Tranzicija poljoprivrede (2) >

Uskladištena šansa

Ove godine tržišni višak pšenice je oko milion tona, trenutna tražnja je ravna nuli, a cena na ivici isplativosti proizvodnje ili je čak i niža: u silosima i na tavanima leži neupotrebljivih sto miliona evra

U OČEKIVANJU KREDITA: Rata izražena u ceni sira vezana za evro

Po učešću u bruto nacionalnom proizvodu i u izvozu poljoprivreda je najznačajnija privredna grana Srbije, a u poslednje dve decenije pokazala se kao i najžilavija. S druge strane, poljoprivredu muči hronična besparica, nedostatak obrtnih i investicionih sredstava, što direktno utiče na ekonomičnost proizvodnje i time na konkurentnost na evropskom tržištu. Jedno od rešenja ovog problema je uspostavljanje tržišta kredita čiji je nedostatak evidentan, naročito za primarne proizvođače.

Ove godine je u Agrarnom budžetu predviđeno 3,7 milijardi dinara za stvaranje obrtnog fonda za subvencionisanje tržišta kredita. Toliko je predviđeno i za sledeću, s tim što će tome biti pridodato i nešto više od milijarde i po dinara od otplate ovogodišnjih kredita. Prema Predlogu strategije razvoja poljoprivrede, na taj način će se, do pretpostavljenog priključenja Evropskoj uniji, kreditni fond uvećati do milijardu evra.

BUĐENjE APETITA: Pomoćnik ministra finansija u Vladi Srbije Goran Anđelić očekuje da će u narednim godinama poslovne banke preuzeti primat u kreditiranju poljoprivrednika i ističe da je dosadašnja praksa dala prve rezultate. Po njemu, uspostavljeni su poslovni odnos banaka i poljoprivrednika i osnova izgradnje kreditnog registra poljoprivrednih proizvođača kao strateške platforme za dalji razvitak tržišta. "U Srbiji je ponovo zaživelo tržište kredita", konstatovao je i istakao da je uloga Ministarstva finansija i Narodne banke samo u domenu obezbeđenja klime za dalji razvoj tržišta kredita, u ovom slučaju kredita namenjenih poljoprivredi.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je mišljenja da je ekspanzija potrošačkih kredita dokaz da su banke spremne da kreditiraju aranžmane koji su za njih atraktivni, što znači da je moguće da takvi projekti u poljoprivredi dobiju njihovu podršku. "Pri tom, uloga države bi bila da, umesto direktnih subvencija, raznim merama podstiče kreditiranje poljoprivrede. U tom smislu, Narodna banka će izmenama u svojoj regulativi doprineti da se poveća 'apetit' komercijalnih banaka za plasiranje sredstava u poljoprivredne kredite."

Komercijalne banke su, međutim, veoma obazrive kada odobravaju ovakve kredite. Obazrivi su i poljoprivrednici: kvota namenjena kratkoročnom kreditiranju ispunjena je već u septembru, dok za dugoročne nema mnogo interesovanja zbog, kako objašnjavaju poljoprivrednici, straha od inflacije. Dugoročni krediti, naime, imaju obaveznu deviznu klauzulu i visina rate direktno zavisi od kursa evra, a inflatorni rizik, za razliku od nekih prošlih vremena, snosi isključivo zajmoprimac. "Dobro bi bilo da mogu da kupim još pet krava, povećao bih proizvodnju i više zaradio, ali šta da radim ako evro ode u nebesa a cene ostanu na ovom nivou?", naglas se pitao u razgovoru za "Vreme" Miroslav Petrović iz sela Moravci kod Ljiga, proizvođač mleka i mlečnih proizvoda. "Šta ako za ratu moram da dam duplo više sira nego što sam računao."

USPOSTAVljANjE POVERENjA: "Finansijski krediti namenjeni za poljoprivredu do sada su pogrešno shvatani kao novac koji se dobije a da ne mora da se vrati i zbog toga postoji veliko nepoverenje banaka prema poljoprivrednicima, ali i još veće nepoverenje poljoprivrednika prema bankama", rekla je ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković u uvodnoj reči na skupu pod nazivom "Tržište kreditiranja poljoprivrede" održanom prošle nedelje u Narodnoj banci Srbije, na kome su prisustvovali predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, domaći bankari, proizvođači, prerađivači... "Dosadašnjim finansijskim intervencijama trudili smo se da otklonimo početne nedostatke tržišta kredita i da tako stimulišemo banke da ulažu u poljoprivredu. Želimo da što više poljoprivrednika dovedemo pred bankarske šaltere, ali i da banke dovedemo u selo."

Izvršni direktor za kreditne poslove ProKredit banke Mirjana Zakanji kaže da je za izgradnju poverenja potrebno vreme: "Mi po pravilu prvo odobravamo kratkoročne kredite na manje iznose. Ako kredit bude vraćen na vreme, mnogo lakše odobravamo sledeći koji je veći od prvog. Po uspostavljanju kreditne istorije, bez problema se može dobiti i dugoročni kredit." Kako je objasnila, prema ustanovljenoj rutini, službenici banke zaduženi za ove kredite na terenu proveravaju kako su sredstva upotrebljena i da se uloženim ostvaruje dobit. "Nije dovoljno da kredit bude vraćen, nego da se vraća od dobiti u poslu koji je kreditiran, a ne na neki drugi način." Kaže da takav pristup daje dobre rezultate ali da, nažalost, dosta košta i time opravdava relativno visoke kamate koje se zaračunavaju na ove kredite. Na pitanje kako Garancijski fond uspostavljen ove godine utiče na snižavanje kamata, kaže da uticaja nema: "Previše su spori tako da im se više i ne obraćamo."

Jedan od pouzdanih načina za dobijanje kredita jeste polaganje zaloga kao garancije da će uzeti kredit biti i vraćen. Ideja da bi garancija mogla biti hipoteka na nepokretnosti u vlasništvu proizvođača neslavno je prošla jer, ispostavilo se, retko ko je iskazao spremnost da založi zemlju i objekte zarad finansiranja tekuće proizvodnje.

JEDNOSTAVNO: Ove godine višak pšenice na našem tržištu je milion tona, trenutna tražnja je ravna nuli, a cena na ivici isplativosti proizvodnje ili čak i niža. S druge strane, već sada se zna da će sledeća žetva biti znatno slabija jer je posejano svega dve trećine uobičajenih površina, a pola od toga po isteku optimalnog roka za setvu. Zbog nedostatka novca znatne površine su zasejane merkantilnom umesto semenskom pšenicom, što znači da će pšenica iduće godine biti znatno skuplja nego ove.

Sledeću godinu, međutim, treba i dočekati. Vreme prolazi, a u silosima i na tavanima leži neupotrebljivih sto miliona evra čekajući da jednog lepog dana bude realizovano. Jednom rečju, mrtav kapital koji može oživeti samo pomoću kredita. Tako "oživljena" sredstva mogu se investirati u zasnivanje nove proizvodnje, recimo u prolećne radove, a razlika između sadašnje i očekivane cene višestruko bi nadmašila zaračunatu kamatu. Pitanje je, samo, šta bi bila garancija vraćanja tog kredita.

U zemljama sa razvijenim tržištem, kao zalog za odobravanje kredita banke primaju "skladišnice", potvrde da tražilac kredita poseduje uskladištenu robu koja se na tržištu može unovčiti. U pitanju je hartija od vrednosti kojom se može i trgovati na berzi. Na taj način, proizvođač je u prilici da obezbedi obrtna sredstva za tekuću proizvodnju i da istovremeno čeka povoljan trenutak da robu iznese na tržište.

Poljoprivredni proizvođači koji raspolažu viškom zadužuju se kod banaka za zasnivanje sledeće proizvodnje, recimo za proletnju setvu, bez prodaje ovogodišnjeg roda a u visini vrednosti proizvoda koji se nalaze u javnom skladištu. Kao garanciju otplativosti kredita prilažu skladišnice. Svojim berićetom i dalje raspolažu, u ovom slučaju uz nadzor banke. Zvuči jednostavno.

NIJE TEK TAKO: "Pre svega, neophodno je doneti jasne i primenjive zakone, u kojima će nedvosmisleno pisati kako će banka namiriti svoje potraživanje ako, recimo, zajmoprimac ne vrati pozajmljeno. To je za nas bankare najvažnija odredba. Ako zakona sa takvom odredbom nema, mi sigurno nećemo moći da dajemo kredite", izričit je Piter Brajd iz Evroske banke za rekonstrukciju i razvoj. "Mi pružamo pomoć vašoj vladi da uvede nove propise, ali ta pomoć je ograničena: mi ne pišemo zakone, niti nam je to namera. Instrumenti koje preporučujemo, uz pružanje stručne i tehničke pomoći, mogu biti uticajni u bilo kojoj zemlji, pa i ovoj. Kao razvojna banka, obezbeđujemo finansijska sredstva, ali i vodimo računa o sigurnosti plasmana. Kada sistem bude izgrađen, a to nije jednostavan posao, od njega će koristi imati svi", kaže Brajd.

Njegov kolega Sevski Ačuner dodaje da Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj pomaže tranziciju centralne privrede u tržišnu, a prvi uslov koji mora biti ispunjen je dobar bankarski sistem. "Želimo da novac koji plasiramo ili investiramo bude i vraćen. Kod naših transakcija nema poklona ni subvencija." Zato, objašnjava, sistem mora stalno biti likvidan, što obezbeđuje Garancijski fond, ali mora biti i fleksibilan, jer je poljoprivredna proizvodnja specifična po tome što prihodi nisu ravnomerno raspoređeni tokom cele godine. Fleksibilnost sistema mora obezbediti Narodna banka. "Tako je svuda u svetu", konstatovao je Sevski Ačuner.

Da bi skladištar mogao da izdaje skladišnice validne za finansijsko tržište, mora imati odgovarajući sertifikat, mora se uspostaviti sistem kontrole kojim se u svakom momentu može ustanoviti stanje u skladištu i uporediti sa količinama navedenim u skladišnicama. Bez toga, može se lako dogoditi da se skladišnice emituju, a da žito u skladištima ne postoji: skladišnica bez uskladištenog žita ne vredi ništa, a na finansijski sitem ima isti efekat kao i štampanje para bez pokrića, u čemu, mora se priznati, imamo podosta iskustva. Zato, neophodno je uneti dodatne klauzule i u Zakon o hartijama od vrednosti.

RADI SE POMALO: "Što se Narodne banke tiče nije urađeno baš mnogo", priznao je guverner Radovan Jelašić. Ipak, objasnio je, izmenom regulative Narodne banke pitanje skladišnica je rešeno, ali da bi se prevazišli mogući problemi, neophodno je doneti Zakon o javnim skladištima koji će učini da sistem funkcioniše. "Na taj način rizik kreditiranja bio bi u potpunosti eliminisan. Naravno, nije dovoljno samo postojanje zakona već i njegova dosledna primena."

Dobra vest je da je Nacrt zakona o javnim skladištima već izrađen i da će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri. To je potvrdio Miroslav Vajda iz republičkog ministarstva poljoprivrede. "Ovaj zakon će pokriti sve aspekte rada skladišta. Baziran je na iskustvima drugih zemalja koje su uspešno primenile slične propise. U pisanju Nacrta vodili smo računa da tekst bude jasan i jednostavan, i da pokrije sva ključna pitanja rada sa javnim skladištima." Glavni cilj ovog zakona je, kako je objasnio, obezbeđenje kredita i brze likvidnosti garancija kao prvog nivoa zaštite, kako zajmodavca tako i zajmoprimca. Drugi nivo obezbeđenja kredita je, kaže, Fond za obeštećenje, ali tu ima dosta pitanja na koje se traže odgovori: pre svega ko bi upravljao a ko kontrolisao Fond, ko bi vršio nadzor, po kojoj proceduri bi se Fond mogao dokapitalizovati, kako će se izdavati dozvole za emitovanje skladišnica... "Mnogo dilema ima, ali očekujemo da ćemo ih razrešiti", kaže Miroslav Vajda.

Dok se sve dileme ne razreše i dok se ne donesu novi i izmene stari zakoni, moglo bi se malo poraditi i na već postojećem sistemu. Reč je o poslovičnoj neažurnosti državnih službenika, u ovom slučaju u Garancijskom fondu: "Mi zahtev za kredit obradimo za manje od nedelju dana, a njima treba za isti posao nekoliko meseci", rekao je za "Vreme" jedan bankar. Najviše zbog toga, kaže on, i nisu iskorišćena sva sredstva predviđena za plasman ove godine.

Prema mišljenju stručnjaka, problem su komplikovane i spore procedure za odobravanje ovakvih kredita. Za utehu je da to nije srpska specijalnost: sve zemlje u tranziciji, neke manje a neke više, boluju od iste boljke. Zato je potrebno, kažu, izgraditi sistem tržišnog kreditiranja poljoprivrede iz koga se može izvući maksimum, ali ne samo sada, već na srednji i dugi rok.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net