Prodaja "Knjaza Miloša" >

Ko muti vodu

Stalno postavljanje pitanja i zahtevi da izvršna vlast na njih odgovori nisu znak nečije mrzovolje ili političke nesklonosti, već iznad svega dokaz zrelosti javnog mnjenja da zajedno sa državnom administracijom i nevladinim (civilnim) sektorim učestvuje u poslovima od interesa za društvo

Sumnje na korupciju u slučaju preuzimanja akcija aranđelovačke fabrike mineralne vode "Knjaz Miloš" negativan su primer nedelje u, inače višemesečnoj, akciji "Bistro–mutno" Transparentnosti Srbije, ogranka specijalizovane međunarodne organizacije koja istražuje korupciju.

U komentaru se, tim povodom, navodi da je prilikom prikupljanja i ocenjivanja ponuda za preuzimanje deonica "Knjaza Miloša" ozbiljno poljuljan ugled države Srbije. "Ekonomska logika možda nalaže da taj proces nastavi i da se slučaj završi što pre. S druge strane, očigledno je da se u tom periodu neće okončati već pokrenuti sudski procesi, niti razvejati sumnje i nedoumice koje su se pojavile u javnosti", navodi Transparentnost Srbija.

"Mutan" primer "Knjaza Miloša" izabrali su urednici najuticajnijih srpskih medija, a Transparentnost Srbija u svom komentaru konstatuje da bi, "budući da 'Knjaz Miloš' nije jedino preduzeće koje će prolaziti kroz privatizaciju po sličnom modelu, bilo mudro, pre nego što se to učini, da se sumnje otklone ili utvrde eventualni krivci i slabosti u sistemu".

Umesto normalnog utvrđivanja činjenica i odgovornosti nekih od aktera, primetno je poslednjih nekoliko dana nastojanje da se proizvedeni skandal zataška (vicepremijer Labus u Pančevu: "Za mene je afera završena.") U tom kontekstu moglo bi se protumačiti i nastojanje nekih medija da aferu "Knjaz" posmatraju samo kao (istina, sasvim legitimnu) dilemu vlasnika akcija da li će ih prodati po najvišoj ceni bilo kome ili će se pri prodaji rukovoditi i nekim drugim razlozima. Te dileme, kao i količine popijenog "bensedina" u Aranđelovcu ali i srozavanje ugleda države, biće ubuduće manje u nekom drugom gradu i privatizaciji nekog drugog preduzeća tek kada se, kako je primetila Transparentnost Srbija, "slučaj Knjaz" učini toliko transparentnim pred domaćom i međunarodnom javnošću da se – nikad više ne ponovi.

Stalno postavljanje pitanja i zahtevi da izvršna vlast na njih odgovori nisu znak nečije mrzovolje ili političke nesklonosti, već iznad svega dokaz zrelosti javnog mnjenja da zajedno sa državnom administracijom i nevladinim (civilnim) sektorim učestvuje u poslovima od interesa za društvo.

Namera ovog teksta nije da optužuje, sudi i presuđuje. To rade i radiće nadležni državni organi, a ovde su samo hronološki poslagane činjenice koje bi, ako se posmatraju u nizu, mogle imati neku unutrašnju logiku.

Početak te "unutrašnje logike" dogodio se prvih dana avgusta 2004. godine kad je američka firma LLC-12, čiji je vlasnik košarkaš Vlade Divac, potpisala sa Agencijom za privatizaciju Memorandum o razumevanju kojim je predviđena dokapitalizacija "Knjaza Miloša". Bio je to ekskluzivni ugovor mimo javne procedure i pomovisanje Divca u strateškog partnerta sa jasnom porukom domaćim i svetskim investitorima da Vlade Divac u poslu oko "Knjaza" ima državnu podršku. To je najbolje shvatila jedna od multinacionalki, francuska kompanija Danone, i nešto kasnije s Divcem napravila zajedničku firmu Apurna da učestvuje u kupovini zajedničkog paketa državnih i akcija malih akcionara "Knjaza Miloša". Tada se govorilo da je Danone ušao u "dil" s Divcem (80:20 odsto je odnos vlasništva) zato što je poznati košarkaš dobar tržišni brend, ali nije ponuđen primer iz koga bi se videlo da su takvo vezivanje i vlasnički odnos sa poznatim imenima iz sveta sporta poslovna praksa Danonea. Pa da se vidi da su, recimo, Zinedin Zidan ili Tjeri Anri postali zaštitni znak mineralne vode Evian i da u toj firmi imaju 20 odsto vlasništva.

Da li je Divac izabran kao dobar brend ili kao siguran lobista za posao u kome će i država Srbija (preko svoje izvršne vlasti i njenih organa) igrati važnu ulogu?

Sled događaja govori nešto i o tome.

"Pripreme" su, naime, počele 17. avgusta kad Ministarstvo privrede, odnosno, ministar Predrag Bubalo dostavlja Vladi (uredno zavedeno u Pisarnici) "Informaciju u vezi s problemima nastalim povodom neusklađenosti propisa iz oblasti privatizacije sa zakonom kojim je uređeno tržište hartija od vrednosti". U njoj se objašnjava da Zakon o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na ponudu za preuzimanje akcija nije u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o akcijskom fondu. I da je zbog toga srpski Akcijski fond, koji ima više od 25 odsto državnih akcija u više od 400 preduzeća, u teškom položaju jer ga Zakon o tržištu hartija od vrednosti sprečava da te akcije prodaje kroz postupak javne prodaje. Pri tom ministar Bubalo navodi konkretan primer neprijateljskog preuzimanja (FPP Balkan limitid) putem javne ponude preduzeća "Knjaz Miloš" koje spas traži u dokapitalizaciji sa poznatim investitorom. Ministar za privredu Predrag Bubalo taj težak položaj Akcijskog fonda ilustruje sledećim dokazom:

"Od početka rada Akcijskog fonda, odnosno od 30. aprila 2002. do 1. oktobra 2003. godine, odnosno do stupanja na snagu Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, prosečno je mesečno u budžet Republike Srbije i PIO fond prihodovano preko osam miliona evra. Od 1. oktobra 2003. godine do 31. decembra 2003. godine prosečno je mesečno prihodovano oko tri miliona evra zbog zaustavljanja prodaje paketa preko 25 odsto, a od 1. januara 2004. godine zbog navedenih problema u budžet Republike Srbije i PIO fond prihodovano je samo oko pet miliona evra prodajom na Beogradskoj berzi. Zbog sprovođenja ponuda za preuzimanje od strane Komisije za hartije od vrednosti, bez mogućnosti Akcijskog fonda da te ponude prihvata, Akcijski fond kao akcionar doveden je u neravnopravan položaj u odnosu na druge akcionare."

Na osnovu ove argumentacije, ministar Bubalo traži od Vlade Srbije da omogući Akcijskom fondu da ravnopravno učestvuje kao prodavac u javnim ponudama za preuzimanje akcija.

Dva dana kasnije, 19. avgusta 2004. godine, Vlada Republike Srbije donosi zaključak (broj 06-585/2004) ispod kojeg je potpisan potpredsednik Miroljub Labus: "Promet akcija koje su prenete Akcijskom fondu vrši se primenom propisa iz oblasti privatizacije, osim u slučaju kada zainteresovani kupac podnese ponudu za preuzimanje akcija, u kom slučaju se na prodaju akcija iz Akcijskog fonda primenjuju odredbe Zakona o tržištu hartija od vrednosti u delu koji se odnosi na ponudu za preuzimanje akcija."

I još jedan: "Akcijski fond može da objavi javnu ponudu iz člana 69, stav 3. Zakona o privatizaciji i tada zainteresovani kupac podnosi ponudu za preuzimanje akcija u skladu sa članom 67. do 83. Zakona o tržištu hartija od vrednosti."

Inače, na taj zaključak (broj 06-585/2004) pozivaju se Agencija za privatizaciju i Akcijski fond prilikom objavljivanja Javne ponude u listu "Politika" od 29. septembra. Ali, on (zaključak) nigde nije objavljen, jer Vlada nije obavezna da ga publikuje u "Službenom glasniku", što inače mora da uradi sa zakonom ili uredbom.

Ovakvom odlukom Vlada Srbije preuzela je nadležnost Skupštine (zakonodavna uloga) jer je svojim zaključcima počela da uspostavlja pravila igre na tržištu hartija od vrednosti za šta je, inače, jedini nadležan zakon usvojen u parlamentu.

Ako je tako, onda to znači da je čitav kasniji postupak nezakonit jer država nije imala pravo da firmi Apurna (Danone&Divac) proda akcije "Knjaza Miloša" koje su u posedu Akcijskog fonda?

Dok se ta dilema (ako je uopšte ima) razreši, ostaje činjenica da je ovakvim zaključkom Vlada otvorila put kasnijoj odluci (od 24. septembra) da državne akcije iz Akcijskog fonda ponudi na udruživanje malim akcionarima "Knjaza Miloša". Tu, istina postoji jedna mala nevolja. Jeste da je Vlada svojim zaključkom omogućila Akcijskom fondu da se uključi u javnu ponudu, ali javni poziv za udruživanje akcija i dalje nije predviđen kao model prodaje državnih akcija, bar ga nema među dozvoljenim modelima prodaje na sajtu Akcijskog fonda. Možda je ilegalnost javnog poziva dozvolila Vladi previše mašte i umetničke slobode u kreiranju uslova za prodaju zajedničkog paketa državnih i akcija malih akcionara, čime je malim akcionarima pružila previše utopističkih očekivanja. Naime, u javnoj ponudi o preuzimanju akcija neke firme uslove prodaje, odnosno cenu, diktira kupac jer on prvi objavljuje tu nameru. Prodavac je u poziciji da jedino izabere najpovoljniju cenu i time je ta kupoprodajna transakcija na finansijskom tržištu završena. U javnoj ponudi, kao jednom od modela prodaje akcija, nije predviđena obaveza kupca da se izjašnjava o investicionom i socijalnom programu, kao što je to obaveza u drugom modelu prodaje akcija – u privatizaciji kroz tender. Tek u tenderskoj prodaji država uz pomoć finansijskog savetnika pregovara (i diktira) sa potencijalnim kupcima o tome šta još mogu da ponude osim cene, na primer da neće otpuštati radnike, da će uložiti novac u investicije, da će zaštititi životnu sredinu, da će finansirati lokalni fudbalski klub ili izgraditi dom zdravlja...

Stanovište da je Javni poziv za udruživanje akcija države i malih akcionara zapravo samo simulacija javne ponude izgleda da su prihvatile stručne službe i Upravni odbor Agencije za privatizaciju koji je 26. septembra 2004. godine zaključio da se 27. septembra ne objavljuje Javni poziv (oglas u dnevnom listu "Politika") o zajedničkoj prodaji akcija, jer narušava započeti proces javne ponude (FPP Balkan limitid je već bio izašao sa prvom ponudom za kupovinu akcija "Knjaza Miloša"). Vlada je, međutim, već bila obećala da će 27. septembra objaviti Javni poziv, pa kad je to odloženo, pred zgradu Vlade 28. septembra stigli su kamioni i radnici "Knjaza Miloša" koji su ceo dan držali centar Beograda u blokadi. Nakon razgovora sa koordinatorom u Ministarstvu privrede Srbije Predragom Bubalom, demonstrantima je rečeno da oglas nije objavljen 27. septembra, zbog "tehničkih problema".

Tako je (suprotno zakonu) usred već započetog postupka ponude za javno preuzimanje (inicirao ga FPP Balkan limitid, a učestvuju Pivovarna Laško i Danone) 29. septembra u dnevnom listu "Politika" izašao Javni poziv Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda i malih akcionara u kome traže 20.000 dinara po akciji, 20 miliona evra investicija u prvoj godini i trogodišnji moratorijum na otpuštanje radnika.

Do tada je FPP Balkan limitid već otkupio 25 odsto akcija po ceni od 17.200 dinara, jer je Danone nudio cenu od 15.000 dinara, a Laško 16.000 dinara po akciji.

Javni poziv države i malih akcionara odmah je podigao cene ponuđača: FFP Balkan limitid dostavio je ponudu od 22.000 dinara po akciji, Laško 18.000 dinara a Danone 17.500 dinara. Pošto država nije bila zadovoljna ponuđenim cenama, "okrenula je još jedan krug" konsultacija posle kojih je FPP Balkan limitid ponudio 23.000 dinara za akciju, Laško 19.000 dinara, dok Danone nije povećavao ponuđenu cenu.

Zašto?

Da li je Danone bio potpuno siguran da će i sa najnižom nepromenjenom cenom kupiti dovoljno akcija "Knjaza Miloša" i tako postati većinski vlasnik? Da li se u tom trenutku otkriva prava uloga Divca kao faktora sigurnosti za Danone? Ili je toj kompaniji neko nešto unapred garantovao?

Usred postupka za preuzimanje akcija "Knjaza Miloša", potpredsednik Vlade Miroljub Labus 7. oktobra u svom stanu prima potpredsednika kompanije Danone. Gostujući na TV B92 Labus je potvrdio tu informaciju, dodajući da je jedna strana ambasada tražila da se državni zvaničnici susretnu sa delegacijom Danonea: "Nažalost, u međuvremenu sam se razboleo i zvanična služba protokola dovela je te ljude kod mene kući", rekao je Labus. Član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije Zoran Drakulić smatra da je nedopustivo što su predstavnici Danonea bili u privatnoj poseti potpredsedniku Vlade Miroljubu Labusu u trenutku borbe za akcije "Knjaza Miloša": "U ozbiljnom svetu u procesu prodaje jedne firme neprihvatljivo je da vam neko dođe kući. To da li ste bolesni ili ne, nema veze. Ima neko drugi da ih primi, zamenik, neko ko nije bolestan", rekao je Drakulić.

U utorak 16. novembra Agencija za privatizaciju saopštila je da nijedna od prispelih ponuda ne ispunjava uslove i razdružila paket sa malim akcionarima.

Zašto Agencija za privatizaciju i Akcijski fond nisu tada, što je zakonski jedino moguće, proglasili kao neuspešan javni poziv pošto nije postignuta tražena cena?

Umesto takve odluke, dva dana kasnije (četvrtak 18. novembar) Agencija za privatizaciju i Akcijski fond donose odluku da državni paket akcija (41,7 odsto) u "Knjazu Milošu" deponuju na račun Apurne (Danone&Divac) koja je ponudila najnižu cenu od 17.500 dinara po akciji, uz obrazloženje da je ponudila najbolji socijalni i investicioni program.

To, međutim, nije dovoljno da bi se napravio većinski paket u "Knjazu Milošu" i zato sledi dodatna (ali zakonom nedozvoljena) akcija ubeđivanja malih akcionara da prodaju svoje akcije Apurni. Kako je to zaista izgledalo, konstatovala je Komisija za hartije od vrednosti, iz čije odluke od 24. novembra kojom je poništen postupak prodaje akcija "Knjaza Miloša" prepisujemo najvažnije detalje. Dakle, Komisija konstatuje "da se u toku ponude za preuzimanje, dana 20. 11. 2004. godine malim akcionarima kompanije 'Knjaz Miloš' obratila Snežana Divac (supruga Vlade Divca) u ime Apurne na sastanku u Aranđelovcu s početkom u 15 časova i pored ostalog izjavila sledeće: nekadašnji košarkaški reprezentativac Predrag Danilović saopštio joj je (telefonskim putem) da je spreman da pokloni 3500 dinara po akciji svim malim akcionarima ukoliko se odluče da prihvate ponudu kompanije Danone i košarkaša Vlade Divca."

"Javno istupanje navedenog lica sa naznakom poboljšanja ponude obećanjem poklona u ime jednog od ponudilaca dana 20. i 21. novembra 2004. godine može se direktno dovesti u vezu sa postupanjem akcionara, u smislu povlačenja naloga za deponovanje akcija i davanje novih naloga za deponovanje akcija na račun drugog ponudioca", konstatovala je Komisija.

I to potkrepila sledećim dokazom dobijenim iz Centralnog registra: 20. novembra na depo računa FPP Balkan limitida broj akcija iznosio je 100.124, na računu Apurne – 150.868 akcija, dok na računu Pivovarne Laško nije bilo deponovanih akcija. Dva dana kasnije, 22. novembra stanje na računima bilo je sledeće: FPP – 59.618 akcija, Apurna – 200.204 akcije, a kod Pivovarne Laško opet nije bilo deponovanih akcija.

Ovde je mesto za malu digresiju, odnosno pitanje: ko je "bio po ušima" male akcionare da prenesu akcije koje su deponovali kod FPP na račun Apurne, iako je njena ponuda od 21.000 dinara (17.500 + 3500 poklona od Danilovića) bila niža od 23.000 koliko je nudio FPP Balkan limitid?

Neko će reći da je to lakomislenost, neko da udruživanje s državom stvara utisak snage, neko će reći da je ljubav prema Divcu bila presudna, neko će tvrditi da su nacionalni interesi prevagnuli, a neko opet može da tvrdi da je strah od gubljenja radnog mesta (kojim je pretio menadžment "Knjaza") bio presudan.

Zanimljivost odluke Komisije za hartije od vrednosti jeste u tome što je zaključila da poništi ceo postupak prodaje akcija, a u obrazloženju kao jedinog krivca navela firmu Apurna. Utisak je da je Komisija morala da se služi ezopovskim metodama da bi sačuvala profesionalni ugled a ipak ispoštovala zahtev izvršne vlasti, pa je tako na obrazloženje odluke donete dva dana ranije o diskvalifikacije Apurne samo nakalemila novi zaključak o poništavanju čitavog procesa prodaje akcija.

Ne zna se u kakvom je zdravstvenom stanju bio potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, koji je 24. novembra po podne zapretio izlaskom G17 plus iz Vlade ukoliko se ne poništi, kako je rekao, "nezakonita" odluka Komisije za hartije od vrednosti o diskvalifikaciji Apurne. Labusu niko tog dana nije skrenuo pažnju da možda preuzima ulogu Skupštine i Vrhovnog suda (koji jedini mogu da kažu da li je Komisija radila po zakonu). On je kao netačne odbacio optužbe da je uzeo pare zato što se zalagao za Danone.

Odluka o poništavanju čitavog postupka prodaje akcija suštinski je doneta na čuvenoj noćnoj sednici Vlade na kojoj je izvršna vlast naredila Republičkom javnom tužilaštvu da zatraži od Komisije za hartije od vrednosti da kao nezakonito poništi rešenje kojim je iz procesa preuzimanja akcija "Knjaza Miloša" diskvalifikovana firma Apurna. To je na ponoćnoj konferenciji za novinare saopštio ministar pravde Zoran Stojković. A ministar finansija Mlađan Dinkić otkrio je novinarima da iza firme FPP Balkan limitid finansijski stoji ministar za privredu i privatizaciju u Miloševićevoj vladi Milan Beko i to je narednih dana ponovio nekoliko puta, a Dušana Bajeca pitao je da li je insistirao na diskvalifikaciji Apurne iz profesionalnih razloga ili zato što je Milan Beko uticao na njega.

Sutradan je Tužilaštvo ekspresno podnelo Komisiji za hartije od vrednosti zahtev da oglasi ništavnim rešenje o diskvalifikaciji firme Apurna jer je donošenjem tog "rešenja povređen zakon" i zapretilo dodatnim argumentom da "postoji osnovana sumnja da su pri tom učinjena krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti".

Potpredsednik Vlade Labus izjavio je zatim da je zadovoljan što su se javni tužilac i državni organi konačno probudili i počeli da rade svoj posao. "Ovo je očigledno bila prljava tržišna igra dva investitora i našli smo solomonsko rešenje", rekao je Labus.

Biljana Kovačević-Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava tvrdi da Tužilaštvo ne može da nalaže promenu odluke bilo kog tela: "Neko zbog takvog ponašanja Tužilaštva mora da odgovara. Tužilaštvo može da pokreće krivične postupke ako nađe da je neko protivzakonito postupio, odnosno da je izvršeno krivično delo. Ponašanje Tužilaštva samo govori o tome da je na njega izvršen takav pritisak da je ono donelo besmislenu odluku. Zahtevima da Tužilaštvo nešto uradi, Vlada je rekla da neće poštovati zakone ove zemlje, da će UBPOK i Tužilaštvo raditi po njenom nalogu i samo po njenoj volji. Vlada je srušila sistem."

Poslovno udruženje berzi i berzanskih posrednika ocenilo je da će najnovija dešavanja u vezi s ponudom za preuzimanje akcija "Knjaza Miloša" izazvati dugoročno štetne posledice na rad tržišta hartija od vrednosti.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac hospitalizovan je u Urgentnom centru i (kako je saznao i objavio dnevni list "Blic") u razgovoru sa predstavnicima UBPOK-a Štimac je rekao da su ga zbog javnog preuzimanja „Knjaza Miloša" najviše zvali Miroljub Labus i ministar privrede Predrag Bubalo. A Dušan Bajec podneo je ostavku na članstvo u Komisiji zbog, kako je rekao, grubog uplitanja dela izvršne vlasti u rad te komisije. Zatim je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) saslušala sve članove Komisije, osim Đorđa Jovanovića koji je u bolnici.

Uplitanje izvršne vlasti nastavilo se i posle odluke o poništavanju postupka i raspisivanju novog koji traje do 6. decembra i na koji mogu da se ponovo jave ista tri ponuđača. Naravno, s poboljšanim ponudama, kako traži srpska vlada. Ali, ponovo se ponavlja stara praksa lobiranja za jednog od ponuđača. Tipičan primer nezakonitog uticanja na akcionare su četiri puta izrečene pohvale (TV B92, u Pančevu, agenciji Beta i u intervjuu listu "Politika") potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa na račun firme Danone. Kad je prvi put rekao "nama treba mercedes, a ne seoske kočije" (B92), to je izgledalo kao mala nespretnost, ali kad je četvrti put izgovorio ("Politika") "naravno da je 'Danone' mercedes u ovoj oblasti", bilo je očigledno da Labus otvoreno lobira za jednog od ponuđača.

Labusov koalicioni partner Socijaldemokratska partija najavila je da će podržati formiranje anketnog odbora koji bi ispitao uslove privatizacije "Knjaza Miloša", a poslanik SDP-a Ljiljana Nestorović izjavila je "da postupci i odluke vladinih institucija i pojedinaca izazivaju sumnju da se iza privatizacije 'Knjaza' krije ozbiljna korupcija".

Ministar privrede Predrag Bubalo, gostujući na BK TV-u izrazio je očekivanje da će istraga Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) pokazati da niko od ministara nije uzimao novac. Ministar Bubalo je zatim rekao da je kompanija Danone povukla svog predstavnika iz Beograda, ali da ne zna da li zbog konsultacija ili se taj ulagač potpuno povlači iz trke oko akcija "Knjaza Miloša".

Iako je najavila da će u ponedeljak 29. novembra saopštiti da li ostaje u igri za kupovinu "Knjaza", kompanija Danone nije to učinila.

Samo je Pivovarna Laško najavila da će u utorak odlučiti o pokretanju sudskog spora zbog neregularnosti u postupku preuzimanja akcija "Knjaza Miloša". Savetnik Pivovarne Laško Marko Vilfan rekao je da su netačne izjave predstavnika Vlade Srbije da je ponuda Apurne bila najbolja i da je po njegovoj oceni to bila najlošija ponuda.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net