći broj uplata, jer su ljudi privučenih rastućom nagradom. Pojava "povremenih igrača", tj. onih koji se uključuju u igru tek kada dobitak dostigne vrlo visoku cifru, i jeste uzrok povremenih "nagradnih šokova", kada iznos glavne premije vrtoglavo raste. "Nemam običaj da igram loto, ali čuo sam da je nagrada pedeset miliona dinara, pa sam rešio da uplatim desetak kombinacija za sebe i porodicu", izjavljuje građanin u redu za loto, na šta drugi dodaje da kupuje listiće za jednog poznanika, ali će definitivno uzeti i za sebe. "Redovno igram loto još od studentskih dana, dobijao sam do sad šesticu i manje dobitke ali računam da ću nekad dobiti i sedmicu. Barem bi trebalo", siguran je treći. Ono što je većini igrača zajedničko jeste da u tekućem kolu uplaćuju više nego u prethodnom, kao i verovanje u dobre šanse za dobitak, koji mnogi očekuju zbog "pametnog" raspoređivanja kombinacija ili zbog "osećaja" koji je ovaj put onaj pravi.

Najveći dobitak na lotou je devedesetih u jednom trenutku bio tada neverovatnih osam miliona maraka. Posle toga nagradni fond se nikada nije približio tolikom iznosu, ali broj ljudi koji igraju loto i novac koji se u toj igri "vrti" u poslednje vreme beleži rast. Kako tvrde u Državnoj lutriji, posmatrajući stanje u zemljama bivše SFRJ, navike stanovništva i njegovu platežnu moć, prihodi koje bi lutrija trebalo da ubira na godišnjem nivou iznose oko sto miliona evra.

Bojan Pantić


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net