Politički život >

Konstitucija i Studija

Ustavni posao u krizi, pozitivna (evropska) studija izvodljivosti u izgledu, ali sve je to u Srbiji državna tajna, kao što je nekad, po Borislavu Pekiću, bilo ono što "Politika" objavi na naslovnoj strani

Dugogodišnja floskula "Ustav ili izbori" ovih dana se pretvara u svoju suprotnost, "Ni ustav ni izbori". Ili možda u "Prvo Studija pa Konstitucija".

ČEKAJUĆI USTAVA: Narodni poslanici

Sednica pododbora za ustavna pitanja Skupštine Srbije u ponedeljak se završila bez uspeha, tačnije bio je to korak nazad. Demokratska stranka je na sednici tog pododbora predložila da se prilikom rada na novom ustavu uzme u obzir i predlog koji je sačinio stručni tim koji je krajem prošle godine formirao predsednik Srbije Boris Tadić. Demokrate su tokom decembra i januara branile kao svoj taj predsednikov predlog ustava, ali su ga predstavljale kao objedinjujući ekspertski predlog, koji treba da pomogne postizanje kompromisa o ustavnom tekstu. Onda je objašnjavano da ustav ne može da bude stvar dogovora partijskih vrhuški, već rezultat opštenarodne rasprave i opštenarodnog konsenzusa. To bi bilo uverljivo da u poslednjih pet godina nije raspravljano bar o šest gotovih ustavnih tekstova, da nije bilo više ustavnih ekspertskih rasprava i da više puta nije konstatovano da su ustavni tekstovi međusobno lako usaglasivi, da ustavno-stručnih kontroverzi nema i da je ostalo samo političko nadigravanje.

USTAVNA NADMUDRIVANjA: Predsednik Skupštine Predrag Marković je pre šest meseci članovima skupštinskog ustavnog odbora predočio uporednu analizu svih dosadašnjih predloga, da bi pre nedelju dana konstatovao da u ovom trenutku ništa nije sporno, a da postoje samo razlike u tehničkim rešenjima. Demokrate su, međutim, sa svojim ekspertsko-predsedničkim tekstom došle na sednicu ustavnog pododbora, posle čega su počele da pljušte izjave (Vučelić, Nikolić) da je ustavni posao propao, da će biti nastavljen tek u novom sazivu Skupštine, to jest da je očigledno da DS ne želi da Srbija dobije ustav.

Glavni kamen spoticanja je to što demokrate predlažu da se raspišu izbori za ustavotvornu skupštinu koja bi donela novi ustav. Traže dakle da se ignoriše postojeća reviziona klauzula. Oni bi s tim predlogom mogli da imaju probleme zato što su 30. marta 2004. godine podržali inicijativu za promenu Ustava po važećoj proceduri, a sada je napuštaju.

Ta inicijativa iz marta 2004. pokrenuta je na predlog 213 poslanika, pošto po članu 173. Ustava predlog za promenu ustava može podneti najmanje 100.000 birača, najmanje 50 narodnih poslanika, predsednik Republike ili Vlada. Od 203 prisutna poslanika "za" je glasalo 202. Dogovor o pokretanju postupka za donošenje novog ustava postignut je pre toga na sednici Odbora za ustavna pitanja, a saglasnost za donošenje novog ustava po punoj proceduri dali su i opozicioni DS i SRS.

Tada je poništen i prethodno pokrenuti postupak za promenu Ustava kojim je u prošlom skupštinskom sastavu pokušano da se ustav donese uz ignorisanje tvrdih ustavnih ograničenja, dakle bez potvrde na referendumu. Skupština je u martu 2004. ukinula Zakon o načinu i postupku promene Ustava Srbije koji je bio usvojen tokom vanrednog stanja 11. aprila 2003. Ustavni sud je taj zakon oglasio neustavnim. Iz ocene Ustavnog suda može se zaključiti kako on stoji na stanovištu da se postojeća procedura promene ustava ne može olako proglasiti neispunjivom, bar ne pre nego što se pokuša da se po njoj postupi.

Srpska vlada je pre sedam meseci, praktično u jeku predsedničke izborne kampanje, podnela nacrt ustava kao predložak za postizanje konsenzusa, mada je po Ustavu imala pravo da podnese i predlog ustava. Jedan od argumenata je bio i taj da su sve druge tranzicione zemlje donosile nove ustave u roku od godinu-dve od promene nedemokratskih režima, a da Srbija još nije. Početkom decembra Koštunica je započeo s konsultacijama kako bi se ustavni posao završio. U novogodišnjim porukama on je donošenje ustava stavljao na vrh liste prioriteta, kao što je to bilo i kad je vlada birana u martu 2004.

Demokrate i njihovi saputnici već nekoliko meseci zapravo imaju jednostavnu taktiku – pokušavaju da onemoguće Koštunicu da isposluje donošenje ustava, a istovremeno ga prozivaju: "Gde ti je ustav koji si obećao?"

Pre tri godine Koštunica je bio sklon i da prihvati predlog da novi ustav donese ustavotvorna skupština. DS je tada bio protiv, jer je to podrazumevalo izbore i gubljenje vlasti. Danas demokrate zagovaraju izbore za ustavotvornu skupštinu, kao način da dođu do izbora. Koštunica u nekoliko navrata ponavlja da će biti obezbeđena dvotrećinska parlamentarna većina za usvajanje ustava, a uz angažovanje svih možda i potrebna referendumska većina.

Uzgred su razmenjivane i stare poruke – da li donošenje novog ustava podrazumeva i izbore na svim nivoima, dakle i predsedničke. Najave DS-a da će tražiti izbore jače su se čule, neposredno po usvajanju budžeta u novembru 2004. Posle toga DS čak okuplja kandidate za narodne poslanike.

SAD ZA OVO A NE ONO: Boris Tadić

STUDIJA: U međuvremenu, pozivi DS-a članicama vladajuće koalicije da se raziđu nisu urodili plodom. Pokazalo se da Koštuničina vlada liči na neki džez orkestar u kome svako svira za sebe, ali muzičari se ne razilaze. Ispada da taj bend ne da će napustiti podijum pre kraja koncerta, nego da će još svirati i na bis. Najava da će G17 plus tačno 3. februara odlučiti da li će izaći iz vlade lako je podstakla brze zečeve iz lakih medija da postavljaju šlager pitanje: "Kad će biti izbori?" U marketingu se to valjda zove "zasejavanje prostora". Iz DSS-a su odgovarali: "Kad se donese ustav!"

Onda su demokrate tako nastupile u ustavnom odboru kao da zapravo žele brzo donošenje ustava pa samim tim i skoro održavanje vanrednih izbora. Nije naime jasno kako oni misle da iznude taj ustavni diskontinuitet. Parlamentarnu većinu za ukidanje postojeće procedure i za usvajanje nove nemaju, za taj projekat (jel se tako kaže?) morale bi da imaju i saradnju ustavno-sudskih instanci, ali je sudeći po dosadašnjim odlukama nemaju. Ako računaju s učinkom revolucionarne retorike otpisanih iz bivše vlade s kojima kubure radi tzv. frakcionaškog pitanja, teško da im je računica dobra. Ako računaju s demoralizacijom vladajuće koalicije, i tu bi morali dva puta da prokontrolišu svoj račun.

Krajem januara Tadićeve demokrate su očito računale na to da Koštuničina vlada ne može izaći iz haškog klinča i da mora pasti ako izruči haške optuženike, zbog čega bi izgubila podršku SPS-a, ili da mora pasti zato što će je napustiti G17 plus zbog toga što bi propala karta za evropski voz. G17 plus je svojim najavama davao i povoda za takve špekulacije. Demokrate nisu u tim trenucima davale ni nagoveštaj da bi podržale Koštunicu ako on zapadne u teškoće zbog izručenja, već su podizale tenziju oko specijalnog javnog tužioca Prijića i tražile smenu ministara pravde i policije.

Pokazalo se da posao oko Studije izvodljivosti nije tako bezizgledan kako je izgledalo. Potpredsednik Labus je u utorak podnosio izveštaj vladi o pregovorima s Evropljanima u atmosferi koja je po vladajuću koaliciju bila povoljnija nego pre mesec dana, kada je u Srbiji vladala neka vrsta ispitne groznice u kojoj su dramatizovana pitanja kao što su Studija izvodljivosti, delimična suspenzija američke pomoći ili saradnja s Hagom do Svetoga Save.

Prošle nedelje u Beogradu je održan šesti sastanak Unapređenog stalnog dijaloga predstavnika EU-a i SCG. To je bilo dvodnevno testiranje kakvo je stanje demokratskih institucija, ima li vladavine prava, kakva je regionalna i međunarodna saradnja, da li se poštuju ljudska i manjinska prava, kakvo je stanje u pravosuđu i unutrašnjim poslovima, i u kakvom su stanju ekonomija i trgovina.

Kad je evropski revizor otišao, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić izrazio je očekivanje da će Srbija do kraja marta dobiti zeleno svetlo za Studiju izvodljivosti, a da bi početkom iduće godine mogao biti potpisan i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Po njegovoj oceni, prošlonedeljni dijalog potvrdio je da Srbija ispunjava gotovo sve uslove postavljene evropskim partnerstvom u oblasti tržišnog privrednog sistema, a da ostaju otvorena samo neka pitanja u oblasti infrastrukture kvaliteta. Ministar finansija Mlađan Dinkić je takođe optimistički izjavljivao da je Srbija veoma blizu ubrzanja procesa približavanja.

U utorak Zoran Lončar posle sednice vlade saopštava ocenu da je Srbija ispunila sve uslove za pozitivnu Studiju izvodljivosti sem obaveza prema Haškom tribunalu, ali da nastoji da se i taj uslov ispuni kako bi studija bila verifikovana do 31. marta. Paralelno su došle vesti iz Brisela koje govore da je Studija izvodljivosti u tehničkom smislu gotova, a da li će biti pozitivna uglavnom zavisi od jednog, haškog uslova.

HAŠKA: Naravno, taj optimizam se bazirao na očekivanju da će veoma brzo biti ispunjeni ti politički uslovi koji se tiču saradnje Beograda sa Hagom. Glavni pregovarač sa evropske strane, direktor Direkcije za zapadni Balkan Evropske komisije Rajnhard Pribe, kako je to i bilo očekivano, nije se izjašnjavao o ocenama procesa pridruživanja, ni o ekonomskoj situaciji u Srbiji ni o procesu harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, ali je naglasio da očekuje ne pojedinačne poteze već vidljiv napredak u odnosima Beograda s Hagom. Ovim pitanjem javnost se toliko opsesivno bavila, pa je ne samo odluka generala Lazarevića da dobrovoljno ode u Hag nego i samo licitiranje hoće li biti izručenja 27. januara ili ne potpuno zasenilo izveštavanje o sadržaju važnih pregovora sa Evropljanima.

Oli Ren, evropski komesar za pridruživanje, u Beogradu je stavio do znanja, a i u utorak je Vuk Drašković to mogao da čuje u Briselu, da je Evropska unija ostavila Srbiji i Crnoj Gori rok do kraja marta ove godine da uspostavi punu, u nekim izjavama se kaže "stoprocentnu" saradnju sa Haškim tribunalom. Ukoliko ocena bude pozitivna, to će značiti da je SCG ispunila osnovne uslove i zadovoljava ključne kriterijume da već na jesen počnu pregovori sa EU-om o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To mora biti veliki izazov pre svega za Miroljuba Labusa, ali i za celu vladu.

MOTIV: Prevedeno na domaću parlamentarnu računicu, izglednost prilike da se uđe u tako važan posao verovatno će povećati motivisanost članica vladajuće koalicije da ostanu na vlasti. Vlada će, naravno, i dalje morati da se nosi s neodređenim pojmovima kao što su "vidni napredak" i "puna saradnja". Ako te reči zapravo znače "hapšenje generala Mladića", otvara se možda ne tako komplikovana enigma – da li je vlastima u Srbiji baš toliko stalo do zaštite Mladića posle odlaska u Hag vrha hvaljene kosovske ratne Treće armije, vrha Generalštaba, par predsednika itd. Problem će biti u sledećem: ako ovdašnje vlasti stvarno ne znaju gde se general Mladić nalazi, a ako im uprkos tome budu ponavljali: "To je vaš problem!", to će samo značiti da će međunarodni igrači nipodaštavati kredibilitet vlasti u Beogradu i ostaviti krupnu kartu za slabljenje srpske pozicije u težim pregovorima, za koje se još ne zna da li će početi ove godine ili neće. Za pregovore o budućem statusu Kosova.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net