Lečenje steriliteta u Nišu >

Kredit za bebe

"Učinićemo sve što je u našoj moći da sačuvamo svaku inicijativu koja može da pomogne našim građanima koji nemaju dovoljno sredstava za lečenje steriliteta. Tamo gde je tanko udara i bela kuga"

Roditelji Dragan i Dragana Cvetković dobili su dete nakon sedam godina braka uz pomoć niškog Fonda za uzajamnu pomoć, koji im je dodelio beskamatni kredit za lečenje steriliteta. Još nekoliko desetina parova nada se da će na isti način postati roditelji pošto su iskoristili sredstva za lečenje steriliteta iz Fonda. Ipak, iako se to pokazalo kao dobar način pružanja pomoći sugrađanima, Fond za uzajamnu pomoć u novoj podeli grada na pet opština ostao je bez osnivača i mogao bi da bude ugašen.

Nakon što je budžet grada usvojen u poslednjem trenutku, kako bi se izbegle privremene mere, Fond uzajamne pomoći u njemu nije našao mesto. Opštine koje su ionako nezadovoljne visinom sredstava predviđenom za njihov rad nisu za sada pokazale interesovanje za nastavak rada fonda, ma koliko on bio i politički koristan.

BEBA: "Bili smo u braku bez dece sedam godina. Tri puta sam imala opasne vanmaterične trudnoće i nije bilo lako sve to izdržati. Jedino rešenje bila je skupa metoda vantelesne oplodnje, ali za to nismo imali para. Nismo mogli da verujemo kada smo pročitali da Fond za uzajamnu pomoć odobrava sredstva za vantelesnu oplodnju. Odmah smo podneli dokumentaciju i istovremeno se obratili Kliničkom centru u Beogradu. Intervencija je bila zakazana za 24. mart a samo dva-tri dana pre toga dobili smo pozajmicu", priča Dragana Cvetković, majka Jovane, prve bebe rođene uz pomoć kredita.

"Do Jovaninog rođenja na lečenje smo potrošili oko tri hiljade evra, ali isplatilo se", kaže otac Dragan.

"Bilo bi suludo ugasiti Fond. Niš je jedini grad u Srbiji koji je na ovakav način krenuo u borbu protiv pada nataliteta i jedini koji je nešto zaista učinio u borbi protiv bele kuge", kaže za "Vreme" Predrag Jelenković, predsednik Fonda za uzajamnu pomoć, u okviru kojeg je posebna kreditna linija bila predviđena za lečenje steriliteta.

Opravdanost akcija niškog fonda za pomoć u lečenju steriliteta potvrđuje i podatak da je više od 400.000 parova u Srbiji bez dece od čega je čak 150.000 u južnoj Srbiji. Ukupno 30.000 parova nema nikakve mogućnosti za roditeljstvo osim veštačke oplodnje.

Za vantelesnu oplodnju niškoj klinici se godišnje javljalo od 30 do 50 parova. Samo prvog dana po objavljivanju vesti krajem pretprošle godine tri para javila su se Ginekološko-akušerskoj klinici u Nišu, na kojoj je formirana tročlana lekarska komisija u kojoj se, pored načelnice odeljenja za sterilitet dr Jasmine Popović, nalaze i dr Aleksandra Tubić i dr Dejan Mitić, sa zadatkom da utvrde prioritete u dodeli kredita za vantelesnu oplodnju. Lista prioriteta sačinjava se na osnovu medicinske dokumentacije a u obzir se uzimaju godine starosti pacijentkinje, reproduktivni period i mnogi drugi elementi.

Da bi se precizno utvrdilo da li je vantelesna oplodnja moguća potrebno je da prođu tri do četiri meseca različitih medicinskih pregleda. Posle tog roka komisija niške klinike daje saglasnost za dodelu kredita, a Fond za uzajamnu pomoć građana i banke odobravaju u roku od sedam dana beskamatne kredite u visini od 70.000 dinara. Visina kredita nije ograničena, već zavisi od platežne sposobnosti porodice.

"Kada smo videli kakvo je interesovanje za kredite iz Fonda, planirali smo da u ovoj godini pokrenemo akciju kupovine opreme za veštačku oplodnju kako bi Niš i ovaj region rešili taj problem. Trenutno, veštačka oplodnja se obavlja u Beogradu gde su parovima osim novca za taj tretman, koji uglavnom mi pokrivamo, potrebna i sredstva za smeštaj i put", kaže Jelenković.

Po njegovim rečima, najbolje bi bilo proširiti teritoriju delovanja Fonda i van grada Niša i uložiti sredstva za školovanje stručnjaka sa Ginekološke klinike u Nišu.

Dodatni problem za rad Fonda za uzajamnu pomoć jeste i uredba Narodne banke Srbije koja je propisala obavezne depozite za sve potrošačke kredite. "Razmišljali smo i o mogućnosti da Fond umesto porodica uplaćuje obavezni depozit od dvadeset odsto ako bi takva uredba ostala na snazi", kaže Jelenković.

GRAD: U pravnom vakuumu, kada organi lokalne samouprave još nisu do kraja formirani, budućnost Fonda i posebno njegovog dela za lečenje steriliteta mogla bi da bude neizvesna i u Nišu i na nivou Republike.

Gradski većnik Blagoje Bradić, bivši član Izvršnog odbora Niša zadužen za zdravstvo, uputio je predlog Odboru za zdravstvo republičke skupštine da se lečenje steriliteta nađe na pozitivnoj listi.

"Dobio sam povratnu informaciju da se Odbor pozitivno izjasnio o inicijativi Niša, i uveravanje da će se takva inicijativa naći u skupštinskoj proceduri. Pokušaćemo da to proguramo i preko poslanika koji zaista razumeju problem lečenja steriliteta", rekao je Bradić za "Vreme".

Da Fond neće ostati zaboravljen ni u Nišu pokazuje i Bradićeva tvrdnja da bi nakon konačnog formiranja Gradskog veća, koje treba da bude prošireno sa još četiri člana, i nakon precizne raspodele resora među većnicima trebalo da Fond nastavi sa radom.

"Učinićemo sve što je u našoj moći da sačuvamo svaku inicijativu koja može da pomogne našim građanima koji nemaju dovoljno sredstava za lečenje steriliteta. Tamo gde je tanko udara i bela kuga", rekao je Bradić, dodajući da bi problem lečenja steriliteta trebalo da se rešava na nivou Republike.

MINISTARSTVO: "Nije suština samo u tome da li će veštačka oplodnja biti besplatna ili neće. Mi već imamo jedan prednacrt zakona o veštačkoj oplodnji. Po meni, veštačka oplodnja pretvorila se u nadrilekarstvo jer svaka privatna ordinacija, svaki ginekolog koji ima minimalna znanja o tome reklamira se bez ikakve odgovornosti čime se već krši zakon, zatim se to obavlja u nekakvim ordinacijama, ljudi plaćaju, ne izdaje im se račun, a sve je to nelegalno. Pritom država nije ni potvrdila koje su prave metode i koji je postupak za lečenje steriliteta. Kada utvrdimo ta pravila na osnovu iskustva iz okruženja i sveta, znaće se da prvi put plaćamo određenu vrstu oplodnje, drugi put drugu vrstu, i ako to sve ne uspe dalje idemo na drugi način", kaže za "Vreme" zamenik ministra zdravlja Nevenka Karanović.

Prema njenim rečima, najpre bi trebalo uspostaviti sistem i protokol po kojem će se obavljati veštačka oplodnja i šta bi se radilo u državnoj instituciji a šta u privatnim ordinacijama. "Da bismo doneli zakon ili uredbu o veštačkoj oplodnji, moramo prvo da imamo protokol. Svrha Ministarstva je da obezbedi osnovnu zdravstvenu zaštitu i osnovne potrebe za najsiromašnije", objašnjava Karanović.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net